Операције III. аустро – немачке армије
Дејство 62. пешадиске дивизије. 62. пешадиска дивизија код Вишеграда, није могла да отпочне офанзиву 6. октобра, већ је дејствовала овога дана са леве обале Дрине само јачом ватром.
Дејство одреда Ђ. М. Штрајта. У току последњих ноћи прикупљено је источно од села Међаши, у циљу прелаза на Лиманску аду, под командом пуковника Делића: 11 чета, 2 митраљеска одељења, 1 пољска батерија и 2 ½ батерије 15 см. Мерзера (из Брчког). Под заштитом артилериске ватре (6 мерзера код Окне, 4 мерзера код коте 87. Сиб, пољска батерија између њих) отпочело је у 4.30 час. превожење преко Дрине са 1 понтонирском четом и 6 мостовних тренова. Изгледа да је противник био потпуно изненађен. До подне је било заузето земљиште до пута, који води од коте 85 према северу и југу, а после подне продужено је наступање до рукава који тече источно од Лиманске аде. Ђенерал Штрајт, издао је око подне наређење, да пуковник Делић обезбеди правац ка Бадовинцима, а у правцу Црнобарског Салаша да напада. Ово наређење морало се одложити, јер није било превозних средстава на расположењу. Понтонирска чета подизала је мост преко главног рукава западно од Лиманске аде. Али због брзог надоласка Дрине мост је довршен тек 7. октобра пре подне. Трупе пуковника Делића, које су биле на источној и јужној ивици острва, одбиле су у 16 и 21 час. српске контра нападе са правца од Бадовинаца. Тек касно у ноћ борба је прекинута, због јаке кише. Трупе на одсеку „Зворник“ демонстрирале су за време горе изложене борбе. Срби нису одговарали артилеријом; њихови слаби пешадиски делови, који су се налазили на десној обали Дрине, повукли су се на висове. Ђенерал Штрајт доноси одлуку да главнину трупа овога одсека употреби на месту прелаза и наређује пуковнику Хаузеру, да остави за заштиту одсека само један батаљон, а остале своје трупе – 2 ½ батаљона и артилерију – да што пре доведе на место прелаза. Привлачење ових трупа трајало је 48 сати. Одред пуковника Делића није могао за ово време продужити наступање, јер је био и сувише слаб. Срби су пак, у овом времену, привукли појачања и успели да успоставе чврсту линију одбране. Према томе пребацивање преко Дрине није се могло извести.
Дејство одреда Ф. М. Л. фон Сорсића. За обезбеђивање Саве од ушћа Дрине до Митровице закључно, остала су два ландштурмска етапна батаљона, а од јужног краја Дреновачке аде низводно, два друга етапна батаљона. Према томе, остало је за извршење прелаза: 9 ландштурмских етапних батаљона и 6 батерија (од бригаде пуковника Ибла 3 батаљона; од бригаде Ђ. М. Шиса 5 батаљона и 1 батаљон у резерви). Батаљони бригаде Ибла, имали су да буду пребачени материјалом једног мостовног трена, са западне ивице Јарка; батаљони бригаде Шиса, материјалом два мостовна трена, са пристаништа у Јарку. Због капацитета једног мостовног трена (160 људи или 2 вода) и трајања вожње, могли су батаљони бригаде Ибла отпочети пребацивање један за другим тек у размаку од 2 часа, а батаљони бригаде Шиса један за другим у размаку од једнога часа. Због спорости пребацивања пешадије рачунало се и на постепено развијање на јужној обали Саве и на заузимање земљишта корак по корак: ма да је изгледало да су Срби на овом месту имали слабе снаге. После темељне артилериске припреме, први ешелони имали су на јужној обали да заузму насип (није уцртан у секцији) и да извиђају дуж Савске обале и у правцу ка северној ивици села Дреновца. Даље наступање ка источној ивици шуме (линија која спаја обе царинарнице), требало је отпочети кад буде пребачено и прикупљено 6 чета (4 ешелона обеју бригада: 2 чете бригаде Ибл, 4 чете бригаде Шис). После доласка даљих двеју чета пуковника Ибла и 4 чете ђенерала Шиса, требало је заузети линију: доњи ток Битве, друм на насипу до лакта западна ивица шуме до Саве (млин према коти 80). У овој фази требало је пребацити 1 чету бригаде Ибл чуновима од Турјана ка десном крилу те бригаде. Кад буду стигле све остале трупе, имала је бригада Ибл да наступа до Битве и југозападног краја Баре Рибњаче, од прилике 1.000 корака северно од Дреновца. Поменута бригада, требала је на овој линији да штити бок бригаде Шис, која је потпомогнута целокупном артилеријом, имала да изведе напад на Дреновац. Са наслоном на бригаду Ибл, требала је бригада Шис, у даљем току, да поседне и држи западну и јужну ивицу Дреновца, где су постојала утврђења у виду мостобрана, још од јесени 1914. године. Овај програм за 6. октобар није било могуће извршити у целости. Заузеће Дреновца није успело, но остало заузимање простора југозападно од Јарка изведено је у духу програма. Да би се Савској флотили омогућио долазак, уништена је 5. октобра, помоћу 15 см. Мерзера, који су били доведени из Брчког, једна српска станица за лансирање торпеда, која је била постављена према Омеровом Чардаку. Да би се противничке снаге западно од Митровице везале, предузета је ноћу 5./6. октобра демонстрација узводно од Митровице. Према жестини ватре, која је долазила са српске стране, држало се, да је та демонстрација успела.
