20. октобар, Извештаји и наређења Врховне команде

У току овога дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:

Од команданта I армије:

ОБр. 2635 у 8.25 час.
1) Код Моравске дивизије затишје. Сва артилерија пребачена на леву обалу Црне реке код Брода осим једне 155 мм. француске батерије, која је остала на десној обали. У 6.50 час. непријатељ отпочео напад. Од Вардарске дивизије није добијен извештај, пошто је артилерија при премештању покидала телефонске везе са бригадама.
2) Код Вардарске дивизије синоћ заробљено 10 немачких војника по чијим се исказима према I армији налази једна Баварска дивизија, која је требала ноћас да нас нападне. Детаљна саслушања ових заробљеника нису добивена. Губитци накнадно.

ОБр. 2639 у 8.55 час.
“У 8.10 час. добијен извештај из Вардарске дивизије: Због рђавог времена веза је прекинута у 4 часа. Трупе ове дивизије биле су на својим местима. Заробљен по један бугарски војник из 12. и 28. пука и 19 немачких војника из 42. пука, 3. Баварске дивизије, која је 19. ов. мес. дошла ради смене бугарских трупа. Детаљна саслушања и губитци накнадно. У неколико се мења извештај ОБр. 2635 од данас.”

ОБр. 2625 у 1 час.
„Моравска и Вардарска дивизија целог дана нападале, бригада Фуркадова артилериском ватром чврсто држала непријатеља испред себе и рушила непријатељске одбранбене построје. Коњичка дивизија у армиској резерви. Резултат на крају дана:
Борбени распоред био са својим предњим деловима избио до на 500 метара под положаје непријатељске који се налазе у висини с. Балдуинце и даље југо- западно левом обалом потока, који од Тепаваца тече поред с. Грдилова. Даље напредовање отежано због јаке бочне ватре непријатељске артилерије, јачега замора трупа сталним борбама без смене и напослетку због мале снаге ове армије на оволиком фронту. За данас до сада јављено заробљеника: Бугарских 2 официра (од којих један мајор) и 114 војника из 28., 44. и 21. пука; Немачких: један официр и 6 војника из 231. митраљеског одељења. Заплењено: 4 пољска топа, један рововски, 5 кара, 7 митраљеза, преко 400 артилериских зрна за 105 мм. дугачки немачки топ и још другог ратног материјала. Заробљеници изјавили, морал јако пао, одричу послушност официрима, не слажу се с Немцима, у борби 18. ов. месеца само у 44. пуку 800 губитака. Немци изјављују: у бугарској војсци хаос и неред, за поразе на овом фронту криви су Бугари. Сутра се акција продужује.”

ОБр. 2651 у 11.50 час.
„Овога тренутка по телефонском саопштењу команданта Вардарске дивизије немачки заробљеници од ноћас веле, да на мој део фронта на левој обали Црне реке већ пристиже и 3. пук немачки а 4. је на маршу од Дојрана. Вест треба још да се потврди. За данас наредио сам напад ослањајући се и на наређен напад од стране армије ђенерала Кордоније- а. Од њихове стране сада сазнајем да одлажу напад због рђавог времена. Време се пролепшава и моје дивизије отпочеле покрет. Ако останем овако усамљен у отпочетоме покрету а обистини се придолазак Немаца без напада армије ђенерала Кордоније- а могу по мене наступити и неповољне прилике. У обема дивизијама имам на лицу сада нешто мало више од 9000 пешака. Чини ми се, да не би требала ова савезничка армија, да одустане од наређеног већ напада, како се не би дала прилика да непријатељ ојачава свој фронт.”

ОБр. 2650 у 16 час.
„Немачки заробљеници 20 из 42. и 2 из 146. пука изјавили: 146. немачки пук дошао на овај фронт (пред Моравску и Вардарску) пре 2 дана са Дојранског фронта, где је био у резерви: 42. немачки пук дошао јуче директно из Владимира Волинског, где је имао велике губитке, па извучен ради попуне. У Крушевцу му стигла попуна тако да сада има по 150 војника у чети. Оба пука са по три батаљона зову их јуришним пуковима, јер су увек употребљавани за јурише на местима где је требало поправити ситуацију, ови пукови су из марша улазили у борбу и од јутрос су оба у нападу на Моравску и Вардарску дивизију.
59. немачки пук је на маршу од Дојрана за овај фронт, код Дојрана су 72., 117. и 122. немачка пук. Бугарски заробљеници изјавили, да су 44. и 28. пук разбивени на фронту Моравске и Вардарске, у нереду се повукли ка Прилепу, али их коњица делом прикупила и вратила назад. Њихово место у бојној линији заузели 42. и 146. немачки.”

