Операције I. армије
На фронту Дринске дивизије II. позива. Непријатељ је у току ноћи 8./9. октобра предузео понова јуриш на Забреж, али је одбивен на целој линији са великим губитцима. До 4 часа 9. октобра владало је затишје, а од 4 до 5 час. непријатељ је у очајним нападима у више махова долазио до самих ровова, где је уништен или бомбама одбивен. Код Кртинске, непријатељ је већ био дефинитивно сломљен, те није ништа покушавао у току ове ноћи. На осталом делу фронта владао је релативан мир. Морал код наших старешина и војника био је изврстан, а држање 4. пука II. позива за дивљење. После одбивених ноћних јуриша и претрпљених великих губитака, непријатељ у току 9. октобра није предузимао ништа, већ се утврђује испред наших трупа задржан код Забрежа на 4 – 500 м., а код Кртинске на 1200 – 1500 м. Искрцани непријатељски делови код Скеле потиснути су ка Кртинском лугу.
На фронту Дунавске дивизије II. позива. У току ноћи 8./9. октобра била је код Дреновца час јача час слабија борба. По исказу заробљеника ценила се непријатељска снага код Дреновца на 7 батаљона. На Дрини, наше трупе предузеле су зором 9. октобра напад код Делагуске и Радине аде. У току дана 9. октобра, непријатељски напад на Дрини у правцу Бадовинаца одбивен је са великим губитцима по непријатеља. Извиђањем утврђено је, да је непријатељ код Дреновца јак 7 батаљона са 6 – 8 топова.
На фронту Соколске бригаде. У току ноћи 8./9. октобра непријатељ је покушао прелаз преко Дрине са 2 вода према Гучевском одреду, али без успеха. Иначе у току 9. октобра није било ничега значајнијег.
На фронту Ужичке бригаде. У току ноћи 8./9. октобра непријатељ је покушао прелаз преко Дрине код Старог Брода, али без успеха.
Овог дана командант I. армије добија наређење Врховне команде ОБр. 21807 у овоме: „Према ситуацији на северном фронту, Моравска дивизија II. позива да одмаршује са досадање просторије и да се што пре прикупи код Уба“.
Операције Одбране Београда
9. октобра у 2.30 час. командант Одбране Београда на Торлаку издаје ову заповест:
„Наше трупе су потиснуте са граничних положаја на фронту: Београд – Баново брдо и прикупљају се на линији: В. Врачар – Дедиње – Мајур – Петлово брдо – Жељезник – Остружница. О непријатељу се имају податци да се предњим деловима налази у Жаркову, на Топчидерском брду и у Београду. За сад ништа активно не предузима осим што вероватно врши пребацивање својих трупа са леве на десну обалу Саве. Трупе Одбране Београда имају да се на горе поменутој линији прикупљања бране. Наређујем:
1. Грочански одсек, командант пешад. пуковник Петар Милошевић (15. пук III. позива; 1 вод 6. Дунавске брз. батерије; 1. Шумадиска позиц. батерија; 1 Дунавска позиц. батерија; Укупно: 4 батаљона и 14 топова). Осигурава и брани одсек од потока Средњака до реке Болечице, лево одржава везу са Великоселским одсеком, а десно са Браничевским одредом.
2. Великоселски одсек, командант пуковник Јован Ивковић (7. пук III. позива; 3. Дунавска пољ. брз. батерија; 2. Дунавска позиц. батерија; 1 хаубица Мод. 97. год.; 1 француски обалски топ; 1 Грузонов вод; 1 вод енглеске обалске батерије (2 оруђа); Укупно: 4 батаљона и 17 топова). Осигурава и брани фронт од Миријевског потока до реке Болечице с тим, да своју посаду на Липару појача, ради што тешње везе са трупама Комбинованог одреда.
3. Комбиновани одред, командант пуковник Душан Туфегџић (10. кадров. пешад. пук; 14. пук II. позива на В. Врачару, 2 батаљона 13. пука II. позива на Дедињу; коњички дивизион Одбране Београда; 3. Тимочки пољски брзометни дивизион; 1 вод 6. Дунавске брз. батерије; 4. Моравска позиц. батерија; 2. хаубичка батерија Мод. 97. год.; вод 10. хаубичке батерије; Укупно: 10 батаљона, 2 ескадрона и 21 топ). Браниће фронт од Миријевског до Бањичког потока. Десно ће ступити у везу са Великоселским одсеком а лево са Тимочком дивизијом II. позива.
4. Тимочка дивизија II. позива, командант пуковник Мирко Милосављевић (2 батаљона 13. пука II. позива на Мајуру и Миљковцу; 15. пук II. позива; 11. пук II. позива са Остружничког одсека; коњички дивизион Тимочке дивизије II. позива; пољска брз. батерија Одбране Београда (2 топа); 4. Дринска позиц. батерија; 2. енглеска опсадна батерија; Укупно: 10 батаљона, 2 ескадрона и 30 топова.) Браниће фронт од Бањичког потока до Печине баре, десно ће одржавати везу са Комбинованим одредом, а лево са Дринском дивизијом II. позива.
5. Општа резерва (7. пук II. позива, свега: 4 батаљона). Прикупиће се на Торлаку.
6. Грочански одсек, базираће на комуникациску линију: Заклопача – Врчин – Раља; Великоселски одсек на комуникациску линију: Сланци – Лештање – Врчин – Раља; Комбиновани одред на комуникациску линију: Торлак – Раља; Тимочка дивизија II. позива на комуникациску линију: Девојачки гроб – Караула – Парцани – Раља.
