Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Водећи рачуна о исцрпљености трупа у претходним борбама, командант VI. армије још 17. септембра обуставио је даље нападе.
Фронт VI. армије морао се скратити због губитака 16. корпуса, који су већ износили око 6000 људи избачених из строја, као и због сазнања да се Срби надмоћном снагом крећу против десног крила истог корпуса. Нада, да трупе VI. армије бар 17. септембра добију нешто одмора, била је изгубљена за већи део фронта.
Дејство 15. корпуса. Пре но што се 15. корпус повукао са истакнутих положаја према Лозници, његово лево крило успело је, да одбије један снажан напад надмоћних српских снага. Трупе овог корпуса у току 17. септембра вршиле су утврђивање Гучева.
Дејство 16. корпуса. Трупе левог крила овог корпуса утврђивале су се на гребену Борање. Трупе десног крила повучене су на висове западно од пута Љубовија – Крупањ, на линију: Корачица (667) – Ждрела – Шанац (822). Према 16. корпусу Срби су непрестано понављали нападе ка вису Шанац, појачавајући стално своју снагу код Крупња. Овај вис држала је чврсто 6. брдска бригада, све док борбено расположење Срба није попустило, после одбивених 8 напада.
Са јаком снагом предузели су Срби 17. септембра у 13 часова напад на положај између Ждрела и Корачице, који је бранила 1. и 2. брдска бригада. Ф. Ц. М. Тролман одупирао је се надмоћном нападу Срба, уводећи у стрељачки строј своју последњу резерву, па чак и самог себе и свој штаб. Али и поред свега овога, Срби су, потпомогнути својом јаком артилеријом, продирали све јаче. И ако су положаји 1. и 2. брдске бригаде на брзу руку утврђивани, јер су тек били поседнути; и ако су губитци били врло велики, ипак се борбена линија, која је постајала све тања, чврсто држала. Митраљеско одељење 1. брдске бригаде није се дало поколебати, када је нападни српски талас стигао на 20 корака, већ је продужило и даље своју убиствену ватру. На тај начин, 1. и 2. брдска бригада по цену великих жртава успеле су, да српски удар сломију непосредно пред сам упад Срба у положај ових бригада.
Командант 16. корпуса није смео допустити, да дође до поновног српског напада на растројени фронт корпуса, те је наредио да се повуче на висове позади р. Узовнице.
Командант VI. армије желео је да се фронт 16. корпуса још више скрати, како би од њега могао издвојити нешто трупа за армиску резерву, која је била неопходно потребна, не само за предстојеће борбе на фронту армије, већ и за сузбијање Срба, који су упали у Босну, и чија се акција све више осећала у позадини корпуса. Због овога командант 16. корпуса наређује да 13., 6., 7. и 9. брдска бригада поседну висове: Јаворник (674) – Мачков камен (771) – Кошутњу стопу (944). Као резерва, прикупљене су 1. и 2. брдска бригада позади положаја, на Ужиналишту (793).
109. ландштурмска бригада, чији одлазак за Сребрницу није више био неопходно потребан, остала је на левој обали Дрине код с. Дубровице и на Дубовику (681) према Узовници за осигурање десног крила 16. корпуса. Са овог положаја, бригада је била у могућности да анфиладном ватром потпомогне одбрану овог крила.
Сем тога, имао је 15. корпус да прими на себе део фронта између Биљега и Криве Јеле (Турски гроб), који је држао одред ђенералмајора Шњарића, али је то за први мах било немогуће извести, јер су на томе делу фронта Срби били веома активни.
Операције V. армије
Дејство 8. и 13. корпуса. Дејства 8. и 13. корпуса ове армије заустављена су снажним отпором Срба на доњем току Дрине, те је командант V. армије очекивао дејство Комбинованог корпуса Ф. М. Л. Крауса, који је без великог отпора прешао реку Саву код Јарка и подигао понтонски мост. Овај корпус имао је задатак, да дејством у позадину српских трупа олакша дејство 8. и 13. корпуса у њиховом фронталном нападу на јако утврђене српске положаје на доњој Дрини.
Дејство Комбинованог корпуса. Наступање овог корпуса од Јарка на југ 17. септембра наишло је на велике тешкоће, због јаког отпора Срба, чија је снага стално појачавана и који су одлично искоришћавали све природне ослоне тачке, као и због покривености и баровитости земљишта.
Операције српске војске
Операције I. армије
Ситуација се у току ноћи 16./17. септембра није изменила. Због непосредног додира са непријатељем биле су само чарке.
Протеривањем непријатеља у правцу Љубовије, потпуно је огарантован правац Љубовија – Прослоп – Пецка.
Да би се олакшала ситуација код III. армије, коју је непријатељ непрекидно нападао, командант I. армије се решио, да овог дана продужи енергичан напад и надирање у правцу десног непријатељског бока. У поноћи 16./17. септембра издаје заповест ОБр. 1245 за напад на непријатеља 17. септембра у овоме:
„Јуче је непријатељ са великом жестином нападао цео фронт III. армије и напад је одбивен, а само се лево крило (одред пуковника Мишића) повукло од Шанца на Милутинов гроб.
I . армија, која је данас са успехом потисла непријатеља испред себе: левим крилом са фронта Прослоп – Дуго ка Љубовији; центром преко Сенокоса – М. Рожња ка Пећи, а десним крилом преко Петковога брда ка Милетини и Подгорју, продужиће 17. септембра тек. год. енергично напад на непријатеља, ради чега наређујем:
1. Да Дунавска дивизија I. позива зором продужи, највише једним пуком, гоњење непријатеља пред собом правцем Прослоп – Дуго ка Љубовији, а осталу снагу да групише више на своме десном крилу тако, да смени Дунавску дивизију II. позива на Милетини и Подгорју и одатле енергично дејствује против непријатеља, пред собом, штитећи леви бок Дунавске дивизије II. позива.
2. Да Дунавска дивиз. II. позива окрене свој фронт за дејство преко Кулине ка Шанцу у десни бок непријатељских делова, који потискују одред пуковника Мишића.
3. Остаје и даље у армиској резерви 18. пешадиски пук но с тим, да га командант Дунавске дивиз. I. позива може у крајној потреби употребити до доласка команданта армије.
