14. септембар
Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Сви напори ове армије у току 14. септембра имали су за циљ, заузимање висова код с. Гор. Борине, Костајника (768) и Рожња (983).
15. корпус
Напад на висове код Г. Борине. Напад је предузет са три стране:
Са запада: 12. брдска бригада;
Са југа: део 11. брдске бригаде (други део је нападао на Костајник);
Са севера: 10. брдска и 79. хонведска бригада.
У току овог напада, 79. хонведска бригада је морала бити упућена против виса Цариграда на десној обали р. Штире, на коме су се појавиле српске трупе, те није учествовала у нападу на Боринске висове, који су, после борбе са променљивом срећом и поред јаких српских против напада, у 19 часова потпуно заузети.
Напад на Костајник. Напад је предузет истог дана са делом II. брдске бригаде и ½ 9. брдске бригаде из суседног 16. корпуса. По подне 14. септембра кренута је ка Костајнику и Комбинована бригада ђенералмајора Шњарића, која је дотле била у резерви 15. корпуса.
Сви напори за заузеће Костајника остали су безуспешни.
Наступање левог крила 15. корпуса ка Лозници. Лево крило 15. корпуса (13. пешад. и 80. хонведска бригада) отпочело је 14. септембра по подне наступање са Кулишта и Црног врха (769) ка Лозници са задатком, да притекне у помоћ притешњеној 42. хонведској дивизији, која је прешла Дрину код Батара. У овом наступању наишло се на јаке српске снаге на одличним положајима јужно од Лознице.
У циљу ојачања левог крила 15. корпуса, прикупљена јe 14. септембра у вече маршевска бригада 40. хонведске дивизије према Ковиљачи и ноћу 14./15. септембра пребачена је на десну обалу Дрине.
16. корпус
Напад на Рожањ. Ф. М. Л. Тролман предузео је напад на Рожањ са три стране:
Са фронта: ½ 13. и цела 2. брдска бригада;
Обухват са севера: делови 1. брдске бригаде;
Са југа: делови 109. ландштурмске бригаде.
Напад је био добро припремљен и вођен, те је донео заузеће Рожња.
На осталом делу фронта 16. корпуса, Срби су вршили јак притисак од Крупња, али су одбивени.
4. и 5. брдска бригада, са ½ 9 брдске бригаде, успеле су не само да одрже своје положаје према Крупњу, већ и да заузму нешто терена у правцу Столице.
Операције V. армије
13. корпус
Продужење прелаза 42. хонведске дивизије преко Дрине код Курјачице. Тек у подне 14. септембра успела је ова дивизија, да превезе понтонима преко Дрине 27. и 28. пук. Ови пукови приликом прелаза, одбијали су сталне српске нападе, те су том приликом јако ослабљени изгубивши укупно око 1000 људи.
По подне 14. септембра превезени су и остали батаљони ове дивизије тако, да је у вече било на српској обали Дрине свега 12 батаљона.
Покушај прелаза 36. пешад. дивизије преко Дрине код Амајлије (Самуровића ада). Ова дивизија покушала је да пређе Дрину код Амајлије, али због надмоћности српске артилериске ватре није успела.
8. корпус
Прелаз преко Саве у Парашницу. – 21. ландверска дивизија, под командом ђенералмајора Подхајског, успела је да пребаци 14. септембра 8 батаљона преко Саве ниже Раче и да у Парашници заузме око 3 км. земљишта испред места прелаза, на коме је приступљено подизању понтонског моста. Пребачени батаљони 21. дивизије у Парашници издржали су све против нападе Срба, који су потпомагани јаком ватром српске артилерије.
Да би се овај, добро дошли, успех прелаза делова V. армије преко доњег тока Дрине и на Сави искористио, командант ове армије наређује:
а) Да се 9. пешад. дивизија крене за 21. ландверском дивизијом;
б) Да једна бригада 36. пешад. дивизије од Амајлије дође 15. септембра на простор између с. Балатуна и Салаша, да потпомогне прелаз 8. корпуса (21. ландверска и 9. пешад. дивизија) преко Дрине и да садејствује нападу на Црну бару и насип из Црне баре ка реци Сави;
в) Да друга бригада 36. пешад. дивизије осигура одсек између нападне трупе V. армије на ушћу Дрине и 42. хонведске дивизије код с. Батара.
