Ситуација
У току 10. октобра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 8294
(у 10.35 час.)
„Стање у току ноћи 9./10. октобра: Код Дринске дивизије II. позива повремена слаба пешадиска ватра. Јутрос око 2.40 час. непријатељ је покушао напад на десно крило Кртинске, али је одбивен. Од 4 часа од Прогара, Купинова и Бољевца бомбардује непријатељ снажном артилериском ватром просторију с. Кртинске, у овом дејству је и тешка артилерија. Код Скеле затишје. Код Дунавске дивизије II. позива непријатељ је пао на лево крило трупа код Дреновца, али је одбивен. Јутрос је покушао напад у правцу Црнобарског салаша и према Радиној ади, али је одбивен. Код Малог Окна непријатељ је потучен и заробљено му ноћас 4 официра, 102 војника и 2 митраљеза. Код Соколске бригаде и Ужичког одреда нема ништа значајније. Покушај непријатељских слабијих делова, да пређу Дрину више ушћа Рзава одбивен је“.
ОБр. 8321
(у 24 часа)
„Стање на фронту армије 10. октобра: Код Дринске дивизије II. позива. Непријатељ се према Забрежју појачао са неколико батаљона. Око 14 час. почео је снажно тући артилериском ватром Забрешки положај, употребљавајући и бомбе са загушљивим гасовима. Неколико војника, који су били у близини повратили су се. Наређено је, те су војници одмах наместили маске и једно наше одељење са маскама пробило се кроз гасове ка непријатељу после чега је примећено колебање и делимично повлачење непријатеља, чији су неки делови прешли чак и преко моста на леву обалу. Ово је изазвало већу ужурбаност код непријатеља. Његови су се делови почели понова враћати на десну обалу. Од Прогара примећен је журан покрет пешадије ка Бољевцу. Око 17 час. после јаке припреме артилериском ватром и после избачених неколико бомби са загушљивим гасовима, непријатељ уз узвике кренуо је у напад, али је нашим контра нападом одбивен претрпив знатне губитке. Наше су га трупе гониле за 300 – 400 м. испред својих ровова и том приликом заробиле 1 непријатељског поручника из 27. ландштурмског пука и 10 војника. Код Кртинске непријатељ бомбардује наше положаје. Једна чета упућена од Скеле у бок потисла је непријатеља, али се морала повући под борбом пред јачим деловима, који су се искрцали код Скеле – Полоја. Код Дунавске дивизије II. позива непријатељ је повремено слабо дејствовао артилеријом на Дреновац. На левој обали Саве према (Дреновцу) одсеку Чеврнтија – Засавица ништа није примећено. На Дрини непријатељ је потучен и пребачен, на Радиној ади заробљено је 3 официра, 204 војника и заплењен 1 непријатељски митраљез. Један аустриски командант батаљона удавио се у Сави. Код Соколске бригаде нема ништа значајније. Код Ужичког одреда покушај прелаза мањих непријатељских делова ка Вишеграду одбивен је“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 4464
(у 21.50 час.)
„У току ноћи 9./10. октобра на В. Врачару било је само пушкарање, а на Дедињу непријатељ је у два маха извршио два јака напада, али је био одбивен. Сад пак води се јака борба на целој линији В. Врачар – Дедиње. Према левом крилу (Мајур – Стражевица – Петлово брдо), непријатељ се сад ограничио на артилериску акцију. На осталим деловима фронта није се у току ноћи ништа значајније десило“.
ОБр. 4473
„Због тога што непријатељско надирање потпомаже веома јака ватра из тешких оруђа, трупе Одбране Београда повућиће се ноћас на линију Винчанска страна – Осовље – Градац – Екмеклук – Торлак – Стражевица – Петлово брдо – Жељезник – Остружница. Штаб ће бити у механи Дашчара а ја ћу се налазити и данас на Разбојишту“.
ОБр.
