Ситуација
У току 11. октобра Врховна команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 8337
(у 13.30 час.)
„У току ноћи 10./11. октобра на фронту армије није се десило ништа значајније. Слабији напади непријатеља код Дреновца и на Радиној ади одбивени су. Код ушћа Колубаре непријатељ је артилериском ватром тукао наш рефлектор. По изјави заробљеника, 409. и 410. пук припадају саставу 205. ландштурмске бригаде која је стигла код Бољевца 6. октобра и одмах упућена преко Саве. Непријатељ је имао у последњим борбама велике губитке“.
ОБр. 8342
(у 17 час.)
„Исказ заробљених официра код Радине аде о јачини непријатељских трупа према фронту Зворник – утока Дрине вели ово: На томе фронту су: 7 батаљона из састава 6 разних ландштурмских пукова све под командом ђенерала Штрајта. Од ових трупа у с. Међаши је неки пуковник Делић са 3 батаљона, једном четом граничних стражара, неколико мерзера и неколико пољских топова. Да ли има шта у дубљој позадини тога фронта не зна се, тек ови официри веле: да је напад на Радину аду требао да буде у вези са нападом једне њихове дивизије од Вишеграда и Сребренице ка Ужицу. Код с. Дреновца у Мачви непријатељ има 5 – 6 батаљона са неколико брзометних и спорометних топова, шта има у даљој позадини на левој обали Саве непознато је. Према фронту Дринске дивизије II. позива стање је овако: од с. Бољевца до овога тренутка прешло је на нашу обалу 3 пука пешадије из разних ландштурмских делова; од с. Прогара прешло је на нашу обалу до овога тренутка око 3 пука пешадије опет састављених из разних ландштурмских делова. Да ли шта и колико има у позадини ових места непознато је. Непријатељ је у великој надмоћности са артилеријом. Обе ове групе као и оне у Мачви притешњене су нашим трупама за сад. За одбрану продирања поменутих непријатељских трупа у долину Колубаре, потребно би било имати најмање још један пук. Према фронту Дунавске дивизије II. позива и Дринске II. позива има дакле укупно 7 батаљона према првој и 6 пукова пешадије према другој. Ако би остала Моравска дивизија II. позива на моме расположењу, Колубара би била осигурана. Не познајем стање на осталим нашим фронтовима, али покретом Моравске дивизије II. позива ка Београду или ма на коју другу страну бојати се, да се нигде не стигне на време. Јача западна група несумњиво је, да би кочила продирање од Београда а била би у могућности вероватно да из Колубаре загрози позадини непријатељевој који продире из Београда. Молим, да се и ове мисли имају на уму при одлуци о употреби Моравске дивизије II. позива. Тек сутра 12. октобра у подне дивизија ће бити сва прикупљена код Уба“.
ОБр. 8355
(у 24 часа)
„Сем једног покушаја непријатељског напада код Забрежја, дан на фронту армије прошао је без борбе. Код Забрежја је целог дана чешћа и јача пешадиска ватра. Непријатељ је тукао Забреж целог дана а у 5.50 час. отпочео гађати и зрнима са загушљивим гасовима. После јаке пешадиске ватре покушао је да крене у напад, али није успео. У 7.50 час. поред зрна са загушљивим гасовима, непријатељ је почео дејствовати и гранатама чија је експлозија јака, али слабо материјално дејство. Утврђено је, да су се код Скеле положаја искрцала 2 батаљона. Код Прогара данас прешао је преко моста још 1 батаљон и брдски вод. Према Кртинској, Шапцу, Дреновцу и Бадовинцима непријатељ је дејствовао само артилеријом. Шабац је гађао слабом ватром из старих оруђа. Губитци код Дринске див. II. позива ноћу 9./10. и 10. октобра: Погинуло: 1 официр и 37 подофицира, каплара и редова; рањено и контузовано 2 официра и 80 подофицира, каплара и редова. Према накнадном извештају, а по извештају заробљеног непријатељског резервног поручника Ивана Крауса и још 9 војника сви из 27. ландштурмског пука, који је био до пре 10 дана код Вишеграда и Рогатице, па железницом транспортован до Руме и даље дошао сувим преко Ашање у Бољевац 9. октобра и одмах исте вечери један део пребачен на Забрешки кључ, а 10. октобра пре подне и остатак пука, и уведен у борбу према Забрежју. При овом нападу имали су много губитака. Пук је попуњен са људима од 35 до 42 године. Има 3 батаљона од по 4 чете, свака 260 – 240 људи. Официри су готово сви резервни“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 4486
(у 16 час.)
