Операције I. армије
На фронту Дринске дивизије II. позива. Непријатељ се непрестано појачавао преко подигнутих мостова код Бољевачке и Прогарске аде. У јутру 8. октобра непријатељска тешка артилерија тукла је нашу обалу од Забрешке царинарнице па узводно до Бресне и бомбардовала је Обреновац. Непријатељска пешадија по подне, непрекидно појачавана, нападала је јаким снагама ка Забрежју и допрла на 3 – 400 м. испред наших трупа, претрпивши при томе огромне губитке. Три су непријатељска јуриша одбивена. Према с. Кртинској непријатељ је у току 8. октобра врло слабо напредовао, ширећи само свој фронт уз и низ воду у циљу обухвата крила наших трупа. Око 23.20 час. извршио је јуриш на десно крило код Кртинске, али је одбивен. Појачавајући непрестано артилерију код Купинова, непријатељ је целога дана (8. октобра) њоме и са монитора тукао јаком ватром нашу обалу код Скеле низводно, а око 17 час. под ватром наше артилерије почео се искрцавати код Скеле. Непријатељска снага код Кртинске била је око 1 бригаде, а код Скеле непозната.
На фронту Дунавске дивизије II. позива. 8. октобра у јутру 7. пук I. позива предузео је наређени му контра напад на непријатеља код Дреновца. Наше трупе успеле су да допру до близу друма Митровица – Шабац, али због јаких губитака и надирања непријатеља у правцу левог крила, које се после 12 непријатељских контра напада морало повући, повукли су се и остали делови на своје полазне положаје. Јачина непријатеља према Дреновцу цењена је више од 1 пука са 8 топова, од којих су 2 топа била пребачена на десну обалу Саве. Заробљени војници били су из 17. ландштурмског пука. На Дрини према Бадовинцима, борба је почела 8. октобра око 6 часова. Непријатељ, јак око 6 чета и 4 митраљеза, после снажне артилериске припреме, прешао је око подне у напад, али је задржан на ивици шуме источно од Делагуске.
Операције Одбране Београда
Командант Одбране Београда 8. октобра у јутру шаље Врховној команди под ОБр. 4415 извештај а који је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнет. Командант Одбране Београда наредио је команданту Комбинованог одреда, да са своје стране учини све, да се трупе борбом одрже на граничном фронту те да се спречи непријатељско продирање у дубину земље.
На Београдском одсеку. Градски пододсек. У току 8. октобра неповољно осветљење није дозвољавало непријатељу, да развије сву снагу своје артилерије. Због тога су његови монитори од раног јутра, крстарећи између В. Ратног острва и места превожења код карауле Борче, непрекидно тукли фронталном и анфиладном ватром наше ровове и поседнуте куће на ивици вароши, што је био узрок, да наше трупе нису могле одсудно нападати пребачене непријатељске делове, користећи се слабијим дејством његове артилерије. Око подне ступила је непријатељска артилерија понова у борбу свом жестином. За то време пошло јој је за руком, да преко монитора добије везу са трупама на десној обали Саве и да овим путом изврши коректуру правца за бомбардовање наших оруђа на Калемегдану, који су налазећи се у ватри 30,5 см. Мерзера, убрзо избачени из борбе. У исто време гађане су и наше батерије на В. Врачару, али са мање успеха. Сем поменутог бомбардовања батерија на Калемегдану и В. Врачару, непријатељ је сконцентрисао нарочито јаку ватру према Дунавском кеју, која је поколебала морал код наших трупа, но њихов отпор још није био сломљен. Кад је пак један непријатељски монитор обасуо прецизном ватром и порушио низ кућа испред положаја, наше трупе почињу нагло да напуштају своје линије у близини порушених кућа. Тиме је дводневна криза на Градском одсеку решена у корист непријатеља. 2. и 3. батаљон 14. пука II. позива напустили су око 15.30 час. северну ивицу вароши, повлачећи се ка Калемегдану и Васиној улици. Трупе код Кланице остале су на овом положају, продужујући упорну борбу. Командант градског одсека послао је своју целу резерву, којом је још располагао на линију: Васина ул. – Калемегдан, да сузбије непријатеља и врати одступајуће делове на своје раније положаје. Командант Комбинованог одреда, добивши извештај о критичном стању на левом крилу градског пододсека, наредио је у 16.50 час. да се форсирано крене један од она 2 батаљона 13. пука II. позива Тимочке дивизије II. позива, који су били упућени на Бањицу и да овај батаљон што пре стигне на линију: Позориште – Калемегдан, те да потпомогне трупе на овој линији. До 18 час. после уличне жестоке борбе, непријатељ је успео да допре до Цар Душанове ул., где је подигао барикаде и ту заноћио 8./9. октобра; његово лево крило остало је на својим положајима, још увек угрожено нашим трупама код Кланице.