(у 24 часа)
„У току данашњег дана вођене су веома огорчене барбе са непријатељским надмоћнијим снагама. Напад непријатеља био је потпомаган ватром најтежих оруђа, као и ватром јаке хаубичке и пољске артилерије, коју је успео до сад да пребаци на ову страну Саве и Дунава. Због ураганске ватре артилериских оруђа, напада надмоћнијих трупа, наше трупе морале су напустити Дедиње а потом Бањички редут и В. Брачар и да се повуку на главну одбранбену линију у висини Торлака. Да би се колико толико скратио фронт и да би се избегле незгодне стране Екмеклука, који је веома истакнут у односу према Торлаку, наредио сам да се десно крило линије коју сам у својој депеши ОБр. 4473 означио повије код В. Мокрог луга преко Ериног брда на Клупе – Чолин гроб. 18. пешад. пук I. позива и 19. кадров. пук, који су почели већ да пристижу, морају се употребити у предњој линији, да смене пукове, који су за ових пет дана непрекидне борбе јако проређени, изнурени и поколебани и који се морају употребити делом у почасним а делом у општој резерви. Због веома великог фронта који има до сад да се брани, нисам могао више од 1 пука задржати у резерви, па и тај је пук од оних који се неминовно морају сменити из предње линије. С обзиром на ово, као и на то што ћу на овим положојима бити нападан далеко јачим снагама, које непријатељ непрестано довлачи, и да ће тај напад потпомагати многобројна хаубичка и пољска артилерија, налазим, да морам располагати са јаком резервом ради парирања удара тамо, где се непријатељ најјаче груписао, јер 1 пеш. пук који се већ пет дана непрекидно бори под најтежим околностима и сувише је слаб, да може вршити овако велики задатак. И он ће се силом околности понова морати да употреби у предњој а потом неће остати ништа у резерви. Неминовно је дакле потребно, да се овамо упути одмах и без одлагања једна цела дивизија јер се слабијим појачањима или делимичним упућивањем трупа, не може ништа учинити. Да још који пук буде извучен у резерву апсолутно је немогуће, јер би се и сувише ослабила предња линија. У толико пре, што је неколико пукова због силних губитака сведено на половину, па чак и на трећину свога састава. Тим пуковима више од половине официра избачени су из строја, као на пр. код 7. пука II. позива, чији ми је командант данас на положају изјавио, да му је од 40 официра избачено из строја 24. Сем тога не треба заборавити, да се пет дана без прекида води веома огорчена борба, да се бранила стопа по стопа земљишта у домашају немачких тешких оруђа и аустриских монитора, чија је ураганска ватра потресла нерве и код официра и код војника и која се није могла више издржати. Због тога молим да ми се верује, да ме је велика потреба нагнала, да тражим хитно појачање у јачини једне целе дивизије. На закључку сматрам за своју дужност да истакнем, како су се наше трупе са ретком храброшћу и са самопрегоревањем бориле и да су од себе дале највише што се од њих могло очекивати. Старешине су својим личним ангажовањем, са врло великом енергијом и самопрегоравањем подржавали морал трупа и ако су и сами претрпели невероватне губитке. Наше су трупе на местима, где нису трпеле ураганску ватру немачке тешке артилерије, са успехом одолевале нападима и јачег непријатеља, па су чак вршиле и енергичне контра нападе. Уопште може се рећи, да наша пешадија својом храброшћу превазилази немачку и аустриску пешадију“.
Од команданта III. армије
ОБр. 7365
(у 10.35 час.)
„У току ноћи 9./10. октобра стање на фронту било је овако: На Градиштанском одсеку нема ништа значајније. На Рамском одсеку је безначајно пушкарање на предстражама. Јутрос од 6.30 час. примећено је кретање непријатељских стрељачких стројева од Речице, Липара и Затоња ка Анатеми и Душнику. Командант пука са Анатеме цени јачину непријатељских колона на 9 батаљона. На Пожаревачком одсеку ноћ је прошла релативно мирно. На Смедеревском одсеку растурени су непријатељски војници, који су били на левој обали код Расадника. Око 21.30 час. одбивен је напад двеју непријатељских чета на Смедеревски град са источне стране. У 23 и 24 часа одбивена су два кратка непријатељска напада на наше трупе у Годомину. У току ноћи непријатељ је вршио пребацивање трупа на десну обалу Дунава на свима одсецима“.
ОБр. 7358
(у 11 час.)
„На Пожаревачком фронту ухваћен је један војник из 2. батаљона 122. пука 26. дивизије 13. корпуса немачког; изјавио је, да у пуку има 3 батаљона, у тој дивизији су 121., 122., 123. и 124. пук. Преко Дунава су прешли само 121. и 122. пешад. пук. Јачина чета је око 260 људи. На истом фронту ухваћен је и један редов из 11. чете 3. батаљона 22. пука 11. Баварске новообразоване дивизије. Тај пук припада 21. бригади. У 11. дивизији су 3., 13. и 22. пук. Сви су прешли на десну обалу Дунава. Командант 122. пука је пуковник Раб, а командант 11. Баварске дивизије је ђенерал Кнајзем. Дунав су прешли на чамцима. Чете у томе пуку јаке су око 250 људи. Нису могли да даду никакве податке о непријатељској артилерији нити какве друге податке о трупама“.
ОБр. 7368
(у 14.45 час.)