„Ноћас су трупе ове команде поселе положаје: Клупе – Ерино брдо – В. Мокри луг – Торлак -Стражевица – Петлово брдо – Жељезник. Непријатељ је јуче пред мрак нашом артилериском ватром био спречен, да ово поседање положаја узнемирава. Уопште, осим мањих чарки и обостране ретке арт. ватре ноћ је прошла на миру“.
ОБр. 4507
(у 24 часа)
„У току данашњег дана непријатељ је извршио поседање испадних положаја на фронту Жарково – Бањички вис – Мокролушки луг – Екмеклук – Осовље. Напад је предузимао само у правцу Јајиначке косе и Великог Мокрог луга, али је био одбивен. Командант Тимочке дивизије II. позива известио ме је, да је примећен покрет једне пешадиске колоне од Бежаниске косе ка Сави и једног артилериског дивизиона од Сурчина ка Земуну“.
Од команданта III. армије
ОБр. 7391
(у 11.30 час.)
„Стање на фронту у току ноћи 10./11. октобра на Градиштанском одсеку: Трупе левог крила тога одсека јуче по подне поселе су положаје од Ђураковачке реке – Тополовачке – Коњ главице – Трибродске и Бикинске положаје. Наређено је да заузму линију: Ђураково – В. Градиште. Код Дунавске дивизије I. позива која се налазила на положајима: Бабушинац – Липовача – Трнавачки Гај – Шуме, ноћ је прошла на миру. Код Дринске дивизије I. позива непријатељ је у 20 час. пре пола ноћи и у 1.30 час. после пола ноћи покушао напад од Петке и оба је пута одбивен. На Смедеревском одсеку наше су трупе заузеле с. Липе. Непријатељ је у току ноћи неколико пута силно нападао на Смедерево са источне стране, али су сви напади одбивени. Непријатељ се утврђује на десној обали Дунава на 2 км. источно од Језиве код Багера и Кулича“.
ОБр. 7409
(у 24 часа)
„Стање на фронту у току 11. октобра: На Градиштанском одсеку: непријатељ је тукао артилериском ватром Купљево. Пред фронтом Дунавске дивизије I. позива опажене су непријатељске колоне, које су се спустиле ка фронту дивизије; изгледа да се непријатељ утврдио на коти Анатема – Душник; јачина непријатеља цени се на овом одсеку 2 – 3 пука. На фронту Дринске дивизије I. позива непријатељ је вршио напад по подне; на центру и десном крилу одбивен је, али је на левом крилу пред вече успео да заузме с. Брежане. На Смедеревском одсеку: непријатељ је од 10 час. извршио јак напад на фронту Липе – Смедеревски град. Артилериска ватра из великих и лаких оруђа била је страховита, нарочито је силно артилериска ватра била употребљена на Смедерево – редут. Под тим притиском наше су трупе евакуисале Смедерево у 14.30 час. Напад на с. Липе и ако је извођен са много надмоћнијим снагама, био је одбивен на центру и десном крилу; пред вече је било попустило лево крило, те су наше трупе биле приморане, да се повуку ка Радинцу. Сад се трупе Смедеревског одсека налазе на линији: Радинац – Враново брдо – Вучак – Петријево – Удовице. Код моста на Морави код Дреновца налазе се 2 батаљона и 1 батерија за обезбеђење комуникације преко тога моста и заустављање непријатеља, који се кретао уз Мораву левом обалом“.
Од команданта Крајинског одреда
ОБр. 2273
(у 15 час.)
„Сем обостране артилериске и митраљеске ватре ништа значајнијег није било“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 241
(у 9.25 час.)
„По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива ОБр. 3216 од данас: Бугари су извршили јуриш данас у 6 час. на „Коритску главу“, напад је одбивен. Један бугарски рањен војник, који се предао изјавио је, да се његов батаљон кренуо данас у 1 час пре подне из с. Куцеравци ка Китки и Коритској глави; по доласку на положај бугарски војници противили су се нападу, те је командир пуцао из револвера на своје војнике, том приликом рањен је бугарски војник, који се предао нашим трупама. Рањени бугарски војник је из 12. кадров. пука. У 7 час. престала је борба на целом фронту“.
ОБр. 253
(у 14 час.)
„По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива ОБр. 3217 од данас: Бугари су одбивени у нападу на Коритску главу, али су заузели Китку. Јачина непријатеља била је 1 батаљон, који је нападао на Китку; са Китке спрема се за напад на Коритску главу и утврђује Китку“.
ОБр. 256
(у 17.45 час.)