4. Хаубички дивизиони из састава армиске артилерије да дођу на линију Петрина стена – Мали и Велики Рожањ, где ће им место и улогу одредити командант армиске артилерије. Дугачки 12 с/м. топови да остану до даљег наређења на линији Брезак – Јаловик.
5. Командант Дунавске дивизије I. позива поправиће одмах своју телефонску везу, која је данас била врло рђава и безусловно осигурати како телефонску тако и релејну везу са армиским штабом.
6. Штаб армиски биће у Пецкој, а командант армије од 7.30 часова налазиће се на положају В. Рожањ, куда ће команданти Дунавске дивизије I. и II. позива упутити по 6 ордонанаса коњаника за одржавање везе.
О пријему ове заповести одговорити“.
Напад Дунавске дивиз. I. позива. Командант дивизије издао је своју заповест за протеривање непријатељских делова са положаја Милетина – Горица – Пећи – Бобија – Дуго и за даљи напад на Ждрела – к. 764 – Кичер и то:
4. и 8. пешад. пук I. позива, са дивизионом дунавског пољског артилериског пука, да продужи у зору напад на линију Милетина – Горица – Пећи – Бобија. По заузећу ове линије да се утврди.
18. пешад. пук I. позива да потпомаже напад 4. и 8. пешад. пука а по заузећу непријатељског положаја, да предузме напад правцем Кичер – Ждрела.
4. прекобројни пук I. позива да предузме напад на непријатеља на задњој ивици положаја Дуго, очисти га од непријатеља и утврди се на томе положају.
Дивизиски коњички пук заузеће положај 9. пешад. пука I. позива код Г. Љубовиђе и извиђати ка Љубовији, обезбеђујући лево крило дивизије.
Љубовиски одред са 2. хаубичком батеријом да поседне положај Зеленик – Бобије – Прослоп – Баре и држи га у својим рукама у циљу обезбеђења левог бока и позадине дивизије.
9. пешад. пук I. позива да дође на Рожањ у армиску резерву.
Непријатељ је још у току ноћи одступио са главнином са виса Дуго, оставивши само заштитне делове.
4. и 8. пешад. пук I. позива предузели су папад гребеном Соколске планине, потпомагани артилеријом са Јашаревог брда.
У 7.40 часова, 4. пешад. пук „Ст. Немање“ заједно са левим крилом трупа Дунавске дивиз. II. позива узима на јуриш положај Милетина.
У 8 часова лево крило 4. пешад. пука „Ст. Немање“ и 8. пешад. пук узимају на јуриш положај Горицу. Непријатељски делови претрпевши велике губитке напустили су ове положаје у највећем бегству, одступајући у два правца: гребеном Соколске планине ка Јагодњи и ка Дрини.
Око 9 часова командант 4. пешад. пука „Стевана Немање“ тражио је, да командант 4. прекоброј. пешад. пука I. позива у правцу са виса Дуго изврши снажан притисак ка Дрини, како би се заробила непријатељска артилерија и возови, јер непријатељ у дивљем бегству одступа.
У 9.30 часова командант дивизије наређује, да се 4. прекобројни пук крене у правцу преко Алијиног брда на Чермановића гај.
4. пешад. пук „Стевана Немање” задржао се на одсеку Подгорје – Милетина; 8. пешад. пук I. позива на одсеку Горица – Пећи, а 18. пешад. пук I. поз. продужио је наступање преко Рудине ка Ждрелу.
У 10.40 часова командант армије издаје заповест за што енергичније гоњење у правцу Дрине са циљем, да се непријатељу одсече одступни правац Крупањ – Узовница и да се одбаци од његових мостова на Дрини. Дивизија је продужила наступање у циљу гоњења непријатеља.
18. пешад. пук I. позива избио је на линију Рујевачке рудине – Ободник са резервом на Ждрелу.
8. пешад. пук I. позива избио је без борбе на фронт: Велеш – Карачица.
4. прекобројни пук I. позива стигао је у 19 часова на Чермановића гај.
Дивиз. коњички пук овладао је линијом Брђанска главица – Соколовача, а патроле су избиле на Дрину.
9. пешад. пук I. позива остао је у армиској резерви на Рожњу.
Трупе су у овом распореду заноћиле 17./18. септембра утврђујући заузете положаје.
Напад Дунавске дивиз. II. позива. У 5 часова издата је заповест за продужење напада на линију Кулине – Јасеновача – Милина.
У 6.40 часова командант 5. прекобројног пешад. пука I. позива јавља, да је непријатељ обасут јаком артилериском ватром на вису између Јасеноваче и Милетине и да напушта ровове. Командант дивизије наређује, да командант 8. пешад. пука II. позива енергично напада и омогући 5. прекобројном пуку, да протера непријатеља, који се према његовом десном крилу на фронту Јасеновача – Кулина још држи са извесним деловима.
Око 8 часова, наше трупе после огорчене борбе заузеле су Кулине, Јасеновачу и ћувик на Милини. Непријатељ је на целом фронту у нереду одступао, гоњен нашим трупама, које избијају на линију Ждрела – Кичер.
Трупе ове дивизије, због петодневних борби, биле су јако заморене, проређене губитцима и измешане. Укупна снага била је око 7 ½ батаљона, а велики број, нарочито активних официра, био је избачен из строја. Пошто је ова дивизија, према армиској заповести за овај дан, имала задатак да окрене свој фронт за дејство преко Кулине ка Шанцу у десни бок непријатеља, који потискује одред пуковника Мишића, то је командант дивизије наредио: да 5. прекобројни пук продужи наступање преко Бранковца и Јагодње и непријатеља нападне.
Да се 4. батаљон 9. пешад. пука II. позива крене за 5. прекобројним пуком као резерва.
Да се 1. батаљон 8. пешад. пука II. позива чим се уреди крене ка Шанцу и стави под команду команданта 5. прекобројног пука.
Између 15 и 16 часова, почели су пристизати на коту 813 поједини делови из 8. и 9. пешад. пука II. поз., али су били јако заморени.
