Операције на северном и западном фронту од 5. до 14. октобра
5. Октобар
Операције аустро – немачке војске
Коректурно гађање артилерије отпочело је 5. октобра, у духу горе изнетог програма. Неколико тешких батерија није још било у својим ампласманима (једна 30,5 см. батерија 8. корпуса и две тешке хаубичке батерије 19. корпуса нису још биле стигле), али је овога дана у вече, у главном, све било готово тако, да је сва артилерија од Дрине до Оршаве, могла отпочети 6. октобра припрему за прелаз трупа преко Саве и Дунава.
Операције III. аустро – немачке армије
План команданта III. армије за напад претрпео је у току 5. октобра још неке измене, тако:
1. Командант 19. корпуса решио се, да пређе Саву 7. октобра код Прогара и Бољевца, а од пребацивања код Купинова одустао је (Како је већ напоменуто, две тешке хаубичке батерије овог корпуса још нису биле стигле, а сем тога имао је корпус да упути једну 10,4 см. батерију немачком 22. резервном корпусу).
2. Наређење, да 62. пешадиска дивизија предузме офанзиву од Вишеграда ка Ужицу, није се могло извршити. Командант трупа у Босни и Херцеговини доставио је команданту III. армије 4. октобра детаљан извештај о стању трупа код Вишеграда, наводећи: да су бригаде, које су биле тек дошле и које су састављене из људства етапних трупа, слабог квалитета и још неспособне за операције; да још немају потребне артилерије; да је потребно јединице учврстити, јер би оне у таквом стању у каквом су сад претрпеле неуспех у борби са противником, који је према њима и који је врло вешт, нарочито у планинској војни; да би демонстрација, без заузећа Вишеграда била мало ефикасна и да она не би имала никаквог утицаја на општи ток операција. Према овоме учинио је овај предлог: „Да 62. пешадиска дивизија предузме напад тек онда, кад се челни делови главних снага буду приближавали западној Морави, тј. Чачку и Пожези“. Међугим командант III. армије био је мишљења: „Ако је прелаз преко Дрине немогућ, да се у прво време, бар на западној обали Дрине, врши демонстрација, а офанзива да се предузме, чим главнина дивизије буде спремна за акцију“. Командант армиске групе Макензен није усвојио предлоге да се од наређеног прелаза преко Дрине одустане и наредио је ово: „Демонстрација на месту, о коме је реч, није довољна. У најмању руку мора се захтевати да се главнина трупа, које су тамо прикупљене, у одређено време пребаци преко Дрине, у циљу напада на Вишеград, те да оне у први мах створе и упорно држе мостобран. Даље наступање ка Ужицу има да отпочне чим дивизија буде готова за операције“. Командант 62. дивизије фелдмаршаллајтнант Казлер, који је тек 5. октобра у вече стигао у Рогатицу (његов штаб је био на путу све до 10. октобра), јавио је истог дана депешом команданту III. армије ово: „Стигао сам у вече у Рогатицу. Оријентисан у главном, добио сам утисак, да ни команданти, ни трупе, ни установе нису спремни за операције. Но, и поред тога настојаћу да форсирам Дрину код Вишеграда ноћу између 6. и 7. октобра и да заузмем положаје у виду мостобрана“.
Прелаз преко Дунава и Саве
Дејство 8. армиског корпуса
Састав корпуса. Командант, фелдцајгмајстер фон Шајхенштул.
57. пешад. дивизија: командант фелдмаршаллајтнант Гојгингер.
2. брдска бригада. 3./8. (значи 3. батаљон 8. пешад. пука) са два митраљеска одељења; 2./70. са два митраљеска одељења; 2./76. са једним митраљеским одељењем; 2./101. са два митраљеска одељења; 5. батаљон Босанско – Херцег. пука са једним митраљеским одељењем; 2 брдске батерије и 1 вод коњице.
6. брдска бригада. 1./6. са два митраљеска одељења, 3./38. са два митраљеска одељења, 4./42. са једним митраљеским одељењем, 4./50. са два митраљеска одељења, 4./81. са једним митраљеским одељењем, 2 брдске батерије и вод коњице.
