Стање српске војске на Источном фронту до почетка офанзиве бугарске војске 14. октобра
На фронту Крајинског одреда
Напомена. Овај одред одржавао је везу између источног и северног фронта и тактички је припадао источном фронту.
Командант пешадиски пуковник Драгутин Димитријевић. Штаб у Брзој Паланци. Састав одреда: 4. пук I. позива „Стев. Немање“; 3., 13. и 14. пук III. позива; 1., 2., 3. и 4. Дебанжова батерија од по 6 топова; 3 руска 4,7 см. топа; 1 руски 7,5 см. брдски топ; 10 руских маринских 7,5 см. топова; 2 спредпунећа 12 см. топа; 1 брз. батерија; 1 вод пољске заплењене 10,5 см. батерије (2 оруђа). Укупно: 13 батаљона, 10 митраљеза и 46 топова.
Распоред одреда: Десни одсек од Сипа до В. Штрбца са Чистим ртом закључно: 6 батаљона, 4 митраљеза и 32 топа. Леви одсек од Чистог рта до Бољетинске реке са једним стражарећим одељењем на десној обали р. Кожице ради одржавања везе са Браничевским одредом: 3 батаљона, 2 митраљеза и 10 топова. Општа резерва: штаб 4. пука I. позива „Стев. Немање“ са 2 батаљона и митраљеским одељењем у Каменици; 2 батаљона у Подршкој; брзометна батерија на Радојевом брду (480). Свега: 4 батаљона, 4 митраљеза и 4 топа.
5. октобра на фронту овога одреда било је мирно. 6. октобра дејствовао је непријатељ артилериском ватром од Алиона, Чука Маре, Чука Мике, Пој – Шурушу, Пој – Маурги и к. 202 на Мизију. У току целе ноћи 6./7. октобра непријатељ је превлачио дрвене и гвоздене предмете из Оршаве, иначе се ништа значајније није догодило. 7. октобра по подне непријатељ је тукао наше положаје избацив преко 250 метака. Од 8. – 13. октобра сем безначајног пушкарања и повременог обостраног дејства митраљеском и артилериском ватром није се на фронту одреда ништа од важности догодило.
На фронту Тимочке војске од 30. септембра до 13. октобра
Наређењем Врховне команде ОБр. 27080 од 30. септембра престала је дејствовати „Ужичка војска“ а формирана је „Тимочка војска“.
Састав Тимочке војске. Армиски делови. Командант ђенерал Илија Гојковић, начелник штаба ђ-штабни ппуковник Драг. Т. Димитријевић; 5. телеграфско одељење; брдска Дебанжова батерија (6 топова); 2. одељења резервне мунициске колоне; 5. одељење главног интендантског воза; хаубичка батерија модел 97. год. (4 топа). Неготински одред. Командант пуковник Ђура Докић, 8. пешад. пук I. позива (4 батаљона са 4 митраљеза и 1 допунски батаљон); 1 прек. батаљон 13. пука III. позива (4 чете); 1 батаљон последње одбране 13. пуковског округа; један вод коњаника III. позива; 1 пољска брзометна батерија (4 топа); Тимочка Дебанжова батерија (6 топова). Свега: 7 батаљона, 10 топова и вод коњице.
Комбинована дивизија I. позива. – Командант ђенерал Михаило Рашић; начелник штаба, ђ-штабни ппуковник Д. Трифуновић; 1. прек. пук (4 батаљона са 5 митраљеза и допунски батаљон од 2 чете); 2. прек. пук (4 батаљона са 5 митраљеза и допунски батаљон од 2 чете); 5. прек. пук (4 батаљона са 6 митраљеза и допунски батаљон од 2 чете); 6. прек. пук (4 батаљона са 6 митраљеза и допунски батаљон од 2 чете); артилериски пук Комбиноване дивизије; 3. дивизион Моравског пољског арт. пука (3 батерије = 12 топова); 3. пољски брз заплењени дивизион (2 батерије од 8 топова); 1 ескадрон коњице; пионирски батаљон од 2 чете; телеграфско одељење; 1 резервна болничарска чета; 2 пољске болнице; мунициска и профијантска колона од 4 одељења; пекарска чета и војна пошта. Свега: 18 батаљона са 24 митраљеза, 20 топова и 1 ескадрон коњице.
