Операције I. армије
На фронту Дринске дивизије II. позива. Ноћу 6./7. октобра прошла су 3 непријатељска монитора и 3 већа моторна чамца низ Саву и стали у 10.20 час. код Прогарске аде; са наше стране на њих је отворена пешадиска ватра, на коју су они одговорили ватром из митраљеза. У 2 часа непријатељ је на целом фронту Дринске дивизије II. позива од ушћа Колубаре до ушћа реке Вукодраже отворио јаку пешадиску, митраљеску и артилериску ватру. Нарочито је тукао унакрсном ватром Забрешки кут и земљиште северно од Кртинске. Затим је око 3.30 час. пребацио преко Саве по 3 чете: код Бољевца и код Прогара, појачавајући брзо ове делове, непријатељ је надирао снажно правцем с. Забрежја односно с. Кртинске. Наша слаба стражарска одељења одступила су стопу по стопу под притиском надмоћнијег непријатеља. При прелазу Саве код Бољевца непријатељ је претрпео знатне губитке, потопљен му је велики број чамаца. Напад непријатеља ка Забрежју, до 10 час. био је врло јак, а затим је знатно ослабио. Око 16.40 час. покушао је, да се на 7 чамаца пребаци за 800 м. западно од Забрешке царинарнице, али је одбивен. Сви напади непријатеља на наше трупе код Забрежја овог дана одбивени су. Код села Кртинске непријатељ, потпомогнут артилеријом разног калибра, покушао је у току овог дана неколико пута напад на наше трупе, које су држале северну ивицу овог села, али је увек био одбивен. Око 16 час. покушао је да са 2 батаљона обухвати наше трупе код Кртинске с десног бока и крила, али није успео. Непријатељ је имао и код Забрежја и код Кртинске огромне губитке и задржао се на 600 м. северно од Забрежја и на 1.800 м. од Кртинске. Целог дана Сава је проносила лешеве непријатељских војника. Један непријатељски монитор дејствовао је пре подне од Прогарске аде на Кртинску; по подне приближио се Скеланској ади, али је ватром наше артилерије натеран да се врати натраг ка Прогару. За време ових борби 7. октобра непријатељ је повремено бомбардовао Обреновац. На осталом делу фронта Дринске дивизије II. позива било је само слабијег пушкарања, а једна непријатељска батерија тукла је Растове шуме, Дубоко, Бело брдо и јужни део Барича. Код Бољевца вршила је прелаз непријатељска 205. аустриска ландштурмска бригада, а код Прогара 53. аустриска дивизија. У току ноћи 7./8. октобра непријатељ је у четири маха покушавао напад на Забреж; код с. Кртинске није био активан. Наше трупе код с. Кртинске вршиле су због тога насилно рекогносцирање, што је изазвало борбу на целом одсеку. Код Бољевачке и Прогарске аде, непријатељ је ове ноћи подигао 2 понтонска моста. По прикупљеним податцима, непријатељ је према Забрежју и с. Кртинска располагао у току дана 7. октобра најмање са по 1 пуком пешадије, у колико се ноћу 7./8. октобра појачао није се могло оценити. Губитци непријатељски били су огромни нарочито у Забрешком куту, где је био стављен под сконцентрисану ватру наших оруђа; наши губитци били су скоро неосетни. Наишав на јак отпор наших трупа, непријатељ је прешао на рововску борбу.
На фронту Дунавске дивизије II. позива. На Сави: Непријатељ потпомогнут ватром 3 батерије са леве обале и са монитора постављених северно од Дреновачке аде, покушао је у току 7. октобра пет пута јуриш код с. Дреновца према левом крилу наших трупа у правцу Битве, али су сви јуриши снажно одбивени. Напади непријатеља били су очајни и стали су га огромних жртава. Пред ноћ борба се утишала. За протеривање непријатеља код Дреновца, који је држао фронт: Дреновачка ада – друм за Митровицу – Рибњача, наредио је командант Дунавске дивизије II. позива да се: 7. пук I. позива са 3 батаљона и 4 митраљеза; 1 батаљон 8. пука II. позива; 1 пољска батерија и вод Данглисове батерије, крену од Церовца на раскрсницу путова источно од с. Причиновића и да у садејству са: 2 батаљона, 2 митраљеза, 4 Дебанжова топа и коњичким дивизионом, који су држали фронт код Дреновца, нападне непријатеља и пребаци га преко Саве. Ова појачања стигла су ноћу 7./8. октобра на одређено место. Напад је извршен 8. октобра, што ћемо изложити на своме месту.
