У току овога дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I армије.
ОБр. 2589 у 7.40 час.
„Стање на фронту у току ноћи 18./19. октобра:
Код Моравске дивизије у току ноћи вршена су извиђања, бацање бомби на непријатеља, који се још држи у својим рововима и одбија патроле пушчаном и митраљеском ватром. 8 брдских и 2 хаубичка оруђа пребачено на леву обалу Црне реке. Код коњице један пук у висину с. Букри а други привучен с. Бачу. Код 33. француске бригаде без промене.
Код Вардарске дивизије нема везе. Бугарски заробљеници изјавили, да је морал код војника сасвим опао, да су се 1500 војника побунили и одбегли на Бабуну. Против њих је послат један батаљон Немаца и 2 митраљеза, али су их ови потукли. Војници више воле да се предају Словенској браћи, него да су немачки робови, да треба ми само да их јаче овде нападнемо и нигде се неће моћи више задржати. И један батаљон 44. пука је сасвим уништен, чули су да ће трупе из Добруџе бити смењене, пошто се цели батаљони предају Русима.
ОБр. 2600 у 11.20 час.
“На фронту Вардарске дивизије у току ноћи 18./19. октобра омање пушкарање. Заробљено је још 23. бугарска војника и заплењен још један митраљез.
Од команданта II армије:
ОБр. 3022 у 5.20 час.
„Сем слабе артилериске ватре није било у току ноћи ничег значајнијег. Промене у распореду код Шумадиске дивизије- вод Данглисове батерије са Баховске косе, пласиран северно од с. Бахова, ради бољег тучења Баховске јаруге.”
ОБр. 3025 у 8.55 час.
Телефонски извештај у 18.30 часова: 18. октобра од официра осматрача са аероплана поручника Кресора у селима Старовини, Градешници и Бешишту нема ни једног бивака. Виде се трагови напуштених бивака.”
ОБр. 3032 у 14.16 час.
„Стање код ове армије у 12 часова:
1) Код Тимочке дивизије: Против левог крила непријатељска артилерија није дејствовала ма да су његове трупе на Преслапу, Кожуху и Дудонику биле тучене нашом ватром.
Само непријатељска група са Дудоника тукла Ковил и хаубичка артилерија са Кожуха тукла косу источно од Фуштани и јужну ивицу овога села. Запажено:
а) Једна непријатељска чета са десетак товарних коња отишла јутрос од Тушина ка Кожуху. Изгледа да је извршена смена.
б) Једна колона од три чете кретала се северном ивицом Дзене, па се на самој Дзени задржала и ту остала. О овоме је извештен командант 3. пука.
2) Код Шумадиске дивизије: Од 8 час. наша артилерија јаком ватром тукла непријатељске ровове на гребену Сокола и Доброг поља. Према Соколу и Добром пољу наша пешадија је у блиском додиру са непријатељем. На целом фронту скоро непрекидна пушчана ватра.”
ОБр. 3045 у 22.30 час.
„Стање на фронту ове армије 19. октобра до 19 часова:
Код Шумадиске дивизије: Лево крило предузело јуриш на Сокол у 16 часова; но због бочне пешадиске ватре и артилериске непријатељске, јуриш није успео. Кад се добије детаљан извештај о току борбе после 16 часова послаће се. На осталом фронту без промене.
Код Тимочке дивизије: Повремено пушкарање иначе без промене, погинуо један редов, рањен 1 редов.”
Од команданта III армије:
ОБр. 3510 актом.
Бројни преглед губитака у официрима, подофицирима, капларима и редовима ове армије за време од 7. до 13. октобра тек. године.
Свега погинуло: официра 5, подофицира каплара и редова 208; Свега рањено: официра 42, подофицира каплара и редова 1058; Свега контузовано: официра 4, подофицира каплара и редова 62; Свега неспособно подоф., каплара и редова 12.”
ОБр. 3554 у 7.35 час.
“У току ноћи 18./19. октобра сем повременог пушкарања ничег важног.”
ОБр. 3504 у 16 час.
Стање до 12 часова:
Код Дринске дивизије од јутрос продужен нанад артилериском ватром, туче се Сокол и непријатељске батерије на Добром пољу. Пешадија је подишла под највиши врх Сокола.
Код Дунавске дивизије напад почет у 8 часова напредује постепено. На целом фронту наишло се на жилав отпор непријатеља. Лева колона напредовала је за 150- 200 метара.
ОБр. 3574 у 19.45 час.