Шумадиска дивизија II. позива. – Командант артилериски пуковник Свет. Матић; начелник штаба, ђ-штабни мајор Душан Симовић; 10. пук II. позива (4 батаљона са 4 митраљеза); допунски пук Шумадиске дивизије II. позива (4 батаљона и 4 митраљеза); 11. пук II. позива (4 батаљона са 4 митраљеза); 5. кадров. пешад. пук (4 батаљона са 4 митраљеза); артилериски пук Шумадиске дивизије II. позива; пољски брз. дивизион (3 батераје – 12 топова); 3. брдски брзометни дивизион (7. и 8. батерија – 8 топова); коњички дивизион (2 ескадрона и 2 митраљеза); пионирски полубатаљон (2 чете и 1 вод минера). Свега: 16 ½ батаљона са 18 митраљеза, 20 топова и 2 ескадрона.
Трупе III. позива и последње одбране. – Употребљене су за обезбеђење граничног фронта до Св. Николе и као посада утврђења. 2. чете рез. инжињерског батаљона II. позива; 1 комбиновани батаљон последње одбране 14. пуковског округа; 2 батаљона последње одбране 15. пуков. округа; 4 батаљона 14. пука III. позива; 3. батаљон последње одбране 14. пуков .округа; тимочки коњички ескадрон III. позива. Свега: 4 ½ батаљона, 1 ескадрон и 20 Дебанжових топова.
Укупно: 46 ½ батаљона, 42 митраљеза, 80 топова и 5 ескадрона.
Бројно стање Тимочке војске на дан 1. октобра: 860 официра; 54.851 подофицира и редова; 8.172 коња; 8.074 вола; 37.603 пушке; 556 сабаља; 42 митраљеза; 80 топова; 3.717 кола и 2 аутомобила.
Још 30. септембра у 2.40 час. Врховна команда послала је наређење ОБр. 21085 команданту Тимочке војске у овоме: „На прагу смо рата са Бугарском. Бугарска је у добу мобилизације, која је за пешадију завршена 28. септембра а за остале делове завршава се 30. септембра. Тада ће вероватно отпочети концентрација. Тимочка војска има задатак да обезбеђује гранични фронт од Св. Николе до ушћа Тимока у Дунав. По строгом наређењу наше владе, обратити командантима трупа пажњу, да се уздржавају од свега што би дало Бугарима повода, да нас нашим савезницима представе као изазиваче за објаву рата. Али, с друге стране, треба бити спреман, да се на случај потребе могу одмах заузети све важне граничне тачке, које би нам корисно послужиле као јачи ослонац, било на случај дефанзиве или прелаза у офанзиву. Утврђивање, по раније послатим пројектима, извршити што пре и потпуније. У Пироту је штаб II. армије, а северно Крајински одред са штабом у Петровом селу. Употребити сва средства, за што боље сазнање прилика код Бугара. Ускоро ће се у Белој Паланци инсталирати ваздухопловна ескадрила за извиђање источног фронта. Војишно слагалиште: за Комбиновану дивизију I. позива Параћин; за Шумадиску дивизију II. позива, у прво време Књажевац, а чим се он испразни онда Ниш. Комуникациска линија: за Комбиновану дивизију I. позива: Зајечар – Параћин; за Шумадиску дивизију II. позива: Сврљиг – Ниш“. На основи предњег наређења Врховне команде, командант Тимочке војске издао је ову диспозицију:
1) Шумадиска дивизија II. позива: са 3. батаљоном 14. пука III. позива и 1 прекобројним батаљоном 14. пука III. позива, обезбеђује гранични фронт од Репланске цркве (к. 2004) до Марковог камена закључно. Нарочиту пажњу обратити на правце, који воде са граничног фронта ка Кални, Књажевцу и Краљевом Селу. Десно ухватити и одржавати везу са осигуравајућим деловима II. армије на Жаркову Чуку (планина Бабин зуб – Тупанар). Штаб II. армије налази се у Пироту.
2) Комбинована дивизија I. позива: са 4. батаљоном 14. пука III. позива и 1 батаљоном комбинов. последње одбране (14. пуковске окружне команде) обезбеђује гранични фронт од Три кладенца (к. 1088) закључно до Табаковачког потока.
3) Неготински одред под командом пуковника Ђуре Докића обезбеђује гранични фронт од Табаковачког потока до ушћа Тимока у Дунав. Од наших трупа на Дунавском фронту, налази се Крајински одред са десним крилом код Брзе Паланке. Штаб овог одреда је у Брзој Паланци.
4) Слагалишта за Шумадиску дивизију II. позива, у прво време Књажевац, а чим се он испразни онда Ниш; за Комбиновану дивизију I. позива Параћин; за Неготински одред у прво време Неготин.