У циљу даљег наступања и напада на непријатеља, који је држао линију: Шанац – к. 864 – Нешино брдо – Рујевачке рудине, командант дивизије издаје заповест и то:
Да 8. пешад. пук II. позива напада од Миленковог камена у правцу Шанца, држећи десно везу са трупама пуковника Мишића.
Да 5. прекобројни пук I. позива напада лево од 8. пешад. пука са коте 813 у правцу Бранковац – к. 864 – Нешино брдо.
Да се 9. пешад. пук II. позива прикупи у општу резерву позади коте 813.
Наступање, према овој заповести, предузео је само 5. прекобројни пешад. пук I. поз. и пред мрак је избио са својим предњим деловима према коти 864 и Нешином брду.
Остали делови 8. и 9. пешад. пука још су били у покрету са линије Кичер – Ждрела у циљу прикупљања на линију Миленков камен – к. 813.
Јако заморене трупе ове дивизије заноћиле су 17./18. септембра на простору: Јагодња – Миленков камен – Кулине, а нарочито делови 8. и 9. пешад. пука II. позива, који су се преко ноћи пребацивали преко јаруга и дубодолина, да би избили на нов правац дејства преко Јагодње.
У 20 часова командант I. армије шаље команданту Дунавске дивизије I. и II. позива ово наређење:
„Приликом даљег наступања обратите пажњу, да са фронта: Кошутња стопа – Мачков камен -Липничко брдо (777) не бисте били изненађени од стране непријатеља, ако непријатељ уопште те положаје држи. Стога је желити да ваши неангажовани пукови буду што прикупљенији на вашем десном крилу у току даљег рада.
Да командат Дунавске дивиз. I. позива примакне 9. пешад. пук I. позива ближе Милетини“.
Операције III. армије
Дејство Дринске дивизије II. позива
Овог дана у подне, непријатељ је понова отпочео пребацивање трупа преко моста код аде Курјачице, али је успео да пребаци незнатну снагу, јер му је то ометала наша хаубичка батерија, која је успела, да својом ватром прекине непријатељски понтонски мост.
Командант ове дивизије није никако могао оценити непријатељску снагу на десној обали Дрине код аде Курјачице, због покривености земљишта, али је имао утисак, да још нема јаку снагу пребачену преко Дрине, јер ништа озбиљно не предузима на фронту ове дивизије.
Напад Комбиноване дивизије
Командант дивизије још синоћ наредио је команданту 6. прекобројног пука, да данас 17. септембра продужи напад, надирући што јаче левим крилом ради опкољавања непријатеља на Рибарском брду. Авизирано му је, да ће се напад проширити и десно и лево од њега – на Главицу и Кулиште.
У 1 час извештен је командант десног крила, да ће из резерве са Крста стићи ппуковник Димитрије Павловић на Тршићско брдо, да му се прида још један батаљон, те да напада правцем Воћњак – Главице. Ппуковник Павловић стигао је на Тршићско брдо у 2.30 часова и придат му је 4. батаљон 17. пука I. позива.
Око 2 часа непријатељ је напао са Пушкаревца на десно крило 1. прекобројног пука, те батаљон овог пука, који је био упућен за осигурање левог бока 6. прекоброј. пука, није успео да се пребаци на леву обалу Штире. Због овога наређено је, да лево крило Комбиноване дивизије послужи као пиво, за напад центром и десним крилом.
6. прекоброј. пук кренуо се са Плећа око 2 часа правцем: Танка коса – кота 329 – кота 433. Пук није наишао на јачег непријатеља, те је око 5 часова заузео коту 433. На овој коти задржан је 1. батаљон као резерва; 4. батаљон развијен је за борбу према Еминовим водама, а десно од њега 2. батаљон. 3. батаљон упућен је са Кадине главе у позадину непријатеља на Рибарском брду, а батаљон. 2. прекобројног пука упућен је на Церик (481).
Десно крило дивизије отпочело је напад у 5 часова са три батаљона и то: са 2 батаљона правцем кота 205 – Пањик Главице, а са једним батаљоном кроз с. Плочу на Воћњачку косу и даље на Крајишнике.
У 6 часова послата је трупама писмена заповест ОБр. 1114 ове садржине:
„Непријатељ се хитно повлачи са Дрине у унутрашњост Босне.
Енергичним радом и дејством синоћ и јутрос 6. прекоброј. пук и делови осталих пукова заузели су коту 433 и Главицу баш тада, кад се непријатељ спремао за напад. Суседне дивизије налазе се на досадањим положајима.
За заузеће Гучева наређујем:
1. Коњица (1 ескадрон) остаје у Клупачком лугу извиђајући што енергичније простор између Жеравије, Дрине и Лознице.
2. Десна колона, командант ппуковник Димитрије Павловић, (2 батаљона 5. пука I. поз., 1 батаљон 17. пука I. поз., 2 митраљеза 5. пука I. позива и 1 пољ. брзомет. батерија. Свега: 3 батаљона, 4 топа и 2 митраљеза), напада са линије Главица – Крајишници на Црни врх. Напад почиње у 11 часова пре подне.
Командант десног одсека ппуковник Стеван Милетић упутиће једну пољску брзомет. батерију са 1 четом са Тршићског брда на линију Крајишници – Главица, где ће командир заузети најзгоднији положај са рејоном ушће Штире – Еминове воде.
3. Средња колона, командант ппуковник Драг. Узун – Мирковић, (6. прекобројни пук, 1 батаљон 2. прекоброј. пука и 1 вод болничара. Свега: 5 батаљона), напада са линије Кадина глава – кота 433 на линију к. 708 – Еминове воде. Напад почиње у 11 часова пре подне.
4. Лева колона, командант пуковник Милан Јаношевић, (2 батаљона 1. прекоброј. пука, 1 батаљон 2. прекоброј. пука и 1 вод болничара. Свега: 3 батаљона), напада са линије Велике Бобије и Пушкаревца на Кулиште. Напад почиње у 11 часова пре подне.
5. Напад десне колоне потпомаже пољска батерија са линије Главица – Крајишници. Напад средње колоне потпомаже 2. и 8. пољска батерија и 1 хаубичка батерија. Напад леве колоне потпомаже 4. пољска батерија и 1 хаубичка батерија. Где год буде могуће батерије помагаће и напад суседних колона.