„Петорица немачких заробљеника према Смедеревском одсеку изјавили су ово: Припадају 2. чети 1. батаљона 168. пука, који је у саставу 25. дивизије; чете су им јаке око 150 – 160 људи; у њиховој чети има 4 официра заједно са командиром; сваки батаљон има по 2 митраљеза; сви су рекрути; до сад нису били у борбама; знају да је 83. немачка регимента поред њихове дивизије; не знају коме корпусу припадају; са њима је и немачка артилерија; аустриске официре и војнике нису никад видели. Један други заробљеник према истом одсеку саслушан изјавио је: Ступио је у војску новембра пр. год., био је на француском фронту; од 20. септембра путује за Аустрију; припада 7. чети 2. батаљона 64. пука, 6. дивизије 3. корпуса. Његовим пуком командује пуковник Лохо. У саставу 6. дивизије налази се 20., 24. и 64. пук пешачки и 3. артилер. пук од 6 батерија; та дивизија има и лаку коњицу; на ову страну прешли су 24. и 64. пук“.
ОБр. 7371
(у 20 час.)
„Према досадањим извештајима и исказима заробљеника – немачких војника – према Смедеревском одсеку до сад су Немци пребацили преко Дунава 24., 64., 81. и 168. пук“.
ОБр. 7383
(у 24 часа)
„Стање на фронту армије 10. октобра: На Градиштанском одсеку до подне није било ништа значајније, доцније извештаји нису добивени. Ако буде нечег од значаја јавићу накнадно. На Рамском одсеку, заштитница Дунавске дивизије I. позива после упорне борбе на Анатеми повукла се ка главном положају тако, да се сад та дивизија налази на линији Бабушинац -Ђураково. На Пожаревачком одсеку било је преко дана релативно затишје. Око 20 час. непријатељ је извршио препад, али је одбивен. На Смедеревском одсеку непријатељ је вршио преко целог дана пребацивање. Преко дана било је релативно мирно. Око 7 час. непријатељ је препадом заузео с. Липе. Наша одељења повукла су се одатле ка Радинцу. Око 20 час. непријатељ је почео силан напад на Смедерево са источне стране. Од 20.30 час. водила се борба на ивици вароши око циганских кућа. Детаљи о овој борби још нису добивени“.
Од команданта Крајинског одреда
Није било ничег значајног.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 234
(у 19.30 час.)
„Дан је прошао на миру. Командант Комбиноване дивизије јавља: Бугари живо утврђују обе стране пута који води од царинарнице ка Кули. Северно од Куле примећена су на вежби 4 ескадрона коњице са митраљеским одељењем. Према Бачишту налазе се војници 15. пука. Северно од Халеза налазе се три пешад. пука“.
Од команданта II. армије
ОБр. 8755
(у 10.30 час.)
„Командант 10. пука са Тумбе извештава, да је непријатељ појачао стражу на караули Дашчани Кладенац са 1 официром и 20 војника; по већем броју ватри које су се ноћас са положаја Бориса приметиле, закључује да непријатеља има много у с. Јарловцу. Командант Тимочке дивизије I. позива извештава, да су из с. Милојковце 8. ов. мес. извучена два оруђа на Нешков вис, које су врсте не зна се. Стање на осталом фронту редовно је“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9129
(у 3.30 час.)
„Командант Брегалничке дивизије са ОБр. 5799 доставља: Командир 24. граничне чете извештава: вечерас сам од водника са Црне скеле добио овај извештај: војници са карауле Плашице видели су, да су Бугари данас подигли велике шаторе у јарузи позади Ветренског положаја и да ту има вероватно и 1 пешад. пук. На Ветренском положају данас копали су заклоне за артилерију и на истоме имају 1 батаљон. Вечерас у 19 час. пуштене су светлости из рефлектора и са пута Ћустендил – Црна скала, вероватно са к. 1131 код Шчипчана. Светлост је падала на граничну линију од Црне скале до Обело. И командир 12. чете граничне трупе са ОБр. 438 од вечерас извештава: данас по подне 4 бугарска официра изашли су према караули ове чете „Арнаутски гроб“ на две до три хиљаде корака од граничне линије, гледали места за утврђивање према означеној караули, после њиховог одласка изашле су две чете и официр. На к. 1325 примећено је, да је дошла једна брдска батерија и да на овој коти има један батаљон пешадије са две брдске батерије“.
Од Господина Министра војног, Бр. 6950
(9. октобра у 9.10 час.)
Начелнику штаба Господину војводи Радомиру Путнику.
