13. септембар
Операције аустриске војске
Напад VI. армије на Гучево и наступање ка Крупњу
Командант VI. армије наређује за 13. септембар да 15. корпус овлада гребеном Гучева, а 16. корпус да заузме Крупањ.
Напад 15. корпуса на Гучево. На основи армиске заповести, командант 15. корпуса предузима 13. септембра у јутру напад овако:
Десно крило (Ф. М. Л. Ајслер) добија задатак, да са 11. и 12. брдском бригадом и два батаљона 10. брдске бригаде, заузме овог дана висове код с. Горње Борине (Мамутовац).
Лево крило (Ф. М. Л. Браун) добија задатак, да са 79. хонведском бригадом, 13. брдском бригадом и три батаљона 10. брдске бригаде, заузме овог дана вис Кулиште, а са 80. хонведском бригадом вис Црни врх (769).
Десно крило корпуса предузело је обухватни напад, гребеном од Биљега ка Мамутовцу (670), али је ово било немогуће извести, јер су Срби јако били посели Костајник, те су овај гребен тукли уздужном ватром. Стога је Ф. М. Л. Ајслер наредио, да 11. брдска бригада наступа ка Костајнику и прими на себе ватру са овог српског положаја, а 12. брдска бригада и два батаљона 10. брдске бригаде да наступају ка Мамутовцу.
11. брдска бригада је успела, да подиђе добро утврђеном српском положају на Костајнику, али је остала снага (12. брд. бригада и два батаљона 10. брд. бригаде) била и сувише слаба да заузме висове код с. Г. Борине, које су Срби упорно бранили, предузимајући бесно против нападе.
Лево крило корпуса под командом Ф. М. Л. Брауна, после упорније борбе, успело је да заузме у 19 часова вис Кулиште.
Наступање 16. корпуса ка Крупњу
После једног дана одмора, овај је корпус добио задатак, да заузме Крупањ обезбеђујући десно крило армије у правцу Пецке. За извршење овог задатка, командант корпуса ставља под команду Ф. М. Л. Богата 5 брдских бригада (4., 5., 6., 7. и 9.) и наређује наступање ка Крупњу у циљу његовог заузећа.
Под команду Ф. М. Л. Тролмана ставља 4 бригаде (1., 2. и 13. брдску и 109. ландштурмску бригаду) са зздатком, да са три брдске бригаде осигура правац од Пецке у десни бок VI. армије, а са 109. ландштурмском бригадом да осигура правац Прослоп – Љубовија.
Трупе Ф. М. Л. Богата, наступајући са десним крилом ка Крупњу, наишле су на врло јаке српске снаге, које су наговештавале јаку офанзиву Срба против овог крила.
Лево крило пак ових трупа под командом Ђ. М. Габријела добило је задатак, да првенствено помогне 11. брдску бригаду, која је у то време нападала на Костајник. Али убрзо ово је крило било приморано да окрене цео фронт према вису Столице, на коме су се развијале српске трупе, и да пређе у одбрану. Ово крило је дакле било потпуно приковано српским трупама, које су држале вис Столице.
Десно крило пак, било је већ продрло предњим деловима преко Крупња, кад су се појавиле дугачке српске колоне у наступању. Због овога наређено је, да трупе овог крила што пре поседну висове: Ждрела – Шанац – Кошутња стопа за упорну одбрану.
Трупе Ф. М. Л. Тролмана, и ако су имале дефанзивну улогу, задобиле су овог дана нешто простора; тако: 1. брд. бригада је заузела положаје према Мрамору, а 2. и 13. брдска бригада положаје према Рожњу, које су Срби упорно бранили. 109. ландштурмска бригада је остала на вису Дуго.
На овај начин VI. армија је, очигледно, ушла у једну нову и врло озбиљну фазу битке.
V. армија. Напад на доњој Дрини
Брже него што се очекивало, обзиром на претходне догађаје, пошло је за руком V. армији, да пређе доњи ток Дрине на два места и р. Саву на једном месту.
13. корпус. Прелаз 42. хонведске дивизије код Батара (ада Курјачица)
У току ноћи 12./13. септембра, 42. хонведска дивизија предузима прелаз Дрине између Љешнице и Лознице код с. Батара.
