У току овога дана Врховна Команда примила је ове важније извештаје:
Од Команданта I армије
ОБр. 2868 у 6.30 час.
„Ноћ 24./25. октобра на фронту ове армије осим пушкарања целе ноћи и слабог дејства непријатељске артилерије ничега другог значајнијег није било.”
ОБр. 2891.
На фронту ове армије 25. октобра узајамна повремена артилериска ватра средње јачине. За сутра наредио сам консолидовање садашњих положаја и припрему за даљу акцију.
Од Команданта II армије
ОБр. 3208 у 1.35 час.
„Стање код ове армије у току ноћи 24./25. октобра:
Сем слабог пушкарања ноћ прошла на миру.”
ОБр. 3216 у 12.20 час.
„Стање код ове армије у 12 час. непромењено.”
ОБр. 3230 У 17.25 час.
„Стање код ове армије од 12- 16 час. непромењено.” ОБр. 3233 у 21.20 час.
„Стање код ове армије од 16- 19 час. непромењено. Исказ бегунца из 15. чете 4. батаљ. 24. пука, који се јутрос предао код Зборског потврђује исказе ранијих бегунаца.”
Од команданта III армије
ОБр. 3740 у 7.35 час.
“У току ноћи 24./25. октобра:
Код Дринске дивизије слабија пушчана и повремена артилериска ватра. У вече 24. октобра заплењен је један исправан непријатељски митраљез, који је одмах употребљен за дејство противу непријатеља.
Код Дунанске дивизије пушкарање предњих делова и слаба повремена артилериска ватра.”
ОБр. 3745.
„Ситуација до 12 часова:
Код Дрниске дивизије наши делови на левој обали Црне реке утврђују се на првој заузетој чуки а противу друге источно од заузете, продужава се напад. На осталом делу фронта ничег од значаја.
Код Дунавске дивизије врло слаба артилериска ватра.”
ОБр. 3744 у 11.14 час.
„По накнадном саслушању заробљеника из 3. батаљона 10. ополченског пука овако је стање ополченских пукова на овом фронту: 1. батаљон 1. ополченског пука и 3. батаљон 10. ополченског пука дошли су пре 4 дана из Софије. Јачина батаљона је око 600 људи. 1. и 2. батаљон 1. ополченског пука и 2. и 3. (вероватно 1.) 10. ополченског пука остали су у Софији. Цео 4. ополченски пук је дошао из Софије на Балкански фронт пре месец дана, но незнају где је сада. Где су други ополченски пукови незнају да кажу. У 10. ополченском пуку су стари људи неспособни и српскн војници из нових крајева а који су били у аустриском ропству.”
ОБр. 3743 у 11.45 час.
“Овој армији неопходно су потребни сваког дана најмање два апарата један за регулисање ватре а један за извиђање. Остатак апарата слаће се 1 армији према наређењу ОБр. 6844. Апарати ове армије и до сада су без нарочитог наређења слати I армији за бомбардовање непријатеља кад год је I армија имала успех, као год и на свако тражење.”
ОБр. 3759 у 22.40 час.
„Ситуација до 18 часова:
Дринска дивизија- предњи делови на левој обали Црне реке подишли су на 200 метара од највишег врха чуке коју су данас нападали. Заробљено је још 16 војника из 43. и 56. пука. На осталом делу фронта ничег од значаја.
Дунавска дивизија, доста јака артилериска ватра без пешадиске. Ватра наших батерија врло успешна противу непријатељских батерија.”
Од Министра Војног Пов. ђОБр. 2120 актом:
„Председник Министарског Савета са Пов. Бр. 6813 од 3. тек. мес. доставио ми је следеће:
Како ће вероватно указати се потреба за образовање једног Албанског Одреда, за операције у Албанији у величини од прилике до једне бригаде, која се може повећати и до једне дивизије, то ми је част молити Вас, Г. Министре, да изволите још сада одредити официре и ниже чиновништво за тај одред. Добро би било, да у истом буду и грађани из Краљевине Србије, као и официри који су већ били у Албанији и тамо оставили добре успомене. Овом приликом, част ми је напоменути Вам, да би ово питање најумесније било решено ако се буде решавало у споразуму са Министарством Иностраних Дела.”
Предње част ми је доставити са молбом, да Врховна Команда предузме потребне кораке у смислу горњег захтева. По усменом обавештењу добијеном у Министарству Иностраних Дела те би се мере у главном састојале у следећем:
1) Да се за овај одред изабере погодан командант, који ће поред чисто војних операција умети да спроводи у овим крајевима и политичке намере Краљсвске Владе.