„Један заробљеник из 2. батаљона 46. пука са Сокола изјавио, да је сада на Соколу цео 46. пук, батаљон 49. пука са Сокола отишао је на Трнавску косу, западно од 49. пука је 23 пук од пре три дана. На Добром пољу је 29. пук, на Кравици 32. пук а источно од овог је 45. и 24. пук. Позади 43. и 49. пука су у резерви 3 батаљона из три пука но незна из којих пукова. Од фронталне артилериске ватре не трпе много али од артилериске леђне негде од Пожара имали су 17. ов. месеца велике губитке. Артилерија туче позадину, коморе и кујне. Чете су јаке 120 до 130 бораца. До скора су добијали из Градешнице храну и муницију и ту су унућивани и рањеници, од пре неколико дана све је исељено из Градешнице у Виталиште, одакле се сада добија храна и муниција и где се упућују болесни и рањени.”
ОБр. 3575 у 21.50 час.
„Ситуација до 18 часова:
Код Дринске дивизије: По споразуму са 2. Шумадиском бригадом од 15.30 до 16 час. извршена је интензивна артилериска припрема. После тога извршен је јуриш, али наша пешадија дочекана јаком ватром и бомбама није успела.
Код Дунавске дивизије: Од 16 час. продужена је на целом фронту врло јака артилериска и пешадиска борба. Заузети су камени чукари са којих је непријатељ давао јак отпор. Сад се налазимо пред главном одбранбеном линијом.”
Од Санитетског Одељења Врховне Команде:
ЛБр. 8370.
„Начелник штаба Врховне Команде са ЛБр. 8370 од 13. октобра донео решење: Да болница „Вундед алие Релиф” отпочне дејствовати у Водени уз ново подигнуто Рековалесцентно одељење као привремена енглеско- српска болница.
Од Министра Војног:
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 2449 Од 17. октобра:
Ђенерал Живковић депешом Бр. 57 јавља:
“По налогу Начелника штаба Руске Врховне Команде одређен сам за команданта Комбинованог Корпуса у Добруџи.
Корпус је привремено састављен из наше 1. Добровољачке дивизије и 115. руске Сибирске, док не буде формирана и наша
друга дивизија, чије формирање иде успешно и тада ће и друга наша дивизија ући у састав нашег корпуса на место 115 Сибирске дивизије.”
Пов. Ф. ђ. ОБр. 2450.
„Молбу Есад Паше достављену ми са ОБр. 6223 саопштио сам Председнику Министарског Савета и од њега сам добио следећи одговор:
„Молим саопштите Есад- Паши, да је према његовом тражењу учињен корак односно евентуалног одласка талијанске војске у Корчу, али да не знамо како ће Силе поступити.”
Предњи одговор част ми је доставити Начелнику, с молбом, да га саопшти Есад- Паши.”
Пов. Ф. ђ. ОБр. 2552.
Од ђенерала Живковића из Одесе добио сам овај телеграм:
Прва српска Добровољачка дивизија имала је у Добруџи огромне губитке за чију попуну је командант дивизије тражио 163 официра и 6000 војника, а данас јавља опет да је изгубио још по 1100 војника (ваљда на пук) у борбама од 6. до 9. тек. месеца. Дејствовао сам да се ова дивизија повуче у позадину, пошто је скоро исцрпљена, док се не добије могућност да се она попуни и колико толико сачува од губитака, јер је наше племе са живљем на измаку, и док се не образује и друга добровољачка дивизија када би обе узео под своју команду. Имао сам намеру да издејствујем наређење, да цео корпус пребацим код Турну Северина, одакле би са обзиром на општу и посебну ситуацију на том делу фронта румунскога прешао Дунав на нашу страну и заузео кључ, где би створио базис за даље операццје у Србији дижући тамо устанак, јер сам сазнао, да тамо има око 20.000 наших војника који се налазе по планинама. Ову комбинацију узео сам због тога:
1) Што добровољци хоће да се бију на нашем земљишту а не у Добруџи;
2) Што је Добруџа удаљена од Србије око 600 км. које треба прећи под борбом;
3) Што је тај правац операције врло погодан као диверзија и за Солунски и за Добруџански фронт; и
4) Што би на том фронту (правцу) брзо скупио све наше војнике и добровољце који се тамо налазе и са којима је већ ухваћена веза. Нисам успео да се 1. Добровољачка дивизија повуче из борбе и она је понова ступила. Код пуковника Лонткијевића и Хаџића не видим шире погледе на нашу општу ствар што ми кочи рад у овом правцу услед чега је горња идеја ако не сасвим осујећена а оно бар одложена за дуже време. Ако се Господин Министар Војни сложи са овим гледиштем, онда молим да сходним начином дејствује да се 1. Добровољачка дивизија што пре извуче из борбе у позадину и да се за тим, пошто се обарзује корпус оствари горе наведена идеја о преласку у Србију.”
