Операције I. армије
На фронту Дринске дивизије II. позива. Непријатељски напад који је у току ноћи 12./13. октобра предузет према с. Кртинској, продужен је све до 7 час. 13. октобра. Потпомогнут веома интензивном артилериском ватром, непријатељ је према Кртинској са 2 пука вршио пет напада. Прва три напада одбивена су самом ватром; четврти напад, у 2.40 час. (13. октобра) одбивен је нашим контра нападом. Али у моменту, кад је вршен овај конра напад, појавио се низводно од Прогара један непријатељски монитор, отворивши на наше трупе бочну артилериску ватру. Због овога, наше трупе биле су приморане, да се врате у своје ровове. Најјачи напад био је у 7 час. 13. октобра. Овај напад непријатељ је предузео са јаким снагама и очигледном намером, да савлада десно крило Кртинског положаја. Са наше стране, извршен је тада један снажан контра напад, којим је непријатељ одбачен. Том приликом заробљено је 80 непријатељских војника. До овога јутра била је, код Дринске дивизије II. позива утрошена сва резерва. После одбивених непријатељских напада према Кртинској, непријатељ је покушавао и даље али слабије нападе, који су лако одбивени; затим је у току дана 13. октобра продужио само артилериско дејство тукући Голо брдо, Барич, Забреж, Кртинску и Скелу. На Забреж је избацивао и зрна са загушљивим гасовима. У току ноћи 13./14. октобра, непријатељско арт. дејство продужено је на Забреж и Кртинску, где је покушао и пешадиски напад, али без успеха. На фронту Дунавске дивизије II. позива. Пред Дреновцем непријатељ се јако утврђивао, а у правцу Митровице ка Чеврнтији упутио је 1 ½ чету. Наше одељење повукло се са тог правца на Лисину греду. На фронту Соколске бригаде и Ужичког одреда у току 13. октобра није било ничега значајног. Обзиром на ситуацију код Дринске дивизије II. позива, командант I. армије наређује команданту Дунавске дивизије II. позива да размисли и припреми бар 2 батаљона, који би 14. октобра требали да одмаршују ка Дебрцу и Сувом селу. Командант Дунавске дивизије II. позива известио је, да је он успео да извуче из борбе 2 батаљона 7. пука I. позива, и да их је поставио у дивизиску резерву код Јевремовца. Али је немогуће ма шта слати Дринској дивизији II. позива с обзиром на истакнутост трупа у Мачви, прикованих непријатељем, који је прешао Саву и Дрину и обзиром на осетљивост правца преко Шапца.
Операције Одбране Београда
У току 13. октобра, према левом крилу непријатељ је вршио развијање у висини Петлова брда, Жељезника и Остружнице. На центру и десном крилу вођене су веома огорчене борбе. Непријатељ је нападао положаје: Велики Мокри луг – Торлак са снагом јачом од једне дивизије а толиком истом снагом нападао је и на положај: Клупе – Ерино брдо. Напад је био потпомаган веома јаком ватром из оруђа тешких калибара. Најјача ватра била је сасређена на к. 324 Торлак на Стражару, Ерино брдо и Клупе. Ове две последње тачке трпеле су јаку ватру и са бока и са позадине од непријатељских оруђа 15, 24 и 30,5 см. пласираних код Старчева, Иванова и Хомољице на левој обали Дунава. И поред овако јаке ватре, ипак су наше трупе успеле да се до мрака одрже на својим положајима сем на Торлаку (324) кога је непријатељ, под крвавом борбом, а после избачене огромне количине зрна тешких калибара, сасређене на месту, најзад успео да заузме. Да би се избегла ватра непријатељских тешких оруђа с фронта, с бока и позадине, као и да би се исправио фронт, који је био добио незгодан облик због пада коте 324, командант Одбране Београда са ОБр. 4538 наређује, да трупе поседну фронт: Мостине – Липовица – В. и М. Камен – Зуце – Авала – Млађице – Отавица – Петров гроб – Циганске куће – В. Моштаница, али да се и даље држи са предњим деловима Орловац – Рушањ – Сремчица. Према овом наређењу:
1) Командант Великоселског одсека поседа и брани одсек од Мостина до Врчинске реке. У састав овога одсека поред досадањих трупа улазе: 2. хаубичка батерија Мод. 97. год. и 1 пољска брзометна батерија из Комбинованог одреда као и све трупе Грочанског одсека, које се налазе на линији: Пасуљиште – Старац Васино брдо.
2) Комбиновани одред поседа и брани одсек од Врчинске реке до Топчидерске реке. Из овог одреда имају да се упуте 2 хаубичке батерије и 1 пољска брзометна батерија у Великоселски одсек и 14 пук II. позива у општу резерву.
3) Тимочка дивизија II. позива поседа и брани одсек од Топчидерске реке до везе са Дринском дивизијом II. позива, али своје предње делове задржава на свом садањем главном положају.
4) 14. пешад. пук II. позива долази у резерву Одбране Београда код Солинске баре, где је и штаб Одбране Београда.
5) Командант Грочанског одсека задржаће под својом командом остале трупе овог одсека од потока Средњака до потока Плавице. Штаб долази у Бошњакову ливаду. На фронту Тимочке дивизије II. позива, на Великоселском и Грочанском одсеку није се у току 13. октобра ништа значајније догодило.