5) Комуникациска линија за Шумадиску дивизију II. позива Сврљиг – Дервен – Ниш; за Комбиновану дивизију I. позива: Зајечар – Параћин. Утврђивање граничног фронта по раније послатим пројектима, да се заврши у најкраћем року. Све важније тачке на појединим правцима утврђивати као отпорне тачке.
6) Да би се на случај офанзиве имали у нашим рукама потребни ослонци на граничној линији, одмах предузети потребне припреме за изненадно заузеће свих тих тачака. При овим припремама најбрижљивије избегакати сваки сукоб са непријатељем.
7) Да се предузме одмах опсежна мера за прикупљање што потпунијих и тачнијих података о непријатељу. Пронаћи поверенике и развити повереничку мрежу на непријатељску територију. При овоме користити се поузданим сељацима из граничних села и војницима из граничне трупе.
8) Граничари распоређени на појединим караулама стављају се под команду команданата дотичних одсека.
9) Да обезбеђење железничке пруге Зајечар – Неготин у будуће буде овако: део железничке пруге од Зајечара до Табаковачке станице искључиво обезбеђује командант Комбиноване дивизије I. позива. Људство, које се сад налази употребљено на железничкој прузи улази под команду Комбиноване дивизије I. позива. Део железничке пруге од Табаковачке железничке станице (закључно) до ушћа Тимока, обезбеђује командант Неготинског одреда. Људство употребљено на том одсеку желез. пруге ставља се под команду команданта Неготинског одреда. Чету из 8. пука I. позива, која је сад на осигурању железничке пруге, вратити у састав свога пука.
10) Обезбеђење дела желез. пруге од Зајечара до Књажевца остаје по досадањем. О извршењу и распореду група послати ми одмах извештај са скицом на олеати у размери 1:75.000. О пријему овог наређења одговорити одмах.
Повлачење трупа на нов рејон осигурања, извршити споразумно.
1. октобра, непријатељ копа ровове на простору од Дунава преко Раковице до с. Балева. Око Раковице примећују се непријатељска коњичка одељења.
2. октобра, Врховна команда доставља команданту Тимочке војске наређење ОБр. 21299 у овоме: „На Министарској седници од 1. октобра министарски савет сагласио се са предлогом, да извештај Пов. Ђ. ОБр. 6529 од 25. септембра остане и даље у важности, да се Бугари са наше стране не изазивају. Но ако би Бугари покушали повреду наше границе, или ако би пуцали на наше војнике, стражаре и патроле на нашем земљишту и понижавали наше оружје, као и сваку провокацију са њихове стране, енергично одбијати. Наређујем, да се у овом смислу издаду одмах потребна наређења“.
3. октобра командант Шумадиске дивизије II. позива тражио је, да се дивизији ставе на расположење још 3 брд. батерије од којих једну брзометну. Командант армије доставља представку Врховној команди, да се упуте батерије ако има.
4. октобра, командант Тимочке војске доставља наређење Врховне команде ОБр. 21299 потчињеним јединицама с тим, да ће сваки војник или командант бити смрћу кажњен, који буде сукоб изазвао на бугарској граници, а сваку провокацију од стране Бугара енергично одбијати. Код Бугара примећено је у току 4. октобра: У покрету од Куле ка с. Гулеманову 1 ескадрон коњице и 1 батерија. У покрету од Куле ка М. Извору пешадија од мање 3 колоне једна за другом; 1 виши официр у пратњи 6 официра и неколико ордонанаса, обилазили су гранични фронт око царинарнице. После овога примећени су поједини официри према Ђумруку и Затвореници. У току ноћн између 4./5. октобра Бугари су довукли 2 топа на Бачиште, а 2 топа код М. Извора. Један непријатељски аероплан летео је у 14 час. правцем: Вратарница – Краљево село – Књажевац до Скробничке клисуре, одакле је кренуо ка Дервену и Нишу. Из Ниша се вратио преко Мерџелата и Пандирала, путом Калне за Св. Николу.
5.октобра од команданта Шумадиске дивизије II. позива добивеи је извештај, да су стражари на Коритској глави чули прошле ноћи да су Бугари у правцу Китке провукли неколико кола и мисле по лупи возова да су то топови и каре. Од команданта Комбиноване дивизије I. позива добивен је извештај, да су Бугари у току 5. октобра утврђивали око Куле, М. Извора и према Табаковцу. Код Куле примећено је много димова; на караулама посада 8 – 10 војника ополчењака. Од команданта Неготинског одреда добивен је извештај да је једна бугарска батерија 4. октобра отишла из с. Ракитнице у с. Брегово. Овог дана непријатељ је бацио 4 бомбе са аероплана на Прахово, али није причинио никакве штете. По извештајима повереника, 9. бугарска дивизија има дејствовати преко превоја Св. Никола, а 8. дивизија преко Кадибогаза.