И ако су Срби одмах, чим су прва одељења 42. дивизије прешла Дрину и заузела чврсте положаје на десној обали реке, предузели против напад са 8 батаљона, ипак су аустриска одељења успела да одрже своје положаје са крајњом жилавошћу, и да потпуно одбију овај српски напад.
Али тада Срби отворише против места прелаза тако силну артилериску ватру, да су сви покушаји за намештање понтонског моста остали узалудни. Због овога, морало се продужити даље пребацивање трупа превожењем на понтонима преко Дрине, што је, разуме се, изискивало више времена. Пребачене трупе преко Дрине утврђивале су се на самом месту прелаза и даље нису наступале.
Операције српске војске
Одбрана III. армије
Одбрана Дринске дивизије II. позива на Дрини, на фронту: ушће Јадра – ушће Просенице
Ноћу 12./13. септембра распоред трупа, стављених под команду команданта Дринске дивизије II. позива ђ-штабног пуковника Крсте Смиљанића, био је овакав:
Десни одсек, од ушћа р. Јадра до аде Курјачице закључно:
1. и 2. батаљон 5. пука II. позива;
Коњички дивизион II. позива;
Пионирски полубатаљон II. позива;
2 пољске батерије.
Леви одсек, од аде Курјачице до с. Брасине:
4. батаљон 17. пука I. позива;
2. батаљон 6. пука I. позива;
1. батаљон 5. пука I. позива;
Руднички четнички одред;
3 пољске и 1 хаубичка батерија.
Напомена. У општој резерви није било никаквих трупа, сем телеграфског одељења Дринске дивизије II. позива са 40 пушака.
Штаб дивизије био је у селу Г. Добрић.
13. септембра у 4.45 часова непријатељ отвара веома јаку ватру на аду Курјачицу. Око 20 непријатељских топова сасредило је ватру, на нашу слабу посаду на овој ади. Убрзо је непријатељ са 16 понтона пребацио 2 чете на десну обалу Дрине.
Сем малог одступања 2. батаљона 5. пука II. позива и 4. батаљона 17. пука I. поз., све друге трупе остале су на својим местима.
Непријатељски покрети на ади Курјачици нису се могли пратити због покривености ове аде, те у прво време против његових делова на ади није ни дејствовано. Чим је командант десног одсека добио извештај о преласку непријатеља преко Дрине код аде Курјачице, наредио је, да се одсечна резерва доведе код Липничке механе, а обе пољске батерије да отворе што јачу ватру на аду Курјачицу. Коњички дивизион сјахао је за борбу пешке код Лукића колибе.
Командант Дринске дивизије II. позива, обавестивши суседне команданте дивизија као и команданта III. армије о преласку непријатеља преко Дрине код аде Курјачице, нагласио је, да је врло слаб за задржавање надмоћнијег непријатеља, те јс тражио да га Тимочка дивиз. II. позива помогне и изврши напад у непријатељски леви бок, ако би трупе Дринске дивиз. II. поз. биле принуђене на повлачење ка Добрићу. Командант Тимочке дивиз. II. позива ђенерал Арачић, који је са дивизијом већ држао Видојевицу, обећао је да ће са своје стране учинити све што буде било могуће.
У 8.15 часова ситуација је била оваква:
Непријатељ је одмакао од обале Дрине за 200 – 300 метара.
2. батаљон 5. пука II. поз, појачан коњичким дивизионом и једном пионирском четом, држи положај према ади Курјачици. Лево од овог батаљона је 4. батаљон 17. пука I. позива; 2 пољске батерије код Липничке механе, а хаубичка батерија на Обрежу.
По исказу заробљеника, непријатељ је у овом времену имао већ 4 батаљона на десној обали Дрине и тежио је да овлада мостом на реци Жеравији.
У 8.45 часова стигао је код Лукића механе 2. батаљон 13. пука II. поз. (из Тимочке дивиз. II. позива) као појачање.
