Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 15. корпуса. Лево крило (13. пешад, бригада, 80. хонведска бригада и допунска бригада 40. хонведске дивизије) успело је да до мрака 16. септембра продре непосредно до саме Лознице.
Десно крило (79. хонведска бригада, 10., 12. и део 11. брдске бригаде) које је покушавало да пређе реку Штиру у правцу Цариграда, потпуно је било укочено српским отпором на Костајнику, на кога је нападала бригада Шњарића, са делом 11. бригаде.
Дејство 16. корпуса. Лево крило: Срби су предузели поново напад од Крупња на 6. и 7. бригаду овог крила. Ове бригаде успеле су не само да енергично одбију овај напад, већ су гониле Србе до Крупња, али су се морале зауставити, јер су биле јако проређене великим губитцима.
4., 5. и 9. брдска бригада овог крила, наступале су постепено ка вису Столице, али нису могле прећи у одсудан напад, због јаке бочне српске ватре са Костајника. Изгледа да је Костајник исмејавао све напоре Комбиноване бригаде ђенералмајора Шњарића и дела 11. брдске бригаде, које су као крајње десно крило 15. корпуса нападале на овај јако утврђени и одлично брањени српски положај.
Десно крило: 1., 2. и 13. брдска бригада држале су и даље своје положаје на Петковом брду, а 109. ландштурмска бригада била је на маршу за Љубовију, у циљу одбране тамошњег моста преко Дрине.
Пошто је фронт 16. корпуса био у непосредном додиру са српским фронтом, тако да се ноћни напад Срба, због преморености и проређености трупа, очекивао са зебњом, то је командант корпуса Ф. Ц. М. Вурм наредио, да се 16. септембра под заклоном мрака повуче цео фронт корпуса на линију: Шанац – Кошутња стопа – Крива јела. Повлачење је изведено у реду и без узнемиравања од стране Срба.
Операције V. армије
Делови ове армије, који су прешли на десну обалу Дрине и Саве, издржавали су огорчене борбе, трпећи велике губитке.
Дејство 8. корпуса. 21. ландверска дивизија одбијала је стално српске противнападе у Парашници, од којих неке у току ноћи 15./16. септембра, па ипак је успела да добије нешто простора.
9. пешадиска дивизија, појачана са 71. бригадом 36. дивизије 13. корпуса, успела је 16. септембра у подне, и поред знатног српског отпора, да код с. Салаша превезе 6 батаљона на десну обалу Дрине, и да дође у везу са 21. ландверском дивизијом.
Дејство 13. корпуса. 42. хонведска дивизија одбила је код аде Курјачице читав низ српских напада. Срби су овде морали имати велике губитке, јер су се нагло повукли преко с. Шор ка Обрежу.
36. дивизија, како је горе речено, појачала је са једном бригадом 9. пешад. дивизију 8. корпуса а са другом бригадом је остала на Дрини ради везе између 9. пешадиске и 42. хонведске дивизије.
Дејство Комбинован. корпуса. Овај корпус под командом Ф. М. Л. Крауса, не наишавши на особити српски отпор, пребачен је 16. септембра преко Саве код Јарка и Хртковца и одмах подигао понтонски мост.
На овај начин створени су потребни услови за напад знатним снагама са Савског фронта у јужном правцу. Овакав напад, под условом брзог напредовања, имао је изгледа, да одлично утиче на ток целокупне битке на Дрини.
Услов брзог напредовања на овом правцу требало је задовољити још и из тог разлога, што се VI. армија налазила у веома тешкој ситуацији, због великих губитака и непрестаних напада од стране Срба, који су према овој армији довели главну своју снагу.
Али време за брзи покретни рат већ је било прошло.
Срби су према V. армији већ успели да се добро утврде; да поставе препреке од жице и да све приступе добро фланкирају тако, да је отворено наступање ка српским положајима у Мачви било веома отежано, те се морало приступити постепеном нападу помоћу приближница.
Отпочео је дакле период рововске војне, која се доцније проширила на сва европска војишта. На овај начин ускоро се показало јасно, да не може бити ни речи о неком брзом наступању V. армије у Мачви, у циљу олакшања ситуације код VI. армије на греди Гучево – Борања – Јагодња.
У Парашници, на ушћу Дрине у Саву, са тешком муком отимана је од Срба стопа по стопа земљишта. Несаломљиво расположење Срба за борбу уништавало је више пута чак и оне успехе, који су постигнути у току неколико дана и са великим жртвама.
На насипу – високом друму – који води из с. Црна бара ка с. Равње, Срби су направили заклоне од бетона и топовске прорезе и утврдили многобројне ослоне тачке, а испред насипа налазиле су се још две утврђене линије и једна јако поседнута отпорна тачка. Испред ових утврђених линија била је довољна количина препрека од жице и других препречних средстава тако, да су аустриске трупе морале вршити и овде постепени напад са приближницама.
Операције српске војске
Операције I. армије
Командант I. армије издао је 15. септембра у вече заповест ОБр. 1223 за напад на непријатеља 16. септембра ове садржине:
„После седамнајесто дневне битке наши савезници Руси однели су сјајне победе над савезничком аустронемачком војском.
Француска и енглеска војска потисле су немачки центар и десно крило и они у нереду одступају.
Наша Ужичка војска заузела је Вишеград, а и Црногорци су на свом правцу потукли непријатеља.