Операције српске војске
Операције III. армије
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
14. септембра у 3 часа, командант дивизије ђенерал Михаило Рашић добија наређење команданта III. армије, да са остатком дивизије од 3 пука и целокупном артилеријом буде на Грнчарском гробљу, у духу јучерашње заповести, док ситуација не определи улогу те дивизије.
Под командом команданта Комбиноване дивизије стајале су и све трупе Дринске дивизије II. позива на Дрини од ушћа р. Јадра до ушћа р. Жеравије, које су образовале десни одсек под командом њеног команданта пуковника Крсте Смиљанића и трупе Дринске дивиз. I. позива од ушћа р. Жеравије до Смрдан бање, које су образовале леви одсек под командом ппуковника Стевана Милетића.
У 5 часова непријатељ је предузео снажан напад на десни одсек. Командант овог одсека пуковник Смиљанић тражио је појачање од команданта Комбиноване дивизије, те је упућен 6. прекобројни пук I. позива (3 батаљона) са Крста на коту 196. код села Руњани. Напад непријатељски одбивен је и пре доласка овог пука, те је исти, по наређењу команданта Комбиноване дивизије I. позива враћен ноћу 14./15. септембра понова на Крст.
Још 13. септембра у 20.30 часова, што је раније речено, упућен је 4. батаљон 6. прекобројног пука I. позива на појачање левог одсека на Дрини. Батаљон је стигао 14. септембра у 7.15 часова на Црни врх, где је добио задатак од команданта левог одсека ппуковника Милетића, да положај Црни врх држи по сваку цену.
У 11 часова непријатељ је отпочео напад на Црни врх, којом је приликом рањен командант батаљона мајор Јеремија Станојевић. Око подне Црни врх је пао у руке непријатељу и наше трупе у нереду су одступале ка Тршића брду.
Командант Комбиноване дивизије наређује команданту левог одсека, да са трупама којима располаже упорно брани одсек: Главице – кота 322 (изнад Смрдан бање). Командант овог одсека, кренуо је у 14.30 часова одсечну резерву са Крста ка Тршићском брду, где је наишао на делове 4. батаљона 6. прекоброј. пука I. позива и батаљон 6. пука II. позива (мајора Косте Вујичића), који су одступали са Црног врха. Прикупивши све ове трупе, кренуо их је ка Главици, где је нашао ппуковника Димитрија Павловића са деловима 3. и 4. батаљона 5. пука I. позива, који су одступали са Еминове воде.
Још у 8 часова, командант Комбиноване дивизије чинио је предлог команданту III. армије, да остави на Крсту један пеш. пук, 1 пољску и 1 хаубичку батерију, а са остатком дивизије да понова заузме Гучево и даље да ради према ситуацији. Командант III. армије у 9 часова одобрава овај предлог команданта Комбиноване дивизије.
На основу овога, командант Комбиноване дивизије у 9.30 часова издаје заповест команданту 1. и 2. прекобројног пука за напад. Оба пука кренута су у једној колони правцем: Крст – кота 312 – М. Бобије, са задатком да понова заузму Кулиште – Еминове воде. Колона се кренула са Крста у 9.45 часова са 3 батаљона 2. прекобројног пука у претходници, а са 1 батаљоном овог пука и 4 батаљона 1. прекобројног пука у главнини.
Тек око 15 часова тачно се знало, да је непријатељ заузео целу линију: Црни врх – Еминове воде – Кулиште, али са којом јачином није се знало.
Предузет је напад у правцу Кулишта. Наше хаубичке батерије пласиране на коти 312. и 317. јужно од Крста, туку Кулиште и Еминове воде.