Око 10 часова командант десног одсека предузима напад, припремивши га првенствено јаком пешадиском, митраљеском и артилериском ватром, тежећи да непријатеља баци на Дрину. Овај напад није успео, јер је непријатељ био надмоћнији. У овом нападу рањен је и командант десног одсека ппуковник Миливоје Момчиловић, те је команду над одсеком примио командант 2. батаљона 5. пука II. позива мајор Милоје Јелисијевић.
У овоме времену са наше стране према Курјачици била су развијена непуна 3 батаљона са 3 митраљеза на фронту око 5 км.
Непријатељ је по подне продужио са већом жестином нападе, у циљу одбацивања наших трупа од Дрине, али у томе није успео. Покушао је затим да се шири на југ ка ади Кривачи, али му је и то спречено са 2 чете 4. батаљ. 17. пука I. позива, које су својом бочном ватром спречавале непријатељу ширење и на десној обали Жеравије.
Видећи да му ове две чете 4. батаљона 17. пука јако сметају, непријатељ предузима око 13 часова на њих јак напад и потискује их нешто назад, а затим око 14 часова предузима снажан напад на десној обали р. Жеравије, али и овог пута није успео, јер је у то доба стигао из Тимочке дивизије II. позива 4. батаљон 14. пука код Козјака и одмах ступио у борбу. За све време ове борбе око аде Курјачице наша артилерија је веома успешно дејствовала.
Око 18 часова стигао је из Тимочке дивиз. II. позива 2. батаљон 15. пука са 1 пољ. батеријом на Козјак, тако да је сада помоћ добивена из ове дивизије износила 3 батаљона и 1 пољску батерију. Са овим је десно крило Дринске дивизије II. позива било довољно појачано. У овом времену непријатељ је на десној обали Дрине имао пребачених око 6 батаљона. Иначе, од заробљеника се сазнало да код аде Курјачице дејствује 42. хонведска дивизија, у којој су пукови: 25., 26., 27. и 28.
У току 13. септембра, непријатељ се није могао даље ширити код аде Курјачице, јер су се наше трупе, потпомагане са 3 пољске и 1 хаубичком батеријом, одлично браниле. Ноћ је прекинула борбу и заноћило се 13./14. септембра са бојним предстражама у непосредном додиру са непријатељем.
У току ноћи трупе Комбиноване дивизије стигле су из Завлаке на Грнчарско гробље.
Долазак Комбиноване дивиз. I. позива
У Завлаци 12. септембра у 10 часова, командант дивизије добија наређење од команданта III. армије, да упути 1 пеш. пук уз р. Ликодру на Доловско брдо, а остатак дивизије да се упути у Пецку, како смо горе изнели.
13. септембра у 8 часова, упућен је 5. прекоброј. пук на Доловско брдо, а дивизија са остатком кренула се из Завлаке преко Б. Цркве за Пецку. Одмах у самом почетку обустављен је покрет дивизије ка Пецкој према телефонском наређењу команданта III. армије, а у 11 часова добивено је писмено наређење ОБр. 1265, да се поред пука упућеног на Доловско брдо, упути одмах 1 пук са 1 батеријом на Грнчарско гробље команданту Дринске дивиз. II. позива.
У подне добивена је армиска заповест ОБр. 1270, да се цела дивизија, сем 5. пука, који је упућен на Доловско брдо, крене друмом Завлака – Јаребице на Грнчарско гробље, јер непријатељ од јутрос прелази Дрину код аде Курјачице и већ је пребацио 6 батаљона, а на левој обали, на овом месту налазе се јачи непријатељски делови. Комбинована дивизија (без 5. пука) стигла је на линију Крст – Грнчарско гробље по великој киши доцкан ноћу 13./14. септембра. Према овоме дивизија је, крећући се са Дрине од Прњавора преко Текериша, Завлаке и Јаребице, стигла на Крст прешавши 70 км. за 48 часова и то по врло рђавом времену.
На овој линији дивизија је заузела зборни распоред, а само је 1 батаљон 6. прекоброј. пука упућен на Црни врх као појачање Дринској дивизији I. позива.
Према заповести команданта III. армије ОБр. 1270 од 13. септембра, све трупе на фронту од Јадра до Просенице код с. Брасине стављене су под команду команданта Комбиноване дивизије. На овом фронту били су делови Дринске дивиз. I. и II. позива, под командом команданта Дринске дивизије II. позива.
