Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 16. корпуса
18. септембра, кад су трупе овог корпуса употребљавале сва могућа средства да своје нове положаје утврде, Срби су прешли у напад на целом фронту. Три српске дивизије (Комбинована, Дринска I. и Моравска II. позива), којима су се придружиле и две дивизије (Дунавска I. и II. позива), које су повучене из Срема и овамо упућене (ово је по аустриским податцима), употребиле су крајње напоре, да заузму истакнути угао положаја 16. корпуса према Крупњу: Мачков камен – Кошутњу стопу, процењујући тачно, да ће падом ових тачака пасти целокупна линија 16. корпуса. Али сви напори Срба у току 18. септембра, у нападу на Мачков камен и Кошутњу стопу, остали су узалудни.
Дејство 15. корпуса
Исте судбине били су и сви напори Срба да заузму Турски гроб и Биљег на фронту 15. корпуса. На висовима код Г. Борине успела је 10. брдска бригада, не само да одбије српске нападе, већ су, 2. батаљон из 92. пешад. пука и батаљон босанско-херцеговачког пука, запљенили чак и три српска топа. Тако исто пропала су и три снажна напада Срба на вис Кулиште. Али због великих губитака, морало се појачати и Кулиште и Црни врх са одредом пуковника Филиповића, који је био у корпусној резерви. Поред свега овога, у току ноћи 18./19. септембра, 1 ½ батаљон српских трупа успева да продре на крајњем левом крилу корпуса и да заузме Црни врх (769).
У току борбе на левом крилу 15. корпуса, 42. хонведска дивизија из 13. корпуса (V. армија) налазила се такође у тешкој борби код аде Курјачице према Лозници, па ипак је добила наређење Врховне команде, да пошаље у помоћ 15. корпусу све трупе, које јој нису неопходно потребне. На основи овог наређења упућена су три хрватска батаљона и једна батерија ка левом крилу 15. корпуса. Али кад је пуковник Петровић са овим трупама стигао, гребен Гучева је био понова у рукама трупа 15. корпуса. Сад је тек могла бити упућена маршевска бригада 40. хонведске дивизије на крајње лево крило 15. корпуса у циљу попуне проређених пукова.
У току 11 дана непрекидних борби 15. корпус је изгубио око 10.000 људи.
Операције V. армије
Дејство 8. и 13. корпуса
8. и 13. корпус ове армије очекивали су и даље дејство Комбинованог корпуса, водећи на своме фронту артилериску борбу.
Дејство Комбинованог корпуса
Комбиновани корпус овог дана преузима наступање у четири колоне:
104. ландштурмска бригада од Митровице ка Ноћају;
Колона пуковника Пфлуга (из 21. ландверске дивизије) ка Узвећу;
14. и 57. пешад. бригада ка Причиновићу;
58. пешад. бригада дуж Саве ка Шапцу.
Јаке српске снаге бациле су се у сусрет главној колони (14. и 57. бригада) код Причиновића, где је настала огорчена борба.
Операције српске војске
Операције I. армије
Трупе ове армије (Дунавска дивизија I. и II. позива) предузеле су овог дана у јутру даље наступање. У јутру овог дана командант I. армије шаље дивизијама ову заповест ОБр. 1275 за гоњење побеђеног непријатеља:
„Наши савезници односе победу за победом. Руска победа над Аустријанцима је потпуна. Читави аустриски корпуси су готово уништени. Руси енергично гоне и до сад су заробили преко 100.000 војника и 400 топова и више застава. Немачке трупе, које су хитале у помоћ Аустријанцима, нису успеле да зауставе опште бегство, већ су и Немци изгубили 36 градских топова и преко 5000 војника.
16. и делови 15. непријатељског корпуса, који су били према I. нашој армији у нереду одступају преко Дрине, остављајући за собом многе мртве, рањене, заробљенике, оружје и другу спрему.
Наша војска на целоме фронту предузима офанзиву, а Ужичка војска успешно продире кроз Босну преко Сребрнице ка Рогатици, а делом снаге према нашој Љубовији. Наређујем:
1. Да Дунавска дивизија I. позива гони побеђеног непријатеља ка Дрини фронтом: Љубовија – Чермановића гај – Ободник – Рујевачка рудина тако, да између ње и Дунавске дивизије II. позива буде граница Мачков камен – Борањска река до Оглавице западно од Читлука, а потом правац Зворник. Пројектовану заповест команданта Дунавске дивиз. I. позива за гоњење, коју је мајор Симовић саопштио телефоном јутрос, одобравам.