По заузећу Кулишта одмах са Плећа послати 2 пољска топа на Кулиште, а чим они буду тамо пласирани, онда послати и остатак батерије. Ово ће извршити ппуковник Петар Лазаревић.
6. Између колона да буде везе и узајамног потпомагања ватром.
7. Чим се избије на Гучево одмах непријатеља гонити ватром и одмах се утврђивати.
8. За обезбеђење напада остају на десном одсеку 3 батаљона и 1 батерија под командом ппуковника Стевана Милетића. На средњем одсеку остаје 1 батаљон, 1 пољска батерија и 2 хаубичке батерије. На левом одсеку остају 2 батаљона, 1 пољска батерија и 1 хаубица. Командант средњег и левог одсека је ппуковник Боривоје Срећковић.
На Грнчарском гробљу остаје 1 батерија и једна чета.
9. Колоне треба све да се вежу за време напада телефоном са телефонском мрежом.
10. Пионирски полубатаљон продужиће рад на изради путова.
11. Завојиште на Гњилу (источно од Крста); I. пољска болница у Брезјаку; II. пољска болница код Јаребичке цркве.
12. I . степен мунициске колоне у Г. Брезјаку; II. степен мунициске колоне код Јаребичке цркве.
13. Трупне коморе на досадањем месту.
14. Профијантска колона у Г. Брезјаку.
15. Ја ћу бити на Крсту“.
Напад је сада узео веће размере имајући за крајњи циљ гребен Гучева.
Око 7 часова непријатељ јачине око 2 батаљона предузео је напад правцем Лозница – Крст на фронт једног батаљона 6. пука I. позива, али је јаком ватром и бомбама одбивен.
Око 9 часова предузима други напад у истом правцу и опет је одбивен.
До 9 часова десна колона је потисла непријатељске предње делове и на линији Пањик – Воћњачка коса – ступила је у борбу са непријатељском главнином.
У овом времену непријатељ је још држао Рибарско брдо.
Због бочног дејства митраљеског одељења десне колоне, и покрета једног батаљона средње колоне ка Церику (481), непријатељ је био принуђен овог дана по подне, да напусти Рибарско брдо и да се повуче ка Главици.
Око 10 часова средња колона је заузела Церик (481).
Непријатељ, који је од Лознице нападао на Тршићско брдо (на батаљон 6. пука I. позива), после одбивена два напада, није до подне нападао, већ се утврђивао поред железничке пруге између Сухог бунара и Лознице, што је кочило рад десне колоне.
У 11.40 часова, командант дивизије наређује ппуковнику Милетићу на Тршићском брду ово:
„Одмах упутите један батаљон опште резерве команданту десне колоне ппуковнику Павловићу, који сада напада на Главицу (337), те да га помогне. Други батаљон опште резерве остаће и даље на Тршићском брду, а под мојом непосредном командом“.
Напад се развијао по подне овако:
Десна колона је добила појачање од једног батаљона из опште резерве.
Око 18.30 часова заузет је Пањик на јуриш, кад је деснокрилни батаљон десне колоне продужио напад на косу пред Крајишницима, на коју је избио у 21 час. По напуштању Пањика, непријатељ се није задржавао на Главици, јер је део наше средње колоне загрозио позадини овог положаја. Наше трупе избиле су на Главицу око 19.30 часова, одакле су одмах упућена два батаљона на коту 322, а остале трупе задржате су на Главици ради преноћишта.
По паду Главице средња колона је била слободна за покрет ка Еминовим водама, али покрет није предузет због неприкупљености ове колоне.
Лева колона, после врло јаке борбе на Пасковцу, овладала је у току ноћи 17./18. септембра котом 599 на Кулишту.
У току напада овога дана, артилерија је снажно садејствовала, и то: батерије са Тршићског брда и Клупачких коса помагале су десну колону; батерије са Тршићског брда и коте 317 средњу колону; а батерије са В. Бобије и коте 317 леву колону.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Ова дивизија успела је да заузме Мамутовац и прикупља своје трупе северно од Биљега, пошто је дејством Моравске дивизије II. позива на Орлујаку непријатељ повукао своје трупе испред Костајника.
Дејство Моравске дивиз. II. позива
У току овог дана дивизија се прикупљала на Орлујаку у циљу напада на Турски гроб и Криву Јелу, куда се непријатељ повукао.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивизије II. позива
На фронту ове дивизије није било ничега значајног.
Трупе, које су биле деташоване Дринској дивизији II. поз. (пук са батеријом), враћене су у састав Тимочке дивизије II. позива.
У 19 часова добивено је наређење од команданта II. армије ОБр. 4352 ове садржине:
„Пошаљите одмах најкраћим путем у Причиновић мачвански 2 батаљона пешадије, где да се јаве команданту Тимочке дивизије I. позива пуковнику Војиславу Живановићу. Батаљони да се крећу форсирано. Понети што више муниције“.
У 19.30 часова упућена су 2 батаљона.
Дејство Моравске дивиз. I. позива
У 11 часова добивен је од команданта Моравске дивиз. I. позива извештај ОБр. 621 (писан у 10.20 часова) ове садржине:
„Овог часа добивен је овај извештај од команданта десног одсека: „Непријатељ је отворио понова артилериску ватру на наше положаје. Ватра је много слабија него јуче по подне. Гађа пешадију, али је пешадија добро укопана у рововима и губитци су готово никакви; метци пребацују као и јуче. У свима ноћашњим борбама на превијалиште није донешено више од 39 војника са оба одсека. Наредио сам, да се утврђења што боље поправе, јер непријатељска артилерија гађа врло нетачно, а непријатељска пешадија прикупљена је сва позади царинарнице у шуми на десној обали Дрине.
Непријатељ од пешадије има на ушћу Дрине 3 пука: 37., 53. и 79. од којих на десну обалу није прешло више од 5 – 6 батаљона, који су досадањим својим нападима преполовљени“.
У 14.30 часова добивен је телефонски извештај од команданта Моравске дивизије I. позива, да по извештају команданта Парашничког одреда, непријатељ је отпочео прелаз преко моста код Раче у колонама, те се води јака борба.