ОБр. 2659 у 18.50 час.
1 армија имала од 15. до 18./19. октобра закључно ове губитке:
а) У току дана 15. и ноћи 15./16. овог месеца:
1) Код Моравске дивизије погинуло 14 каплара и редова; рањено: б официра, 12 подофицира, 75 каплара и редова; контузовано: један подофицир и 20 редова.
2) Код Вардарске дивизије: погинуло 2 официра, један подофицир, 25 каплара и редова; рањено: 8 официра, 15 подофицира и 158 редова, контузовано: 3 официра, 2 подофицира и 8 редова; нестало 15 каплара и редова.
о) У току дана 16. и ноћу 16./17. октобра:
1) Код Моравске дивизије: погинуло један официр, 5 подофицира и 8 редова; рањено: 3 официра, 16 подофицира и 84 каплара и редова; нестало: један подофицир и 2 редова.
2) Код Вардарске дивизије: погинуло 7 редова; рањено; подофицира 8, редова 62.
в) У току дана 17. и ноћи 17./18. октобра:
1) Код Моравске дивизије: погинуло редова 1, рањено: официра један, подофицира један, редова 2; контузовано редова један.
2) Код Вардарске дивизије: погинуло редова 4; рањено: официра 2, подофицира 2 и 23 редова.
г) У току дана 18. и ноћи 18./19. октобра:
Код Моравске дивизије: погинуло: официра један, редова 9, рањено: официра 3, подофицира 6 и редова 44; контузовано: један официр и 33 редова.
Код Вардарске дивизије: погинуло: један официр, 4 подофицира и 5 редова; рањено: 12 официра, 5 подофицира и 142 редова; контузован један редов.
Губитци 33. француске бригаде накнадно.”

ОБр. 2676 у 23.15 час.
20. октобра.
Наређени за данас напад почет јутрос лагано и опрезно услед примећених нових немачких снага пред фронтом армије с једне и слабих ефектива и замора наших трупа с друге стране. Доиста напад ускоро заустављен контра- наступом непријатељским, а и с тога што је добијен извештај, да је Источна француска војска одложила свој за данас намеравани напад. Даљи развој овакав: Моравска дивизија, нападнута најпре јаком артилериском ватром, потом пешадијом јачине предњих делова око једног пука. Борба се водила целога дана. Резултат: Дивизија задржала свој положај осим врло малог дела на центру. Вардарска дивизија целога дана тучена врло јаком артилериском ватром с оба бока и са фронта. Пешадија непријатељска јачине око 2 батаљона покушала напад, али брзо заустављен. Дивизија одржала своје положаје. 33. бригада целог дана обострана артилериска ватра. Коњичка дивизија у армиској резерви за ноћас пребачена северно од Црне реке позади левог крила Вардарске дивизије. Заробљено осим данас заробљених Немаца код 33. бригаде 17 бугарских војника из 12. и један официрски кандидат из 23. пука. Код Моравске дивизије један бугарски војник из 28. пука. Изјавили, да Бугари једнако појачавају свој фронт према овој армији. Због опште ситуације пред овим фронтом наредио сам, за сутра појачавање утврђења не искључујући напад, ако се укаже повољна прилика за то.”

Од команданта II армије:

ОБр. 3052 у 6.25 час.
„Стање код ове армије у току ноћи 19./20. октобра:
Сем повременог местимнчног пушкарања и обостране артилериске ватре ништа значајније није се десило. Непријатељ је рефлектором са Дудоника осветљавао Ковил, нашу пешадију код Зборскога, са Преслапа Криву чуку а затим је тукао артилериском ватром. Промене у распореду: Код Тимочке дивизије нема. Код Шумадиске дивизије: две хаубице 1. хаубичка батерије Шумадиске са Тресинске стене пласиране северно од Пожара, вод 6. брдске Шумадиске батерије 80 мм. са највише Пожарске чуке пласиран за 1 и по км. у напред на јужној падини Доброг поља.”