Непосредно под командом команданта дивизије: 2 пољске батерије, 2 хаубичке батерије, 1 пионирска чета и 1 ескадрон коњице.
59. пешад. дивизија: командант, фелдмаршаллајтнант Шњарић.
9. брдска бригада: 4./12. са два митраљеска одељења, 3./49. са два митраљеска одељења, 3./74. са једним митраљеским одељењем, 3./84. са једним митраљеским одељењем, 3./87. са три митраљеска одељења, 2 брдске батерије и 1 вод коњице.
18. брдска бригада: 3./31. са два митраљеска одељења, 2./60. са једним митраљеским одељењем, 3. јегерски батаљон са 2 митраљеска одељења, 15. јегерски батаљон са 1 митраљеским одељењем, 26. јегерски батаљон са 1 митраљеским одељењем, 2 брд. батерије, 1 пионирска чета и 1 вод коњице.
Непосредно под командом команданта дивизије: 2 пољске батерије, 2 хаубичке батерије и 1 ескадрон коњице.
Команданту 8. корпуса стављено је привремено на расположење: 5 понтонирских и 1 пионирска чета; ландштурмска бригада ђенералмајора Хауштајна; 1. аустриски ландшт. пеш. пук (3 батаљона са 3 митраљеска одељења), 1. мађарски ландшт. пеш. пук (2 батаљона са 2 митраљеска одељења), 2 пољске батерије, 1 пионирска чета и 1 вод коњице.
5. октобра тачно у подне отпочела је артилерија овог корпуса коректурно гађање према утврђеном плану. Српска артилерија није одговарала, већ је дејствовала само против аустриских аероплана, који су летели над Београдом. Пред вече је аустриска артилерија обуставила ватру, пошто је добила потребне елементе за гађање. У току ноћи 5./6. октобра, сви српски рефлектори били су у потпуном дејству. Око поноћи угашена је светлост у Београду.
Дејство 22. немачког корпуса
5. октобра тачно у подне отпочела је артилерија и овог корпуса коректурно гађање према утврђеном плану.
Дејство 19. аустриског корпуса
Командант корпуса фелдмаршаллајтнант Тролман намеравао је, да пребаци главну снагу преко Саве код Прогара, а споредну код Бољевца. Прелаз главне снаге код Купинова, како је то команда армиске групе тражила, напуштен је, због неповољних резултата, који су добивени приликом рекогносцирања извршеног у току 29. септембра.
Распоред 19. корпуса 4. октобра: штаб корпуса у Товарнику; 206. ландштурмска бригада врши службу обезбеђивања на Сави. 205. ландштурмска бригада у Ашањи; бригада ђенералмајора Шварца на простору Суботиште – Огар. Штаб 53. дивизије у Огару; 17. брдска бригада у Огару; од 20. ландштурмске брдске бригаде, тек је један батаљон стигао у Платичево; од 21. ландштурмске брдске бригаде, тек је један батаљон стигао у Брестац. У духу заповести команданта 19. корпуса, која је до 4. октобра била у снази, требала је 206. ландштурмска бригада да остане на одсеку западно од Прогара и да даље врши обезбеђивање на Сави, а бригада Шварц и 21. ландштурмска брдска бригада да буду у корпусној резерви, и то: прва у шуми Гибавац (јужно од Бечмена), а друга у Ашањи. Но. кад је командант III. армије 4. октобра наредио да 19. корпус отпочне прелаз Саве у исто доба са 8. и 22. резервним корпусом, стављена је, обзиром на доцнији долазак зачелних бригада, команданту 53. дивизије на расположење бригада ђенерала Шварца на место 20. брдске бригаде, за прелаз Саве код Прогара, поред додељене 17. брдске бригаде. Долазећа 20. и 21. ландштурмска брдска бригада требале су да се прикупе као корпусна резерва код Ашање. Коректурно гађање тешких батерија наређено је за 5. и 6. октобра у јутро, а групно гађање за 6. октобар. Одустало се од реглаже лаких батерија, које су имале задатак да туку јужну обалу Саве на малом одстојању.
Операције XI. немачке армије
Прелаз преко Дунава
Као и код III. аустро – немачке армије, тако исто и код XI. немачке армије, артилерија је у току 5. октобра вршила коректурно гађање.