На Дрини: Непријатељ је до 16 час. с времена на време дејствовао артилериском и пешадиском ватром према ади Мало Окно. Затим, почео је тући јаком ватром из топова 15 см. калибра простор од с. Бадиноваца до према Лиманској ади. Борба се продужила и у ноћ 7./8. октобра. Непријатељ је око поноћи 7./8. октобра покушао и шести јуриш код Дреновца са својих 6 батаљона против наша 2 батаљона; долазио је на 15 м. од наших ровова, али је снажном ватром и бомбама одбачен са великим губитцима. Трупе ове дивизије на Дрини, које су се због јаке непријатељске артилериске ватре биле повукле са фронта: ада Дела Гуска – Мала Окна, напале су непријатеља у току ове ноћи, потисле га и заузеле своје пређашње положаје.
На фронту Моравске дивизије II. позива. Трупе ове дивизије, према наређењу команданта I. армије, искрцале су се у току 7. октобра на линији: Текериш – с. Бошњак, сем четвртих батаљона, који су остали на Дрини где је било само пушкарање. Соколска бригада вршила је смену делова Моравске дивизије II. позива.
На фронту Ужичке бригаде. У току дана 7. октобра није било ничег значајнијег. Око пола ноћи 7./8. октобра, непријатељ је покушао да пређе Дрину код Старог Брода, али је одбивен. Северно од утока р. Рзава, непријатељ је успео са три чамца да пређе Дрину; упућена су појачања нашим трупама, која су га протерала преко Дрине.
Операције Одбране Београда
На Београдском одсеку. После веома јаке припреме артилериском ватром, при којој је избачена на наше положаје огромна количина метака из тешких и пољских оруђа, почеле су непријатељске трупе помоћу великог броја понтона пребацивање преко Дунава ка Небојши кули и Дунавском кеју, а преко Саве ка узводном врху Велике аде Циганлије и караули Јарцу у Макишу. До 3 часа (7. октобра) биле су покидане све наше телефонске линије. Веза са позадином могла се одржавати само са ордонансима. У 3 часа добио је командант Комбинованог одреда извештај, да се непријатељска пешадија пребацује на Велику аду Циганлију, да је резерва топчидерског пододсека упућена на Велику аду и да је командант артилерије ангажовао све батерије, како би онемогућио даље непријатељско пребацивање на поменуто острво. Непријатељу је било успело да пребаци на Велику аду око 1 батаљона; даље пребацивање пресекла је наша артилерија. Искрцавање непријатељских трупа на Дунавском кеју отпочело је у 4.20 час. Извештај о овоме стигао је команданту Комбинованог одреда у 5.20 час. но ордонансу. Команданту одредске резерве одмах је наређено, да упути 2 чете на Дунавски кеј. Мало доцније, командант Комбинованог одреда добија извештај, да се непријатељ искрцава с обе стране Небојше куле. Одмах је упућена једна чета са три митраљеза, на Дунавски кеј, а у 6.15 час. одаслана је тамо и последња чета из одредске резерве. У ово време непријатељ је био искрцавао на Дунавски кеј око 3 батаљона. Даље пребацивање пресекла је наша артилерија. Сем непријатељског одељења искрцаног западно од Небојше куле, које је уништено, сва ова наша појачања нису била у стању да одбаце непријатеља на реку. Командант градског одсека захтева, да се упути 1 батаљон у правцу Кланице, те да нападне у бок непријатеља. За извршење овог задатка одређен је 3. батаљон 10. кадров. пука, који је у ово доба био у покрету ка Бањици. На молбе команданта Комбинованог одреда за појачање, командант Одбране Београда наредио је: У 5.30 час., да се 3. батаљон 10. кадров. пука крене на Бањицу; у 19 час. 4. батаљону 10. пука, да се крене из Кнежевца у Топчидер и да се стави под команду 7. пука. Сем тога да би се олакшало протеривање са Дунавског кеја упућен је у 19.45 час. вод 9. Тимочке батерије на Велики Врачар. Командант Комбинованог одреда дао је овоме воду задатак да потпомаже са Врачара горе поменути напад 3. батаљона 10. кадров. пука у бок непријатељских трупа у правцу Кланице.