2. Да Дунавска дивизија II. позива гони побеђеног непријатеља ка Дрини фронтом: Мачков камен – Кошутња стопа одржавајући десно везу са III. армијом, а лево са Дунавском дивизијом I. позива. Командант Дунавске дивизије II. позива послаће ми своју заповест, коју на основи ове буде издао.
3. Граница између Дунавске дивизије II. позива и III. армије да буде Радаљ река.
4. Обе дивизије да задрже најмање по један пешачки пук у армиској резерви и то Дунавска дивизија I. позива код Милетина, а Дунавска дивизија II. позива код Кулина или Шанца.
5. Армиски штаб остаје у Пецкој, с којим треба одржавати трајну телефонску и релејну везу и извештавати ме одмах о сваком важнијем догађају.
6. О пријему ове заповести одмах одговорити“.
Напад Дунавске дивизије II. позива
Пре но што је добио горњу заповест команданта I. армије, командант Дунавске дивиз. II. позива на основи ранијих заповести и наређења издаје своју заповест у 6 часова:
Да коњички дивизион упути патроле преко Јагодње и Перунике са задатком извиђања непријатеља и хватања везе са трупама III. армије;
Да 5. прекобројни пешад. пук наступа у правцу безименог виса југозападно од Кошутње стопе одржавајући десно везу са 3. пуком II. позива из III. армије;
Да 8. пешад. пук II. позива наступа лево од 5. прекоброј. пука у правцу Мачковог камена;
Да се 9. пешад. пук II. позива креће гребеном Јагодње и дође у резерву југозападно од Шанца;
Да се артилерија развије на Бранковцу и Јагодњи.
У 8.15 часова командант 9. пешад. пука II. позива јавља, да је са пуком избио на косу позади Бранковца, да је у вези са артилеријом, која већ садејствује, а тако исто у вези је и са 5. прекобројним и 8. пешад. пуком. Наређено је команданту 9. пука, да остане где је до даљег наређења.
У 10.30 часова добивена је заповест команданта I. армије ОБр. 1275. Пошто су трупе ове дивизије већ биле ангажоване у борби, то се није могао одвојити један пук за армиску резерву. О овоме је извештен командант I. армије, коме је достављена и заповест Дунавске дивизије II. позива за напад, који је већ предузет.
У овом времену командант Дунавске дивизије II. позива добија извештај од пуковника Мишића, да води борбу са непријатељем, који је на Мачковом камену и Перуници; да непријатељ на целом фронту одступа и да је према њему остала само заштитница; да под својом командом има само 3. пешад. пук II. позива. Командант Дунавске дивизије II. позива наређује пуковнику Мишићу, да напада на косу десно од 5. прекобројног пешад. пука. Наређује даље команданту 8. пеш. пука II. позива да убрза свој развој за напад, који је био врло спор, због пребацивања пука преко потока Присеке.
У 11.40 часова ситуација код 5. прекобројног пука била је оваква: Први борбени ред пред непријатељем на Мачковом камену на одстојању око 600 метара. Осећала се потреба у јачем дејству наше артилерије против Мачковог камена. Лево од 5. прекобројног пука развијен је један батаљон 8. пешад. пука II. позива.
У току целог овог напада, наша пешадија је тучена јаком ватром непријатељске брдске, пољске и хаубичке артилерије са положаја на Мачковом камену, на превоју између Кошутње стопе и Мачковог камена, а такође и са Ужиналишта, а тако исто и са положаја на левој обали Дрине. Трупе Дунавске дивизије II. позива заноћиле су 18./19. септембра у овом распореду:
5. прекобројни пук на десном крилу са бојним предстражама држи предњу ивицу Мачковог камена. На самом вису је непријатељ;
8. пеш. пук II. позива на левом крилу и у вези са 5. прекобројним пуком;
9. пеш. пук II. позива у резерви на Нешином брду, осигурава се према Кошутњој стопи;
Пољски артилериски дивизион са 2 батерије на Бранковцу, а са 1 батеријом код 5. прекобројног пука;
Коњички дивизион на истом положају одржава везу преко с. Дробњаци и Крупња са III. армијом.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
За напад на непријатеља овог дана, командант дивизије издао је ову своју заповест: Дивизија ће продужити напад 18. септембра са фронта: Ободник – Рујевачке рудине правцем преко Јаворника и Мачковог камена уз садејство Дунавске дивизије II. позива. У овом циљу:
Да 4. прекобројни пук упути један батаљон на положај Уши – Главица ради обезбеђења фронта од р. Љубовије до р. Грачанице, хватајући лево везу са трупама на Баурићу;
Да се 8. пешад. пук I. позива пребаци преко реке Узовнице и прикупи иа Ободнику (к. 762);
Да се 18. пешад. пук прикупи на Рујевачке рудине;
Да се 4. и 9. пешад. пук I. позива крену правцем Јасеновача – Кулина – к. 813, и прикупе на Ждрела;
Да Дунавски дивиз. коњнчки пук осматра гранични фронт од Д. Буковице до Узовнице;
Да се Љубовиски одред, сем једног батаљона, који остаје на положају Прослоп баре, крене правцем преко Петника и Берловског брда на Баурић.