2) Да штаб ове команде буде у истом смислу састављен.
3) Да се штабу придаду погодни официри и чиновници, који су раније били у Албанији те познају прилике, а оставили су тамо добре успомене, а који би се по потреби употребљавали за разне мисије, команданте места, начелнике окружне итд.”
Од Војног изасланика у Румунији:
Пов. Бр. 1307- депеша.
„Комунике за 23. октобар још заварава публику, ма да саопштава губитак Констанце и наговештава друго. У ствари ситуација је врло, врло озбиљна. Северна армија добро се држи. Командант II армије хитно јавља Врховној Команди принуђен повући се код Буштани а не јамчи за правац Камполунг, тражи хитно поткрепљење. Командант I армије тражи повлачење на сва три правца и поткрепљење. Добруџа: -Стање још несношљивије. Левокрилне румунске дивизије 9. и 19. -готово уништене, десно крило мостобран- Црна Вода- румунске дивизије 2. и 5. преполовљене а ни центрум- Руси и Срби- није у бољем стању. Руски командант тражи да баци мост у воду, Румунска Врховна Команда одговорила, она је надлежнија то одлучити. Дискутује се напустити Олтенију и Влашку за одбрану на линији: Карпати- Фокшани- Галац, напустити целу летину и петролифере.”
Од Војног Изасланика у Русији:
Бр. 505 у 1.55 час.
“На југо- западном фронту воде се бојеви без већег значаја на левом крилу врши се прегруписавање снага због одласка неколико корпуса у Румунију. У Добруџи савезничка армија под притиском непријатељским оступила са досадашњих положаја. Непријатељ заузео јуче Констанцу и бомбардује мост код Черне Воде.”
Од делегата ђенерала Рашића:
Бр. 505 у 23 час.
“У пределу Флерие на фронту од 7 км. Французи су у данашњем нападу напредовали 4 км. по дубини и заузели село и фор Дуомон и заробили до сада 3200.”
Од делегата капетана Јовичића:
“Ситуација на енглеском фронту (Солунском); Дан 25. октобра прошао на миру. Ниски облаци и густа магла ометају извиђање.
Један наш арнаутски агент извештава;
Непријатељ има јаке позиције израђене од бетона са подземним радовима на висовима југо- западно од Битоља у Ђаватским теснацима и северно од Битоља на Црној реци.
Доста ратног материјала послато је из Битоља на Бабуну.”
Од Команданта Савезничких Војсака:
„Једна ескадрила бомбардовала је станицу Градско. Јуче у зони Преспанског језера коњица је заузела место Звезда а пешадија Лесику.”
Наређења (извештаји) Врховне команде.
ОБр. 6830 у 8.45 час.
Њ. К. В. Престолонаследнику.
“Командант Дринске дивизије смењен је са свога положаја због болести. Молим Њ. К. Височанство за одобрење, да се на место њега постави за команданта дивизије пуковник Јован Викторовић сада члан Дисциплинског суда.
Ако се В. Височанство неби сложило са овим мојим мишљењем, онда да се постави за команданта ове дивизије пуковник Панта Грујић а на његово место да се одреди пуковник Божидар Јанковић досадашњи помоћник Дринске дивизије, јер је старији од пуковника Грујића. Молим за хитан одговор.”
Главном Команданту Савезничких Војсака ђенералу Сарају:
“На писмо № 551/3 част ми је одговорити:
Премештање ескадриле № 399 из Острова у Врбени захтевало би више дана, сем тога, како та ескадрила припада III армији, то би она била лишена својих аероплана или би у најмању руку била у тешкој вези са њима. Због тога је наређено, да се из Острова а и из Соровића (ескадрила № 384) шаље свакога јутра, што је могуће већи број аероплана са безжичном телеграфијом у Врбени, где ће преко целога дана бити на расположењу пуковнику Докену.”
ОБр. 6844. у 8.30 час. депешом.
Командaнту III армије.
„Начелник штаба наредио је, да се из ваше ескадриле шаље привремено свакога дана по неколико аероплана у I армију. Молим наредите, да шеф ескадриле поступа по наређењима шефа Ваздухопловне Команде.”
ОБр. 6847.
Командантима I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изаслапицима овде:
II армија -ничег значајнијег. Предао се један бугарски војник из 24. пука.
Око 10 час. чула се на бугарској страни три плотуна, а после њих неки узвици и ларма северно од Зборског.