На Сави, до 8 час. непријатељ је успео да потисне наша 2 батаљона (6 чета) на Великој ади ка мостобранима и да се на ади утврди. Његов напад на Малој ади био је одбивен. Код карауле Јарца, пребачени непријатељски делови успели су да се ту одрже. У ово доба било је јасно команданту Одбране Београда, да одаслата појачања од по једнога батаљона (3. и 4.) 10. кадров. пука на места непријатељских прелаза неће бити довољна, да непријатеља са наше обале протерају. Како непријатељ на осталим одсецима није вршио пребацивање својих трупа решава се командант Одбране Београда да појача Комбиновани одред рокирањем са суседних одсека. У том циљу наређује: Команданту Великоселског одсека, да одмах крене 1 батаљон 7. пука III. позива са Градца преко Великог Врачара и Карабурме са задатком, да и он нападне у бок непријатеља на Дунавском кеју. Команданту Остружничког одсека да упути 1 батаљон 11. пука III. позива и вод 9. брзометне батерије преко Жељезника на Баново брдо, где да се стави под команду Топчидерског пододсека. Пошто су још у јутру 7. октобра све резерве команданта Одбране Београда биле исцрпљене, молио је Врховну команду да му се најхитније упути појачање у јачини најмање 2 пука и нешто артилерије. Врховна команда добивши извештај о тешком стању код Београда, наредила је у 9 час. да се Тимочка дивизија II. позива из свог кантонмана око Сопота одмах крене ка Београду. У ово је време Тимочка дивизија II. позива била овако распоређена: 14. пук у Влашкој; 13. пук у Ропочеву; 15. пук и коњички дивизион у Неменикућама; артилерија и пионирски полубатаљон у Ђуринцима. Командант дивизије кренуо је одмах 14. пук железницом за Ресник, а остале делове дивизије сувим за Торлак.
3. батаљон 10. пука послат у појачање Градском пододсеку кренуо се падином Великог Врачара у правцу Кланице са циљем да нападне непријатеља у бок. Батаљон 7. пука III. позива, који је био упућен са Градца и који је требао да потпомогне овај напад, наишао је на путу на јаку непријатељску артилериску ватру, коју није био у стању да издржи, те није ни учествовао у борби. Напад је текао у прво време успешно. Непријатељ је био одбачен ка Врбацима, где је успео да се одржи. Благодарећи својој веома јакој артилерији, која је била успела да потпуно ућутка сва наша тешка оруђа и чак неке од њих онеспособи за дејство; аустриски монитори, око 15 час. прођоше неочекивано од Земуна источним рукавом Дунава до самог Доњег Града, и осуше брзу анфиладну ватру дуж железничке пруге на Кланицу, успевши на тај начин да укоче напад наших трупа. Претрпивши тешке губитке, наше трупе биле су принуђене овог дана до подне да обустави даљи напад. Губитци нарочито у официрима били су огромни: људство се почело колебати. Трупе су се тешком муком држале, да не буду одцепљене од града. Стање на овом одсеку било је око 18 час. веома критично, јер није било у близини никакве резерве, у случају попуштања наших трупа.
На Топчидерском пододсеку. Кад је стигао 4. батаљон 10. пука упућен је на Велику аду Циганлију. Команданту посаде на ади Циганлији наређено је, да предузме контра напад. Напад је предузет обухватно и успевао је све до мрака, али врло споро јер је непријатељ, потпомаган јаком артилериском ватром, давао снажан отпор, те га је требало постепено ломити. Пред мрак, кад је изгледало, да ће напад имати потпуног успеха, непријатељ је после жестоке припреме артилериском ватром и ваздушним минама, заузео око 15 час. Малу аду Циганлију и заробио њену посаду (око 100 људи); затим је успео да се пребаци на узводни врх Велике аде, у бок наших трупа, које су вршиле обухватни напад на овој ади. Наше трупе на овај начин биле су доведене у тежак положај, те су морале обуставити напад. Према оваквом стању, командант Комбинованог одреда наредио је око 18 час., да се посада Велике аде Циганлије под заклоном мрака повуче на десну обалу Саве, а за заштиту мостова, да се оставе на острву 2 чете. Пребачени непријатељски делови узводно од карауле Јарца у Макиш, успели су да се одрже на насипу пут Београд – Остружница, благодарећи јакој пешадиској, митраљеској и артилериској ватри њихових трупа са леве обале Саве. Наш батаљон 11. пука III. позива, који је био на том делу фронта, није могао ништа предузети у откривеном земљишту због јаче непријатељске артилериске ватре. Пољски брзометни вод, упућен у 10 час. са Остружничког положаја, дошао је на Баново брдо тек у вече. Први ешелон 14. пука II. позива из Тимочке дивизије II. позива стигао је око 14 час. у Ресник. Команданту пука издато је наређење, да се форсирано креће на Бањичко поље, како му који ешелон стигне у Ресник.