По овој заповести трупе су предузеле ново груписање за напад.
У 13 часова добивена је заповест команданта I. армије ОБр. 1275 за гоњење непријатеља ка Дрини фронтом Љубовија – Чермановића гај – Ободник – Рујевачке рудине. На основи ове заповести, командант дивизије издаје ову своју заповест:
Да 18. пешад. пук I. позива напада правцем преко Мачковог камена и Перунике са задатком, да заузме одсек к. 787 – Ужиналиште – Чавчићи. Чврсто се држати левог крила Дунавске дивизије II. позива;
Да 8. пешад. пук I. позива напада са фронта Рујевачке рудине – Ободник правцем преко Јаворника, Липник брда и с. Вољевци, са задатком, да заузме одсек: Чавчићи – Османово брдо;
Да 4. прекобројни пук и 9. пешад. пук I. поз. буду у дивизиској разерви, да се крећу правцем преко Г. Постење позади десног крила дивизије и да дођу позади Мачковог камена (јужно од коте 771). Један батаљон је остављен на Чермановића гају према Дрини за заштиту левог бока и позадине дивизије;
Да 4. пешад. пук „Стевана Немање“ буде у армиској резерви;
Да Дунавски дивиз. коњички пук и Љубовиски одред остану на својим местима са истим задатком.
Рђаво време овог дана, киша и магла, као и приближавање мрака, спречило је извршење намераваног груписања трупа ове дивизије за напад.
Два батаљона 18. пешад. пука I. позива успела су да заузму положај Црвење – Јаворник и на њему су се утврдили. Делови овог пука који су избијали на Јаворник, добили су ватру једне хаубичке непријатељске батерије са леве обале Дрине. Један батаљон овог пука је на Ободнику а један на Рујевачким рудинама. Батаљон са Ободника повучен је ка Рујевачким рудинама, када је 8. пешад. пук I. позива око 16 часова стигао на Ободник. 9. пешад. пук I. позива избио је на косу између Ждрела и коте 813.
Остали пукови (4. прекобројни пук и 4. пешад. пук I. позива) у покрету су ка местима за груписање дивизије за напад.
Операције III. армије
Ноћу 17./18. септембра у 23.30 часова, командант III. армије издаје заповест ОБр. 1390 ове садржине:
„У току данашњег дана непријатељ је почео да попушта на целој линији и да се повлачи у правцу Дрине, одржавајући се још на појединим местима планинског гребена.
Дринска дивизија II. позива држи непријатеља пред собом и не дозвољава му, да дефинитивно прелаз изврши код Курјачице.
Комбинована дивизија са својом левом колоном заузела је Кулиште, са средњом подилази Еминовим водама, а са десном заузела је Главицу и напада у правцу коте 322.
Моравска дивизија II. позива заузела је Турски гроб са својом десном колоном, а са осталим колонама подилази Црном врху и Кошутњој стопи. Одред пуковника Петра Мишића избио је на Шанац. Дринска дивизија I. позива прикупила се на положају Мамутовац – Биљег.
I. Армија гони енергично непријатеља у правцу Љубовије и Јагодње. Наређујем:
1. Комбинована дивизија продужује свој данашњи напад;
2. Моравска дивизија II. позива узима под своју команду и одред пуковника Мишића и гони непријатеља у правцу Бобије и Радаљске реке и преко Чавчића;
3. Дринска дивизија I. позива једним делом гони непријатеља преко Пецковог брда, па на међупростор између Радаљске и Бороњске реке, одржавајући везу између Моравске и Комбиноване дивизије, својом главном снагом прикупља се на својим положајима са задатком, да указује помоћ суседним трупама и да буде тако спремна: да може брзо одмаршовати у правцу Моравске дивизије II. позива, Комбиноване дивизије или Дринске дивизије II. позива ка Липничкој цркви;
4. Дринска дивизија II. позива остаје и даље са својим досадањим задатком.