6. октобра по извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива непријатељ је појачао своје страже према Ветрену. У Белоградчик дошао је један пешадиски пук. Бугари врше оправку пута од Стајковца за Писану Букву. Ово Салаша према Калибогазу примећена су 2 одељења коњаника. Један бугарски војник који је наишао на нашег стражара на Голашу изјавио је, да има 3 пука и вод граничара. Командант Комбиноване дивизије I. позива јавља, да се око Црне главе појављују регуларне бугарске трупе. У току ноћи 5./6. октобра чуо се јак лавеж паса у селима: Градсков и Халову према Вражогрнцима. Село Градсков осветљавали су рефлектором са велике даљине.
Распоред Тимочке војске на источном фронту на дан почетка аустро – немачке офанзиве на северном фронту 6. октобра
Шумадиска дивизија II. позива обезбеђује гранични фронт од Репланске цркве до Марковог камена у овом распореду:
Десни одсек од Репланске цркве до Св. Николе: 11. пук II. позива; 3. батаљон 14. пука II. позива (2 чете); 8. брдска батерија; ½ чете пионира и 3 хелиографске станице. Има задатак да затвори правац: Св. Никола – Кална. Главни одбранбени положај: Дренова глава са косом северно -северни крај Јаловића – Оштра чука. Предстражарски положај: Лесково – Суви кладенац – Дојина бара – Дуги дел.
Средњи одсек од Св. Николе до Шибљана: 1 батаљон Шумадиског допунског пука II. позива и ½ батерије пољ. арт. дивизиона заузима положај: Јавор – к. 1006 – Врана глава (к. 1056) – Врвиште – Жељезни рт (к. 1102) са задатком, да затвори правац од Св. Николе и да служи као чврста веза између десног и левог одсека. Предстражарски положај: Козило – Било (к. 1442) – Орлов камен -Голаш – Шибљан.
Леви одсек од Шибљана до Крушке: 5. кадров. пук (3 батаљона); 2 чете 3. батаљона 14. пука III. позива; 1 вод пољске артилерије; 7. брдска батерија (без 1 вода) и 2 хелиографске станице. Има задатак да затвори правце од Стојковца и из долине Големе реке ка Д. и Г. Каменици и Књажевцу и да штити лево крило главне снаге дивизије. Главни положај за одбрану: Јаблан (к. 1186) -Глоговица (к. 1198), делом снаге држе Рушку чуку (к. 1188) као лево крило положаја и слабим делом Човечу главу (к. 1002), ради затварања правца између Брезове и Рупушничке реке. Предстражни положај: Иванова ливада (к. 1576) – Смиљева чука (к. 1400) – Крушка закључно.
Кадибогаски одред од Крушке до Марковог камена. Шумадиски коњички дивизион II. позива; 1 батаљон 5. кадров. пука; 1 прек. батаљон 14. пука III. позива; 1 пољ. батерија (без 1 вода); 1 вод 7. брдске батерије и 2 хелиографске станице. Задатак, да обезбеди део граничног фронта: Расовити камен – Марков камен. Главни одбранбени положај: Расовити камен – Базова – Голаш – Јованова чука – Јашчин дел – Коритска глава, за затварање правца од Кадибогаза. Слабији делови држе Тресак (1025) и Марков камен, за затварање правца ка Краљевом селу.
Општа резерва: 10. пук II. позива; Шумадиски допунски пешад. пук II. позива; Шумадиски пољски арт. дивизион II. позива (2 батерије); Шумадиски пионирски полубатаљон II. позива и штаб дивизије у Кални.
Комбинована дивизија I. позива: обезбеђује гранични фронт од Три Кладенца до Табаковачког потока:
I. одсек од Три Кладенца до к. 283 р. Шашка: 1 батаљон; 2 допунске чете и 2 митраљеза; све из 5. прек. пука. Комбиновани батаљон последње одбране 14. пуковског округа са 2 Дебанжова топа и вод пионира.
II. одсек од к. 283 до Ђумрука к. 400: 1. прек. пук; 3. Моравски пољски брз. дивизион и 4 Дебанжова топа.
III. одсек од Ђумрука до ушћа Безданице реке: три батаљона 6. прек. пука; 4. батаљон 14. прек. пука III. позива, заплењени пољски брзометни дивизион од 6 топова; 6 Дебанжових пољских топова и 2 чете резервног инжињерског батаљона.