Предње част ми је доставити ради знања, с тим да ће се одмах дејствовати преко војног изасланика а Господин Министар Иностраних Дела преко посланика у Петрограду, да се I. Добровољачка дивизија повуче у позадину ради попуне, чим ситуација за то буде повољна, где да сачека потпуно формирање 2. Добровољачке дивизије како би цео корпус по могућству био употребљен ближе граничном фронту Србије.”
ђОБр. 2291 у 7.45 час.
“Од Министра Спољних Послова добијен извештај Војног Изасланика у Риму № 931 од 6. октобра:
„Према наређењу Врховне Команде ОБр. 5718 поднео сам писмену представку овдашњој Врховној Команди. Одговор још нисам добио, али од шефа кабинета ђенерала Кадорне сазнао сам ово: Талијанска Влада одсудно противна слању нових трупа у Солун не да, да се пошаље и обећана бригада (веза мога извештаја № 894). Кадорна увиђа потребу ојачати Солунски фронт с тога ће одмах не питајући Владу додати четврте батаљоне свима пуковима, који су већ тамо и настаће свима силама, да се пошаље и обећана бригада чији пукови, такође биће од по 4 батаљона. Кадорна дакле намерава послати у Солун још 12 батаљона. Артилерије Талијани неће више полсати.”
Од делегата Рашића:
Бр. 481 у 1.42 час.
„Налог Врховног Команданта од 2. тек. месеца извршен. Синоћ по повратку Министра Војног у Париз, Министар Војни дирнут пажњом молио, да Његов. Краљевском Височанству Престолонаследнику изјавим његову захвалност. Учинио је неколпко похвала за Врховног Команданта и наше трупе, које служе као сјајан пример Солунске Војске. Додао, да Њег. Краљ. Височанство може рачунати на његову најбољу вољу.”
Од Војног Изасланика у Русији пуковника Ленткијевића Бр. 488 депешом од 17. октобра:
“На југо- западном фронту вршено је прегруписавање и од пре три дана отпочело наступање у правцу Ковела, Владимира Волинског и код Дорна Ватре. Бојеви су врло упорни и морају трајати дуже времена, јер они треба, да маскирају груписање руске војске у Румунији. Четири руска корпуса превозе се железницом у Румунију, и биће груписани јужније од Дорна Ватре.
Вероватно да ће на овом делу румунског фронта командовати ђенерал Лечицки и ући у састав фронта ђенерала Брусилова. Румуни су изгубили главу. Цар ми рече, да Браћано непрестано кука и плаче, што је увукао земљу у рат и унета паника у Румунску Врховну Команду. Румунски Краљ послао Цару писмо и молио за помоћ. Ађутант Краљев чекао на одговор 6 дана и тек данас отпутовао. Обећано послати четири корпуса али како изгледа са условом, да се у циљу јединства операција Румунска Врховна Команда потчини руској Врховној Команди.”
Бр. 483 у 3.55 час.
„Саопштена ми је депеша коју је прекјуче начелник штаба Врховне Команде послао Војним Изасланицима у Француској, Енглеској и Талијанској Врховиој Команди а поводом појачања Солунског фронта. Ова његова инструкција тако је јака, убедљива и одлучно написана, да се више ништа не може пожелети. Ђенерал Алексијев најодлучније захтева, да се одмах са француског фронта пошаљу 2 француске и 2 енглеске дивизије. Он им просто прети и предочава општу катастрофу, ако се савезници не учврсте на Балкану, иначе Балкан може бити изгубљен за навек. Оштро замера за неактивно дејство Савезничких трупа на Солунском фронту и вели, да је сва тежина операција пала на српску војску. Доставићу ову депешу у потпуности, а сад опет повторавам, да је депеша веома претећа па чак и уцењујућа. Сматрам за дужност јавити, да је овом много допринео извештај, који је послао Руски Војни Изасланик у Атини пуковник Левковић, чија је депеша врло убедљива и за нас веома ласкава. Треба му захвалити.”
Бр. 481 депешом од 15. тек. мес.
Наша мисија синоћ предала Цару и Престолонаследнику ордене. Цар казао, да је срећан носити бојна одликовања храброг српског братског народа и да ће тај орден на својим грудима стално носити. Престолонаследник је више него срећан, а Цару то чини особито задовољство. Пријем мисије био је веома срдачан и сви чланови мисије добили ордене са мачевима, ђенерал Јуришић Ану I степена, пуковник Остојић Владимира III степена, а мајор Јанковић Ану III степена. Начелнику штаба Врховне Команде предата звезда II степена, Казао је, да ће увек носити бојни орден славне српске војске и молити Њег. Краљ. Височанства Престолонаследника веровати, да ће у будуће чинити све могуће што буде корисно за сјајну српску војску. Мисија ће ићи на југо- западни фронт, да по жељи Царсвој преда лично орден ђенералу Брусилову, затим отпутоваће у Одесу.”
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 6568 у 12.15 час.