Поједине дивизије да одржавају чврсту везу међу собом и да једна другу узајамно помажу. Дринска дивизија II. позива да држи везу са левим крилом II. армије, а Моравска дивизија II. позива да држи везу са десним крилом I. армије“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
И овог дана непријатељ је покушавао пребацивање својих трупа преко понтонског моста код аде Курјачице, али му је хаубичка артилерија и овог пута проломила мост.
Командант дивизије покушао је овог дана, да изврши напад на непријатеља код аде Курјачице, али није успео. Дивизија је заноћила у овом распореду:
На Козјачком положају: 3 батаљона и 1 пољска батерија.
На Липничком положају: 4 батаљона, 1 пољска и 1 хаубичка батерија.
Коњички дивизион на осматрању фронта Дрине: Штира – Жеравија.
Четнички одред мајора Војина Поповића на источном делу Јеринића аде.
Дејство Комбиноване дивизије
У 1 час добивена је заповест команданта III. армије ОБр. 1390, коју смо горе изнели.
У овом времену, деснокрилни батаљон десне колоне заузео је Крајишничку косу и приступио одмах утврђивању положаја. У 3 часа упућен је један вод 9. моравске батерије на Главицу ради успешнијег гоњења непријатеља.
Пошто су два батаљона, која су се имала кренути још синоћ ка коти 322, по некаквом неспоразуму задржата у близини Главице, то је командант десне колоне, наишавши на ове батаљоне око 3 часа, наредио, да се оба батаљона одмах крену на коту 322. У 5 часова ови су батаљони избили на коту 322, на којој непријатеља није било.
Још ноћу 17./18. септембра, командант 6. прекобројног пука кренуо се са 2. и 4. батаљоном на Еминове воде, оставивши 1. батаљон на коти 433 и наредивши, да се на овој коти прикупи и 3. батаљон, који је дејствовао прошлог дана ка Рибарском брду и Главици.
Пред зору отпочела је борба са непријатељем који је држао Еминове воде. Борба је трајала целог дана без успеха, јер је замор трупа био врло велики, терен врло стрм, а непријатељски отпор врло јак.
Око 18 часова пристигла су са коте 433 и остала два батаљона 6. прекобројног пука (1. и 3. батаљон) и то по иницијативи команданта 1. батаљона.
У овом времену 4. батаљон је био према коти 708 а 2. батаљон према Еминовим водама. Да се одавде изађе на гребен Гучева, после данашње кише и још ноћу, потребно је било да војници један другога вуку од дрвета до дрвета.
На предлог команданта 1. батаљона, ојачан је 2. батаљон са 1. батаљоном, а једна чета 3. батаљона упућена за везу између 4. и 2. батаљона, док су остале 3 чете 3. батаљона постављене позади средине првог борбеног реда, као резерва. Овакав борбени поредак кренуо је напред, пузао се уз страховите напоре и под непријатељском ватром скоро целе ноћи 18./19. септембра, и пред зору 19. септембра заузео коту 708 и Еминове воде.
У 7.45 часова добивен је извештај од ппуковника Милетића са Тршићског брда: „Командант 4. батаљона 17. пука I. позива јавља, да је ноћас 17./18. септембра заузео целу Крајишничку косу, непријатељ бега ка Дрини и бањи Ковиљачи, те моли за даље наређење“.
Наређено је око 10 часова ппуковнику Милетићу телефоном, да одмах упути један батаљон за заузимање Црног врха јер се тиме гарантује држање коте 322.
Око 12 часова упућен је командант 3. батаљона 6. пука II. позива, да са своје 2 чете и две чете 5. пука I. позива заузме Црни врх. Због јаке непријатељске ватре, кише и магле, овај је батаљон растројен, те је заузеће Црног врха пропало.
Да би се од гребена Гучева задржало оно што се већ држи, командант дивизије у 13.30 часова телефоном шаље наређење команданту 6. и 1. прекобројног пука ОБр. 1133 ове садржине: „Гребен Гучева не сме се напустити ни по коју цену, већ га држати до последњег човека. 1. прекобројни пук има да брани Кулиште, а 6. прекобројни пук Еминове воде. О пријему овог наређења одговорити депешом под нумером“.