Топчидерски пододсек. Непријатељска артилерија са Бежаниске косе тукла је 8. октобра пре подне Баново брдо и Чукарицу унакрсном ватром тежег калибра са највећом интензивношћу. Све телефонске линије са позадином биле су ускоро покидане. Команда Одбране Београда није имала никакве везе са овим делом фронта 8. октобра од јутра до 16 час. До 12 час. непријатељска артилерија успела је да затрпа све ровове и поруши све зграде на фронту 4. батаљона 10. пука код Чукарице. Код батаљона је наступила паника, тако да се војници нису могли одржати у руци те су се почели повлачити. Непријатељ, прешавши са аде Циганлије преко непорушеног моста на нашу страну, у јачини 1 чете кренуо се у бок поменутог батаљона. Командант пододсека није имао резерве, те у 13.25 час. моли команданта Одбране Београда да пошаље ближе овом одсеку један део пешадије, како би прихватио делове 7. пука II. позива, који ће по свој прилици морати одступити. У 15 час. командант Комбинованог одреда добија од команданта артилерије извештај, да је од командира 8. пољске и 10. хаубичке батерије извештен, да једна непријатељска колона наступа кроз Макиш ка Жаркову и да наши предњи делови почињу да одступају са Бановог брда, те да је тиме вод 8. батерије остао без заштите. Командант Комбинованог одреда тражи извештај од команданата батаљона у првом борбеном реду на Бановом брду, који јављају да још држе први басамак Бановог брда. Око 16 час. долазе 2 артилериска водника (са Жаркова и Циглане) код команданта Комбинованог одреда, извештавајући, да их је непријатељска пешадија изненадно напала. Један водник је успео да извуче свој вод и да га склони у Кошутњаку, други водник је једва успео да скине затвараче, те су топови пали у руке непријатеља. На поново тражени извештај о стању на Бановом брду, команданти батаљона извештавају, да још држе Баново брдо, али да је непријатељ подишао под стрељачке ровове код шећерне фабрике. Изгледа, да је сва пажња команданата ових батаљона на Бановом брду била сконцентрисана на непријатеља у правцу Циганлије, а у исто време, сувише заузети борбом и притиснути дејством непријатељске артилерије, нису приметили наступање непријатеља кроз Макиш ка Бановом брду. Непријатељ, јачине око 3 батаљона, пребацивши се до јутра 8. октобра код карауле Јарца и потиснувши делове нашег 11. пука III. позива у правцу Жељезника, кренуо се у правцу према Жаркову, у циљу обухвата Бановог брда. У исто време непријатељ је вршио јак притисак на северни део Бановог брда, као и на Чукарицу. Непријатељска поменута снага из Макиша успела је да изненадно избије са западне стране на Баново брдо. У овом тренутку, наши делови су још држали северни басамак овог брда. Али због овог обухвата из Макиша, наше трупе са Бановог брда повукле су се у правцу Топчидера; затим су око 16 час. попустиле и трупе са Чукарице, јер им бок и позадина већ беху угрожени и повукоше се делом ка Топчидеру а делом ка Топчидерском брду. На тај начин непријатељ је добио слободан пут на Чукарицу, а одавде око 16 час. почео се пењати уз Топчидерско брдо. 10. хаубичкој батерији наређено је да одступи са Топчидерског брда ка Бањици.
Према већ раније поменутом тражењу команданта Комбинованог одреда, командант Одбране Београда у 15.50 час. упућује 2 батаљона 13. пука Тимочке дивизије II. позива на Бањичко поље, с тим да командант одреда упути 1 батаљон на Топчидерски пододсек те да се овај пододсек држи пошто пото, а 1 батаљон да остане у резерви. Батаљон, који је био намењен за Топчидерски пододсек није тамо упућен, већ на Дунавски кеј у 16.50 час. где су наши делови били у одступању. У 20.15 час. командант Комбинованог одреда наређује, да се 7. пук II. позива, који је бранио Топчидерски пододсек прикупи позади Дедиња и јужно од Бањичког логора, те да заједно са 10. кадров. пуком образују одредску резерву. Пошто је 7. пук II. позива одступио ка Дедињу непријатељ је заузео Жарково и Кошутњак. Заузећем Бановог брда и једног дела Топчидерског брда, непријатељ је добио бочни положај према трупама нашег градског одсека, због чега су и ове ускоро морале бити повучене из вароши, а тиме је била решена судбина целе линије положаја за непосредну одбрану прелаза преко Саве и Дунава од Београда искључно до Бановог брда закључно. Командант Комбинованог одреда, долази у 17 час. са штабом у Милошевац и наређује команданту Градског одсека да под заклоном мрака одступи на линију Велики Врачар – редут изнад Топовских шупа. Из истог разлога наредио је командант Одбране Београда у 17.30 час. да се трупе прикупе по сваку цену на линију: Зелено брдо – Дедиње – Жарково са предњим деловима на Врачару, Пашиној чесми, Топчидерском брду и к. 215. Десно да се ухвати веза са Великоселским одсеком на Липару, а лево са Остружничким одсеком преко Жаркова. Команданту Великоселског одсека наређено је да појача трупе на Липару, а команданту Остружничког одсека да држи линију: Остружница – Жељезник. Доцније је измењена главна линија одбране и узет Велики Врачар за главни одбранбени положај, место Зеленог брега. На путу ка Милошевцу, командант Комбинованог одреда у 18 час. наилази на она 2 батаљона 13. пука II. позива који су били упућени на Бањичко поље и наређује командантима батаљона, да поседну Бањичко утврђење – Дедиње и да послуже као прихват трупама, које одступају са Бановог и Топчидерског брда и из Београда. Око 21 час. ови батаљони заједно са оним батаљонима из 14. пука II. позива, који су се од синоћ тамо налазили посели су означену линију и послужили као стожер за ново груписање наших трупа у току ноћи 8./9. октобра. Повлачењем трупа са Бановог брда и Чукарице ка Топчидеру, остао је незаштићен правац од Бановог брда гребеном између Топчидерске реке и Макиша ка Петловом брду и Кнежевцу. Због овога, као и ради попуњавања оне велике празнине у борбеном поредку, која је била створена између Комбинованог одреда и Остружничког одсека повлачењем наших трупа, наредио је командант Одбране Београда команданту Тимочке дивизије II. позива у 24 часа, да упути 15. пук II. позива и 2 батаљона 13. пука на линију: Мајур – Стражевица – Петлово брдо. Командант Тимочке дивизије II. позива упутио је 15. пук, да поседне Петлово брдо и Стражевицу, а 2 батаљона 13. пука да заузму положај Мајур од Бањичког до Раковичког потока.