Непријатељ је у току данашњег дана на више места снажно нападао наше трупе, али је свуда одбивен и наше трупе успеле су да понова заузму положаје, које су јуче напустиле. Непријатељски делови који су нападали на Рожањ и Прослоп одбивени су са великим губитцима.
Наше трупе држе фронт од Раче уз Дрину преко Лознице – Гучево – Костајник – Шанац – Рожањ – Прослоп – Баре.
Дунавска дивизија I. позива избила је на линију: Пресади – Прослоп, а 12. кадровски пешадиски пук находи се на Дебелом брду на путу Рогачица – Ваљево. Наређујем:
1. Да досадањи одред, којим је командовао пешадиски мајор Војислав Ковачевић (састављен из 1 батаљона 5. пука III. поз., 1 батаљона 10. пука III. позива, допунског батаљона 4. прекобројног пука I. позива, допунског батаљона 7. пука II. позива, једног батаљона Крушевачких трупа, једног батаљона Нишких трупа и 10 Дебанжових топова) и 4. пешад. пук „Стевана Немање“ I. позива са придатом му брдском брзометном батеријом уђу привремено у састав Дунавске дивизије I. позива под команду пуковника Миливоја Анђелковића. Од трупа из састава одреда мајора Ковачевића, командант Дунавске дивизије I. позива издвојиће оба батаљона III. позива и од њих образовати крајње лево крило на Барама (983). Од осталих батаљона из састава овога одреда формираће један пук.
2. Да Дунавска дивизија I. позива предузме напад на непријатеља са линије Прослоп – Пресади правцем преко Вел. и Мал. Рожња и Сенокоса ка Петковом брду и Соколској планини остављајући јак заклон на правцу Прослоп – Љубовија, ако не би било подесно да се и у том правцу упути у напад здружена колона потребне јачине. При нападу старати се, да се што више загрози непријатељском десном боку и одступници правцем Крупањ – Љубовија.
3. Да Дунавска дивизија II. позива предузме напад са свога садањег положаја на непријатеља право предасе.
4. Да се командант Комбиноване дивизије постара, да што пре са својом дивизијом дође у састав I. армије.
5. Да армиска артилерија продужи маршовање и да што пре дође на линију Јаловик – Брезак (источно од Пецке), где ће добити задатак.
6. Дунавска дивизија II. позива предузеће напад у 6 часова пре подне старајући се, да на себе привуче што више непријатељску пажњу и да за се веже што више непријатељске снаге, како би непријатељ свој десни бок и позадину изложио ударцу Дунавске дивизије I. позива.
Дунавска дивизија I. позива предузеће напад чим се буде потпуно прикупила, држећи један пук код Пресада у армиској резерви.
7. Комуникациска линија I. армије је Пецка – Ставе низ Обницу ка Ваљеву.
8. Армиски штаб биће у Ставама, а командант армије од 8 часова пре подне код армиске резерве, са којим одржавати трајну везу средством телефона и ордонанаса.
9. О пријему ове заповести одговорити и послати ми благовремено своју у препису или изводу“.
Напад Дунавске дивиз. II. позива. Командант Дунавске дивизије II. позива добио је заповест команданта I. армије ОБр. 1223, тек 16. септембра у 6 часова.
Напад је организован овако:
Десна колона: 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива напада на вис Кулине преко с. Богоштице и Добре воде, одржавајући везу са левом колоном.
Лева колона: 4 батаљона (по 2 батаљона из 8. и 9. пеш. пука II. позива) напада непријатеља на фронту Јасеновача – Милетина, одржавајући у лево везу са трупама Дунавске дивиз. I. позива.
Дивизиска резерва: 2 батаљона 5. прекоброј. пука I. позива и 2 батаљона 9. пешад. пука II. позива прикупља се иза коте 706.
Артилерија да дејствује на непријатеља на Кулини, Јасеновачи и Милетини.
Коњички дивизион штити леви бок и одржава везу са Дунавском дивизијом I. позива.
Десна колона, развијена на Мраморској коси (572 – 557 безимена кота) почиње наступање у 10 часова.
У долини реке Богоштице трупе су биле прикупљене, уређене и отпочеле напад уз стрми нагиб Кулине и Добре воде. Непријатељски предњи делови повлачили су се више мање без борбе. Око 19 часова батаљони десне колоне избили су на ивицу шуме под Кулинама, где су дочекани непријатељском ватром и застали.
Лева колона развијена на коти 706 наступала је више мање без отпора непријатеља. До гребена Милетине и Јасеноваче имала се прећи отворена просторија дужине преко 500 метара, која је јако тучена непријатељском ватром. Ово је учинило, да је лева колона застала.
Командант дивизије око подне упућује из резрве 2 батаљона 5. прекоброј. пука I. позива да појачају леву колону и да изврше напад на непријатеља обухватајући његово лево крило на Милетини. Убрзо за овим упућен је из резерве и 1 батаљон 9. пешадиског пука II. позива у правцу Милетине, да непосредно појача борбени поредак леве колоне. Сви напори наших трупа да овог дана овладају висовима Милетина, Јасеновача и Кулина остали су безуспешни. Трупе су заноћиле под самим непријатељским положајима, докле су биле стигле.