ОБр. 3047 у 7.30 час.
„Командант Шумадиске дивизије извештава накнадно, да је око 16 час. 19. октобра добио наређење за јуриш на Сокол. Пешадија је три пута покушавала јуриш, који је увек био заустављен и одбијен пешадиском ватром са бока. У исто време за време напада нашу је пешадију тукла с бока и с леђа пољска и тешка артилерија са Доброг поља и Кравице. Лево крило 1. батаљона 19. пешад. пука налази се на око 30 м. од непријатеља у истој висини са десним крилом трупа Дринске дивизије. Према Добром пољу и после 16 час. продужена је повремена обострана пушчана ватра. Непријатељска артилерија поред Сокола обасула је јаком ватром нарочито Пожарску косу. Податци о губитцима послаће се накнадно чим се добију.”

ОБр. 3060 у 14.15 час.
„Ситуација код ове армије у 12 часова:
1) Код Тимочке дивизије због јаке магле артилериске акције није било све до 11 час. у које је доба артилерија десног крила отворила ватру, но непријатељ није одговарао. Послата извиђачка оделења утврдила, да је непријатељска пешадија на својим местима.
2) Код Шумадиске дивизије: сем слабе повремене артилериске ватре ничег новог, нашим деловима на Голом билу предало се данас пре подне 6 бугарских војника из 8. чете 2. батаљона II. пешад. пука.”

ОБр. 3077 у 20.50 час.
„Стање код ове армије у 19 часова:
Услед густе магле ретка артилериска ватра и слаба повремена пешачка ватра. Магла је коришћена за утврђивање. На западном Ветренику заробљен је један бугарски војник из 8. чете 2. батаљона 29. пука.”

Од команданта III армије:

ОБр. 3584 у 8.25 час.
“У току ноћи 19./20. октобра:
1) Код Дринске дивизије: Непријатељ је око 2 часа напао лево крило средње колоне али је ватром одбијен.
2) Код Дунавске дивизије: Час јаче час слабије пушкарање и артилериска ватра. Промене у распореду нема.”

ОБр. 3500 у 15.10 час.
„Дринска дивизија неће у току овога дана наставити напад на Сокол због тога, што напад неће вршити ни Шумадиска дивизија услед прегруписања артилерије. У току пре подне 20. октобра на фронту Дунавске дивизије артилериска ватра средње интензивности. Слаби пешадиски делови постепено прилазе непријатељској главној одбранбеној линији. Дивизиска резерва је пребачена у току ноћи 19./20. октобра на леву обалу Црне реке и прикупљена код Скочивира. У току борбе 19. ов. мес. трупе ове дивизије заробиле су 15 бугарских војника и заплениле један митраљез.”

ОБр. 3600 у 21.35 час.
Код Дринске дивизије повремена артилериска ватра. Делови на левој обали Црне реке потпомагали су по могућности рад делова Дунавске дивизије. Трупе трпе од јаке хладноће, снега и ветра. Батаљон 13. пука са Кајмакчалана доведен је у састав пука између Кочобеја и Флоке.
Код Дунавске дивизије артилериска ватра средње интензивности.”

Од пуковника Миловаповића Начелника Оперативног Одељења Врховне Команде:
“У току данашњег напада на Сокол, артилериска припрема била је знатно јака, а у последњем моменту у уговореном часу била је врло јака. При свем том пешадија, која је после овога требала да јуриша, није се могла ни корак померити, јер је била тучена јаком ватром, пушчаном, митраљеском, бомбама и каменицама, котрљањем низ стрме нагибе. Из Шумадиске дивизије јавили су, да сутра неће ништа предузимати, вршиће прегруписавање артилерије и довлачење муниције. Веле, да тражени вишак муниције нису добили. На основу досадањег посматрања мој је утисак, да се Соко неће моћи заузети овако одвојеним нападом на њега самог. Потребно би било, да се једновремено нападне и Добро поље, зашта 6и опет требало, да се Шумадиска дивизија појача и да се муниције има у изобиљу. Ако ово неби било могућно, онда би се морало стати на томе, да се Соко и даље ломи јаком артилериском ватром са стране Дринске и Шумадиске дивизије, док неби сазрео моменат, да се он заузме са свом снагом, са којом се сад напада. Налазим, да моје присуство овде није више потребно и да би требало да се вратим натраг, те да о свему поднесем исцрпан извештај.
НЗ. Преко помоћника начелника штаба III армије пуковника Димитријевића извештен пуковник Милан Ж. Миловановић Начелник Оперативног Одељења Врховне Команде, да се врати у Солун.”