Распоред ових трупа на Дрини задржат је тако, да су трупе Дринске дивиз. I. позива образовале леви, а Дринска дивиз. II. позива десни одсек. Комбинована дивиз. I. позива (без 5. прекобројног пука) била је прикупљена на Крсту, да се према ситуацији активно употреби за посредну одбрану Дрине на одређеној линији.
Суседна Дринска дивиз. I. позива у овом времену држала је фронт: Еминове воде – Кулиште – Биљег – Костајник.
Одбрана Моравске дивиз. II. позива
У току овог дана непријатељ није показивао никакву активност према овој дивизији.
Примивши армиску заповест о подели армиског фронта на одсеке у 1.30 часова, командант дивизије није имао шта много да мења у своме распореду трупа, јер је добио исти одсек који већ држи. Наређено је само команданту коњичког дивизиона да дође на Бајир са задатком одржавања везе са Дринском дивиз. I. поз.
Ситуација пред овом дивизијом није била довољно јасна, јер се преко ноћи 12./13. септембра додир са непријатељем изгубио. Стога је упућен један вод пешадије на Гробнице, да извиђа ка Великом вису и даље.
Пошто је према армиској заповести суседна Дринска дивизија I. поз. добила задатак да офанзивно дејствује, то је од команданта ове дивизије тражено обавештење о његовом раду, како би се и дејство Моравске дивиз. II. поз. са његовим радом довело у сагласност.
У 9 часова командант III. армије, извештавајући команданта Моравске дивиз. II. поз. да непријатељ наступа преко Соколске планине, наређује му, да свој фронт крене напред. У овом циљу кренуто је десно крило Моравске дивиз. II. позива са Примета ка Столицама. Непријатељ, је у току целог дана нападао на вис Столице, али је против нападима наших трупа стално одбиван.
Према одреду пуковника Мишића, који је главном снагом држао Милутинов гроб, непријатељ овог дана није ништа озбиљно предузимао. Армиском заповешћу од прошлог дана овај је одред стављен под команду команданта Дунавске дивиз. II. позива, те ће даљи његов рад бити изнет у раду ове дивизије.
Одбрана Љубовиског одреда
Рано у јутру 13. септембра непријатељ је отворио артилериску ватру са виса Дуго и Милетине косе на М. Рожањ и Петково брдо. Под заклоном ове ватре, непријатељска пешадија се пребацивала у правцу Рожња. У исто време, непријатељ је нападао и дуж Соколске планине од Милетине ка Петковом брду, отварајући јаку митраљеску ватру. Борба је била очајна, али се издржало до мрака, кад су наше трупе напустиле Петково брдо и повукле се на М. Рожањ, који је био врло добро утврђен.
Армиском заповешћу овај је одред стављен под команду команданта Комбиноване дивизије I. позива, али пошто је ова дивизија упућена од Завлаке ка Лозници, то је овај одред остао и даље под командом команданта Дунавске дивиз. II. позива.
Ситуација
У штаб Врховне команде до подне 13. септембра стигли су ови важнији извештаји:
Од команданта I. армије из Дебрца
„Непријатељ је јуче 12. ов. месеца око 15 часова прешао у напад, нападајући јачом снагом делове Коњичке дивизије 7. пеш. пук II. позива код села Војке. Борба је трајала до 18 часова и Коњичка дивизија повукла се на линију: Крњешевце – Шимановце. 7. пешад. пук повукао се по деловима ка Батајници, Крњешевцу и Шимановцима.
Шумадиска дивизија I. поз. водила је борбу на своме десном крилу на фронту: Добринци – Голубинци. Борба је трајала до 19 часова, стога је и повлачење Шумадиске дивиз. I. поз. отпочело тек синоћ око 20 часова ка мостобрану. Од колонских делова према заповести команданта остаће на левој обали само део мунициске колоне, а све остало као и трупна комора пребациће се на десну обалу.
Дунавска дивиз. I. позива продужује даље покрет у 5 часова двема колонама: десном преко Гомиле – Бошњака на Каменицу, а левом преко Скеле – Памбуковице на Голу Главу у циљу да данас (13. септембра) стигне на линију: Каменица (Шабачка) – Гола Глава.