ОБр. 6858 актом.
Команданту Савезничких војсака ђенералу Сарају:
“У вези № 556/3 част ми је јавити да су ескадриле српске војске размештене овако:
Ескадрила № 382 (II армија) у Вертекопу;
Ескадрила № 399 (III армија) у Острову;
Ескадрила № 398 (1 армија) у Д Врбени;
Ескадрила № 384 и 387 (Врховне Команде) у Соровићу.”
ОБр. 6860.
СРПСКИ МЕМОРАНДУМ ЗА КОНФЕРЕНЦИЈУ 15. НОВЕМБРА 1916. ГОД.
А) Студија могућих непријатељских операција на разним фронтовима за време зиме.
За време зиме и пролећа на Балканском ратишту вероватно је, ће непријатељ имати овај план дејства:
У првом периоду држати се дефанзивно на Солунском војишту а предузети јаку офанзиву према Румунији и ову освојити.
Разлози за ово су поред великог моралног ефекта још и велике војно- политичке користи, јер освајањем Румуније добијају се велике материјалне користи због великог богатства ове земље, грози се Одеси и широј позадини руске војске, и још се јаче обезбеђује веза железницом и добија веза Дунавом између Цариграда и Централних Сила.
У другом периоду, ако освоје Румуни у, предузети јаку фанзиву на Солунском војишту и освојити Солун.
Разлози за ово су поред великог ефекта још и огромне војно-политичке користи, јер непријатељ постаје потпун господар Балканског Полуострува и ослобођава Грчку од утицаја Савезника, придружујући је себи.
Балканско ратиште је и раније имало ову велику стратегиско- политичку важност, како су то делегати Српске Врховне Команде прошле париске конференције имали част детаљно изнети и молили, да се савезничка војска на Солунском фронту појача у тој мери, да може позитивно тући непријатељску војску.
Узроци који чине Балканско ратиште врло важним исти су, који су већ константовани на прошлим конференцијама, и то су ови:
1) Поразом Бугарске и успостављањем Србије пресекла би се веза Берлин- Цариград, што има велике војно- политичке користи за Савезнике, а огромне штете у овом погледу за Централне силе.
2) Поразом Бугарске и Турска би морала пристати на мир, што би донело велике моралне и материјалне користи, јер, поред великога моралнога утиска, Савез би добио и ту корист, што би Савезничка Балканска војска постала слободна и могла би се сва употребити за напад на Аустро- Немце с југа у ширу непријатељску позадину и на фронт потпуно неспреман у фортификацијском погледу.
3) Србија, Бугарска и Турска располажу великим природним богатством, којим се наши непријатељи користе како за исхрану војске и свога становништва, тако и у сваком другом погледу.
4) Турска и Бугарска имају још богатих резерава у људству а нарочито Турска, које Немачка може трајно организовати, наоружавати и шиљати на разне фронтове, као што то већ сада чини.
5) Коначном победом на Балканском војишту све поменуте користи отпале би за непријатеља, а користи које би од тога Савез имао, биле би недогледне.
Све ово јасно документује важност Балканског ратишта и неопходну потребу да се што пре Савезничке војске на њему појачају до могућега максимума тако, да се непријатељ може тући са сигурношћу.
Б) Поступак Савезника за време зиме на Балканском ратишту.
На Балканском ратишту, а специјално на Солунском фронту, треба продужити започету офанзиву са највећом енергијом, те не дозволити, да се непријатељ оснажи, утврдити и претворити борбу у рововску, као што је то на осталим фронтовима. Ма да ће операције за време зиме на Балкану, због доста јаке зиме, тешко пролазног и безпутног земљишта, бити знатно отежане, ипак су оне могуће и са највећим снагама.
В) Савезничке спаге на Балканском ратишту.
Савезничке снаге на Балканском ратишту никад нису одговарале ни његовој важности ни снази са којом је непријатељ на њему располагао.
Због тога је на њему био тако дуг застој, а последњи наши успеси нису могли бити експлоатисани, већ се само успевало да се непријатељ потискује с једног положаја на други.
Српска оперативна војска на дан 1. октобра износила је: 121.397 људи по списку, од којих 90.989 на лицу; од ових бораца 87.780 по списку и 62.811 на лицу; а од ових ефективних пушака (пешадија) 45.000 по списку и 34.759 на лицу.
За службу у позадину има по списку 15.481 а на лицу 12.549 људи.
Резерве за попуну својих губитака у људству Српска Војска нема више.