IV. одсек од Безданице до ушћа Јелашничке реке: 1 батаљон 6. прек. пука са 2 допунске чете и 2 митраљеза 6. прек. пука; 2 пољска заплењена брз. топа и 2 Дебанжова пољска топа на Јами.
V. одсек од Јелашничке реке до ушћа Табаковачког потока: 1 ескадрон коњице; 2 допунске чете 2. прек. пука; 2. и 3. батаљон последње одбране 15. пуковског округа; 1 чета 1. прек. батаљона 13. пука III. позива и 2 Дебанжова пољска топа.
Општа резерва: 2. прек. пешад. пук на Краљевици; 3 батаљона 5. прек. пука и пионирски полубатаљон на Белом брегу северозападно од Зајечара. 2. брдска Дебанжова батерија и 2. хаубичка батерија мод. 97. год. у Зајечару. Штаб Комбиноване дивизије у Зајечару.
Неготински одред обезбеђује гранични фронт од ушћа Табаковачког потока до ушћа Тимока у Дунав са распоредом: Десни одсек од Табаковачког до Брусничког потока: 1 чета 8. пука I. позива; батаљон последње одбране и 2 пољска Дебанжова топа. Средњи одсек од Брусничког потока до Мокрањске реке: 3 батаљона 8. пука I. позива; 1 пољска брз. батерија и 2 пољска Дебанжова топа. Леви одсек од Мокрањског потока до ушћа Тимока у Дунав: 1 чета 8. пешад. пука I. позива и 3 чете прек. батаљона 13. пука III. позива са 2 пољска Дебанжова топа. Општа резерва северно од Крста: 1 батаљон 8. пука I. позива; допунски батаљон 8. пука од 3 чете које су у Прахову. Штаб одреда је у Мокрањи.
Штаб Тимочке војске са 5. телеграфским одељењем, 3. и 4. хаубичком батеријом мод. 97. год. и 3. градском опсадном батеријом мод. 97. год., покретном артилериском радионицом, мостовним треном и војном поштом налазе се у Зајечару. У Бољевцу је 2. одељење резервне мунициске колоне и 5. одељење главног интендантског воза. Привремено су задржана 2 батаљона 5. прек. пука у околини Краљевог села, у чијој су близини радили на утврђивању.
Стање на фронту Тимочке војске
6. октобра. На фронту Шумадиске дивизије II. позива је мир. На фронту Комбиноване дивизије I. позива: непријатељ је поставио 2 топа на положај Тупан. Командир страже са Рунтаве Магиле видео је на обуци код Куле 4 батаљона пешадије и 1 батерију. Од два повереника који су дошли из Куле сазнало се, да је ноћу 5./6. октобра дошло у Кулу 3 – 4.000 војника пешака и 3 батерије. Јаке колоне крећу се од Видина ка Кули. Око Куле рачунају да има око 25.000 војника. 6. октобра Врховна команда са ОБр. 21573 извештава, да су са Бугарском прекинути дипломатски односи и наређује, да се предузму мере опрезе, да не би били изненађени. Истог дана Врховна команда са ОБр. 21577 извештава, да је Шумадиска дивизија I. позива без једног пука пешадије стављена под команду команданта Тимочке војске. Док се ситуација боље не разјасни ова дивизија има да се задржи код Књажевца. На основи овога, наређено је команданту Шумадиске дивизије I. позива да по доласку у Књажевац, дивизија заузме распоред од Књажевца такав, да се са борачким деловима дивизија може ставити у покрет правцима: Књажевац – Кална – Св. Никола; Књажевац – с. Алдинац, Књажевац – с. Шарбановац – Ново корито и Књажевац – Зајечар.
7. октобра командант Комбиноване дивизије јавља: да је у Кули 6. октобра дотерано 380 кола хране; у покрету су још 407 кола из Белоградчика. 36. бугарски пук у покрету је од Куле за Видин. У с. Халову Бугари насилно исељавају становништво. Истог дана командант Неготинског одреда извештава: командант левог крила јавља: по исказу једне жене из с. Балева, да су 2 бугарска пешад. пука дошла 6. октобра у Брегово и да међу њима има и немачких официра. Наређено је, да се ово провери, пошто је могуће да су ово 2 батаљона а не 2 пука. Истога дана према Кадибогазу, 15. пешад. бугарски пук из 6. дивизије распоређен је овако: У Салашу и Стојковцу по 1 батаљон, а 2 батаљона повучена су ка Кули. У Салашу су 2 брз. топа. 8. дивизија са једним брзометним и једним пољским артилериским пуком стигла је 6. октобра у Белоградчик. 9. дивизија маршује ка Белоградчику и оперисаће ка Св. Николи. Око Салаша Бугари копају заклоне. Истога дана, командант Комбиноване дивизије јавља: према Црноглаву примећена је већа живост бугарских патрола и одељења. Из Куле Бугари су одвукли 2 топа у М. Извор. Око Градског има 1 батаљон пешадије и 4 топа, а остале су трупе отишле за Кулу и Брегово.
