Заповест команданта I. армије
У 10.50 часова, командант I. армије издаје команданту Шумадиске дивизије I. позива заповест ОБр. 1196 ове садржине:
„Да бисте вашу дивизију држали што прикупљенију и могли сузбити сваки непријатељски напад на ваше положаје за одбрану мостобрана, шири рејон мостобрана: Прогар – Ашања – Марићев салаш – Рогуљића салаш – Грабовци – Витојевци треба да вам служи само за добитак у времену, а ужи, главни рејон мостобрана: Купиново – Обрешка бара – Обреж – Подгоричка ада, где ће ваша дивизија бити прикупљенија, треба да вам служи за одсудну одбрану мостобрана.
Моје је мишљење, да у томе циљу треба, да са два пука и одговарајућим делом артилерије поседнете десну половину мостобрана, а са толико истом снагом и леву половину. Један пук да држите у резерви на средокраћи између Купинова и Обрежа, јужно од Обрешке баре“.
Тек што је ово наређење издато, командант I. армије добива из Врховне команде наређење ОБр. 2990 ове садржине:
„Повуците и Шумадиску и Коњичку дивизију из Срема у Владимирце.
Понтонски мост код Новог Села и мост код Скеле дигните и повуците у Коцељево. О извршењу известите“.
Ускоро за овим добивено је из Врховне команде наређење ОБр. 2993 ове садржине:
„Убрзајте пребацивање на десну обалу Саве Шумадиске дивиз. I. позива и Коњичке дивизије. Упутите их ка Шапцу и ставите их под команду команданта II. армије.
Тешку артилерију упутите за Дунавском дивизијом I. позива, а ви са штабом и свима осталим деловима, који припадају штабу дођите у Ваљево, где ћете добити наређење за даљи рад.
7. пешад. пук II. позива и 2 батаљона 5. пешад. пука III. позива са њиховом артилеријом остаће у Обреновцу, да и даље заштићавају гранични фронт по пређашњем. Команду над овим Обреновачким одредом примиће најстарији командант. Обреновачки одред стајаће непосредно под Врховном командом“.
На основу ових наређења Врховне команде, командант I. армије издао је своје заповести, које су изнете код дивизија.
Пребацивање Шумадиске дивизије I. позива на десну обалу Саве
Командант Шумадиске дивизије I. позива добио је у 12.15 часова наређење команданта I. армије ОБр. 1197 ове садржине:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 2990 од данас и остатак армије (Шумадиска дивиз. I. поз. и Коњичка дивизија) има се пребацити на десну обалу Саве а затим дићи оба моста и превући их у Коцељево“.
На основу ове заповести командант Шумадиске дивизије предузео је одмах пребацивање својих трупа, које се на основи накнадног наређења Врховне команде ОБр. 2993 још имало и убрзати.
Повлачење трупа преко Саве извршено је у реду и под заклоном заштитница из 10., 11. и 12. пешад. пука састављених из по једног батаљона пешадије и митраљеских одељења.
Повлачење Коњичке дивизије ка мостобрану и пребацивање на десну обалу Саве
Ноћу 12./13. септембра остала је само Коњичка дивизија у додиру са непријатељем.
13. септембра у 5.15 часова, командант дивизије наређује команданту заштитнице № 2, да са својим трупама заштити правац: Прхово – Карловчић – Ашања. Заштитница је ојачана са једном четом пешадије и једним ескадроном коњице.
Непријатељ је само слабијим коњичким оделењима и појединим ескадронима покушавао да пробије застор наше Коњичке дивизије у циљу извиђања, али је био свуда одбивен.
У 10 часова главнине свих заштитница одступиле су на линију: Добановци – Деч – Карловчић – Платичево и ту се задржале, спречавајући сваки покушај непријатељског пробоја.
У 13 часова командант дивизије добија наређење од команданта I. армије, да се постепено повлачи ка мостобрану и пребаци на десну обалу Саве, а затим дође на простор: Црвена механа – Трбушац – Придворица. На основи овог наређења командант Коњичке дивизије решио се, да постепено прикупља дивизију позади мостобрана, а затим брзим маршом да се пребаци на десну обалу Саве, користећи оба моста, те је у овом циљу издао потребна наређења.
Пребацивање дивизије почело је у 17 часова код Скеле, где су прешли сви коњички пукови и артилерија сем 3. коњичког пука, који је прешао преко моста код Новог Села. Пребацивање је завршено око 20 часова у потпуном реду и без узнемиравања од стране непријатеља.
Пребацивање преко Саве заштите мостобрана
Обреновачки одред који је био на делу мостобрана од Ашање до Прогара остао је последњи на левој обали Саве.
У 17.30 часова, командант одреда добија заповест од команданта Шумадиске дивизије I. позива, да се заштитница 7. пеш. пука II. позива повуче на лннију Купиново – Скела, где да остане све док не добије извештај, да су и последњи делови Коњичке дивизије и Обреновачког одреда пребачени на десну обалу Саве, и док заштитница 12. пешад. пука I. позива не стигне на северни отвор Купиновог кута, а тада да се повуче и он на десну обалу Саве преко моста код Скеле.
Последње трупе из Срема пребачене су на десну обалу Саве 14. септембра до 2 часа, сем 2 батаљона 7. пешад. пука (заштитничког), који је прешао у 4 часа преко моста код Скеле под заштитом једне своје чете, која се у 6 часова превезла понтонима, јер је мост већ био скинут.
Борбе није било, јер непријатељ овог јутра није био стигао ни до Деча по извештају последњих патрола.
Обреновачки одред, прикупивши се на дссној обали Саве, формиран је поново од 7. пеш. пука II. позива, 2. батаљона 5. пеш. пука III. позива, са једном Шумадиском и једном Дринском брзометном батеријом и једном позициском батеријом и упућен у Обреновац ради заштите границе, што је и раније вршио.
Операције аустриске војске у Срему
13. септембра у јутру борба је продужена код с. Попинци, али се колебала, чак шта више, један српски против напад потиснуо је 57. бригаду мало назад.
Али око 10 часова, 104. ландштурмска бригада предузима напад против с. Печинци у правцу левог српског крила, те се напад обнови на целом фронту.
Притисак на лево српско крило појачан је колоном пуковника Пфлуга (28. ландверски пук са 2 батерије и 1 ескадроном), који је упутио командант V. армије преко Митровице за 104. ландштурмском бригадом.
Исто тако 12. ландштурмски пук вратио се понова од Буђановца на свој одсек према Шапцу, те се и његов долазак осетио на крајњем левом српском крилу.
Овог дана у вече није било више сумње, да је над Србима извојевана победа.
14. септембра продужено је гоњење српских трупа на широком фронту, те је у вече достигнут рејон око Ашање.
Срби су евакуисали Срем и скинули понтонске мостове, пошто су одступили на десну обалу Саве.
Због ниског стања воде у Сави, било је немогуће упутити мониторе од Раче ка Обреновцу, те да раније униште српске мостове. Дунавски пак монитори вратили су се на своје место код Земуна.
На тај начин протеране су српске трупе из Срема и Баната пре но што су могле предузети офанзивне операције већег стила. За ово треба благодарити не само одлучности трупа, које су браниле Срем, већ и благовремено предузетој офанзиви Балканске војске преко Дрине.
Са одступањем I. српске армије из Срема, завршен је други део другог периода операција 1914. године.