Наређења (извештаји) Врховне команде

ОБр. 6610 актом.
Команданту Савезничких Војсака ђенералу Сарају:

“У вези мога извештаја ОБр. 6604 од јутрос односно појаве 2. Баварске дивизије и њенога напада на фронт I српске армије част ми је умолити Главнога Команданта Савезничких Војсака да изволи издати наређење француско- руској армији, да што пре и што јаче нападне непријатеља пред собом, те да паралишући непријатељски напад потпомогне што боље наше трупе у њиховој одбрани и ако је могуће послати им појачања што пре.”

ОБр. 664 у 10.20 час.
Команданту I армије.

Услед напада 2. Баварске дивизије на I армију тражио сам од команданта Савезничких Војсака, да појача ту армију, и да француско- руска армија нападне енергично непријатеља пред собом. Командант Савезничких армија обећао је наредити одмах, да нам се пошаље једна француска бригада у помоћ и да француско- руска армија одмах енергично нападне непријатеља пред собом.”

ОБр. 6629.
Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:

Стање 19. и ноћу 19./20. октобра:
II. армија. -Тимочка дивизија без значајнијих догађаја. Шумадиска дивизија у 16 час. покушала је јуриш на Сокол, после јаке артилериске припреме, али због јаког непријатељског отпора јуриш пије успео.
III. армија. -Десно крило Дринске дивизије покушало је такође напад на Сокол у исто време кад и Шумадиска, али се у томе није успело. Један заробљеник са Сокола, изјавио, да се на Соколу налази цео 46. пук; мало трпе од артилериске ватре Дринске дивизије, јер су добро заклоњени каменитим литицама, али им јаке губитке наноси ватра Шумадиске дивизије; чете су јаке по 120 до 130 бораца; позадина пука била им је до скора у Градешници, али је сада премештена у Виталиште. Дунавска дивизија узела је неколико предњих ћувика после врло јаке борбе и сада се налази пред главним непријатељским положајима Чуке.
I. армија. -Напади Моравске и Вардарске дивизије продужени су целога дана са пуним успехом. Наши предњи делови избили су до на 500 мет. од непријатељских положаја, који се налазе у висини с. Балдуенаца; западно, наши делови се налазе на потоку који од Балдуенаца тече ка Грдилову, трпећи много од непријатељске бочне ватре. У току дана армија је заробила: 2 официра (од којих један мајор) и 114 војника из 28., 44. и 21. бугарског пука, затим једног официра и 6 војника из 231. немачког митраљеског одељења. Отели смо од непријатеља 4 пољска топа, један рововски топ, 5 кара, 7 митраљеза, много муниције и другог ратног материјала.
Заробљеници изјавили; да имају много губитака, да је морал јако пао, да војници одричу послушност и да се не слажу са Немцима. У борби 18. ов. мес. 44. пук имао 800 губитака. Немци изјављују: у бугарској војсци неред и хаос; за поразе на овом фронту криви су Бугари.
У току ноћи 19./20. октобра 1 армија је заробила 19 немачких војника из 42. Баварског пука који су изјавили: На Битољски фронт стигла је цела 3. Баварска дивизија; имали су наређење да нападају ноћу 19./20. октобра, али је после напад одложен за 20. октобар који је заиста јутрос и почео. Детаља нема.
На фронту француске бригаде „Фуркад” целога дана било је артилериске ватре, ради рушења непријатељских ровова.
Аеропланска извиђања нису ништа важно показала.
На савезничком фронту ништа значајно.”

ОБр. 6630 у 15.25 час.
Команданту I армије.

Услед слабог садејства француско- руске армије у односу на нашу I армију према вашем рапорту ОБр. 2651 будите обазриви у вашој акцији и не излажите армију да буде усамљена и сузбијена назад. Предходно се добро утврдити на својим положајима. Понова сам учинио представку ђенералу Сарају за јачу акцију руско- француске армије.”

Обр. 6631 у 17.35 час.
Команданту III армије.

„Према досадањем току напада на Сокол и Добро поље изгледа, да је наша офанзива на овом правцу укочена. Потребно је, да командант армије процени, дали је могућно продужити офанзиву у томе правцу са изгледом на успех или ће бити боље прећи ту у одбрану, оставити на садашњем фронту Дринске дивизије најпотребнију снагу за одбрану тога правца а остатак снаге пребацити на фронт Дунавске дивизије, где би се могле развити успешније операције. Командант процениће ситуацију на своме фронту и учинити ми потребан предлог за даљи ток операција на правцу те армије”.