Међутим од свога изласка на фронт она је готово у непрекидним борбама, а у зони највиших балканских планина.
Услед крвавих бораба, савлађивања огромних теренских тешкоћа и болести, она се постепено топи и њен бројни састав биће све мањи.
Њени су досадањи губитци у погинулим и рањеним, болесним и умрлим од рана и болести, контузованим и ишчезлим свега 959 официра и 32.381 подофицира и редова, од којих је дефинитивно већ изгубљено, умрло и погинуло 197 официра и 4373 подофицира и редова- што све скупа представља велику цифру за садање ефективе Српске Војске.
И остале савезничке трупе такође су слабе и по броју оперативниих јединица и по њиховим ефективима. Њихово укупно бројно стање је 237.870 војника, од кога броја долази 85.000 свега пушака.
Они нису у стању ни да привежу непријатељске снаге пред собом, већ их он по вољи пребацује са свога левог крила и центра на своје десно крило и врши нова груписања, па их чак шаље и на бугарско- румунски фронт. Из истих разлога и поједини успеси, као што је већ поменуто, остали су неексплоатисани, као што се нема снаге, ни да се предузме снажна акција главним операциским правцем уз долину Струме или Вардара, грозећи Софији, као главном стратегиско- географском објекту, и непосредно железничкој вези Цариград- Беч- Берлин.
Догађаји су доказали, а и сада доказују, да су све војно- политичке погрешке учињене према Балканском ратишту имале тешких последица по цео Савез, и да се оне сада искупљују са огромним жртвама.
Уласком Румуније у акцију, Балканско ратиште добило је знатно већу важност, и сада је сасвим јасно, да акција на њему треба да има карактер снажне, одлучне и брзе офанзиве.
Из ових разлога неопходно је потребно, да савезничке трупе на Солунском фронту повећају број својих оперативних јединица, а њихови ефективи да се доведу до формациског састава тако, да у целокупној савезничкој снази има бар 300.000 ефективних пушака. Ово на случај да Централне Силе не појачају своју снагу на Балкану, иначе више.
Из истих разлога потребно је повећати и савезничке снаге које оперишу на јужном румунском фронту, тако да се напад на Бугарску изведе на ширем фронту, а не само из Добруџе.
Талијанске трупе код Валоне такође треба појачати, како би и оне могле извршити улогу, која им буде додељена, у циљу савлађивања непријатеља на Балкану.
Г) План рада.
1) Савезничке трупе са Солунског фронта да оперишу ка фронту Софија- Ниш.
Главни објект: уништавање бугарске војске, заузимање бугарске престонице и прскид железничке пруге Софија- Ниш.
2) Руско- румунско- српска снаге да оперишу из Добруџе и преко Дунава ка Софији у сусрет савезничким снагама из Солуна.
Објект: уништење бугарске војске и продирање што дубље у Бугарску територију, олакшавајући у исто време солунској војсци у њеном продирању ка Србији.
3) Талијанске труне од Валоне да оперишу преко Берата и Елбасана и даље делом ка Скадру, а делом прско Дебра ка Призрену, као заштита левог бока Савезничке војске.
У случају успешнога постигнућа првога стратегискога центра- уништење Бугарске- што би повукло и уништење Европске Турске; дејства се продужују противу Аустро- Угарске, по плану који ће у своје време утврдити Командант Румунске војске и Савезничких војсака код Солуна.
Није искључена могућност, кад настане зима и кад руске операције услед тога застану, да Централне силе упуте са рускога фронта знатне снаге на Балкан противу Савезничких трупа на Солунском и Добруџанском војишту. Због тога о овој могућности треба водити озбиљиог рачуна и предузети одговарајуће против- мере.
Цео овај план да се изводи једновремено и са истом енергијом на свима правцима.
ОБр. 6869 актом.
Команданту III армије: „Молим јавите:
1) Постоји ли колски пут или коњска стаза левом обалом Црне реке од Брода на Сливицу, Скочивир, Крапу, Браник Рапеш.
2) Постоји ли колски пут или коњска стаза десном обалом Црне реке од Добровени па све поред реке до Груништа.
3) Југо- источно од Рапеша постоји ли мост на Црној реци. Постоји ли колски пут или коњска стаза од тога моста до Груништа или Старовине.
4) Постоји ли какав колски пут од Кајмакчалана ка Петелину, Крапи, Груништу, Будимирцима или у опште ка Црној реци.”
Српски званичан извештај
Солун 25. октобра.
“24. октобра извршиле су наше групе неколико успешних напада.”