Напад Дунавске дивизије I. позива. Командант Дунавске дивиз. I. позива издао је своју заповест у 11 часова, по којој:
9. пешад. пук I. позива са 1 пољском батеријом и Љубовиским одредом, под командом пуковника Панте Грујића, образује заклон на правцу Љубовија – Прослоп у циљу безбедности левог бока дизизије и да по сваку цену држи линију: Сенокос – Кик – Бобија – Прослоп – Баре.
8. пешад. пук I. познва напада правцем: Диздарев орлић – Соколска планина.
4. пешад. пук „Стевана Немање“ напада лево од 8. пешад. пука правцем на Петково брдо.
Артилерија, развијајући се на одсеку Пресади – Горице – В. и М. Рожањ, потпомаже напад.
4. прекобројни пешад. пук I. позива је у дивизиској резерви позади В. Рожња.
Коњички пук је на расположењу команданта дивизије позади Осоја.
Напомена. 18. пешад. пук I. позива остао је у армиској резерви позади Пресади.
Око 16 часова десно крило 4. пешад. пука „Стевана Немање“, заједно са левим крилом Дунавске дивиз. II. позива, избија под сам вис Милетина на 100 метара од непријатељских ровова.
Командант 8. пешад. пука I. позива упутио је око 15 часова 1 батаљон да се развије лево од 4. пешад. пука I. позива и да напада непријатеља на положају Пећи грозећи његовом десном боку.
У 17.40 часова командант дивизије наређује команданту 8. пешад. пука, да енергично потпомаже напад 4. пешад. пука „Ст. Немање“ и да развије још један батаљон за обухват десног непријатељског крила. Оба ова пука подишла су непријатељском положају Пећи – Горица – Милетина и заноћили у непосредном додиру са непријатељем.
4. прокобројни пешад. пук I. позива отпочео је око 15 часова напад на вис Дуго, и он је дошао до под сам непријатељски положај на вису Дуго, али није успео да га заузме.
9. пешад. пук I. позива наступао је без борбе и око 20 часова стигао до с. Г. Љубовиђе, где је и заноћио.
Дивизиски коњички пук стигао је у 19.30 часова до с. Д. Љубовиђа и ту заноћио.
18. пешад. пук I. позива, као армиска резерва дошао је на Рожањ и ту заноћио.
Одред пуковника П. Мишића није могао одолети снажном непријатељском нападу на Шанац, те се повукао на Милутинов гроб.
У току ноћи резерва Дунавске дивизије II. позива примакнута је ближе левом крилу дивизије, а артилерија са Петрине стене извучена је на источне косе Милетине.
Операције III. армије
Овог дана у 1.45 часова, командант III. армије издаје заповест ОБр. 1347 ове садржине:
„Непријатељ држи гребен Јагодње – Борање – Гучева местимично са спуштеним деловима на њиховим североисточним падинама. На Дрини према Лозници и Обрежу пребацује мања одељења и предузима енергичне мере да прелаз дефинитивно изврши. Наша I. армија груписала је се у околини Прослопа и Рожња и 16. ов. месеца предузима офанзиву у правцу Јагодње. III. армија има задатак, да непријатеља и даље задржава у његовом продирању користећи сваки подесан моменат за прелазак у офанзиву. Наређујем:
1. Моравска дивизија II. позива и одред пуковника Мишића раде у духу ранијих мојих наређења, садејствујући офанзивном покрету I. армије;
2. Дринска дивизија I. позива држи положај: Костајник – Биљег – Главица – Перини са задатком, да запречава продирање непријатеља од Борање и долине Радаљске реке према линији Лозница – Јаребице;
3. Комбинована дивизија, као главну одбранбену линију, држи Цариград – Велике Бобије – Плећ – Тршићско брдо – к. 209 закључно, користећи се подесним предњим тачкама према нахођењу, а са задатком да спречава продирање непријатеља са Гучева и Дрине;
4. Дринска дивизија II. позива, као главну одбранбену линију, држи к. 209 искључно село Липница – Обреж са Г. Добрићем, а са задатком да заједно са Комбинованом дивизијом спречава непријатељу надирање од Дрине у долину Јадра;
5. Одред пуковника Мишића одржаваће везу са I. армијом, а Дринска дивизија II. позива са II. армијом;
Све дивизије одржаваће између себе чврсту везу и стално се узајамно помагати, како трупама тако и ватреним дејством, користећи сваки подесан моменат за офанзивно дејство“.
Дејство Дринске дивиз. II. позива. Под команду команданта Дринске дивизије II. позива, пуковника Крсте Смиљанића, који је привремено био под командом команданта Комбиноване дивизије ђенерала Михаила Рашића, а сада је непосредно под командом команданта III. армије, стављен је само досадашњи десни одсек на Дрини.
Распоред трупа ноћу 15./16. септембра био је овај:
Десни пододсек од ушћа Јадра до јужног дела Јеринића аде: 1 батаљон 5. пука II. позива са 1 пољском батеријом.
Леви пододсек од краја Јеринића аде до места где се рачва река Жеравија, а према ади Курјачици у борбеном распореду: 3 батаљона пешадије, 5 митраљеза са 2 пољске батерије. На Обрежу: 1 пољска, 1 хаубичка 12 с/м. и 1 хауб. 15 с/м. батерија.
Резерва: 1 батаљон на Обрежу; пионирски полубатаљон код Г. Добрића; 3 чете на Липничком положају.
У току ноћи 15./16. септембра непријатељ је вршио страховито бомбардовање на фронту ове дивизије. Ватра је пламтела на дужини од 10 км. и трајала је скоро целу ноћ, али без великих резултата. У току овог дана бомбардовања непријатељ је предузео два слаба јуриша од аде Курјачице против делова Дринске дивизије II. позива, али је одбивен.
У току дана 16. септембра, на фронту ове дивизије било је затишје. Осматрач са Видојевице приметио је овог дана у јутру, да су неке непријатељске батерије, које су прошле ноћи вршиле поменуто бомбардовање, отишле у правцу Јање.
Дејство Комбиноване дивиз. I. позива. На основи заповести команданта III. армије ОБр. 1347, која је добивена 16. септембра у 3.30 часова, командант Комбиноване дивизије I. позива издаје у 4 часа своју заповест ОБр. 1100 ове садржине:
„Три непријатељске брдске бригаде нападале су енергично предње делове наше и Дринске дивизије II. позива, али су биле више пута у току ноћи сузбивене.
Према армиском наређењу, Дринска дивизија II. позива држаће линију Обреж – Липница до к. 209. Дринска дивизија I. позива остаје на досадањим положајима.
У циљу одсудне одбране линије Тршићско брдо – Плећ – В. Бобије – Цариград наређујем:
1. Коњица (1 ескадрон) биће у близини к. 145 и Клупачког луга извиђајући између Жеравије и Дрине.
2. Десно крило, командант ппуковник Стеван Милетић, (1 батаљон 2. прекоброј. пука; 1 батаљон 17. пешад. пука; 1 батаљон 5. и 1 батаљон 6. пешад пука I. позива; 4. и 9. батерија и 1 вод болничара; свега 4 батаљона и 8 топова), поседа одсек од Жеравије преко Тршићског брда до к. 229. Са две чете посести предње тачке Пањик – Главицу – к. 335 – Крајишници. По извршењу задатка чете се повлаче у одсечну резерву.
3. Центар, командант ппуковник Боривоје Срећковић, (3 батаљона 2. пешад. пука; 1 пољска брзомет. батерија; 2. хаубички дивизион и 1 вод болничара; свега 3 батаљона и 12 топова) поседа одсек од к. 229 преко Плећа до јаруге, која дели Велике и Мале Бобије. – 2. батерију после борбе упутити у Дрински артилериски пук.
4. Лево крило, командант пуковник Милан Јаношевић, (1. прекобројни пук; 1 пољска брзометна батерија и 1 вод болничара; свега 4 батаљона и 4 топа) поседа одсек од јаруге између М. и В. Бобије, па на В. Бобије и Цариград, хватајући везу са Дринском дивизијом I. позива код Перине.
5. Бочна група, командант мајор Милан Прибићевић, (1 батаљон 6. прекобројног пука и 1 брзометна батерија) биће на линији к. 209 – Грнчарско гробље па западно са задатком, да обезбеди десни бок дивизије и служи за савезну одбранбену групу између ове и Дринске дивизије II. позива.
6. Општа резерва, командант ппуковник Драг. Узун – Мирковић, (3 батаљона 6. прекобројног пука и 2 батаљона 5. пука I. позива; свега 5 батаљона) биће код Крста.
7. Све одсеке што боље утврдити, свуда израдити настрешнице. Референт инжињерије са пионирским полубатаљоном продужиће израду путова и израдиће код бочне групе и на левом одсеку по једну фортификациску групу за батаљон. По свршеном раду пионирски полубатаљон долази у општу резерву.
8. Остале јединице и установе биће на досадашњим местима, а по наређењу ОБр. 1069 од 15. овог месеца.
9. Ја ћу бити на Крсту“.
Пошто је десни одсек на Дрини стављен сада под команду команданта Дринске дивиз. II. позива пуковника Крсте Смиљанића, то је леви одсек на Дрини, којим командује ппуковник Стеван Милетић, образовао, према горњој заповести, десно крило Комбиноване дивизије. Распоред трупа под командом ппуковника Милетића био је овакав:
1 батаљон 2. прекобројног пука на одсеку Тршићско брдо – кота 229;
2 чете 2. батаљона 5. пешад. пука I. позива на Крајишницима кота 250 и 216 (предње тачке);
2 чете 1. батаљона 5. пешад. пука I. позива на Главици (предње тачке);
1 батаљон 17. пешад. пука I. позива на Тршићском брду у одсечној резерви;
4 батаљон 5. пешад. пука I. позива на Крсту у дивизиској резерви;
1 батерија на Тршићском брду а 1 батерија на Клупачкој коси северно од коте 256.
У 5.30 часова отпочела је борба на Главици и левом крилу коте 250. Непријатељ је управио напад на Главицу, Џиновску косу и лево крило коте 250 и почео је тући јаком артилериском и плотунском пешадиском ватром Крајишнике и Главицу.
У 7.15 часова, командант 1. батаљона 5. пука I. позива са Главице извештава команданта десног крила Комбиноване дивизије, да непријатељ врши обухват и тежи да заузме косу Пањик – Воћњак, те је због тога принуђен да се повуче са Главице. Наређено му је, да се само принудно под борбом може повући. У исто време наређено је команданту 2. батаљона 5. пука I. позива на Крајишницима да заломи своје лево крило и да и даље остане на положају. У 7.45 часова непријатељ је већ заузео Главицу и Пањик, ширећи се ка Воћњаку.
У овом времену појавили су се јачи непријатељски делови од бање Ковиљаче и Шепка у правцу Лознице, те су утицали да се 2. батаљон 5. пука I. позива повуче са Крајишника на Башчалучку косу. Батаљон је при повлачењу трпео од непријатељске ватре са Главице и Пањика. У 8.30 часова 2. батаљон 5. пука I. позива избија на Башчалучку косу, а непријатељ са предњим деловима на коту 250. Овај батаљон (2 чете) није се могао одржати на Башчалучкој коси, због бочне непријатељске ватре са Пањика и Воћњака, те му је наређено да се повуче у долину Штире и даље на Тршићско брдо у резерву десног крила Комбиноване дивизије.
У овом времену непријатељ је држао Главицу, Пањик и Кличевац, када су две наше батерије (3. дринска и 9. моравска) отвориле ватру на ове тачке и успеле, да непријатеља задрже у даљем надирању.
У 9 часова дошао је на Крст командант III. армије ђенерал Јуришић – Штурм и означио нов положај команданту Комбиноване дивизије, на који ће се повући у случају принудног повлачења. (Ово је положај, који је изнет у заповести ОБр. 1116 за сутрашњи дан, а коју ћемо на своме месту изнети.)
За време данашње борбе на десном крилу дивизије, непријатељ је опрезно наступао са предњим деловима ка центру и левом крилу дивизије, али није било изгледа, да ће нешто озбиљније овог дана предузети.
Међутим, у 14.30 часова командант дивизије добија са Плећа од команданта артилериског дивизиона извештај, да је непријатељ јачим снагама прешао Штиру и креће се ка Плећу, да се предњи непријатељски делови налазе већ у близини топова на картечном одстојању и да пешадија која штити топове већ баца бомбе на непријатеља. Овај извештај предочавао је велику опасност, ако непријатељ пробије центар дивизије на Плећу, који још није био довољно ни поседнут, и дочепа се Крста.
Стога командант дивизије, који је у то време био на Крсту, не чекајући никакве нове податке, одлучује се на против напад. Одмах је авизирано команданту 6. прекобројног пука, који је имао 3 батаљона на Крсту, а 1 на коти 196, у армиској резерви, да буде спреман за покрет, а он да дође лично код команданта дивизије. Издата је усмена заповест команданту 6. прекоброј. пука, да се са 3 батаљона, која су на Крсту одмах крене правцем Крст – Плећ – Кадина глава – Еминове воде, да непријатеља који ка Плећу наступа нападне и разбије. Стављен му је на расположење и 1 батаљон 2. прекобројног пука на Бугарском гумну са задатком, да напада ка Рибарском брду и обезбеди десни бок пука, а његов батаљон са коте 196 чим стигне на Крст, упутиће се за пуком.
6. прекобројни пук пошао је са Крста у 15.30 часова и наступао је маршевском колоном ка Плећу. У 16 часова пук је почео развој на Плећу, а у 16.30 часова упућен је и заостали батаљон овог пука, који је у то доба са три чете стигао на Крст. (Једна чета овог батаљона остављена је на коти 196).
Команданту 1. прекобројног пука наређено је телефоном, да упути један свој батаљон уз косу Пушкаревац, у циљу осигурања левог бока 6. прекобројног пука, који врши против напад.
Кад је на Плећ избио 6. прекобројни пук, и непријатељ је из долине Штире избијао на Плећ северно од коте 355.
У овом времену на Плећу је водио борбу један батаљон 2. прекобројног пука, који је доведен са М. Бобије. Командант 6. прекобројног пука појачава са два своја батаљона, поменути батаљон 2. прекобројног пука.
У овом времену, непријатељ је већ био спустио са Рибарског брда све своје трупе у Штиру у циљу пребацивања на Плећ. Наша артилерија дејствовала је страховитом ватром на ове непријатељске делове, тако да је овај део долине Штире просто био упаљен. На Плећу се водила огорчена борба, док непријатељ у сумрак није био одбачен у Штиру. Гоњење није вршено, већ је наређено уређење трупа на Плећу.
Батаљон 1. прекобројног пука, који је пошао ка Пушкаревцу у циљу осигурања левог бока 6. прекобројног пука, наишао је предњим деловима на Пушкаревцу на доста јаког непријатеља, који се спуштао са Кулишта, те се није могао пребацити овог дана цео на леву обалу Штире, већ само извесним деловима.
Око 18 часова, непријатељ је покушао напад из долине Штире, као и од Лознице на коту 237 и Тршићско брдо, али је одбивен.
Око подне овог дана, добивен је телефонски извештај из штаба III. армије, да непријатељ дејствује снажном артилериском ватром против Костајника, Биљега и Главице, а нарочито са Мамутовца против Дринске дивизије I. позива; да на Орлујски вис падају наши артилериски метци, вероватно Моравске дизиз. II. позива; да батерија Дринске дивизије I. позива са Главице одлично дејствује на Мамутовац, те је непријатељска артилерија моментално обуставила своју ватру.
Према овоме командант III. армије наређује команданту Комбиноване дивизије, да одмах упути један батаљон 5. пука I. поз. са Крстана Столице. У 12.30 часова издато је наређење команданту 5. пука I. позива, да одмах упути један батаљон свога пука са Крста друмом Крст – Крупањ до коте 224, па сеоским путем преко Жишке на Столице, где да се јави команданту Дринске дивиз. I. позива или команданту тамошњег одсека. У 14 часова кренуо се 3. батаљон 5. пука I. позива са Крста и стигао на Столице у 17 часова, одакле је упућен на Главицу у одсечну резерву.
Дејство Дринске дивиз. I. позива. Борба је отпочела на Биљегу и Костајнику овог дана у јутру.
Непријатељска колона, која је нападала са Орлујака на Костајник, одбивена је око 9 часова.
Око подне борба је узела јаче размере. Непријатељ је дејствовао снажном хаубичком ватром на положаје ове дивизије, наневши јој осетне губитке и у људству и у материјалу. Трупе ове дивизије држале су се ипак врло добро, и ако је наша артилерија са тешком муком дејствовала, јер је била обасута ватром непријатељске хаубичке артилерије тако, да је неколико топова било демонтовано.
По подне непријатељ је предузео неколико напада на Биљег, али је увек био одбивен нашом јаком пешадиском и митраљеском ватром. Артилерија је у овим нападима са пожртвовањем излазила на сам гребен и отворено дејствовала против непријатељских нападних колона. Пред вече је непријатељска навала била најјача. Предузео је најзад и јуриш на Биљег, али је и овог пута одбивен.
Дејство Моравске дивиз. II. позива. Ова дивизија није могла постићи јачег успеха у своме нападу 15. септембра. Заузете су само поново Гробнице и са предњим деловима подишло се Великом вису и Орлујаку.
У току 16. септембра дивизија је продужила напад; заузела је В. Вис и продужила напад на Орлујак, који је у току овог дана такође заузет.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивиз. II. позива. Није било ничега значајног.
Дејство Моравске дивиз. I. позива. Командант ове дивизије у 7.45 часова шаље команданту II. армије извештај ОБр. 587 ове садржине: „Командант одреда у Парашници извештава, да је непријатељ подигао два моста: један код Раче на Дрини, а други на Сави код ушћа Дрине и да се пребацује јачим деловима. Предузето је све што се могло, да се непријатељско надирање заустави и пребаци на леву обалу Дрине“.
У 9.40 часова командант Моравске дивиз. I. позива шаље извештај ОБр. 595 ове садржине:
„Непријатељ предузима акцију на левом и средњем одсеку, а на крајњем десном крилу и боку дивизије извршио је прелаз на ушћу Дрине и на Сави и надире јачим снагама. Ситуација је озбиљна. Командант 3. пука ппуковник Ристић рањен је; и последњи батаљон, који сам био задржао за одсечну резерву средњег одсека, послао сам тамо за појачање.
Сада не располажем ни са једним војником у дивизиској резерви. Молим за појачање на крајњем десном крилу дивизије или за даље наређење“.
У 20 часова командант Моравске дивиз. I. позива шаље извештај ОБр. 606 ове садржине:
„Стање у дивизији је овакво: Код левог и средњег одсека, сем одбивеног омањег напада без прелаза непријатељског, новог нема ничега.
Код десног одсека од Лиманске аде до Затрке у току данашњег дана од 4 часа јутра до 17 часова трајала је упорна борба и то: на левом и десном крилу слабија, а у центру на ушћу Дрине у Саву и на десној обали Саве од Клокочије до Раче веома упорна. Непријатељ је направио два моста и пребацио три пешадиска пука 79., 37. и 53. који су потпомагани са леве обале Саве и Дрине са пет батерија, од којих је једна хаубичка и једна градска.
Необично надирање ова три пешачка пука по исказу заробљеника дошло је отуда, што су официри револверима и митраљезима терали предње редове.
Сада се непријатељ налази у шуми код царинарнице Раче и у кључу Парашнице, но пешадиска ватра је престала, а само непријатељ још стално обасипа цео одсек артилериском јаком ватром. Наша предња линија налази се на утврђеним положајима предње линије одсека с том разликом, што се код царинарнице Раче лучно савија око непријатељског положаја. За следећу ноћ наредио сам упорну одбрану одсека стављајући у задатак команданту одреда, да се положаји пошто пото одрже.
Наши су губитци у данашњој борби по извештају команданта одреда: два официра, 15 подофицира и 92 војника рањених. Број мртвих још је непознат, но није сувише велики. По извештају команданта одреда и по исказу заробљеника број непријатељских губитака врло је велики. Мост на ушћу Дрине разрушен је артилеријом. Одобрио сам предлог команданта одреда, да се непријатељ са места на коме је сада не протерује јуришем да би избегао велике жртве, пошто је ушће Дрине у Саву такво, да се не може одбранити од прелаза без много труда, нарочито без помоћи артилерије. И на осталим одсецима наредио сам упорну одбрану положаја.
Послати батаљон 20. пука зздржао сам у резерви код Клења, а брзометну батерију Тимочке дивизије I. позива распоредио сам на десном одсеку“.
У 20.35 часова командант II. армије наређује команданту Моравске дивизије ово:
„Наредите да се онај батаљон 20. пука из Клења крене одмах хитно у Узвеће, где ће добити наређење од команданта коњичке бригаде.
Тимочка дивизија I. позива стићиће ноћас на Грабовац за употребу према ситуацији. Омогућите јој везу са штабом армије преко ваше везе. Извештавајте ме о стању на вашем десном крилу“.
Дејство Коњичке дивизије. Командант Коњичке дивизије шаље команданту II. армије у 18.45 часова извештај ОБр. 737 ове садржине:
„Командант граничког одсека из Метковића јавља ово:
„На фронту: Затрка – Митровица – Посавље нема ништа ново“.
Командант 1. коњичког пука из Дреновца јавља у 4.15 часова ово: „Командир ескадрона према Јарку јавља, да непријатељски војници на раменима носе понтоне, а око 2 чете пешака дуж обале копају шанчеве. Наша артилерија дејствовала је против противника.
Шабачки одред је формиран и његово се лево крило простире у висини до наспрам северне ивице Кленка.
На десном пододсеку сад је развијен 4. батаљон 6. пука III. позива и 1 коњички пук са два топа 2. коњичке батерије, два топа су још код Шапца. Наредио сам да се повуку и пласирају код Дреновачке аде. Садањи фронт десног пододсека је од Кленка па до Посавља“.
У 20 часова командант Коњичке дивизије јавља телефоном:
„Да му је командант 2. коњичке бригаде јавио, да две непријатељске батерије (пољска и хаубичка) дејствују данас после подне од 17 часова на наш 3. ескадрон 1. коњичког пука, и да су се један до два непријатељска батаљона код Јарка пребацила чамцима на нашу обалу. III. позив разбегао се, а 3. ескадрон се бори; послато му је појачање од трупа 2. и 4. коњичког пука“.
На основи ових извештаја командант II. армије шаље команданту Коњичке дивизије наређење ОБр. 1305 ове садржине:
„Због пребацивања непријатељских одељења код Јарка на нашу обалу наредио сам:
Да се из Клења хитно упути један батаљон у Узвеће, а из Шапца један у Дреновац, да са трупама те дивизије нападну непријатеља и пребаце га. Наредите да се ови батаљони дочекају, приме под команду и са њима изврши наређени задатак. Постарајте се да ојачате и ваше трупе, те да се овај задатак са сигурношћу изврши. Наредите да се прикупе и употребе и трупе III. позива, које су распоређене на фронту Шабац – Посавље. Извештавајте ме о стању“.
У 21.35 часова командант Коњичке дивизије шаље извештај ОБр. 740 (писан у 19.40 часова) ове садржине:
„Командант граничног одсека из Метковића доставља: непријатељ у јачини: две батерије, једна хаубичка и једна пољска, један до два батаљона, напао је код Јарка одред и после једног сата борбе успео је да се понтонима пребаци на нашу обалу. III. позив цео се разбегао.
3. ескадрон 1. пука борио се и сад се бори, када сам са резервом пристигао у помоћ. Молим за појачање у пешадији. Идем на ојачање са 4. и 2. коњичким пуком“.
Дејство Шабачког одреда. Није било ничега значајнога.
За одбрану Шапца командант одреда је издао заповест ОБр. 44 ове садржине:
„1. Десни одсек: Од царинарнице (искључно) до Думаче поседа: 2 чете 13. пука I. позива, два ескадрона Шумадиског дивизиског коњичког пука I. позива са два митраљеза; половина брзометне батерије; два Дебанжова топа; један вод 3. чете 3. батаљона 6. пука III. позива; једна чета последње одбране и одељење болничара.
2. Леви одсек: Од царинарнице до старог ђумрука (закључно) поседа: 1 чета 13. пешад. пука I. позива, Тимочки коњички пук I. позива са два митраљеза, једна хаубичка батерија, једна Дебанжова батерија од 4 топа, пола батерије мерзера (две цеви), пола брзометне коњичке батерије и одељење болничара.
3. Крајње лево крило: један ескадрон 1. коњичког пука са једним болничаром заузима простор према Кленку (ово је крило под командом команданта левог одсека).
4. Одредска резерва: 3. чета 13. пука I. позива, један ескадрон 1. коњичког пука са митраљезом, један ескадрон Шумадиског дивизиског коњичког пука I. позива и одељење болничара и то: 3. чета 13. пука код ваге на Мачванској пијаци а ескадрон на дрварској пијаци.
5. Распоред артилерије је овакав: половина мерзерске батерије, позициска батерија (4 топа), половина коњичке батерије и половина хаубичке батерије на Павковића брду између ратарске школе и вароши западно од Шапца, а један вод (2 топа) позициске батерије и половина коњичке батерије на гробљу источно од Шапца до Беглук баре.
6. Штаб одреда је у Шапцу у хотел „Америка“.
Дејство Тимочке дивиз. I. позива. Није било ничега значајнога.
У 12.18 часова командант II. армије шаље команданту Тимочке дивиз. I. позива наређење ОБр. 1290 ове садржине:
„Сутра 17. септембра стижу у Шабац 3 нова батаљона наоружана као пешадија те дивизије. Наредите команданту 13. пешад. пука I. позива, да одмах оде у Шабац и да од остатка свога пука и тих нових батаљона формира нови 13. пешад. пук од 3, а по могућству и од 4 батаљона и да се са целим пуком стави под команду команданта Шабачког одреда пуковника Милутина Мишковића. Комору 13. пука упутите ноћас у Шабац да уђе у састав свога пука. Побрините се за снабдевање пука муницијом. За лекара пуковског одредите једног лекара са којим располажете, а доцније ће вам се упутити лекар“.
Напомена. Ово је поновно формирање 13. пешад. пука I. позива, јер је један пук, као што је горе речено пропао, тако рећи цео, при прелазу ове дивизије 6. септембра преко Саве код Чеврнтије.
У 20.45 часова командант II. армије шаље команданту Тимочке дивизије I. позива наређење ОБр. 1305 ове садржине:
„Са пуком и артилериским дивизионом, који вам стоје на расположењу, крените се одмах на Грабовац и ту очекујте даљи налог. Ступите у везу са командантом Моравске дивизије I. позива у Клењу и Коњичке дивизије у Богатићу и обавестите се о ситуацији. Са мном одржавајте везу са линијом Коњичке или Моравске дивизије I. позива и јавите ми се кад стигнете на Грабовац“.
Дејство Шумадиске дивиз. I. позива. У 18.10 часова командант II. армије добија од команданта Шумадиске дивизије I. позива извештај ОБр. 1199 ове садржине:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 3126 од данас са трупама Шумадиске дивизије имам да заузмем линију: Попов Парлог – Богићевића Кулине.
Трупе су од јутрос у 8 часова у покрету и са предњим деловима у 12 часова у подне избијају на одређену линију.
Молим за извештај, где се налази лево крило трупа II. армије, како бих могао са њима ухватити везу. Ја се са штабом налазим у селу Рибарице“.
Одговорено је команданту дивизије ово: На левом крилу ове армије налази се Тимочка дивизија II. позива. Лево крило главног положаја је на Парлогу (206). Предњи делови су поред Дрине од Зофића воденице до ушћа Јадра.
Операције Ужичке војске
Дејство Ужичке бригаде. Борбе су вођене око Пашиног брда, на Златову (992) и код с. Осмаче, са деловима непријатељског 23. ландверског пука појачаним са наоружаним жандармима, финансима и мештанима муслиманима.
У подне непријатељ је разбивен и одступио ка Сребрници, гоњен нашим трупама. Распоред трупа на заузетим положајима био је овај:
Добровољачка чета и 2. батаљон 4. пука III. позива на Столцу (1067); а комбиновани батаљон, (2 чете 4. пука III. позива и 2 чете 10. пука III. позива) на коти 999 (Пашино брдо). У вече овог дана дошла је на коту 999 и 1. чета 1. батаљона 4. пука III. позива. Код Рогачице је пребачена 1. чета 1. батаљона 4. пука III. позива са задатком, да преко Кика заузме Факовић.
Дејство Шумадиске дивиз. II. позива. Дивизија је добила задатак, да продужи пребацивање трупа преко Дрине и да овлада Семећем. Коњички дивизион имао је наћи ма како место за прелаз Дрине, пребацити се и извиђати у правцу Семећ – Рогатица. Пољска артилерија имала је бити привучена ближе Вишеграду, и чим буде мост готов да се и она пребаци.
Командант дивизије наредио је:
Командантима 10., 11. и 12. пука, да убрзају пребацивање трупа преко Дрине и да продуже наступање у циљу овлађивања Семећем.
У 7 часова, готово цео 10. пук са два батаљона 12. пука, брдском брзометном и брдском Дебанжовом батеријом био је пребачен код Старог брода. Ове су трупе и даље сачињавале десну колону дивизије.
Командант дивизије до овог часа није имао везе са командантом 11. пука II. позива (лева колона), јер овај није имао више кабла, да би везу телефонску продужио, те се у овом времену није знало, у колико је овај пук успео код Вишеграда да се пребаци на леву обалу Дрине.
Дивизиска резерва од 2 батаљона 12. пука кретала се ка Вишеграду.
Командант дивизије наређује команданту десне колоне, под чију се команду ставља и добровољачка чета, да наступа са главном снагом ка Семећу, а споредном снагом да обезбеђује свој десни бок, као и да извиђа у правцу Годомиља и Жепа.
У 11.20 часова, командант дивизије добија извештај од команданта десне колоне да су 2 батаљона 11. пука избила на Лијеску и да непријатељ одступа ка Семећу.
У 16 часова командант дивизије са штабом превезао се сплавом преко Дрине код Вишеграда и у вече стигао на Лијеску.
Дејство Лимског одреда. Ноћ је прошла на миру. 4. кадровски пук је избио на коту 1324 југозападно од Лијеске; 5. кадровски пук на Сирову главу; 2. прекобројни пук III. позива на Облу главу. Истакнути су предњи делови и то: једна чета 5. кадровског пука на Ивицу (1497), а гранично-добровољачки одред на Палику (1227).
Десно је ухваћена веза са 11. пуком II. позива, а лево са Ибарским обвезничким пуком који се кретао ка с. Орахову.
На овој линији су трупе Лимског одреда остале 16. септембра и утврђивале се.
Резерва од 1 ½ чете 2. прекобројног пука III. позива била је на Заглавку.
Команданту леве колоне је нарочито наређено да извиђа према Рогатици.
О непријатељу се овог дана ништа није сазнало, нити је са њиме додир добивен.
Штаб одреда остао је на ушћу Лима.
Операције црногорских трупа
Командант Ужичке војске добио је овог дана овакав извештај од сердара Вукотића:
„Наредио сам, да трупе подоучне ми војске поседну и држе позиције: Град – к. 1093 – Петибор – к. 1212 – Јабука – к. 1094 – к. 1193 – Врановина – к. 1271 – Храњен са к. 1259. Ради осигурања мога десног бока наредио сам, да моја деснокрилна дивизија држи тесну везу са левим крилом Лимског одреда, особито са обзиром на правце из Рогатице.