ОБр. 6640
Команданту I, II и III армије, ђeнералу Сарају и Милиу и свима војним изасланицима овде:

Стање 20. октобра у 16 часова:
II. армија -Ништа ново. Јака магла. Врши се премештање артилерије у циљу нових напада на Сокол и Добро поље. Предала су се 6 војника на Голом Билу из 11. бугарског пука.
III. армија -Нема важнијих догађаја. Дринска дивизија врши ново груписање у циљу напада на Сокол као и попуну муниције. Дунавска дивизија врши притисак на своме фронту.
I армија -Код Моравске дивизије слабија а код Вардарске јача борба. Наша пешадија је на својим положајима а непријатељ врши неке припреме. Вардарска дивизија трпи доста од непријатељске артилериске ватре са десне обале Црне реке, која је туче са бока па и са леђа.
Констатовано је од немачких трупа: 42. и. пук из 3. пруске (а не баварске) дивизије, и 146. п. пук који је до сада био на Вардару. Има заробљеника из митраљеског одељења 146. пука који су изјавили да се 2 батаљона из тога пука налазе у борби још од пре два дана и да 59. пук долази такође са Дојранског фронта”.
Истим извештајем: Њ. В. Краљу, Војним Изасланицима: Петроград, Лондон, Атина, Париз, Рим, Букурешт и ђенералу Рашићу:
“19. октобра I армија успешно напредовала до близу с. Балуденци; запленила је 4 пољска и један рововски топ, 7 митраљеза и доста другог материјала. Заробљено 2 бугарска и један немачки официр и 114 бугарских и 24 немачких војника.
Пред овом армијом појавила се 2 немачка пука: 42. из 3. дивизије са руског фронта и 146. од Ђевђелије. Заробљеници веле да долази у Битољ и 59. немачки пук од Ђевђелије а на Вардар дошли 72., 117. и 122. пук.
Остали фронт ништа ново”.

ОБр. 6642
Његовој Екселенцији, Господипу Политису, Министру Спољних Послова Привремене Владе Народне Одбране:

Имам част потврдити Вам пријем Вашега писма од 16. октобра.
Ја имам чврсту наду, да ће напори трупа Привремене Владе срећно колаборисати акцији Савезничких Војсака у борби противу општега непријатеља.
Изволите примити Екселенцијо уверење о моме одличном поштовању.

Начелник штаба,
ђенерал 17. Бојовић

ОБр. 6643 актом
Команданту I, II и III армије.

“Пошто је од значајне важности откривање непријатељских батерија и регулисавања ватре наше артилерије противу њих, то да би се што јаче потстакла ревност авијатичара у томе и отуда добила што већа корист, Његово Краљевско Височанство Наследник Престола вољан је, да одликује сваког авијатичара, који успе да открије непријатељску прикривену батерију и да регулише ватру наше артилерије, да батерија буде ућуткана. Исто тако вољан је да награди и свако друго ваљано дело официра и војника наших савезника, придати нашој војсци. Према овоме командант ће изволети о таквим делима у своме подручју водити рачуна и чинити благовремено потребне предлоге”.

Врховни Командант

Депешом Стр. Пов. ОБр. 6649 од 20. октобра:
1) Војним Изасланицима: Петроград, Рим, Букурешт, Лондон.
2) Делегату ђенералу Рашићу- Париз.