У 15.45 часова добивено је телефонско наређење од команданта III. армије, да се 1. прекоброј. пук са крајњег левог крила упути одмах на Биљег и да се о томе извести командант Дринске дивиз. I. позива пуковник Никола Стевановић, са којим се треба споразумети односно акције на фронту према Биљегу. На место 1. прекобројног пука, да се са Крста доведе 6. прекобројни пук.
Како је у овом времену 2. прекобројни пук са предњим деловима већ био избио на коту 599 код Кулишта, то је командант дивизије наредио, да овај пук продужи напад на Кулиште, а 1. прекобројни пук да се привремено задржи на линији В. Бобије – Цариград.
Како је ситуација на фронту Комбиноване дивизије била нејасна, а велика шума онемогућавала сваки рад, међутим ускоро је наступила и ноћ, то је оријентација била врло тешка.
1. прекобројни пук није могао бити упућен на Биљег, већ се све више ширио у лево ка Перини и ухватио доцкан у ноћ везу са трупама Дринске дивизије I. позива.
Веза између 1. прекобројног пука на линији В. Бобија – Цариград – Перина и 2. прекобројног пука на левој обали Штире према Кулишту била је чврста. Врх Кулишта (708) остао је у рукама непријатеља, а према 1. прекобројном пуку непријатељ је дошао до саме реке Штире.
У оваквом положају заноћиле су трупе Комбиноване дивизије 14./15. септембра.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Ова дивизија на фронту: Перине – Столица – Костајник у току 14. септембра, упорно је бранила свој фронт, а пред вече успела је да крене напред и да извесним деловима заузме вис Биљег.
Дејство Моравске дивизије II. позива
Ова дивизија на фронту: Примет – Миоковац – Главица, успешно је бранила у току 14. септембра свој фронт, а са десним крилом је нападала на Козју Стену и Велики Вис.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Командант III. армије појачао је ову дивизију са 5. прекоброј. пешад. пуком I. позива и наредио команданту дивизије, да се Рожањ мора одбранити по сваку цену.
Непријатељ је у току овог дана јако нападао на Рожањ.
Командант Дунавске дивиз. II. позива упућује још један батаљон 9. пешад. пука II. позива команданту Љубовиског одреда, и одлучује се у исто време, да непријатеља на линији: Равно брдо кота 706, нападне и протера на леву обалу Богоштице и Криве реке. У овом циљу наређује:
Да артилерија отвори ватру на непријатељску артилерију на Соколској планини и на пешадију на горе поменутој линији;
Да 8. пешад. пук II. поз. са своја два батаљона нападне са фронта Кик – Мрамор на непријатеља на Равном брду;
Да 9. пешад. пук II. поз., у чији састав улазе 2 батаљона 8. пешад. пука II. поз. (дотле у дивиз. резерви на Садовинама), нападне са фронта Кик – Петрина стена на непријатеља, који се према њему налази, групишући своје снаге према коти 706;
Да коњички дивизион II. поз. буде на Пресади у циљу заштите левог бока и одржавања везе са трупама Љубовиског одреда на Рожњу;
Да 5. прекобројни пешад. пук I. поз. буде у општој резерви на Садовини, ка којој се већ креће;
Да трупе одреда пуковника Мишића нападају са Милутиновог гроба ка Шанцу.
Напад је отпочео 14. септембра у 11.30 часова.
Две батерије Шнајдерове и једна Крупова отварају ватру на непријатељску артилерију на Кулини и на пешадију на Равном брду и коти 706.
Једна Шнајдерова батерија остала је у очекујућем положају.
Одмах је отпочето наступање десне колоне са Мраморске косе у долину р. Богоштице и ка Равном брду.
Непријатељ је јаком артилериском ватром тукао нашу пешадију при спуштању у долину р. Богоштице, а покрет ка Равном брду зауставио је јаком пешадиском и артилер. ватром са Кулине.
За то време 2 батаљона 9. пешад. пука II. поз., који су били у првом борбеном реду леве колоне, успешно су напредовали према коти 706 и Равном брду.