„Повереник Комбиноване дивизије ппоручник Стевановић донео је јутрос ове податке које је добио од повереника из Салаша: 1) У Белоградчику је штаб 8. дивизије и цела дивизија, сем 12. пука (12. пук смењен је ноћу 10./11. октобра са батаљоном 15. пука у Салашу); 8. и 9. дивизија дејствоваће од Раковице до Пирота; 6. дивизија од Раковице северно (7. дивизија или нека друга још пре мобилизације дошла је у Видин). 2) Сељаци говоре да се око Куле гомилају многе трупе и да је главни задатак, да се код Зајечара пробије. 3) Један брдски и један пољски артилериски пук отишли су из Белоградчика за Кулу. Причају сељаци, да око Куле има 400 топова; код Салаша има 2 топа. Један коњички пук 8. октобра отишао је из Белоградчика за Кулу. Командант трећег одсека Комбиноване дивизије јавља данас у 14.30 час.: 5 чета крећу се из Куле за Гулеманово. На овоме путу саобраћа већ неколико пута нека комора од 100 кола. Друга комора непознате јачине иде из Куле за Вршку Чуку. На Бачишту се Бугари утврђују према Рунтавој Магили, зидају утврђења од камена. Ђорђе Христоф заробљеник изјављује: У селима Александровцу, Влаковићи, Бели и Салашу има трупа. Из Влаковића долази данас у Раковицу 35. пук; један батаљон 15. пука је код Вршке Чуке а други батаљон код Салаша; у Кули је 2. коњички пук; 3. пешад. пук држи границу од Гада па северно; у Кулу долазе трупе 9. дивизије; у Киријеву има трупа са брдском артилеријом; данас ће доћи на Марков камен једна чета. Говори се, да ће данас око 15 час. бугарске трупе заузети границу“.
ОБр. 259
(у 20 час.)
„Бугари су извршили напад са Китке на Корито и јуришом отерали наш вод и заузели Корито. Према одсеку Расовати камен – Голаш и Јанчин дел Бугари наступају мањим одељењима од Салаша. У 15 час. отпочела је борба. Бугари су отворили артилериску ватру са косе западно од Салаша. Јачина непријатељских снага због покривеног терена није се могла оценити. Бугари северно од ушћа Безданице поред саме десне обале Тимока копају ровове, које облажу камењем. На осталом делу фронта дан је прошао на миру“.
ОБр. 264
(у 23.30 час.)
„Командант Шумадиске дивизије II. позива са ОБр. 3225 јавља накнадно: „ Данас у 3 часа Бугари су отпочели напад на наше страже на Китки и Коритској глави изненада и под заклоном мрака. Око 15 час. Бугари су заузели косу Корита и зашли на нашу територију за 1 ½ км. извршивши повреду наше границе. Неколико непријатељских напада одбивени су на Коритску главу. При одбрани Китке погинуо је коњички мајор Александар Плесничар и један командир чете. Губитци у војницима нису још утврђени. Наши предњи делови задржали су се на линији Расовати камен – Голаш, а главнина у току ноћи прикупиће се за отпор на линији: Брезов чукер – Смиловица -Големар – Тресак – Марков камен. Данас по подне Бугари су такође напали на Иванову ливаду у јачини једнога вода, али су одбивени. Дуж целога фронта ојачали су своје страже. На делу граничног фронта а према Кадибогазу налази се 8. Тунџанска дивизија или њен јачи део. По исказу једног бугарског стражара код Св. Николе, који је из 9. дивизије сазнало се, да је 9. дивизија синоћ дошла у Белоградчик“.
Од команданта II. армије
ОБр. 8810
(у 21 час)
„Командант Тимочке дивизије I. позива извештава: бугарски војници поседају ровове на Нешковом вису на коме се уопште примећује већа живост но што је то до сад било. Око 11 час. примећено је, да се непријатељ по водовима у стрељачком строју пребацује од с. Смиловца ка Димчином браништу јачине око 1 чете. Око 16 час. примећено је да је пољским путом од с. Петерлаша преко Козарице у правцу Цариброда отишао један батаљон са бојном комором. Да су 3 чете дошле у бивак између с. Градине и Цариброда. Командант Моравске дивизије I. позива извештава, да у с. Бањски дол има 2 непријатељска пешадиска пука и 1 артилериски пук. Да се на фронту од Суковске карауле до Обреновца налази 16. пешад. пук, а према Високој Ржани 25. Драгомански пук, чији су војници распоређени по караулама на граничном фронту. Непријатељ је јуче утврдио и јаче посео положај Русамја јужно од с. Кусоврана. Према личном осматрању командира прихватнице са Пролетњака, посада граничног фронта је из III. позива, а патроле које обилазе из I. позива. На фронту армије нема ништа ново“.
Од команданта Власинског одреда
Није било ништа значајније.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9184
(у 11.20 час.)