Јутрос нема извештаја, да ли су се све трупе Шумадиске дивизије I. позива повукле на мостобран“.
Од команданта II. армије из Богатића
Стање код ове армије је овакво:
Моравска дивиз. I. позива посела је и положаје, које је до сада држала Комбинована дивизија;
Тимочка дивизија I. позива груписана је код Дубља;
Тимочка дивизија II. позива заузела је положаје на Видојевици и посела део Дрине од Софића воденице до ушћа Јадра.
Од Раче до Засавице и даље до Шапца нема ништа ново.
Од команданта III. армије из Завлаке
Док се ситуација и намера непријатеља о прелазу Дрине код аде Курјачице боље не објасни, а пошто према Пецкој за сада нема велике опасности, решио сам, да Комбиновану дивиз. I. позива задржим у Завлаци као армиску резерву, одакле би је могао употребити било ка Лозници, Костајнику, Крупњу или ка Пецкој, где би могла увек благовремено стићи.
Обзиром на наређење Врховне команде ОБр. 2990 молим за одобрење“.
На овај извештај одговорено је из Врховне команде са ОБр. 2995: „Одобравам ваш поступак“.
Од команданта Ужичке војске из Вардишта
„Данас је отпочела наша јака артилериска ватра на целокупном фронту ове војске. Под заштитом ове, код Бајине Баште код с. Крижеваца и Јовића пребачен је на леву обалу Дрине наш један батаљон. Добровољачка чета прешла је Дрину код с. Ђурђева“.
У 11 часова батаљон је избио на Градину и продужио извиђање ка Пашином брду.
У 12 часова пребачена је још једна чета код с. Црквице и заузела коту 592 према Сребрници.
Заузети су мостобрани на десној обали Дрине према Вишеграду. Ватра још траје. Детаљнијих извештаја немам“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 2990
Команданту I. армије – Дебрц
„Повуците и Шумадиску и Коњичку дивизију из Срема у Владимирце.
Понтонски мост и мост код Скеле дигните и повуците у Коцељево. О извршењу известите“.
Команданту II. армије – Богатић
„На фронту III. армије код Крупња бије се битка.
На фронту Љешница – Лозница код аде Курјачице непријатељ је јутрос отпочео пребацивање својих трупа на десну обалу Дрине.
Прикупите Тимочку дивиз. I. позива и привуците је ближе ка Љешници.
6. пук III. позива употребите за заштиту граничног фронта од ушћа Дрине до Шапца. Пук ће бити под вашом командом.
Из I. армије добићете Шумадиску дивиз I. позива и Коњичку дивизију, чим се буду пребациле на десну обалу Саве.
Наредите команданту Тимочке дивиз. II. позива, да одмах упути свега 1 пук пешадије и нешто артилерије у Г. Добрић и да се привремено стави под команду пуковника Смиљанића“.
Наређење ОБр. 2991
Команданту Одбране Београда – Торлак
„Све ваше трупе, које се сада налазе у Срему, повуците ка Земуну. Најмање 1 батаљон са нешто артилерије од тих трупа упутите на Бежанију. Потребно је од Земуна и Бежаније чинити извиђање ка северозападу, да вам не би био пресечен повратак у Београд. Учините нужну припрему, да подигнуте мостове можете одмах уклонити“.
Наређење ОБр. 2993
Команданту I. армије – Дебрц
„Убрзајте пребацивање на десну обалу Саве Шумадиске дивиз. I. поз. и Коњичке дивизије. Упутите их ка Шапцу и ставите их под команду команданта II. армије.
Тешку артилерију упутите за Дунавском дивизијом I. позива, а ви са штабом и свима осталим деловима, који припадају штабу, дођите у Ваљево, где ћете добити наређење за даљи рад.
7. пук II. позива и 2 батаљона 5. пука III. позива са њиховом артилеријом остаће у Обреновцу, да и даље заштићавају гранични фронт по пређашњем. Команду над Обреновачким одредом примиће најстарији командант. Обреновачки одред стајаће непосредно под Врховном командом“.