8. октобра. Шумадиска дивизија јавља: у току 7. октобра примећена је већа живост код Бугара но до сад. На Коритској глави и према Салашу примећена је једна јача чета на к. 1243. Северно од Иванове ливаде примећено је неколико бугарских официра. Код Комбиноване дивизије Бугари се утврђују на Бачишту и Тупану и на путу Бурдељ – Киријево. Свуда се примећује већа опреза и већи димови. Истог дана командант Неготинског одреда јавља: У Брегову има 1 ескадрон коњице из 2. коњичког пука (Командант тога пука је са 3 ескадрона у Кули). На Зеленом брду к. 169 има 1 бугарска батерија од 6 топова. У Брегову 2 чете, у Гнзову 3 батаљона у резерви . Око Видина утврђују фронт према Србији и Румунији. Магле отежавају осматрање на целом фронту.
9. октобра. Врховна команда шаље наређење ОБр. 21806 команданту Тимочке војске, да се Шумадиска дивизија I. позива одмах упути железницом до Осипаонице. Ово је одмах наређено: Сви делови Шумадиске дивизије I. позива упућени су сувим преко Сврљига до Ниша, одакле да продуже железницом, сем једног пука који је упућен железницом одмах из Књажевца преко Зајечара и Параћина за Осипаоницу. Овог дана, бугарска патрола од 4 војника прешла је нашу границу код Репљанске цркве, при појави наше патроле, вратила се натраг. Бугари се утврђују на Тупану и Бачишту.
10. октобра. Бугари живо утврђују обе стране пута, који води од царинарнице ка Кули. Северно од Куле примећена су на вежби 4 ескадрона коњице са митраљеским одељењем. Према Бачишту налазе се војници 15. пука. Северно од Халова налази се 3. пешад. пук. Овог дана, командант Шумадиске дивизије II. позива моли, да му се одобри груписање резерве на правцу ка Кадибогазу, ако се овај правац сматра као главни, пошто му је дивизија груписана у два дела према двама правцима удаљеним преко 40 км. и пошто му је 10. пешад. пук био груписан код Књажевца. Командант Шумадиске дивизије II. позива учинио је ову представку обзиром на дати комуникациски правац дивизије (Кална – Сврљиг – Ниш) и груписање наших снага код Пирота и Зајечара, а узимајући при том за главни правац дејства ове дивизије прелаз ,,Св. Никола“. Овог дана наређено је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да распоред дивизије има да остане такав какав је, а командант ће изводити операције маневрујући пуковима, који су му у резерви.
11. октобра око 4 часа, Бугари су на фронту ове дивизије отворили плотунску и митраљеску ватру, на делу граничног одсека „Коритска глава“ и после неколико минута бугарска стража напала је нашу караулу „Китку“, али је одбивена. Наше трупе држе све своје тачке на граничном фронту, борба се води час јача час слабија. На фронту Комбиноване дивизије јужно од Црноглава примећене су бугарске патроле, а на путу Вршка Чука – Кула, примећене су многе ватре. На Бачишту и северно од овога, Бугари су се утврђивали, а караулу „Бачиште“ појачали су са 40 – 50 војника. Према овом делу фронта налази се 52. пешад. пук. На осталим деловима фронта владао је мир. Овог дана командант Шумадиске дивизије II. позива јавља: Бугари су у 6 час. извршили јуриш на „Коритску главу“, напад је одбивен. Један бугарски рањени војник, из 12. пука предао се и изјавио, да је његов батаљон кренуо 11. октобра у 1 час из с. Куцеревца ка Китки и Коритској глави, по доласку на положај, војници су се противили нападу те је командир пуцао из револвера на своје војнике. Том приликом, вели да је и он рањен те се предао нашим трупама. У 7 час. престала је борба на целом фронту. Даље, командант исте дивизије јавља: „Бугари су око подне одбивени у нападу на Коритску главу, али су са 1 батаљоном заузели Китку. Са Китке, коју утврђује, непријатељ спрема напад на Коритску главу“. Истог дана, командант Шумадиске дивизије II. позива јавља накнадно: „Данас у 3 час. Бугари су отпочели напад на наше страже на Китки и Коритској глави изненада и под