Савска флотила, и поред ватре са српске стране, успела је у току ноћи да стигне код Јарка. Једна од три лађе, које су биле у саставу ове флотиле, насела је код Савске окуке северно од Равња, и остала је тамо у току 6. октобра. Флотила је убрзала пребацивање у толико, што је превезла делове једнога батаљона бригаде Ибл. Главнина одреда била је у подне на десној обали Саве; једна чета прешла је Саву источно од Дреновца (код млина). Срби су до овога времена давали само слаб отпор. Једно српско одељење које је у току пре подне било упућено из Дреновца у Шабац растурено је артилериском ватром. Но, кад је у току после подне наступање продужено преко друма (насипа) у просторију Бара – рејон Рибњаче и у правцу Дреновца, отпор српских трупа према бригади Шис, стално је растао. Делови 2. и 3. батаљона 9. српског пешадиског пука II. позива, штитили су Дреновац на добро утврђеној линији, која се протезала од Саве преко царинарнице – североисточна и северна ивица Дреновца – дуж Баре. На тој линији било је артилерије и митраљеза. Бригада Шис стигла је до мрака левим крилом до јужног угла шуме. Од те тачке протезао се њен фронт у северозападном правцу до друма; десно крило било је повучено уназад дуж друма јер није могло да наступа у отвореном делу баровите Рибњаче. Бригада пуковника Ибла, која је наступала у пошумљеном делу Рибњаче, имала је додуше слабе снаге према себи, али је тешко пролазила кроз мочварни и густ шипраг, тако да се у вече затекла у сред Баре. Напомена. 7. октобра у јутру успела су унутарња крила обеју бригада да избију на југозападни део мочварне зоне и да дођу у међусобну ужу везу. Тек тада је од
недостају 40 и 41 страна
узводног краја потопљених лађа. Код аде Червенке: Остатак превозних средстава (понтона) од 4 мостовна трена, затим 10 сплавова са 3 пионирске чете, стајао је 6. октобра у 21 час на јужном крају Червенке, спреман за укрцавање трупа. 6. октобра у 23 часа превезен је на Кожару 3. – 49. батаљон, са задатком да постави стрељачки строј на јужној ивици острва. Понтони, који су га превезли, вратили су се ка јужном крају острва Червенке, где су укрцали 4. – 87. батаљон са задатком, да се са њим крену 7. октобра у 2.45 час. ка српској обали и да га искрцају десним крилом ниже потопљених чамаца према српској царинарници. По извршеном искрцавању на српској обали, имали су се понтони овако кренути: Понтони, који су превезли 3. – 74. батаљон, имали су се кренути ка Кожари у циљу превожења 3. – 49. батаљона са Кожаре на српску обалу узводно од потопљених лађа. Сви остали понтони, требали су да крену ка царинарници Нова Борча, те да пребацују остале батаљоне 59. дивизије: 4. – 12., 3. – 13., 2. – 60., а затим јегерске батаљоне Бр. 3., 26. и 15. Сви батаљони имали су бити пребачени на другу обалу са својим митраљезима, али без коња.
57. дивизија (2. и 6. брдска бригада) стигла је у току 6. октобра у Нове Бановце, где је преноћила у приправности. У јутру 7. октобра имала је њена 6. брдска бригада да се укрца у пароброде у Старим Бановцима и да ту очекује заповест команданта 8. корпуса за полазак, а 2. брдска бригада имала је да очекује наређење за укрцавање у своме кантонману. Ландштурмска бригада ђенерала Хауштајна, сем делова употребљених за обезбеђење превоза, била је као корпуска резерва у Земуну. Чишћење Дунава, од мина, извршено је делимично још у току ноћи 5./6. октобра, а главно истраживање мина имало се предузети ноћу 6./7. октобра непосредно пред почетак превожења. Ово је имала вршити Дунавска флотила потпомогнута одељењем за речне мине и неколико понтонирских моторних чамаца.
Дејство 19. корпуса
5. октобра, као што је горе речено, предузето је у подне коректурно гађање артилеријом, а у току 6. октобра, вршено је групно гађање српских положаја на местима изабраним за прелаз реке Саве. Командант 53. дивизије наредио је 17. брдској бригади да одмаршује 6. октобра у јутру из Обрежја преко Ашање у шуму Војчин источно од Ашање и да се у току после подне привуче ка обали код Прогара и да изврши груписање за прелаз. Ландштурмској бригади Шварц наређено је, да се 6. октобра у јутру из Ашање премести у југоисточни део Војчинске шуме, с тим, да 3 батаљона позади 17. брдске бригаде држи у приправности за прелаз, а 2 батаљона да остави у дивизиској резерви.
Операције XI. немачке армије
У току 6. октобра, артилерија ове армије предузела је групно гађање српских положаја на десној обали Дунава према Смедереву, Костолцу и Раму.
4. армиски корпус: 11. Баварска дивизија прикупљена је код Ковина и пребачена на острво према Дубравици и Петки. 105. дивизија пребачена је код Дубовца, такође на острво према Костолцу. 107. дивизија, прикупљена је на левој обали Дунава према Острву.