У 14.35 часова командант II. армије шаље команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 1334, ове садржине:
„Непријатељ је прешао Саву према Јарку и наша одељења запречавају му надирање. Упућена је тамо сва армиска резерва да продирање запречи.
Док се ситуација на овоме месту боље не разјасни наредите, да се сви возови и све установе ваше дивизије евакуишу иза линије: Бела река – Варна, користећи све комуникације, које воде југозападно од линије: Клење – Дубље – Слепчевић – Богосавци – Маови, као и ту линију. За сада сем овога чишћења, не треба ништа предузимати, већ одржати најстрожију опрезу за највећи отпор према противнику и извештавати ме о ситуацији на фронту.
Одред на Парашници, док се не поврати ред код III. позива, нека се сам побрине за осигурање свога бока.
Постарајте се, да веза са мном не буде прекинута и да се не изазове забуна. Ако десно крило буде много угрожено, повуците га на утврђени положај Црне Баре“.
У 16 часова престала је борба у Парашници. Наше су трупе остале на својим положајима у својим рововима, који су на 1200 – 1300 метара од места прелаза.
У 17.30 часова командант II. армије шаље наређење команданту Моравске дивизије I. позива ОБр. 1348 ове садржине:
„Постарајте се да нађете и трупама предате путовође за ове правце:
1. Црна Бара – Клење – Слепчевић – Богосавац – Маови;
2. Црнобарски салаши – Клење – Скрађани – Дуваниште – Добрић;
3. Бадовинци – Змињак – Липолист – Цуљковић;
4. Дубовић – Рибари – Косовац;
5. Колибе Самуровића – Прњавор – Петковица – Парлог (к. 206).
Ово треба извршити одмах, јер је могуће да употреба путовођа настане још у сумрак“.
У 19 часова командант II. армије шаље команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 1358 ове садржине:
„У случају да будете принуђени, да са дивизијом одступите, одступићете на положаје, на линији од речице Бечаја (Парлог кота 206), Цуљковић – Парлог сев. источ. од Цуљковића – Бели камен. Те положаје ћете посести, утврдити и бранити, везујући се лево са Тимочком дивизијом II. позива на положајима код Чокешине и Видојевице, а десно са Тимочком дивизијом I. позива на десној обали р. Мутника. Инжињерија Тимочке дивизије I. позива утврђује ослоне тачке Грабовац – Бобије, а инжињерија те дивизије Парлог код Цуљковића и Бели камен.
Трупе Тимочке дивизије I. и II. позива, које су сад на десном крилу код Парашнице одступиће преко Богатића, Дубља, Слепчевића, Богосавца и Маова, и посести положаје на коси југоисточно од Маова, где ће и ући у састав своје дивизије.
Одступање дивизије заштићаваће Тимочка дивизија I. позива код Причиновића и Коњичка дивизија на положајима: Богатић – Метковић – Клење. Са армиским штабом постићи везу у Бојићу. Ово наређење служи као директива у случају, да не буде могло да се изда детаљније наређење“.
Дејство Коњичке дивизије
У 7 часова командант II. армије добија од команданта Коњичке дивизије извештај ОБр. 748 (писан у 5.40 часова) ове садржине:
„Командант одсека са Дреновца јавља ово: „Противник ноћас није вршио никаква кретања после борбе, коју је имао са 1. коњичким пуком. Задржао се је у кључу наспрам Јарка на нашој обали. У току ноћи чула се лупа позади Дреновачке аде и кретање артилерије. 1. и 4. коњички пук држе Дреновац и простор наспрам Дреновачке аде, пешадија још није стигла. Простор око Рибњаче због баруштина непролазан је“.
У 9 часова добивен је извештај ОБр. 750 (писан у 8.20 часова) ове садржине:
„Борба је отпочела код села Дреновца јутрос у 6 сати, кад је стигао батаљон пешадије из 20. пука. У 7 сати стигле су и три чете из Шапца. Наше трупе држе положаје код села Дреновца. Непријатељска јачина цени се два батаљона пешадије, пребачених на десну обалу Саве; једна батерија дејствује са леве обале Саве наспрам Дреновачке аде. Овај извештај поднео ми је потпуковник Миљковић, који је био лично на месту, где се води борба. Командант одреда извештава ово: „Просторија око Рибњаче врло је блатовита и непролазна, те једно то, друго противничка батерија пласирана позади Дреновачке аде спречава нападни покрет на кључу у правцу Јарка. За сада се држим одбране положаја села Дреновац“.
Командант II. армије шаље у 9.30 часова команданту Коњичке дивизије наређење ОБр. 1321 ове садржине:
„Извештај ОБр. 750 примио сам, али из њега не видим јасно, шта се предузима да се непријатељ пребаци јер ако се пусти да се он ојача, онда је намера промашена. И сами можете оценити довољну опасност, ако би се непријатељ ту пребацио са озбиљном снагом; стога се мора безусловно спречити. Ако је ситуација таква, да треба појачати наше трупе, онда ме благовремено известите, те да могу на време упутити трупе од Дубља. Од пресудне је важности да држите непрекидну везу са командантом одреда код Дреновца и да ме непрекидно извештавате о моментима акције, јер су досадашњи извештаји били ретки и непотпуни, те по њима нисам био довољно обавештен. Јавите ми, да ли сте осигурали правац преко Узвећа“.
У 11.10 часова добивен је извештај од команданта Коњичке дивизије ОБр. 753 (писан у 10.30 часова):
„Командант граничног одсека из Дреновца јавља у 9.45 часова: „Ситуација код одреда доста је критична. Противник напада са снагом више од 1 пука и непрестанце добија појачање. Ако будем принуђен на повлачење повлачићу се правцем: Шеварице – Причиновић“.
Наредио сам команданту одсека, да противника протера и Дреновац пошто пото задржи и утврди“.