Команданту I армије
„Према вашој представци ОБр. 2581 од данас учињен је корак код команданта Савезничких Војсака, да се ваша армија појача што више, али за то се нема могућности. Командант савезничких армија ипак гледаће, да вам пошаље бар 2- 3 батаљона као појачање.”
ОБр. 6582.
Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
Стање 18. и ноћу 18./19. октобра:
II. армија. -Напад Шумадиске дивизије на Соко и Добро поље продужује се успешно али решење није још постигнуто. Непријатељ даје јак отпор а и терен је особито тежак. Има 11 дезертера из 24. пука, који нису ништа ново изјавили; 2 заробљеника из 46. пука са Сокола, који веле: да је њихов 1. батаљон на Соколу а 3. источно ка Добром пољу; најзад има 2 заробљеника из 29, пука. чији је 2. батаљон на Добром пољу а остатак пука на Ветренику; источно од 29. пука је 32. пук.
III. армија. -Напад Дринске дивизије на Сокол није још довршен. Јак непријатељски отпор и ванредно теренске тешкоће успоравају га. Дунавска дивизија кооперишући нападу I армије кренула је за нешто напред и освојила један бугарски ров. Један наш дугачки 120 мм. топ успео је да упали муницију једне непријатељске батерије источно од Полога. Примећена је једна непријатељска коморска колона од 200 кола, која је ишла од Балдуенаца на Тепавац и даље ка Новацима; на њу су бацили наши аероплани 14 бомби.
I армија. -Напад ове армије крунисан је потпуним успехом. Непријатељски јак отпор сломљен је и он је натеран на бегство ка северу. Сем јако утврђеног с. Брода отели смо и висове северно од тога села; наше су трупе затим узеле и с. Велесело, и сада се налазе на линији: ушће Сакулеве, северно од Велесела. У гонењу је узела удела и наша коњица, чија су 3 ескадрона заноћили на коси источно од с. Грдилова. Запленили смо три топа, 4 митраљеза и доста другог материјала. Број заробљеника није још познат али има до сада: један официр и 71 војник из 44. и 28. бугарског пука; међу њима је и један немачки војник.
Заробљеници су изјавили, а то је и осмотрено, да се непријатељ у нереду повлачи ка северу. Заробљеници изјављују даље, да су многи бугарски војници побегли из својих јединица и да их има око 1500 у околини Прилепа, где пљачкају чак и војне возове; чули су да је један немачки батаљон послат у потеру за њима.
Аеропланска извиђања нису показала ништа ново.
Сем једног бугарског напада на Енглезе код с. Долџели (Дојрански фронт) није било важнијих догађаја на савезничком фронту.”
ОБр. 6590.
“Наређује команданту бивака нераспоређених официра, да сво људство које претиче преко најпотребнијег броја за послугу официра и чиновника упути у команду небораца № 2. за распоред на службе у позадину, а команданту команде небораца № 2. наређује, да по пријему овога људства поднесе детаљан табеларни преглед из кога да се види, колико има у команди небораца за позадину: по чиновима, по година старости, по занимању и занатима, по писмености, по способности доброг пешачења”.
ОБр. 6591.
Стање 19. октобра до 16 часова:
Команданту I, II и III армије, Г. Мипистру Војпом, ђенералу Сарају и Милпу и свима војним изасланицима овде:
“Напади на Сокол продужују се, Код Дунавске дивизије слаба борба. 1 армија продужује и данас своје нападе. Нема детаљнијих извештаја. Познато је само, да је сем јављеног броја заробљено јуче још 23 бугарска војника и заплењен још један митраљез. Заплењени топови били су исправни и употребљени су против Бугара. По причању заробљеника бугарски војници, који су побегли у позадину, налазе се на Бабуни. Противу њих је послат један батаљон Немаца са 2 митраљеза али изгледа да су га побуњеници потукли. Они даље веле, да више воле да се предају својој словенској браћи него да буду немачки робови. Међу војницима круже гласови да се у Добруџо цели бугарски батаљони предају Русима.”
Српски званичан извештај
Солун 19. октобра.
„18. октобра после огорчене борбе наше трупе успеле су да потуку Бугаре на левој обали Црне реке. Јако утврђено с. Брод, висови северно од њега и с. Велесело пали су у наше руке. Бугари су се разбегли на север гонењи од наших трупа.
Наши трофеји овога дана су три топа, четири митраљеза доста ратног материјала и знатан број заробљеника, међу којима има и официра.
Наша артилерија запалила је један непријатељски артилериски магацин код Полога, а наши аероплани успешно су бомбардовали непријатељске трупе и коморе у повлачењу.
На осталом фронту воде се такође јаке борбе у нашу корист.
Број заплењених топова од 14. септембра до данас износи дакле 43, не рачунајући у тај број рововска оруђа.”