„Од Господина Председника министарског савета добио сам овај циркулар, послат нашим посланицима у Петрограду, Паризу, Лондону и Риму: „Молим учините још једном корак код дотичне Владе, да се са слањем помоћи похита што је брже могуће, јер само тако можемо се надати да ћемо моћи да сузбијемо двојни напад Аустро – Немаца са севера и Бугара са истока. Догађаји на Балкану почели су се развијати тако, како смо слутили да ће се развити. Бугари су добили могућност да се мобилишу и концентришу на нашој граници и у том истом моменту почиње општа аустро – немачка офанзива на целом северном фронту, кад је наша снага преполовљена, у циљу да се брани од Бугарске и да осигура једину комуникациску артерију са западним савезницима и са Русијом. Дуго одолевање напора и задржавање обе непријатељске војске неће бити могуће, и ове ће прекинути везу и добити додир са Бугарском и Турском. За Србију и за све савезнике важније је осујетити тај аустро – немачки план, него задобити на другом месту ма како велику победу. Јер Турска и Бугарска добиће све што им треба, да помогну Немачкој, да дође до победе. Турска ће дати доста војника, само кад добије оружје, муницију и издржавање. Цариград и Дарданели неће пасти, кад се та веза Немачко – Аустриско – Бугарско -Турска постигне. Савезничка војска са Дарданела учинила би веће и одсудније услуге победом сила четворног споразума на Балкану, него ли на Дарданелима. Србија која лежи на путу запад – исток тражила је помоћ хришћанске Европе, кад су Турци нагрнули на запад преко Балкана, но није добила, подлегла је Турској; а сад вапије и тражи што брже помоћ својих савезника, да не би Балкан подлегао Немачкој сили и надмоћности. Храбра српска војска и овога пута учиниће своју дужност до краја, али је ово четврти и комбиновани напад на најважнију артерију живота и борбене моћи Србије. Ако Бугари прекину железничку везу у Македонији, онда је прекинут сваки саобраћај са савезницима и прекинута је веза Русије и Румуније са западом. Један део војске француске и енглеске, који се искрцао у Солуну и који је хтео поћи за Ниш, обустављен је баш у очи поласка и тиме је повећано очајање међу нама, а још више окуражило Бугарску за напад. Само брза и на време помоћ биће права помоћ и може привући на нашу страну Грчку и Румунију, иначе се противнику даје времена, да изврши своје планове. Молите како најбоље знате, да се за времена чује глас Србије.
Пашић с. р.
Идентичан телеграм послат је и нашим војним изасланицима да дејствују у истом правцу“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 21907
(у 11 час.)
Војном изасланику у Русији, Француској, Енглеској и Италији. „Стање на нашем северном фронту врло је тешко. Наши држе линију: Липовача – Ћириковац – Брежане – Липе – Смедерево – код Београда: Клупе – Торлак – Петлово брдо. На Сави: Обреновац и Дреновац. Непријатељ је страховито јак у тешкој артилерији, а нарочито у калибрима 305 мм. Наши не могу овој да противстану. Пешадија нам се још добро држи, али попушта пред непријатељском ватром. Губитци су нам врло велики, нарочито у официрима. До сад се на нашем фронту утврдило присуство: 22. немачког и 8. аустриског корпуса, код Београда. Код Рама: једна немачка дивизија (непознат бројни назив). Код Пожаревца: 11. Баварска, 105. и 26. немачка дивизија. Код Смедерева: 25. немачка дивизија. Код Ковина и Баваништа има још трупа непријатељских. Код Обреновца: једна и по аустриска дивизија. Код Дреновца и Бадовинаца: по једна аустриска бригада. Код Обреновца су Аустријанци отпочели да употребљавају загушљиве гасове. Из овога видите да је ситуација таква, да нам је апсолутно потребна врло брза и обилата помоћ. За остварење овога дејствујте, да нам савезници пошаљу помоћ и са Галипоља“.
Наредба ОБр. 21940
Врховног Команданта за трупе на северном и западном фронту
У Крагујевцу 10. октобра 1915. године
(у 18 час.)
Јунаци! На обалама Саве и Дунава започиње се опет крвави бој. Аустријанци су прикупили и последње своје снаге, и покушавају опет да продру у нашу Домовину, да нам се свете за крваве поразе, које сте им ви нанели на Јадру, Церу, Сувобору, Овчару и Каблару, Космају и Београду. Немоћни да се сами боре са нама, позвали су чак и Немце у помоћ. Али те прве кораке непријатељеве преко прага Србиновог, ви сте већ обележили крвавим трагом, непријатељевих нападних колона. Окрвављене реке наше – Сава и Дунав – сведоци су ваше неограничене Љубави према Отаџбини, вашег самопрегоревања, ваших нових херојских подвига.
Јунаци! Отаџбина је поносита и сигурна, кад јој на бранику стојите ви – њени толико пута – опробани ратници. Ви сте витешки дочекали непријатеља, ви сте га зауставили на прагу Отаџбине – пребаците га преко крвавих река које је покушао да пређе и докажите му, да је земља Србинова огањ који сажиже непријатеља, а нашим великим савезницима пак, да је огањ, који загрева топло и искрено друга и пријатеља“.
Александар с. р.