5. прекоброј. пешад. пук I. позива прикупљао се на Садовини у дивиз. резерву.
Око подне први борбени ред леве колоне дошао је под Равно брдо, где је обасут јаком уздужном артилер. ватром са Кулине. Одмах је развијен лево 2. батаљон 8. пука II. поз., а убрзо је уведен у први борбени ред и 4. батаљон овог пука.
За ово време, десна колона је напредовала преко с. Томања и успела да до 18.30 часова избије на плато Миленков камен, са кога се непријатељ нагло повлачио.
Први борбени ред леве колоне успео је да заузме прве непријатељске ровове на коти 706. Упућен је из дивиз. резерве 1 батаљон 5. прекоброј. пука у обухват десног крила коте 706, али није успео. Око 19.30 часова, борба се утишала.
Наше трупе су заноћиле 14./15. септембра на линији: Миленков камен – северна ивица Равног брда и коте 706, и предузеле одмах утврђивање.
Непријатељ се задржао на блиском одстојању на темену Равног брда и коте 706.
Напад Дунавске дивизије II. позива у току 14. септембра олакшао је тежак положај наших трупа на Рожњу, јер је примећено журно рокирање непријатељских трупа од Петковог брда преко Милетине и Јашанова и спуштање ка Равном брду и коти 706.
Јачина непријатеља, који је учествовао овог дана у борби на фронту Миленков камен – Равно брдо – кота 706, ценила се на 6 – 7 батаљона пешадије велики број митраљеза и три добро пласиране и утврђене артилериске групе, које су наносиле велике губитке нашој пешадији.
Одред пуковника Мишића није успео да заузме Шанац, већ се повукао на свој положај Милутинов гроб.
Дејство Љубовиског одреда
Овог дана непријатељ је предузео снажан напад на В. и М. Рожањ и то у два правца: од Соко града па косом на М. Рожањ и са Петковог брда на В. Рожањ и делом ка Петриној стени. Наступање пешадије потпомагано је надмоћнијом артилеријом и великим бројем митраљеза.
Ово 11 часова пристигао је Љубовиском одреду 1 батаљон Комбинованог пука Нишких резервних трупа као појачање.
Непријатељ је три пута заузимао М. Рожањ, али је увек контра нападом одбивен. Непријатељ је тежио да се пробије између овог одреда и Дунавске дивиз. II. поз. у правцу Петрине стене. На Петриној стени била је чета капетана В. Рибникара, којој је око 14 часова послато у помоћ још 2 чете из једног батаљона Комбинованог пука Крушевачких резервних трупа, да дејством у бок осујете напријатељу продирање ка Петриној стени. По подне стигао је у помоћ и 2. батаљон 9. пеш. пука II. позива.
Борба је била очајна на оба фронта. Губитци су били велики, нарочито у официрима.
Положај је био сам по себи јак, али главна заслуга за одржање Рожањских положаја припада јединственом пожртвовању официра, који су личним примером предњачили војницима. Око 17 часова лако је рањен командант одреда мајор Вој. Ковачевић. Положај је одржан до доласка 4. пешад. пука I. позива, који је посео Рожањ.
Дунавска дивизија I. поз. стигла је овог дана у вече са коњичким пуком у Пецку, а са првим ешалоном у Ставе.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивиз. II. позива
На фронту ове дивизије није било ничега значајног.
Деташовани делови ове дивизије у састав Дринске дивиз. II. позива код аде Курјачице и у састав Моравске дивиз. I. позива у Парашници, водили су овог дана борбу.
Дејство Моравске дивиз. I. позива
На фронту 1. пешад. пука I. позива, који је посео положај Комбиноване дивизије, непријатељ је предузео овог дана у јутру прелаз Дрине код Крчевина. На овом месту пук је био појачан са једним батаљоном 20. пешад. пука из Тимочке дивиз. I. позива.