7. Овај распоред да се изврши одмах.
8. Штаб Одбране Београда је на Торлаку“.
Од 9 час. 9. октобра све трупе, које су прошлих дана биле изложене непосредном дејству непријатељских тешких оруђа, повучене су даље од Саве и Дунава, довршавајући своје прикупљање и уређивање. Коњички дивизион, који се 8. октобра налазио у осматрању код Жаркова, после пада Жаркова и Бановог брда, повукао се у Раковичку шуму и ту остао преко целе ноћи 8./9. октобра, а рано у јутру 9. октобра упутио је официрске патроле ка Топчидеру и Жаркову да извиде докле је непријатељ допро. Патрола у правцу Жаркова утврдила је: да непријатеља нема у Жаркову и Кречанама: 2 наша топа, остављени на северозападној страни Жаркова, били су још тамо. На основу овог извештаја, командант Одбране Београда у 9 час. наређује команданту Тимочке дивизије II. позива да предузме наступање са потребном снагом преко Кречана ка Бановом брду у циљу заузимања Кречана и Жаркова, а потом и Бановог брда, с тим, да обрати нарочиту пажњу на правац од Макиша. У вези са овим, наређује команданту Комбинованог одреда да овај напад потпомогне артилериском ватром са Дедиња и Бањице. Командант Тимочке дивизије II. позива упутио је 1 батаљон 15. пука II. позива у насилно рекогносцирање означеним правцем с тим да по могућности заузме Баново брдо. 13. пуку наређује да потпомаже ово наступање артилериском ватром са Мајура. Батаљон 15. пука кренуо се око подне; успео је да овлада Кречанама, аки је непријатељском ватром заустављен. Пошто је непријатељ прешао у наступање од Кошутњака и Жаркова, овај батаљон добио је наређење у 16 час. да се врати на свој ранији положај. Комбиновани одред 9. октобра пре подне није добио додир са непријатељем у правцу Великог Врачара и вароши. Око подне почели су се појављивати непријатељски делови на падини Великог Врачара око Новог гробља и код Циглане. Наше трупе са В. Врачара повукле су се на Зелено брдо. Овим је била напуштена не само једна важна тачка, већ је био разголићен леви бок Великоселског одсека. Око подне, командант Одбране Београда наређује да се Врачар опет поседне и упорно брани и да се тежиште десног одсека пренесе са Зеленог брда на В. Врачар. У ово доба почео је непријатељ тешком артилериском ватром од Старе Борче и са Бежаниске косе да туче В. Врачар и Дедиње. У 15 час. непријатељ предузима напад јачом снагом на В. Врачар уз садејство артилерије са монитора и успева да потисне наше делове на Врачару, но доласком 10. кадров. пука (3 батаљона и 2 митраљеза) из резерве Одбране Београда, прешла је ова тачка опет у наше руке. Напад на Дедиње, непријатељ је отпочео око 14 час. наступајући из Топчидера, једним делом левом обалом Топчидерске реке а другим делом од Топчидерске цркве. Напад од цркве заустављен је нашом пешадиском и митраљеском ватром. Око 15.30 час. ангажована је цела одсечна резерва (батаљон 10. кадров. пука са 3 митраљеза), на простору између Дедиња и Мајура; непријатељски делови, који су се кретали левом обалом Топчидерске реке ка Кречанама тучени су најјачом бочном ватром. Око 16.30 час. непријатељ је отворио најжешћу ватру из оруђа најтежег калибра са Бежаниске косе према Дедињу. Ватра је била тако ужасна, да се Дедиње није видело у диму експлозије непријатељских зрна, а у исто време дизали су се један за другим густи стубови земље, затрпавајући читаве десетине наше пешадије. Код војника који су још остали у животу овладала је избезумљеност, да се више није могло издржати; батаљон који је бранио Дедиње отпочео је да одступа у правцу ка Бањици и ка логору. Непријатељски аероплани, спуштањем магнезијевих звездица означавају линију на којој су се наши делови заустављали; непријатељска артилерија проверава даљину и туче нову линију: Бањицу и Бањички вис. На овај начин пало је Дедиње око 17 час. у руке непријатељу. Одмах затим отпочела је наша артилерија обасипати Дедиње јаком ватром. Наша посада са Дедиња, прикупивши се на простору између жандармериске карауле и Бањичког логора предузима у 17.40 час. са највећом жестином противнапад на непријатеља на Дедињу. Овим снажним противнападом непријатељ је био изненађен, и не сачекавши јуриш напушта положај у паничном бегству. Дедиње је понова пало у наше руке; непријатељ је одступио у правцу Топчидерске цркве, тучен јаком ватром. На тај начин наше трупе су 9. октобра одржале све своје нове положаје. Пред мрак су стигли на Торлак са Нишавског војишта хаубички дивизион (7. и 8. батерија) а 3. пољски арт. дивизион Шумадиског арт. пука из Лапова, од којих је први стављен заједно са 10. хаубичком батеријом на расположење команданту Комбинованог одреда за појачање одбране на Дедињу, а други задржан позади Торлака да ту сачека долазак 13. пука I. позива и 19. кадров. пука I. позива, те да заједно с њима буде употребљен, где се потреба укаже. Непријатељ је 9. октобра са 59. дивизијом избио на линију: Кланица – Ново гробље – Тркалиште – Војна болница.