„Командант Брегалничке дивизије са ОБр. 5839 од данас извештава: да је на караулу Сиву Кобилу код водника ове чете дошао бугарски ппоручник са истоимене карауле и препоручио му да ако што буде склони се мало даље од карауле и да му то саветује због тога, што су до сад лепо живели. У први сумрак примећено је 20 људи, који су се кришом увукли у поменуту бугарску караулу. Верује, да ће ноћас бити препада. Данас је примећено, да од Крупника са Џами Тепе новим путом иду 10 пари волова са јармовима и мало затим нешто коњице и око 1 пука пешадије. Све је ово прошло ближе граници. Бугарски рефлектори осветљавају као и синоћ, а њихови командири стража казали су нашим, да ће нас напасти најдаље до 13. ов. мес.“.
Од војног изасланика у Паризу, Бр. 368
(од 10. октобра)
„Јуче је била у Паризу министарска седница. Решавано је о оружаној снази, која ће се послати Србији на Балканско полуострво. На истој је био ђенерал Жофр; резултат доставиће посланику Влада. Начелник штаба Врховне команде мишљења је, да Русија треба оружано да потпомогне Србију, јер би то морално много утицало, нарочито на Бугаре. Начелник штаба тражио је од мене одговоре на ова питања: 1) Каква се коњица може употребити на Балканском полуострву? -Драгуни са пушкама. 2) Да ли се може пољска артилерија свуда кретати? – Може, но треба да имају и брдске артилерије. 3) Да ли имамо довољно муниције? – Знам сигурно да је за хаубице немамо. 4) Како да се снабдевају храном савезничке војске? – Основа Солун, одатле железницом. 5) Питао је за путове који воде ка Бугарској из троугла: Штип – Велес – Скопље итд. – Неопходно је потребно упознати ђенерала Сараја и пуковника Фурнија са планом и операцијама наше и савезничке војске на Балканском полуострву, јер ће они о том поднети рапорте, који овде служе као основа за рад. Шта ће се од војске и ратног материјала послати на Балканско полуострво, зависи од њихових рапората. Неопходно је потребно и мене у главном са тим упознати“.
Од војног изасланика из Букурешта, Бр. 812
Свеза ОБр. 21840. „Саопштио сам телеграм свима колегама и изнео им, да су овога пута интереси угрожени. Сви су обећали тражити брзу помоћ. Енглез рече, да је пре две недеље тражио искрцавање у Дедеагач и љути се, што Влада то већ није урадила. Француз је тражио, да сви савезници предузму енергичне мере. Рус вели, имају VII. армију – Одеса, која је као резерва против Румуније. Русија не би хтела прва напасти Бугарску, мисли да се Бугарска још може окренути против Турске. Италијан вели, има око Вероне око 15 дивизија, могли би послати кроз Албанију, јер кроз Грчку незгодно је због њихових односа. Јавите да ли непријатељ употребљава отровне гасове“.
Од Господина Министра војног, Бр. 7005
(у 18 час.)
„Председник Министарства писмом од данас Стр. Пов. Бр. 10865 доставља: У случају, да се ко од наших заробљеника ма које народности словенске пријави заробљеничкој команди и изјави да жели ступити добровољно у наше редове у војсци, може му се по молби учинити, ако се наравно има вере у личност. Никакви разлози ни обзири не стоје овоме на путу. Извештена је заробленичка команда и командант трупа Нове Области“.
Бр. 7012
(у 19.45 час.)
„Господин Министар спољних послова писмом Пов. Бр. 10800 од данашњег саопштава, да је преко посланства у Атини примио овај телеграм пуковника Миловановића од 8 ов. месеца. „Данас сам посетио пуковника Метаксу. Наш први разговор није још саопштио Краљу, те због тога нисмо продужили рад. Казао ми је да ће 10. ов. мес. почети пребацивање 5. корпуса преко Солуна у околину Нигрите, те ће онда између Вардара и Месте имати три корпуса (3., 4. и 5.). За остале корпусе (1. и 2.) није још донета одлука. Молим да будем обавештен о развоју догађаја на нашем фронту“. Молим да се регулише питање о извештајима за пуковника Миловановића“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 21961
Командантима армија и команданту Тимочке војске. „Наређено је командантима дивизиских области, да се за потребна обавештења о ситуацији на нашим фронтовима обраћају непосредно командантима армија на чијој територији исте оперишу ради благовремене евакуације државних и војних надлештава са угрожене територије“.
Наређење ОБр. 21985
(у 10 час.)
Команданту III. армије
„Обратите најозбиљнију пажњу на Смедерево и што пре ојачајте трупе на том одсеку. Заузећем Смедерева било би угрожено одржање трупа Одбране Београда на садањим положајима, као и њихова одступница Младеновачким положајима“.