Због критичког положаја код Градског одсека наредио је командант Комбинованог одреда у 19.15 час. команданту 14. пука, да одмах по доласку на Бањицу упути 2 батаљона у Београд на расположење команданту Градског одсека, са напоменом, да је потребно да ова 2 батаљона иду што брже у Београд. Трупама Градског одсека издато је наређење, да се држе на досадањим положајима по сваку цену до доласка појачања. У 22 час. кренула су се поменута 2 батаљона 14. пука II. позива са Бањичког поља. Командант Градског пододсека намерава да предузме напад 8. октобра у 2 часа; командант Комбинованог одреда пак наредио је, да се напад отпочне што пре и да се до зоре заврши. Остала 2 батаљона 14. пука II. позива стигла су пред вече на Бањицу, где су задржана од команданта Одбране Београда, ради сваке евентуалности и због наступеле тешке ситуације на Великој ади Циганлији. Чим су батаљони стигли у први борбени ред на Дунавском кеју, отпочела је борба која је трајала целе ноћи. Наше су трупе изводиле више напада поглавито ручним бомбама и биле су већ успеле да непријатеља потисну са неколико тачака. Нарочито је било угрожено непријатељско лево крило од наших делова, који су притискивали од Стругаре. Положај притиснутог непријатеља побољшава се пак наскоро доласком свежих трупа са леве обале Дунава. Са наступањем мрака непријатељ је био наставио дотле прекинуто пребацивање својих трупа, ширећи се у правцу Кланице. Наше су трупе морале зауставити напад, држећи линију: од саме обале западно од Кланице – преко железничке пруге југозападно од Кланице – ивицом варошких кућа око 800 м. – железничку пругу источно од Дунавског кеја. Непријатељ је до изјутра 8. октобра успео да пребаци укупно 13 ½ чета свежих трупа, сем тога велику количину пешадиске и митраљеске муниције. У зору 8. октобра, командант Одбране Београда упутио је на Дућански кеј један од оних двају батаљона 14. пука II. позива, који су били задржани на Бањици.
Стање на Топчидерском пододсеку у току ноћи 7./8. октобра. Посада Велике аде Циганлије прешла је под заклоном мрака на десну обалу Саве, сем 2 чете 4. батаљона 10. кадров. пука, које су остале на ади као мостобран. 1. батаљон 7. пука добио је наређење, да се прикупи у Топчидерској касарни као пододсечна резерва; 2 чете 4. батаљона 7. пука II. позива да се прикључе 3. батаљону 7. пука II. позива који је био јак свега 2 ½ чете, јер је 1 ½ чета заробљена на Малој ади Циганлији, и који је држао свој положај од Савског пристаништа до Господарске механе; 2 остале чете 4. батаљона поселе су десну обалу Саве од шећерне фабрике па према Макишу. Део фронта на десној обали Саве од Господарске механе до шећерне фабрике, 7. октобра у 19.30 час. посео је 1. батаљон 11. пука III. позива, који је дошао са Остружничког одсека. На положају према караули Јарцу биле су 2 чете 4. батаљона 7. пука II. позива. У 23.45 час. наредио је командант Комбинованог одреда да се 1. батаљон 11. пука III. позива врати у састав Остружничког одсека. Његов одсек између Господарске механе и шећерне фабрике морале су предузети 2 чете 1. батаљона 7. пука II. позива, које тек што су одступиле са аде Циганлије. Све ове трупе биле су јако разређене, а њихов морал, због дејства непријатељске артилерије, знатно је опао. Стога командант пододсека пуковник Лешјанин чини представку, да би требало послати један свеж пук, који би сменио ове деморалисане трупе. Непријатељ је у току ноћи наставио превожење својих трупа на аду Циганлију и код карауле Јарца. Због јаког непријатељског притиска, у зору 8. октобра око 3 часа, 2 чете 4. батаљона 10. кадров. пука напуштају мостобране и Велику аду Циганлију. При овом повлачењу није се могао порушити узводни мост, јер мина није експлодирала. После напуштања аде, командант пододсека наређује артилерији, да туче што јачом ватром јужну обалу Циганлије, нарочито непорушени мост. Командант Одбране Београда извештен о евакуацији аде Циганлије, наредио је у 6.30 час. да се 2. хаубичка батерија Мод. 97. год. крене са Остружничког одсека у Кнежевац, и да се стави на расположење команданту Комбинованог одреда. Код карауле Јарца у Макишу, до јутра 8. октобра непријатељ је пребацио преко Саве око 3 батаљона, према двема четама 4. батаљона 7. пука II. позива, које су се ту налазиле. У циљу скраћења сувише широког фронта (10 км.) командант Топчидерског пододсека наредио је, да се обе ове чете повуку ка Чукарици. Тим је настала празнина између левог крила Комбинованог одреда и десног крила Остружничког одсека. Да би се веза успоставила упућен је коњички дивизион Одбране Београда са Савског пристаништа у Жарково, где је стигао око 10 час. Трупе Тимочке дивизије II. позива стигле су у току ноћи 7./8. октобра и то: 13. пук у Кумодраж; 15. пук у Бели поток, артилериски пук и пионирски полубатаљон код Белопоточке механе. Коњички дивизион у Велики Мокри Луг. 1. степен колонске коморе код Солинске баре. 2. степен колонске коморе код Раље. Штаб дивизије у Кумодраж.