У 12.22 часа командант II. армије шаље команданту Коњичке дивизије наређење ОБр. 1325 ове садржине:
„Наредио сам, да се одмах пошаље преко Белотића у Шеварице 4 батаљона пешадије и две брзометне батерије за појачање одреда код Дреновца, и наредио сам команданту Тимочке дивизије I. позива пуковнику Војиславу Живановићу, да лично похита у Дреновац те да прими команду над тамошњим одредом и предузме даљу акцију против непријатеља. Издајте команданту одреда потребна наређења, да се стави под команду пуковника Живановића, а постарајте се да га осигурате вашом везом са армиским штабом. Саопштите ово команданту одреда и препоручите му, да безусловно до доласка појачања задржава продирање непријатеља“.
У 14 часова добивен је извештај команданта Коњичке дивизије ОБр. 757 (писан у 12.45 часова):
„Од команданта одреда за непосредну одбрану у 11.50 часова добио сам овај извештај: „Противник са јаком снагом напада положај село Дреновац. Десно крило и центар добро су се држали, али је лево крило попустило. Груписао сам све што сам имао и вршим контра напад. Сад баш добих извштај да непријатељ баца понтоне позади Дреновачке аде. Наредио сам енергично дејство артилеријом. Чинићу све шго могу да положај одржим“.
У 20.40 часова добивен је извештај од команданта Коњичке дивизије ОБр. 762 (писан у 18.40 часова) ове садржине:
„Командант 3. коњичког пука из села Глушци у 16.30 час. јавља ово: „По извештајима официрских патрола и командира 3. ескадрона Шумадиског дивиз. коњичког пука мајора Јеротића, непријатељ наступа јачином око 3 батаљона и 1 – 2 батерије од Дреновца преко Шеварице и дошао је до пред село Узвеће у 15.20 часова. Упутио сам јаке патроле ка непријатељу, а сада се крећем са целим пуком да заузмем село Узвеће. У правцу Митровице и села Равња непријатеља сада нема“.
Ја сам наредио да 3. коњички пук поседне Узвеће, али налазим да га треба посести још јаче и пешадијом с обзиром на важност правца: Глушци – Митровица и положај осталих трупа на Сави и Дрини“.
Поводом овог извештаја командант II. армије наређује команданту Коњичке дивизије, да се за помоћ у пешадији обрати команданту Тимочке дивизије I. позива.
У 22.30 часова добивен је извештај од команданта Коњичке дивизије ОБр. 764 (писан у 21.40 часова) ове садржине:
„Командант 3. коњичког пука из села Узвећа у 16.30 часова извештава: „Са пуком заузео сам и посео за упорну одбрану село Узвеће, данас око 14 часова. Пре заузећа села крстариле су у околини непријатељске патроле, које сам сузбијао ка селу Шеварице. Око 18.15 часова непријатељ је у два маха узастопце јуришао пешадијом на предњу ивицу села, али је дочекан јаком ватром и сузбивен. Јачину непријатеља нисам могао да утврдим, али је официрским патролама утврђено, да је посео западну ивицу села Шеварице – Павловачу до Битве и да је код Чеврнтије посео друм: Митровица – Шабац једном четом пешака, једним водом коњаника и одељењем митраљеза. Везу са командантом Тимочке дивизије I. позива у Табановићу ухватио сам“.
Дејство Шабачког одреда
На фронту овог одреда није било ничега значајног.
Распоред одреда у вече 17. септембра био је овај:
1. Североисточни одсек: од старог ђумрука до реке Думаче поседају: 2 чете 6. пука III. позива, 1 чета 10. пука I. позива, две чете последње одбране, једна хаубичка батерија (на гробљу) и Шумадиски дивиз. коњички пук I. позива;
2. Северни одсек: од Саве па до друма Шабац – Табановић поседају: 2 чете из градског батаљона, 2 чете из 6. пука III. позива, 1 Дебанжова батерија од 4 топа и 2 митраљеза 1. коњичког пука;
3. Западни одсек: од друма Табановић – Шабац па западно до закључно артилериске касарне, поседају: 1 чета из градског батаљона, 1 ескадрон Шумадиског коњичког пука, 1 ескадрон Тимочког коњичког пука, 1 Дебанжова батерија од два топа, једна батерија мерзера од две цеви и 2 митраљеза Тимочког коњичког пука;
4. Одредска резерва: 1 чета градског батаљона, 1 чета из 6. пука III. позива на раскрсници друмова: Шабац – Богатић и Шабац – Табановић у вароши на левој обали реке Камичка;
5. Командант 4. батаљона 10. пука и батаљон 20. пука I. позива ућиће у састав оног одсека, на који наиђу и свити се делом у резервни поредак, пошто прођу кроз стрељачки строј јединица, које бране северни и западни фронт Шапца.
Шумадиски дивиз. коњички пук прикупиће се на јужној страни друма Богатић – Шабац са задатком: да осигурава леви бок и позадину II. армије и дође у везу са трупама, које буду упућене са јужне стране. Овај пук биће под командом команданта западног одсека.
6. Штаб команданта одреда је у хотел Америци у Шапцу.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 8.10 часова добивен је од команданта ове дивизије извештај ОБр. 718 (писан у 7.20 часова) ове садржине:
„Стање је редовно. Код дивизије прикупљено је на Грабовцу: 2 батаљона 14. пука, 1 батаљон 20. пука са 4 митраљеза, 1 ½ батаљон 15. пука са митраљезом и три пољске брзометне батерије. Батаљон 15. пука I. позива, који је у Тимочкој дивизији II. позива, још није стигао“.
У 11.40 часова командант II. армије шаље команданту Тимочке дивиз. I. позива наређење ОБр. 1325 ове садржине:
„Непријатељ се пребацио код с. Јарка и грози позадини армије на Дрини. Наше трупе задржале су непријатеља код с. Дреновца. Наредите, да се 4 батаљона те дивизије са две батерије крену хитно преко Белотића – Причиновића за Шеварице, те да се непријатељ сузбије и пребаци преко Саве. Ви лично са помћником начелника ђенералштаба крените се брзо за село Дреновац, где се налази командант одреда пуковник Милан Туцаковић. Примите команду над целим одредом, проучите ситуацију и задржавајте непријатеља, док вам не стигну трупе, па онда извршите енергичан напад, да га пребаците. У крајњем случају, ако то не можете извршити, запречите непријатељу свако продирање у унутрашњост. Пуковник Туцаковић упознат је са земљиштем и приликама код непријатеља. Везу са мном одржавајте преко Коњичке дивизије и извештавајте ме о свима фазама борбе. Начелника штаба оставите у Грабовцу са остатком трупа и наредите му, да се сви ваши возови ешелонирају на правац: Штитар – Слепчевић – Богосавац и даље“.