заклоном мрака. Бугари су заузели Корито и зашли на нашу територију за 1 км. извршивши повреду наше границе. Неколико непријатељских напада одбивени су на Коритску главу. При одбрани Китке погинуо је коњички мајор Александар Плесничар и 1 командир чете. Губитци у војницима још нису утврђени. Бугари продужују напад и то са Китке према левом боку и позадини Коритске главе; артилериском ватром туче Коритску главу са Китке и са косе западно од Салаша. По представци команданта Кадибогаског одреда, а обзиром на истакнутост положаја Коритске главе и угрожене комуникације одреда преко Корита наредио сам, да се наши предњи делови задрже на линији: Расовити камен – Голаш, а главнина у току ноћи да се прикупи за отпор на положају: Брезов – Чукер – Тумба – Смиловица. Лево крило одреда да организује одбрану на одсеку: Големар – Тресак – Марков камен“. Овог дана по подне Бугари су такође напали на Иванову ливаду са 1 водом, али су одбивени. Дуж целога фронта ојачали су своје страже. На делу граничног фронта према Кадибогазу налази се 8. Тунџанска дивизија, или њен јачи део. По исказу једног бугарског стражара код Св. Николе, који је из 9. дивизије, сазнало се да је 9. дивизија данас (11. октобра) у вече дошла у Белоградчик.
12. октобра. Врховна команда са ОБр. 22077 доставља команданту Тимочке војске ово: ,,У одговору на извештај Врховне команде о заузећу Китке од стране Бугара и њиховом нападу на Коритску главу Председник министарског савета доставља: „Пошто ће бити од великог значаја, за даљи развитак догађаја факат: ко је први отпочео напад, потребно је да стање ствари буде јасно, несумњиво и доказима утврђено. Иначе напад не предузимати, него се бранити на свом земљишту“. Командант Тимочке војске доставља предњу депешу Врховне команде, команданту Шумадиске дивизије II. позива с тим, да се одмах прибаве документовани докази, да су Бугари нападали на положај Китку и Коритску главу. Исто утврдити и за напад на Иванову ливаду, Писану букву, Веселинову чуку и Црвени град. Команданту Кадибогаског одреда да нареди, да контра нападом поврати Китку. Овог дана од начелника округа Тимочког добивен је овај извештај: 1 батаљон из 15. пука отишао је из Салаша у Рајановце, где су и она друга 2 батаљона овога пука ради везе са 6. дивизијом, која је на положајима од Рајановца до Зајечара. 8. дивизија иде правцем од Белоградчика за Кадибогаз; 12. пук ове дивизије дошао је у Салаш, од кога су 3 батаљона у Дубрави, а 1 бат. дошао је на границу са 2 топа. 9. дивизија дошла је у Чупрен, према Св. Николи и распоређена од Св. Николе до Пирота. Истог дана командант Шумадиске дивизије II. позива јавља данас (12. октобра) око 8.20 час. непријатељ је у јачини 3 чете извршио густим стрељачким стројем препад на наш гранични фронт: Црвени град – Писану букву – Веселинову чуку и потиснуо наша стражарећа одељења. Овај напад изведен је јаком пешадиском ватром и бомбама: 1 чету упутили су на Црвени град, 1 чету на Писану букву и 1 чету на Веселинову чуку. Чим су заузели гранични фронт, одмах су почели да се утврђују, а њихова стражарска одељења истакли местимице за 50 – 100 корака на нашу страну. Сваки прилаз извиђачких делова одбијају ватром. Овог дана према наређењу Врховне команде ОБр. 22077, командант Тимочке војске наредио је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да се што хитније прикупе потребни докази да су Бугари први напали на наше трупе на граничном фронту код Коритске главе и Китке. Заробљени рањени бугарски војник, који је учествовао у овом нападу и који је могао служити као најбољи сведок да су Бугари почели напад, упућен је 11. октобра железницом у Ниш у заробљеничку команду. У току ноћи 12./13. октобра Бугари су врло често отварали пешадиску ватру на Писану букву. На фронту: Голаш – Расовити камен, Бугари су такође отварали пешадиску ватру 13. октобра у 6 часова.