Прва непријатељска чета, која је прешла Дрину преполовљена је нашом ватром; друга непријатељска чета, која је за овом прешла Дрину, такође је дочекана јаком ватром наше пешадије и митраљеза и скоро уништена. Један део ове друге непријатељске чете са командиром натеран је у један шипраг где је заробљен са 50 војника. На овом месту по исказу заробљеника нападао је 1. батаљон 96. пука.
После овога, непријатељ није више ништа предузимао овог дана на овом месту.
Непријатељ је овог дана такође прешао Саву са једном четом у Парашници и растерао једну нашу чету 14. пука II. позива. Једна чета 3. пука I. поз. која је била у близини притекла је у помоћ и непријатељску чету задржала.
Командант Моравске дивиз. I. поз. наредио је пуковнику Симеуну Јовановићу, који је са 2 батаљона 14. пука II. поз. (из Тимочке дивиз. II. поз.) био у дивиз. резерви код Црне баре, да се крене са оба батаљона и непријатеља из Парашнице протера, и да извиди, зашто се чета 14. пука II. позива у Парашници разбегла, па командира чете да оптужи.
Пуковник Симеун Јовановић у 18 часова извештава команданта Моравске дивиз. I. поз., да се непријатељ стално пребацује преко Саве на врху Парашнице, и тражи један батаљон 3. пука I. поз. за појачање својих трупа у Парашници. На овај захтев упућен је један батаљон 3. пука са десног крила Моравске дивиз. I. поз., те је непријатељ у Парашници задржан.
Од заробљеног код Крчевина аустриског поднаредника из 4. батаљона 96. пука 72. бригаде 36. дивизије 13. корпуса сазнало се ово:
8. корпус је од Лиманске аде па низ Дрину ка Рачи и даље низ Саву;
13. корпус је од Лиманске аде па уз Дрину;
42. домобранска дивизија (25., 26., 27. и 28. пук) је јужно ка Зворнику;
15. и 16. корпус, како се војницима говори, већ су прешли код Зворника и Љубовије у Србију. Од 96. пука 3 батаљона су у Галицији, а на Дрини је само његов 4. батаљон, чија је 15. чета прва прешла Дрину јутрос код Крчевина. Позади овог батаљона је 53. пук, а десно је 16. пук. Вели, да се војници плаше и нерадо бију, и да су их официри, при данашњем прелазу Дрине, сабљама терали. Овај је извештај послат армији, која га је доставила Врховној команди.
Иначе на фронту ове дивизије није било ничега значајнијега. Трупе су продужиле утврђивање својих положаја постављајући препреке од жице.
Дејство Тимочке дивиз. I. позива
Ова дивизија била је прикупљена код Прњавора као резерва. Због новог груписања, командант II. армије одредио је и нов комуникациски правац ове дивизије преко Рибара – Липолиста – Цуљковића – Грушића на Бојић где је устројено слагалиште за снабдевање.
Дејство Коњичке дивизије
У 11.30 часова командант II. армије издао је команданту Коњичке дивиз. наређење ОБр. 1188 ове садржине:
„Противник се налази са главном својом снагом на левој обали Дрине, одакле је предузимао снажне нападе да пређе Дрину, али је сузбивен, а мала његова одељења се налазе код Босута и Митровице.
Дивизије II. армије поселе су утврђене положаје за одбрану прелаза преко Дрине, од ушћа њеног у Саву до ушћа Јадра. Село Црна Бара утврђено је као ослонац десног крила Моравске дивизије I. позива.
На граничном фронту од ушћа Дрине до Шапца распоређен је 6. пешад. пук III. позива са једном позициском Дебанжовом батеријом. Седиште команданта пука је у Шапцу. За сада се у Шапцу налазе само делови 6. пешад. пука III. позива са позициском Дебанжовом батеријом, али ће се за одбрану Шапца саставити нарочити одред, чим стигне Шумадиска дивиз. I. позива.
Команданту Коњичке дивизије наређује се, да са Коњичком дивизијом осигурава и обезбеђује бок и позадину армије од утока Дрине у Саву до Шапца. Под његову команду стављају се и све трупе 6. пешад. пука III. позива, које су распоређене за заштиту граничног фронта од ушћа Дрине до Шапца.