У 15.45 часова наређено је из армије телефоном начелнику штаба Тимочке дивиз. I. позива мајору Косићу, да се одмах крене са четом 15. пука и батеријом са Грабовца на Јевремовац, ради заштите тамошње артилерије. Када буде стигао 3. батаљон 15. пука I. позива из Чокешине (код Тимочке дивиз. II. позива) у Грабовац, да се и он доведе на Јевремовац и уђе у састав одреда мајора Косића, ради чега оставити наређење команданту батаљона на Грабовцу.
У 15.50 часова командант Тимочке дивизије I. позива шаље команданту II. армије извештај ОБр. 720 ове садржине:
„У 14.50 часова нашао сам се са пуковником Туцаковићем и ситуација је оваква: непријатељ у јачини три пука и 3 – 4 батерије од којих је једна хаубичка, натерао је наше трупе да се повуку од Шеварице и Стејара ка Јерезу и Причиновићу (југоисточном делу). Дреновачку аду непријатељ је заузео и преко ње пребацује се. Један ескадрон, који сам нашао у Причиновићу, истурио сам на његову источну ивицу према Шеварицама, да по могућству задржи непријатеља, док моје трупе не пристигну. Ако у овоме успем, истурићу моја два батаљона (по један лево и десно од пута за Шеварице) на источну ивицу Причиновића, а 3. батаљон јужно од њих да помогнем одступајуће пешачке делове ка Јерезу и да по могућству задржим непријатељево даље надирање. Стање је врло озбиљно, све ће зависити од благовременог пристизања мојих трупа, јер Туцаковићеве трупе доста су растурене“.
У 18.15 часова добивен је од команданта Тимочке дивизије I. позива извештај ОБр. 722 (писан у 17.40 часова) ове садржине:
„Кад сам послао извештај ОБр. 720, ја сам га послао на основи информација, које сам онога момента добио од пуковника Туцаковића. Међутим кад сам лично расмотрио ситуацију нашао сам ово: одред пуковника Туцаковића просто је најурен са положаја у највећем нереду а пешадија је у растројству. Ну благодарећи томе, што се непријатељ зауставио код села Шеварица – Стејаре, ја сам са мојим трупама посео положај: предњу (источну) ивицу села Причиновића, на пут који води ка Толић пољу на левој обали Јереза. Обе батерије метуо сам испред села Табановића на десној обали Јереза према слову „р“ код речи Јерез. Наредио сам угврђивање положаја. Коњички пук са батеријом, наредио сам да буде на крајњем десном крилу борбеног распореда. Батаљоне 10. и 20. пука, који су били у данашњој борби растројени, прикупљам. До сад имам од њих по једну јачу чету. Сви официри тврде, да непријатељ има око 3 пука. Штаб дивизије биће у Таба овићу“.
У 20 часова командант II. армије шаље команданту Тимочке дивиз. I. позива по ордонанс официру мајору Драгиши Ивковићу овакво усмено наређење:
„Да командант дивизије организује одсудан отпор противнику. Ноћас ће му стићи у Причиновић два батаљона 14. пука II. позива. Да нареди, да се ови батаљони причекају и распореде. Упућена су и три батаљона из Шумадиске дивизије I. позива и они ће му моћи до сутра стићи за појачање. Нека употреби сва средства, да се противник сузбије, а вероватно је, да и он сам неће моћи да наваљује, пошто је I. армија код Крупња постигла велике успехе. Ако осети велики притисак нека ми јави, да се за времена позове Шумадиска дивизија, која је на Текеришу, и која ће моћи још у току једнога дана да ступи у дејство. Његов батаљон у Јевремовцу и батерија намењени су за Шабачки одред и они ће се ноћас упутити за Шабац. Стога, ако му је потребно, нека их отуда врати. Наређено је мајору Косићу, да му дође у Причиновић“.
У 22.10 часова добивен је од команданта Тимочке дивизије I. позива извештај ОБр. 725 ове садржине:
„Према последњим извештајима добивеним од коњице, непријатељ се зауставио на линији Стејара – с. Шеварице – Павловача. Његова јачина по свима извештајима изгледа да до вечерас није прелазила три пука пешадије, један пук коњице и 3 – 4 батерије од којих је једна хаубичка.
Борба се утишала између 17.30 и 18 часова. У 18.15 часова непријатељ је са линије Шеварице – Павловача извршио два јуриша на делове 3. коњичког пука, који је посео североисточну ивицу с. Узвећа. Оба напада одбивена су јаком ватром, после чега се непријатељ повукао и задржао у својим окопима на линији: Павловача – Шеварице. У овом моменту на целом фронту је мирно. Трупе ове дивизије држе линију: Причиновић – Толић поље са оваквим распоредом:
Леви одсек од северозападне ивице села до према Игњатовици један батаљон 15. пука; одатле до према друму за Табановић један батаљон 14. пука; одатле југоисточно до последње раскрснице у селу 2. батаљон 14. пешад. пука; одавде до Јереза (пут Шеварице – Шабац) 4. батаљон 20. пеш. пука; на простору између Јереза и Саве 4. коњички пук. Село Узвеће држи 3. коњички пук, који је у тесној вези са трупама мога левог крила.
Две пољске батерије су између Јереза и с. Причиновића, западно од друма. У резерви су остатци батаљона из 10. и 20. пука I. позива (до 1200 људи) у близини артилерије.
Штаб дивизије је у близини артилерије.
Усмено наређење, достављено ми по ордонанс официру, примио сам и предузео све мере да се исто изврши“.
Тешка артилерија
Командант II. армије наредио је у 6 часова команданту тешке артилерије пуковнику Милошу Михаиловићу, да тешку артилерију одмах крене са Слатинског положаја и наоружа објекте раније израђене на коси Јевремовац – Раскршће.