Имам уверења, да је не само јавно мњење у савезничким државама погрешно обавештено о стварној јачини савезничких војсака на Солунском фронту, већ и да сами званични кругови нису тачно обавештени о ефективној снази савезничких бораца код Солуна и да свуда влада опште убеђење, да Врховни Командант на овоме фронту располаже много већом снагом, него што је то у ствари.
Пошто је разлика између јачине снага, које се претпостављају на Солунском фронту и стварне јачине савезничких војсака огромна, то вам се саопштава тачна ефективна снага на овом фронту, с тим да одмах о овоме обавестите надлежне кругове, те да се избегну све могуће рђаве последице од непознавања правога стања.
У општем је савезничком интересу, да сви буду тачно обавештени о стварној ситуацији на овоме фронту и да се нико не одаје никаквим илузијама, што је неминовна последица необавештености; те зато несмем допустити да и даље остане општи утисак, да су савезничке трупе на овоме фронту потпуно јаке, да могу предузети решавајуће и дуготрајне операције противу непријатеља, који је не само отпоран, већ располаже и довољним снагама и има јаке топографске положаје, добро спремљене у фортификациском погледу. Ако би овакав утисак остао и даље у савезничким државама, то би била права опасност по опште савезничке интересе на Балкану, јер би то могло довести до неуспеха савезника у будућнм операцијама и немогућности извршења операциског плана на Солунском војишту, нити би се могао постићи постављени стратегијски циљ. Ну баш и у случају тренутнога и локалнога успеха на једном правцу, какав је баш сада случај на српском фронту, тај се успех због слабих снага неби могао искористити у свој потпуности, што би довело до неправилне осуде, тражећи узрока у недовољној решености и енергији командног елемента, док стварни узрок лежи у слабим ефективима савезничких војсака.
Ефективно стање на које командант Савезничких Војсака данас може рачунати ово је;
1) Француска војска 23.800 пушака;
2) Српска војска 35.500 пушака;
3) Талијанска војска 11.700 пушака;
4) Руска војска 4000 пушака;
5) Енглеска војска 45.000 пушака.
Укупно само 120.000 пушака.
У овај број нису урачунате француске и српске територијалне трупе, француско- анамитски батаљони, британски гарнизонски и раденички батаљони, јер оне не улазе у оперативну војску, већ у позадње, етапне трупе.
Тако исто нису урачунате ни грчке трупе, које се тек организују и чија ће оперативна способност бити врло слаба због немања коморе, топова и остале материјалне спреме, те ће и њихова офанзивна употреба бити локалнога значаја, једино у Грчкој Маћедонији.
Из овога прегледа јасно се види бројна слабост савезничких војсака на Солунском фронту за озбиљне операције, чији се ефективи сваким даном све више болешћу и борбама смањују. Истина је, да савезничке државе шаљу појачања за попуну губитака, али те попуне не одговарају стварним расходима, те ни у једној савезничкој војсци губитци нису попуњени, већ је ефективна јачина јединица далеко испод формациског стања, тако да има чета од по 70 пушака.
Овај факт треба нарочито истаћи, јер изгледа да многи сматрају ова појачања, која се шаљу за попуну губитака појединих јединица до формациског стања, као потпуно нове трупе; док у ствари она ни из далека не достижу да попуне редовне расходе у људству, који су велики због непрекидних борби и климатских прилика, тако да су савезници за последњих једанаест месеци евакуисали 80.000 рањених и болесних, а француска и српска војска овога тренутка има 25.000 војника у болннцама, а 5.200 војника у разним реконвалесцентним депоима.
Упозоравајући надлежне кругове са овим правим стањем на Солунском војишту, настаните свима силама да Савезничке трупе на Солунском војишту повећају број својих оперативних јединица, и да се њихови ефективи доведу до формацијског састава, тако, да у целокупној савезничкој снази има око 300.000 ефективних пушака; јер само на тај начин моћи ће се са овога фронта предузети енергична офанзива и постићи решавајући резултати, нарочито са обзиром на то, што су Немци већ почели слати појачања на Солунски фронт, где је већ стигла 3. Баварска дивизија и пала на I српску армију.

Александар

Врховни Командант:
Депешом Стр. Пов. ОБр. 6650 од 20. октобра:
ђенералу Рашићу:

„Наш командни елеменат и наша војска највише су желели, да се у борбама за ослобођење своје Отаџбине боре заједно раме уз раме са Русима, али на жалост, та се жеља до сада није испунила. Обраћао сам пажњу ђенералу Сарају, да би присуство руске армије у близини српских трупа у борби било од неоцењиве користи по морал наше војске и да би заједничка борба српских и руских војника била много силнија и до самопрегоревања, кад би се заједно борили против општега непријатеља. Али ђенерал Сарај није хтео усвојити ове разлоге изговарајући се, да сами Руси не желе бити под српском командом, нити се борити у њиховој непосредној близини.
Пошто немам разлога веровати у озбиљност навода ђенерала Сараја, то настаните најенергичније, да убедите ђенерала Жилинског о потреби, да се руске трупе на Солунском фронту стане под команду Српске Врховне Команде или да се бар боре поред наше војске непосредно и умолити га, да у овом смислу дејствује код ђенерала Жофра и приволе га да изда потребна наређења ђенералу Сарају.
И ви сами са ваше стране учинићете све што можете, да се ово питање реши што пре у нашу корист”.

Александар

Српски званични извештај

Солун 20. октобра.
„19. октобра продужени су наши напади на непријатеља са пуним успехом. Непријатељ је одбијен у великом нереду и са великим губитцима.
Наши трофеји овога дана су: 4 пољска и један рововски топ, 5 кара и много муниције, 7 митраљеза и много другог ратног материјала.
Заробили смо 2 бугарска официра, од којих је један мајор, једног немачког официра, 114 бугарских и 25 немачких војника”.

Слични чланци: