11. септембар
Операције аустриске војске
Наступање VI. армије
Наступање 15. корпуса. У току 11. септембра трупе овог корпуса мало су напредовале.
48. дивизија: 11. брд. бригада заузела је Липничко брдо (621); 12. и 10. брд. бригада држале су фронт: Давидово брдо – Лепеница – Клисар – Гучево – кота 271.
40. хонведска дивизија и 13. брд. бригада демонстрирале су на фронту Челопек – Козлук – Батар, држећи извесним деловима десну обалу Дрине код с. Брасине.
Наступање 16. корпуса. Трупе овог корпуса у току 11. септембра учиниле су крајње напрезање и постигле су знатне успехе, тако:
Споредна колона (4. и 5. брдска бригада), уз садејство 11. брдске бригаде са Липничког брда, успела је да заузме Црни врх (890).
Главна колона (1., 6., 9. и 13. брд. бригада) успела је да заузме фронт: Кошутња стопа – Мачков камен. 2. брдска бригада ове колоне држала је вис Велеш.
Самостална колона (109. ландштурмска бригада) држала је вис Дуго.
Одлука команданта VI. армије
Заузевши главни планински гребен Борање и Јагодње на фронту: Црни врх – Кошутња стопа – Мачков камен, командант VI. армије одлучује се на одмор од једног дана. За ово време да се изврши и ново груписање снага за даље операције.
Операције српске војске
Одбрана III. армије
Одбрана Дринске дивизије I. позива
У 5 часова командант Дринске дивиз. I. позива наређује команданту Гучевског одреда пуковнику Димитријевићу, да се сви делови одреда тесно ослањају један на другог и да по сваку цену овлада котом 271, те како би овај одред могао изјавити јачи утицај на непријатељске трупе, које се налазе на левој обали Боринске реке.
Према извештају команданта Гучевског одреда, непријатељ је на ушћу Боринске реке подигао у току ноћи други понтонски мост, ниже од досадашњег моста.
Око 8 часова, непријатељ предузима напад у правцу Еминове воде. Напад није био интензиван.
Али због јаког напада овог дана на Моравску дивизију II. позива, командант III. армије наређује команданту Дринске дивизије I. позива да држи линију: Еминове воде – Кулиште – Мамутовац – Биљег – Костајник, јер ће се лево крило повући на нов фронт: Костајник – Примет – Миоковац – Велике њиве – Милутинов гроб – Мрамор, где ће предузети одсудну одбрану. У овом циљу стављају му се на расположење још 2 батаљона 3. прекобројног пука I. позива. Оба ова батаљона стигли су на Биљег око 18 часова, а у то доба стигао је на Биљег и Дрински дивиз. коњички пук I. поз.
Према овоме учињен је овакав распоред трупа Гучевског одреда:
2. батаљон 6. пеш. пука I. позива и 1 пољска батерија држи одсек од Еминове воде искључно, до Кулишта закључно;
3. батаљон 6. пеш. пука I. позива; 1 чета 3. прекобројног пука и 2 пољска топа, држи одсек од Кулишта до коте 517 закључно;
3. батаљон 3. прекобројног пука, 2 пољска топа и вод пионира, држи одсек од коте 517 до Биљега закључно;
1. батаљон 3. прекобројног пука (3 чете), 1 вод пољске артилерије и вод пионира, држи одсек од Биљега до Костајника закључно;
Коњички пук на Биљегу са патролама на Турском гробу;
Батаљон 2. пешад. пука II. позива из Моравске дивиз. II. позива, који је био на Костајнику ту је и задржат.
Остале трупе Дринске дивиз. I. позива (3 батаљона и 5 батерија) држале су фронт на Дрини од р. Жеравије до Брасине.
Одбрана Моравске дивизије II. позива на Борањи и одступање на линију: Примет – Миоковац – Вел. Њиве – Мишаковац
У изнетом распореду прошлог дана, све трупе, које су још остале у саставу ове дивизије, заноћиле су 10./11. септембра не мењајући распоред.
Линија: Злоступ – Рогуља – Главица – к. 694 – Дебело осоје – Кошутња стопа, са врло рђавом прегледношћу, а поседнута врло слабом снагом, није давала довољно сигурности, да ће се моћи одржати пред енергичном навалом надмоћнијег непријатеља. Слаба веза са суседним јединицама и немање никакве резерве, још више је ову линију чинило несигурном.
У 5.30 часова непријатељ предузима напад са Радаковца преко коте 694 и од Липничког брда ка Црном врху. Непријатељ је већ био дошао на 500 метара до коте 694, коју су држале трупе 2. пешад. пука. Борба је била јака према овом пуку.
Командант армије, који је био на Турском гробу, наређује, да се положаји морају одржати пошто пото, а помоћ ће се послати чим стигне.
Непријатељ је, у овом времену, наступао и од Чавчића, отварајући са овог положаја, око 7 часова, јаку артилер. ватру. Непријатељски митраљези страховито су дејствовали. Командант 2. пешад. пука II. позива тражи помоћ. Наређује му се да остане на положајима.
Једна непријатељска колона се појављује у правцу Дуге њиве. Командант 2. пешад. пука II. позива извештава о овоме и пуковника Мишића, који није могао ништа предузети против ове колоне.
На десном одсеку дивизије, према 1. пуку II. позива, стање није било ништа боље.
У 8.45 часова командант дивизије долази на коту 694, где је био командант 2. пука II. позива.
У 9.10 часова јављају команданту дивизије, да је непријатељ заузео Дугу њиву. Наша чета са овог положаја одступа, тражећи од пуковника Мишића један батаљон, у циљу да се непријатељ са Дуге њиве протера.
У 10 часова јављају команданту дивизије, да је упућен један батаљон из одреда пуков. Мишића, али у штаб дивизије нису више стигли никакви извештаји о дејству овог батаљона.
Ситуација и на коти 694 постајала је већ критична. Командант дивизије наређује повлачење левог одсека под борбом, а он одлази на Турски гроб.
У 12.15 часова командант дивизије, на основи одобрења команданта армије, који је код њега био, издаје телефоном општу заповест за повлачење и то:
Трупе десног одсека преко Турског гроба на Примет и Миоковац, а трупе левог одсека преко Турског гроба и Гробница на Велику Њиву и Мишаковац. Одступање трупа извршено је у реду. Непријатељ није вршио гоњење, ни покретом својих трупа ни ватреним дејством.
Одбрана одреда пуковника Мишића на Јагодњи и Соколској планини и одступање на линију: Милутинов гроб – Мрамор
Комбиновани пук Крушевачких резервних трупа стигао је из Ваљева на положај и ставио се на расположење пуковнику Мишићу.
У јутру 11. септембра стање је било доста повољно.
Пуковник Мишић није извршио армиску заповест да поседне и Кошутњу стопу, те је због тога 2. пешад. пук Моравске дивиз. II. позива посео овај положај делом својих трупа са Дуге њиве, тако, да је ова тачка остала слабо поседнута.
Случај је хтео, да непријатељ најјаче навали на Дугу њиву, на коју је избио око 9 часова, са снагом око 1 пеш. пука.
За преотимање Дугих њива, Моравска дивизија II. поз. није могла упутити јаче снаге, јер је била јако ангажована на правцу од Радаковца, а сем тога, она је била и иначе слаба на своме пространом фронту.
Одред пуковника Мишића такође је био јако нападнут и није могао ништа са свога фронта одвојити, али је упутио један батаљон од пристиглог Комбинованог пука Крушевачких резерв. трупа ка Дугим њивама. По своме квалитету пак, ове су трупе биле слабе, као и трупе Комбинованог пука Крагујевачких резервних трупа, које су сачињавале одред пуковника Мишића, те и овај упућени батаљон ка Дугим њивама, није успео да непријатеља са положаја протера.
Видећи пред собом наше слабе делове, које је лако успео да одбаци, непријатељ је одмах јаче почео надирати у правцу Црног врха са намером, да одсече одступницу наших делова на томе положају.
Командант III. армије, – оценивши да је настао последњи моменат, кад се још могло рачунати на уредно одступање трупа одреда пуковника Мишића и заузимање новог положаја, – издао је заповест пуковнику Мишићу, да се повуче на линију Милутинов гроб – Мрамор. Повлачење је предузето по подне. Непријатељ није гонио.
Одбрана Љубовиског одреда на Соколској планини на линији: Прослоп – Рожањ
Командант Љубовиског одреда овог дана наређује команданту 2. батаљона Комбинованог пеш. пука Крушевачких резерв. трупа, кога му је упутио пуковник Мишић, да поседне са две чете Петково брдо (978), а две чете да држи у резерви. Један вод је упућен на Милетину (Соколска планина) да одржава везу са одредом пуковника Мишића, али је непријатељ већ био заузео ову тачку, те се веза није могла ухватити.
Овај дан, на фронту Љубовиског одреда, прошао је у сузбијању непријатељских извиђачких делова.
У случају принудног повлачења, командант одреда имао је наређење, да одступа у правцу Пецке.
Сазнавши да непријатељ надире јако према Крупњу, командант одреда наређује команданту 2. батаљона Комбинованог пука Крушевачких резервних трупа, да са две чете нападне у бок непријатеља правцем Соколске планине (Милетина – Кулине). Напад није успео.
Ситуација на целокупном фронту српске војске
Ноћу 11. – 12. септембра
а) На фронту Браничевског одреда од Голупца до Гроцке није било ничега значајног.
б) На фронту трупа Одбране Београда од Гроцке до Остружнице није било ничега значајнога, сем што је Земун поседнут предњим деловима ових трупа, а један ескадрон коњице на левој обали Саве одржава везу са трупама I. армије.
в) На фронту I. армије у Срему
Дунавска дивиз. I. позива држи линију: Ново Бановце – Нова Пазова – Војка;
Шумадиска дивиз. I. позива држи линију: Печинци – Буђановци – Никинци;
Коњичка дивизија и армиска коњица на простору: Шимановци – Крњешевци;
Армиска резерва код Кантића салаша.
г) На фронту II. армије
Тимочка дивиз. I. позива држи линију: Засавица – Шабац; са патролама одржава везу са I. армијом у Срему;
Тимочка дивиз. II. позива у Парашници припрема се за ноћни марш ка Видојевици;
Моравска дивиз. I. позива држи линију: Рача – Дубовић;
Комбинована дивиз. I. позива држи линију: Дубовић – Софића ада, припрема се за ноћни марш ка Текеришу.
д) На фронту III. армије
Дринска дивиз. II. позива држи линију: Софића ада – ушће Жеравије;
Дринска дивиз. I. поз. држи линију: ушће Жеравије – Брасина и Еминове воде – Кулиште – Костајник;
Моравска дивиз. II. поз. држи линију: Костајник – Примет – Миоковац – Велике Њиве – Мишаковац;
Одред пуковника Мишића држи линију: Милутинов гроб – Мрамор;
Љубовиски одред држи линију: Петково брдо – Рожањ – Сенокос – Прослоп;
Дунавска дивизија II. позива је у покрету 11. септембра од 15 часова из Пецке на Мрамор.
ђ) На фронту Ужичке војске
Ужичка бригада држи линију од реке Трешњице до карауле Дервенте. Извесни делови пребачени су на леву обалу Дрине;
Шумадиска дивизија II. позива на десној обали Дрине према Вишеграду;
Лимски одред на десној обали Дрине према Међеђи.
Напомена. Санџачка црногорска војска на десној обали Дрине према Горажди и Фочи.
Одлука и наређења Врховне команде
Врховни Командант српске војске ценио је и даље ситуацију на фронту III. армије као врло озбиљну, те је, поред раније упућених појачања III. армији, одлучио да упути Комбиновану дивизију I. позива (из састава II. армије) на фронт III. армије, а трупе II. армије да прегрупише и помери њен фронт више ка југу. Чак шта више одлучује се на обустављање офанзиве у Срему, да би трупе I. армије могао употребити на западном фронту, према даљем развоју ситуације. У овом циљу издаје ова наређења:
Наређење ОБр. 2903
Команданту Ужичке војске
„Пуковник Иван Павловић да остане командант Ужичке бригаде, и ако су 4. пук I. позива и 4. пук II. позива, из састава те бригаде, упућени на појачање III. армије.
Према овоме Ужичку бригаду сада ће образовати: 4. пук III. позива, 15. прекобројни пук III. позива, један прекобројни батаљон 4. пука III. позива, 1 батаљон 10. пука III. позива и две позициске Дебанжове батерије. Под командом пуковника Павловића биће и одред на Дебелом брду, чији је састав: 12. кадров. пеш. пук, један допунски батаљон 4. пука I. позива, један допунски батаљон 5. пука II. позива и два пољска Дебанжова топа.
О овоме је извештен командант III. армије“.
Напомена. Ово је наређење потекло поводом питања команданта Ужичке војске односно командовања Ужичком бригадом.
Наређење ОБр. 2915
1. Команданту II. армије – Богатић
„Озбиљна је потреба, да се Тимочка дивизија II. позива упути на Видојевицу, тако да је мора ноћас да поседне и брани. Трупе III. армије са Видојевице одмаршоваће на Обреж“.
2. Команданту III. армије – Брезјак
„Наређено је команданту II. армије, да Тимочку дивизију II. позива упути на Видојевицу тако, да је мора ноћас да поседне и брани.
Трупе ваше армије повуците са Видојевице тамо, где вам буде потребно“.
Наређење ОБр. 2916
Команданту II. армије – Богатић
„Општа ситуација на војишту захтева јаче груповање према Крупњу. Према овоме, Комбиновану дивизију у први сумрак упутите најкраћим путем на Текериш. Њене предстражне делове нека у сумрак замене суседни делови Моравске дивизије I. позива. Тимочку дивизију I. позива можете вечерас отпочети прикупљати око Дубља. Потребно је при овоме одржати везу са I. армијом, коју сте до сада имали.
Кад Комбинована дивизија стигне на Текериш јавите“.
Наређење ОБр. 2927
Команданту I. армије – Ашања
Још ноћас једну вашу дивизију пребаците преко Саве у Дебрц, куда треба да дође одмах и ваш штаб. Никаквог извештаја до сада Врховна команда нема од вас, нити постоји телефонска веза. Чим дивизија приспе у Дебрц, – упутите је у Ваљево преко Близоњских висова.
По извршењу прелаза дигните мост код Новог Села.
Наређење ОБр. 2928
1. Пуковнику Ивану Павловићу – Бајина Башта
15. пук са Кадињаче спустите одмах у Бајину Башту и смените 4. пук III. позива. Са 4. пуком III. позива и 2 Дебанжова топа крените се низ Дрину ка Љубовији, против непријатеља, који од Љубовије наступа на Пецку. Марш извршите смотрено, да не бисте били изненађени. Према Баурићу вероватно је, да ћете наићи на слабија непријатељска одељења. Са Рогачицом одржавајте везу и преко ње шаљите извешћа. На Прослопу и Рожњу је са одредом мајор Војислав Ковачевић.
Команду над трупама код Бајине Баште предајте настаријем.
О овоме је извештен командант Ужичке војске“.
2. Команданту Ужичке војске – Вардиште
„Наређено је непосредно из Врховне команде, да се пуковник Иван Павловић са 4. пуком III. позива и 2 Дебанжова топа крене низ Дрину ка Љубовији против непријатеља, који наступа од Љубовије ка Пецкој.
15. пук са Кадињаче, наређено му је, да га спусти у Бајину Башту и да команду над трупама код Бајине Баште преда најстаријем“.
Наређење ОБр. 2932
1. Команданту II. армије – Богатић
„Комбиновану дивизију преко Текериша упутите, да одмаршује у Завлаку и тамо да се стави под команду команданта III. армије.
Има везе са наређењем ОБр. 2916 од данас“.
2. Команданту III. армије – Брезјак
„Наређено је команданту II. армије, да одмах упути Комбиновану дивизију преко Текериша у Завлаку и ту да вам се стави на расположење“.
Наређење ОБр. 2940
Команданту I. армије – Ашања
„У вези наређења ОБр. 2927 од данас, Врховни Командант наређује, да се и друга дивизија те армије повуче ближе мостобрану под закриљем Коњичке дивизије. Мост код Новога Села не дизати до преласка и друге дивизије кад добијете зато наређење, већ учинити припреме, да се оба могу лако дићи у даноме случају“.
12. Септембар
Операције аустриске војске
Одмор трупа VI. армије
Трупе ове армије у току 12. септембра имале су одмор. Дан је био кишовит, те је ново груписање трупа вршено са великим тешкоћама.
У току овог дана постигнути су ови успеси:
11. брд. бригада 48. дивизије 15. корпуса успела је до подне да заузме Криву Јелу, где је добила наређење, да наступа ка Биљегу (705) у циљу садејства 12. брд. бригади, која од Ћукова наступа ка Биљегу. Пред вече обе ове бригаде (11. и 12.) избиле су на Биљег, и тиме је цела планина Борања била у рукама аустриске војске.
У току овог дана Срби су упорно бранили планину Гучево, заштићавајући на тај начин Лозницу.
Операције српске војске
Наређења Врховне команде
У току овог дана из српске Врховне команде послата су ова важнија наређења:
Наређење ОБр. 2959
Команданту III. армије – Брезјак или Завлака
„Комбиновану дивизију I. поз. чим стигне упутите одмах најкраћим путем у Пецку. Њен је задатак: обезбеђење правца Пецка – Ваљево са осталим трупама на томе правцу и дејство у бок и позадину непријатеља, при његовом евентуалном надирању ка Завлаци или Осечини.
Комуникациска линија: Пецка – Ваљево“.
Наређење ОБр. 2960
Команданту III. армије – Завлака
„Од трупа Дринске дивиз. II. позива оставите у Г. Добрићу само два батаљона са 1 батеријом и коњицом, а све остале трупе ове дивизије позовите к себи и употребите их у битци било у правцу на Костајник или на обезбеђење пута: Пецка – Ставе – Ваљево, што од тога према тамошњој ситуацији буде потребније.
Тако исто од трупа Дринске дивизије I. позива оставите код Лознице само један пук са потребним делом артилерије, а сву осталу снагу употребите где буде потребно.
Са одредом пуковника Димитријевића дејствујте у леви бок непријатеља“.
Наређење ОБр. 2978
Команданту I. армије – Дебрц
„Наредите да Дунавска дивизија I. поз. продужи марш преко В. Бошњака – Голочела – Каменице – Јолине брезе за Пецку. Командант дивизије јављаће се са места преноћишта.
Колонску комору упутити у Ваљево.
Комуникациска линија биће: Ставе – Балиновић – Јовање – Ваљево.
У командном погледу Дунавска дивиз. I. позива стајаће привремено под Врховном командом“.
Долазак Дунавске дивизије II. позива и одлука команданта III. армије
Повлачењем левог крила III. армије на линију: Примет – Миоковац – Вел. Њиве – Милутинов гроб – Мрамор – Рожањ – Сенокос – Прослоп, остало је јако истакнуто десно крило армије (Дринска дивиз. I. и II. позива) на Гучеву и на Дрини од Ковиљаче до Љешнице. На тај начин, главни комуникациски правац: Лозница – Завлака – Осечина, ишао је већим делом паралелно са фронтом III. армије.
Према овоме правац од Крупња ка Завлаци био је најосетљивији, јер је угрожавао директно поменуту комуникациску линију. Међутим, на томе правцу налазиле су се трупе Моравске дивизије II. позива и трупе одреда пуковника Мишића, које су биле и сувише слабе да овај важан правац довољно огарантују. Због овога, командант III. армије одлучује се: да долазећу Дунавску дивиз. II. поз. упути преко Пецке на Мрамор и тиме огарантује боље овај најосетљивији правац на фронту своје армије.
Постојала је још једна комбинација, да се Дунавска дивизија II. поз. упути преко Рожња и Соколске планине у напад на десни непријатељски бок, али је ова комбинација одбачена, због неопходне потребе да се правац преко Крупња директно осигура, а још више, због слабе маневарске способности Дунавске дивиз. II. позива, која је имала свега два пешад. пука (8. и 9. пук II. поз.) и дивизион пољске артилерије са воловском запрегом (7. пеш. пук II. поз. ове дивизије задржат је у Обреновачком одреду).
На основи донете одлуке, командант III. армије 12. септембра, у 7.15 часова, са положаја шаље заповест команданту Дунавске дивиз. II. позива, да са дивизијом заузме Мрамор и дође у везу десно са одредом пуковника Мишића, а лево са Љубовиским одредом, коме да укаже најпотребнију помоћ.
У 9.15 часова командант Дунавске дивиз. II. позива пуковник Милош Васић извештава команданта Љубовиског одреда мајора Ковачевића, да се са дивизијом креће на Мрамор и наређује му, да своје положаје на Прослопу по сваку цену одржи, чувајући на тај начин леви бок и позадину Дунавске дивиз. II. позива. Дивизија је овог дана стигла на Мрамор неузнемиравано од стране непријатеља.
Долазак Комбиноване дивизије и одлука команданта III. армије
У 12.25 часова командант III. армије добија извештај од команданта Комбиноване дивизије, да је са једним делом дивизије стигао на Текериш, а остали ће делови стићи тек око пола ноћи 12./13. септембра, те моли за даља наређења.
Командант III. армије наређује му да одмори трупе на Текеришу, а затим да целу дивизију групише у Завлаци, где ће добити даља наређења.
У 20 часова командант III. армије наређује команданту Комбиноване дивизије, да од првог ешелона из Завлаке упути 1 пешад. пук уз реку Ликодру на Доловско брдо (214) у армиску резерву, а остале трупе да прикупи на рејону Пецка – Рожањ са задатком: да обезбеђује правац ка Ваљеву и да офанзивно дејствује у бок и позадину непријатеља, ако би се кренуо преко Крупња ка Завлаци. У исто време извештава га, да се на Мрамору налази Дунавска дивизија II. позива, са којом треба одржавати везу и узајамно се помагати. Кад се Комбинована дивизија групише у рејону Пецка – Рожањ, тада се Љубовиски одред на Прослопу ставља под његову команду.
Обзиром на карактер планинског земљишта на коме оперише III. армија, командант армије сматрао је, да је довољно појачан са Дунавском дивизијом II. позива и Комбинованом дивизијом I. позива, те је чинио представке Врховној команди да се више не нагомилавају трупе на фронту III. армије.
Заповест команданта III. армије
У циљу удобнијег и лакшег командовања командант III. армије, 12. септембра у 22 часа, издаје заповест ОБр. 1252, којом чини овакву поделу армиског фронта на одсеке:
Дринска дивиз. II. поз. заузима и брани одсек Дрине од ушћа р. Јадра до ушћа р. Просенице. Под команду команданта ове дивизије долазе и све трупе Дринске дивиз. I. позива, које се сада на томе одсеку налазе.
Дринска дивиз. I. поз. заузима и брани одсек: Еминове воде – Кулиште – Биљег – Костајник.
Моравска дивиз. II. поз. заузима и брани одсек: Примет – Вел. Њиве – Мишаковац, заједно са трупама, које се сада на томе одсеку налазе.
Дунавска дивиз. II. поз. заузима и брани одсек: Милутинов гроб – Мрамор, заједно са трупама пуков. Мишића, које се на томе одсеку налазе.
Комбинована дивиз. I. поз. упућује из Завлаке од првог ешалона 1 пешад. пук на Доловско брдо у армиску резерву, а са остатком дивизије долази у рејон Пецка – Рожањ у циљу заштите правца ка Ваљеву, заједно са Љубовиским одредом на Прослопу.
Армиски штаб ће бити у Завлаци.
Напомена. Видећемо доцније, да је 5. прекобројни пук Комбиноване дивизије дошао на Доловско брдо у армиску резерву, а све остале трупе ове дивизије упућене су не ка Пецкој, већ ка Лозници због промењене ситуације.