У 15.30 часова наредио је усмено команданту тешке артилерије, да одмах иде на положај Јевремовац – Раскршће и за случај да се наше трупе буду повлачиле, да према ситуацији управља тешком артилеријом, водећи рачуна о сигурности артилерије на овом положају. Телефонску везу да успостави са командантом армије.
Операције Ужичке војске
Командант Ужичке војске добија извештај од команданта коњичког дивизиона, да је вођа официрске патроле, која је упућена правцем Семећ – Рујник, јавио, како је једна непријатељска чета заноћила у Бранковићу и јутрос зором одступила незнано куда. Патрола је продужила кретање у правцу Медник – к. 1130 – с. Миалово и извештава, да је сва аустриска војска одступила ка Романији и Власеници. Извештај је прешао преко команданта Шумадиске дивизије II. позива, који га је прочитао и доставио команданту Ужичке војске.
Командант дивизиона у 13 часова стигао је источно од Рогатице спрам села Добромеровића. У 13.20 часова патроле овог дивизиона, заједно са црногорским трупама, ушле су у Рогатицу.
Дејство Ужичке бригаде
Ноћ 16./17. септембра прошла је на миру.
У 8 часова командант Ужичке војске наређује, да одред код Пашиног брда што јаче притискује ка Сребрници. У циљу дејства на десни бок непријатеља, који је прешао Дрину код Љубовије, послати једну чету са задатком да заузме Факовић. Према овоме наређењу упућен је 2. батаљон 4. пешад. пука II. позива са добровољачком четом преко с. Осмаче на положај Брежане – Примилац, који је заузет после краће борбе. Батаљон је на овом положају заноћио.
Стање пребачених трупа у 21 час било је овакво:
Десно крило на караули Прибићевцу са главном на Брежанском брду; лево крило на Осмачи са деловима на Караџином брду. Непријатељски делови повукли су се правцем ка Сребрници.
Дејство Шумадиске дивиз. II. позива
У 8 часова командант Шумадиске дивиз. II. позива добија заповест команданта Ужичке војске ОБр. 728 ове садржине:
„Према извештајима непријатељ одступа једним делом ка Романији – Сарајеву, а другим ка Власеници. Да би се сазнала јачина и место одступајућих колона наређујем:
1. Да један ескадрон коњице продужи енергично извиђање преко Рогатице и Громиље ка Романији. Фронт извиђања лево до реке Праче, а десно до реке Рабитнице. Добивени додир са непријатељем, да се пошто пото одржи;
2. Други ескадрон са два митраљеза од Громиља продужиће извиђање преко Мркаља ка Власеници. Једна јача официрска патрола од механе Пијеска извршиће извиђање у правцу Кладањ и Криваје реке;
3. Добровољачка чета са четом 12. пука и топом од Зечице кренуће се преко Бабјака, Мислова и реке Криваче на Краљеву гору са задатком, да рашчисти просторију између правца Рогатица -Власеница и реке Јадра, и дејствује у бок и позадину Власенице. Десно ка Сребрници дејствује одред од Бајине Баште;
4. Одред са Орљевине заузеће и утврдиће положај код Бабјака и извиђаће у правцу Игришника, Поџепља и Мркаља;
5. Остатак дивизије прикупиће се, заузеће и утврдиће линију: Медник – Тмор. Резервом утврдити положај: Јастребица – Врањ. Лево одржавати везу са Лимским одредом на линији Јеласје – Хум; 4. кадровски пук овог одреда заузеће положај испред Рогатице и посешће ово место.
6. Пионирски полубатаљон да форсира рад на изради моста.
Командант армије биће у Вишеграду.
На основи ове заповести, извршен је распоред трупа Шумадиске дивизије II. позива, који је у вече био овакав:
11. пук II. поз. са брдском брзомет. батеријом држи линију: Тмор – Безимени вис к. 1154;
10. пук II. поз. са брдском брзомет. батеријом држи линију: Медник к. 1236 – Буков дел – к. 1044 – к. 1072;
12. пук II. позива са своја два батаљона и брдском Дебанжовом батеријом држи Бабјак – к. 1254;
Добровољачка чета и чета 12. пука са брдским Дебанжовим топом наступа преко Бабјака и Мислова;
Дивизиска резерва од два батаљона 12. пука II. позива била је на линији: Врањ – Брдиње;
Коњички дивизион западно од Рогатице извиђа у правцу Романије и Громиља;
Пољски артилериски дивизион код Вишеграда;
Пионирски полубатаљон код Вишеграда и Старог брода, на изради мостова;
Дивизиски штаб и телеграфско одељење на Лијесци.
Дејство Лимског одреда
Командант одреда добио је ову заповест од команданта Ужичке војске;
1. Да се одред прикупи на положају: Јеласје – Хум и што јаче се утврди;
2. Да 4. кадров. пук са брдском батеријом продужи форсирано покрет преко Хадровића, Хума и Рогатице и заузме положај Град са потребним обезбеђењем према Романији. У Рогатици оставити једну чету као посаду;
3. Добровољачко-гранични батаљон продужиће покрет долином Праче са задатком, да од непријатеља рашчисти правац Рогатица – Сарајево долином Праче тежећи, да се дохвати Витеза и Јаворине планине, ради извиђања и дејства ка Сарајеву;
4. Команданту Ибарског обвезничког пука саопштити, да предузме покрет и заузме положај око села Изгумање са задатком, да одржава везу са црногорским трупама.
На основи ове заповести наређено је, да се трупе одмах крену својим објектима.
До мрака 5. кадровски пук је био на Јеласју са 3 Дебанжова брдска топа, а 2. прекобројни пук III. позива (2 батаљона) на Хуму такође са 3 Дебанжова брдска топа.
Резерва од 1. и 4. батаљона 2. прекобројног пука III. позива дошла је у с. Хадровић, а доцније наишла је на Козје воде.
4. кадровски пук заузео је Град.
Ибарски обвезнички пук пре подне је стигао на Шаран испред фронта Јеласје – Хум и везао се са Црногорцима, који су били на Мокром лугу више Дуљевића.
Гранично-добровољачки батаљон кренуо се за долину Праче и заноћио код железничке станице Месић.