Стање на фронту Шумадиске дивизије II. позива 13. октобра у 10 час. На десном одсеку, Бугари су заузели Орлов камен и Ролаш и прешли на нашу страну за 20 м. Наши делови повукли су се за 100 м. од границе. Наређено је, да се непријатељ протера са наше територије. На левом одсеку: наши делови држе гранични фронт, сем код Црвеног града, где гранични фронт држе Бугари. На фронту Кадибогаског одреда, Бугари понова нападају на Расовити камен и Базово, 2 чете 14. пука III. позива држе линију: Големар – Тресак. Пред целим фронтом дивизије примећено је кретање Бугара и њихова тежња, да овладају свима тачкама на граничном фронту. Од команданта Шумадиске дивизије II. позива добивен је овај извештај: „Ако се будемо држали само одбране, Бугари ће заузети цео гранични фронт, што неће остати без штетног дејства на морал и даље држање наших трупа, те молим за наређење за прелаз у напад целе дивизије, да пређем границу и себи обезбедим најповољније тачке на граничном фронту, како за упорну одбрану тако и за предузимање офанзиве, пошто одбранбена линија лежи на непријатељској територији; овако је немогуће бранити се са изгледом на успех. Пошто је непријатељ први повредио границу, то свако одуговлачење и оклевање са наше стране, биће штетно по нашу отпорну моћ“. Командант Тимочке војске доставља Врховној команди предњи извештај команданта Шумадиске дивизије II. позива са молбом да се представка за заузимање граничног фронта узме у процену, пошто је пасиван начин акције у првим моментима врло тежак за морал трупа. Командант Тимочке војске наређује команданту инжињерије: „Ради утврђивања положаја за непосредну одбрану Књажевца и заштиту комуникација од Књажевца преко Тресибабе – Сврљига за Ниш и од Књажевца за Соко Бању, командант ће одмах извршити рекогносцирање и изабрати положаје, које треба за горњи циљ утврдити. При овоме узети у процену линије: Северно од Књажевца фронтом ка северу линију: Горуновац – (к. 625) – Прогон – Кључ (к. 500). На десној обали Трговишког Тимока фронтом истоку: Барје – Врли дел (к. 646). На левој обали Трговишког Тимока и Тимока: В. Грнчар (к. 683) – Липовица (к. 540) – Јевик (к. 484) – Калиничко брдо – Кључ (к. 500), фронтом ка североистоку и истоку. По извршеном рекогносцирању приступити одмах утврђивању изабраних положаја пољском фортификацијом. За утврђивање положаја употребити трупе последње одбране 14. пуковског округа“. Утврђивање Књажевца потекло је из ових разлога: Зајечар је већ по себи као утврђени логор довољно организован за упорну одбрану за коју је и ангажована цела Комбинована дивизија. Шумадиска дивизија II. позива имала је фронт према Св. Николи. Према Књажевцу, на правцу Кадибогаз, био је слаби Кадибогаски одред, који врло лако може бити одбивен, као што се то десило код Китке и Коритске главе. Због овога и привремени пад Књажевца могао се очекивати сваког момента, по пробијању граничног фронта на правцу Кадибогаза од стране Бугара. Ови мотиви диктирали су неминовно утврђивање Књажевца за непосредну одбрану. Према прикупљеним и оцењеним податцима појединих команданата о јачини и распореду Бугарских снага према фронту Тимочке војске излази, да је стање 13. октобра било овако: Према фронту Шумадиске дивизије II. позива је 8. дивизија, на простору: Белоградчик – Кадибогаз; делови ове дивизије у јачини око 6 батаљона и 4 топа су на граничном фронту од седла Дрочине до Орловог камена. Делови 9. дивизије у јачини најмање 1 бригаде на правцу су: Чупрен – Св. Никола; ови су делови вероватно још у добу прикупљања, јер се виђају само поједине патроле. Према фронту Комбиноване дивизије I. позива од реке Шашке до Вршке Чуке: 52. пук, а код Киријева: брдска артилерија. Од Вршке Чуке до Бачишта закључно: 15. пук са 2 батерије код М. Извора и 2 топа код Бачишта. Према Рајковом Сагату и Стојићевом брду: 1. Софиски пук са 3 батерије. На линији: Тупан -Халово – Градсков: 3. пук са 2 топа на Тупању. На линији: Градсков – Табановац: 1 батаљон, 1 чета комита са 4 топа. Између Извора и Полетковца: 51. пук. Код Куле 30. пук, 1 хаубичка батерија и 3 градска топа. Код Бојнице: 2. коњички пук и 35. пешад. пук. Према фронту Неготинског одреда је: 13. пешад. пук, 1 ескадрон и 2 батерије, од којих једна спорометна од 6 оруђа. По сазнању 36. пук је у Делини. Према догађајима који су се десили у току 13. октобра (заузеће Св. Николе) вероватно је, да су поједини делови избили на гранични фронт.