Везу одржавати код ушћа Дрине са трупама Моравске дивизије I. позива, а код Шапца са трупама које тамо буду.
Дивизије ће се снабдевати храном из Богатића а муницијом из резерве мунициске колоне код Текериша.
Ово наређење предато је лично начелнику штаба Коњичке дивизије у штабу армије“.
У 19.10 часова командант II. армије добија од команданта Коњичке дивизије извештај ОБр. 717 ове садржине:
„Према наређењу команданта II. армије ОБр. 1188 од данас наредио сам:
Да се за одбрану граничног фронта од ушћа Дрине до Шапца (искључно) формира одред јачине: три коњичка пука (1., 2. и 4.), 6. пешадиски пук III. позива, две коњичке батерије (1. и 2.) и једна Дебанжова батерија; три станице одељења коњичке телеграфије – под командом команданта 2. коњичке бригаде пуковника Милана Туцаковића са задатком, да упорно брани прелазе на датом му фронту, штитећи бок и позадину II. армије.
Везу одржавати стално, десно са трупама које буду у Шапцу, а лево са трупама Моравске дивизије I. позива код ушћа Дрине.
Општа резерва: 3. коњички пук под мојом командом у Богатићу.
Кад добијем извештај од команданта одреда о учињеном распореду, доставићу га накнадно.
Штаб дивизије биће у школи у Богатићу“.
Дејство Шумадиске дивиз. I. позива
14. септембра у 4 часа и последњи делови ове дивизије одступили су из Срема и пребацили се на десну обалу Саве код Новог Села. Дивизија је убивакована на простору: Дебрц – Власаница – Месарци, где се уређује и врши попуну муницијом и храном.
Око 11 часова командант II. армије наређује телефоном команданту Шумадиске дивиз. I. позива, да свој коњички пук упути у Шабац, где да се стави привремено под команду пуковника Милутина Мишковића. По овом наређењу Шумадиски дивиз. коњички пук I. поз. упућен је и истог дана стигао у Шабац.
На предлог команданта Шумадиске дивиз. I. поз. Врховна команда под ОБр. 3048 одобрила је, да се трупе ове дивизије одморе, а 15. септембра зором да дивизија одмаршује у Велики Бошњак и стави се на расположење команданта II. армије. Командант Шумадиске дивиз. наредио је покрет своје дивизије за В. Бошњак 15. септембра у 2 часа.
У 11.45 часова командант II. армије шаље наређење команданту места Шабац ОБр. 1189 ове садржине:
„Известите пуковника Милутина Мишковића, да са трупама III. позива, које се налазе у Шапцу, позициском батеријом у Шапцу и Шумадиским коњичким пуком I. позива, који ће стићи данас у Шабац, образује Шабачки одред, који ће имати за задатак, да штити и брани Шабац.
Лево да ухвати везу са трупама III. позива, које осигуравају гранични фронт од Шапца узводно и са Коњичком дивиз.; а десно са оним трупама, које осигуравају гранични фронт од Шапца до Ушћа.
Капетан Гвоздић упутиће се пуковнику Мишковићу на службу“.
Затим је издато наређење ОБр. 1201 пуковнику Мишковићу ове садржине:
„Пошто је I. армија прешла са леве обале Саве на десну и лева обала Саве остављена противнику, а Коњичка дивизија, која је била у саставу те армије, добила наређење да осигурава и обезбеђује десни бок и позадину II. армије на Дрини: од ушћа Дрине до Шапца, то наређујем да се за одбрану Шапца састави засебан одред под називом „Шабачки одред“. Састав одреда за сада у први мах да буде овакав:
а) 6. пешад. пук III. позива: 2 батаљона са пуковским штабом и сва одељења последње одбране, која се у Шапцу налазе;
б) Једна позициска Дебанжова батерија, и
в) Шумадиски дивизиски коњички пук I. позива.
Командант одреда пуковник Милутин Мишковић.
Одред ће се лево везивати са трупама III. позива и Коњичком дивизијом, које осигуравају гранични фронт од Шапца узводно а десно са 5. пуком III. позива код Мишара, који заштићава гранични фронт од Мишара па низ Саву.
Одред ће почети дејствовати одмах чим командант добије ово наређење, о чему ће ме депешом известити и стајаће под мојом непосредном командом. Командант одреда за поверљиву кореспонденцију служиће се речником команданта места у Шапцу.
Снабдевање муницијом биће из Великог Бошњака“.
Ситуација 14. септембра
У току овог дана стигли су у штаб Врховне команде ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије из Богатића
1. Стање код армије ноћас 13./14. септембра и јутрос 14 септембра је овакво:
На фронту Моравске дивиз. I. поз. на целом фронту повремена пешад. и артилер. ватра. Непријатељ туче центар и лево крило дивизије хаубицама, а десно крило и позадину са монитора на Сави. Парашницу је ставио под јаку артилер. ватру.
На фронту Тимочке дивизије II. поз. нема ништа ново.
Тимочка дивизија I. позива прикупљена је код Прњавора.
2. Командант Моравске дивиз. I. поз. јавља, да се у правцу Самуровића аде гомилају непријатељске пешад. трупе, вероватно у циљу прелаза Дрине.
Намеран сам, ако непријатељ покуша прелаз, да Тимочку дивизију I. поз. употребим активно у томе правцу.
3. По исказу заробљеника у Босни има 4 корпуса од по 2 дивизије и по 1 домобранском дивизијом од по 4 пешад. пука; 8. корпус је у Славонији; 13. корпус око Бјељине а јужно 15. и 16. корпус.
Од команданта III. армије
Извештај ОБр. 1276
„На сектору Дринске дивизије II. поз., непријатељ је успео код Курјачице да подигне мост и да пребаци до 6 батаљона. Ова је снага целога дана покушавала да прокрчи себи пут и да се прошири даље од Дрине, али је у овоме увек спречена са великим губитцима. Борба је била врло јака и пешачка и артилериска. Непријатељ је остао негде прикупљен уза саму Дрину, негде око 7 – 800 м. од ње. Комбинована дивизија је стигла на Грнчарско гробље и предузимају се потребне мере за напад на непријатеља. На фронту Дринске дивиз. I. позива вођена је борба готово целога дана, а нарочито на одсеку: Биљег – Мамутовац – Кулиште, где је била веома јака и упорна; борба је престала тек у 19.30 часова. Непријатељ је одбивен од свију положаја, које је на овоме одсеку нападао.
На фронту Моравске дивиз. II. поз. непријатељ није нападао, али је од стране дивизије предузет напад са једном колоном на Велики вис; колона је избила на ову тачку, али јуриш није извршен због изненадне непогоде.
Од 15 часова непријатељ је нападао фронт Дунавске дивизије II. позива, долазећи са Кулине и Јасеноваче, али је одбивен. На овоме фронту развио је 1 – 2 батерије.
Непријатељ је нападао и Рожањ, но са каквом интензивношћу до сада немам извештаја. Командант Дунавске дивизије II. позива наредио је, да се упути вод митраљеза његовог коњичког дивизиона на Рожањ а тако исто и батаљон резервних нишких трупа, који је данас приспео у с. Шљивово. Општи је угисак, да је непријатељ у току напада улагао врло велику енергију, али је ипак сузбивен.
Време је рђаво. Исхрана добра“.
Извештај је добивен у поноћ 13./14. септембра према томе износи стање армије на дан 13. септембра.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 682
„На фронту код Бајине Баште ноћ 13./14. септембра прошла је на миру. На леву обалу Дрине пребачен је један батаљон.
На фронту према Вишеграду у току ноћи 13./14. септембра вршене су припреме за прелаз Дрине. Данас 14. септембра отпочеће пребацивање“.
Наређења Врховне команде
На основи овакве ситуације, Врховни Командант српске војске издаје ова наређења:
Наређење ОБр. 3036
Команданту III. армије – Завлака
„По добивеном телефонском извештају са Прослопа, непријатељ је заузео синоћ Петково брдо. Учините све што вам је могућно, да се Рожањ појача и одржи данас до мрака, када ће стићи појачање из Ваљева“.
Наређење ОБр. 3048
Команданту I. армије – Дебрц
„Због ново створене ситуације код Крупња и Лознице, саопштите наређење команданту Шумадиске дивизије I. позива, да одмаршује у Велики Бошњак и ту да остане. Дивизија и даље остаје под командом команданта II. армије. О овоме је извештен командант II. армије“.
Наређење ОБр. 3051
Команданту III. армије – Завлака
„Данас у 4 часа упућен је из Ваљева 4. пешад. пук I. позива са једном брдском брзометном батеријом преко Ставе на Пецку и даље на Рожањ, да се стави под команду команданта Дунавске дивизије II. позива, али тако, да га командант дивизије употреби искључиво да држи Рожањ и обезбеђује пут Пецка – Ставе – Ваљево, а ни на шта друго.
Према овоме нека се команданту Дунавске дивизије II. позива изда потребно наређење, а команданту 4. пука I. позива издато је наређење усмено“.
Наређење ОБр. 3070
Команданту Обреновачког одреда – Обреновац
„Са два батаљона 5. пука III. позива осигурајте гранични фронт од Мишара до ушћа Колубаре. Код Мишара ухватите везу са 6. пуком III. позива, који осигурава даље уза Саву ка Шапцу. Према овоме Мишар је ваш“.
Пошто су све трупе I. армије повучене из Срема, то се Врховни Командант српске војске, због ново створене ситуације на фронту III. армије, одлучује да изврши ново груписање снага за битку.
Диспозиција ОБр. 3074
Команданту I. армије предата је лично у Ваљеву
Команданту II. армије – Богатић
Команданту III. армије – Завлака
„Због ново створене ситуације на фронту III. армије наређујем:
а) I. армија, у чији састав улазе:
Дунавска дивизија I. позива;
Дунавска дивизија II. позива;
Комбинована дивизија I. позива и
Одред мајора Ковачевића, – са досадањом својом армиском артилеријом, прикупиће се код Пецке. Њен је задатак: дејство у бок и позадину непријатеља у правцу Крупња, односно у правцу Завлаке и Осечине, ако би непријатељ продирао овим правцима; и обезбеђивање правца: Пецка – Ваљево.
Десно ухватити и одржавати везу са III. армијом, чије је лево крило на Мрамору (к. 573), а штаб у Завлаци.
б) II. армија, у чији састав улазе:
Моравска дивизија I. позива;
Шумадиска дивизија I. позива;
Тимочка дивизија I. позива;
Тимочка дивизија II. позива и
Коњичка дивизија, –
брани фронт од ушћа Дрине до реке Љешнице. У повољним приликама потпомагаће акцију III. армије.
На случај, да армија буде приморана на повлачење, Видојевицу држати што дуже и што упорније. Армију постепено повлачитн на линију Слатина – Брестовац – Цер. Ову линију држати што дуже и што упорније, обезбеђујући и правац Шабац – Ваљево. Лево одржавати везу са III. армијом.
в) III. армија, у чији састав улазе:
Дринска дивизија I. позива;
Дринска дивизија II. позива;
Моравска дивизија II. позива и
Одред пуковника Мишића, – за сада одбија непријатеља на садањој линији, а у повољном тренутку прећиће у офанзиву.
На случај, да армија буде приморана на повлачење, тада ће ово извршити постепено уназад и прикупиће се за отпор на положајима код Завлаке, односно Осечине.
Комбиновану дивизију I. позива упутити команданту I. армије, чим се створи могућност за ово.
г) Комуникациска линија биће:
За I. армију: Пецка – Ставе – Балиновић – Ваљево низ Јабланицу;
За II. армију: В. Бошњак – Коцељево – Ваљево;
За III. армију: Завлака – Осечина – Ваљево низ Обницу.
д) Штаб Врховне команде биће у Ваљеву.