Напомена. Гребен Гучева у ствари још није био у рукама трупа Комбиноване дивизије ни на једној тачци.
Из штаба III. армије добивен је телефонски извештај, да непријатељ веома енергично напада на Биљег и Мамутовац према Дринској дивизији I. позива, те је командант Комбиноване дивизије послао команданту средњег и левог одсека, ппуковнику Боривоју Срећковићу, наређење ОБр. 1136, да линију В. Бобије – Цариград до последњег човека брани, без обзира на исход борбе код Дринске дивизије I. позива и делова ове дивизије. Лично га чини одговорним, ако би се ова линија напустила без писменог наређења команданта Комбиноване дивизије.
Распоред трупа Комбиноване дивизије ноћу 18./19. септембра био је овај:
Код Сухог бунара према Лозници: командант 2. батаљона 5. пука I. позива са једном својом четом и 1 четом 4. батаљона 17. пука I. позива;
Од Жеравије до пута Лозница – Крст: један батаљон 6. пука II. позива и једна чета 5. пука I. позива;
Од Тршићског брда до коте 229: две чете 4. батаљона 2. прекобројног пука и једна чета 5. пука I. позива;
На коти 237 је 3. дринска батерија;
На Тршићском брду је вод 6. хаубичке батерије;
Од Тршићске реке па западно до Црног врха: 4. батаљона састављена из разних јединица;
На Еминовим водама: 6. прекобројни пук са једним батаљоном 2. прекобројног пука;
На Кулишту: 1. прекобројни пук;
На одсеку В. Бобија – Цариград: 6 чета 1. и 2. прекобројног пука и 2 чете 6. пука II. позива;
На Крсту: 4. батаљон 5. пука II. позива.
У 23 часа, послато је телефоном команданту 5. пука I. позива наређење ОБр. 1140 ове садржине:
„По још непровереним податцима, батаљон, који је избио на Црни врх, потиснут је. 6. прекобројни пук држи Еминове воде. 1. прекобројни пук држи Кулиште, а један део 2. пука линију В. Бобије – Цариград. За команданта трупа које се сад налазе на одсеку од Жеравије до коте 322 закључно, одређујем ппуковника Стевана Милетића. Одсек ће се звати десни. Сад има на њему 6 батаљона (23 чете), 2 пољске и 1 хаубичка батерија. Задатак је трупа на овом одсеку упорна одбрана на линији Жеравија – к. 237 – к. 216 – к. 250 – Главица. Ухватити везу са 6. пуком преко к. 390 – к. 322. У колико ситуација буде допустила, командант ће наредити, да се јединице једног батаљона и пука групишу. Батаљон 2. прекобројног пука да буде на Тршићском брду у одсечној резерви“.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Трупе ове дивизије по заузећу Мамутовца нису даље напредовале, јер је непријатељ према њој остао на свима тачкама. Због измешаности трупа и претрпљених великих губитака у вишедневним непрекидним борбама, приступљено је утврђивању и уређивању трупа. Непријатељ је око 11 часова напао на Биљег и заузео га, али је пред вече понова повраћен. Додир са непријатељем је веома близак. Обе се стране утврђују.
Дејство Моравске дивизије II. позива
У току овог дана десна колона ове дивизије избила је на Турски гроб и Мртолос. Непријатељ је једним делом своје снаге још држао највишу тачку Мртолоса. Два батаљона 17. пука допрла су до испод Кошутње стопе. Трупе ове дивизије допрле су до главног гребена: Дуге њиве – Црни врх – Турски гроб, али га нису могле заузети због јаког непријатељског отпора.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Није било ничега од значаја.
Дејство Моравске дивиз. I. позива
Одбила је неколико ноћних напада непријатељских на своме десном крилу и у Парашници.
Дејство Коњичке дивизије
Од команданта Коњичке дивизије добивени су ови извештаји: У 2.45 часова (писан у 2 часа):
„Командант 3. коњичког пука из Узвећа у 1 час јавља: „Непријатељ се до овог момента држи пасивно код села Шеварице и на целом фронту. Са нашом пешадијом код села Причиновића одржавам тесну везу. Других новости нема“.
У 6.45 часова (писан у 6 часова):
„Од команданта за одбрану прелаза од утока Дрине до Шапца добио сам овај извештај: „Према наређењу командантовом имао сам да спречим прелаз противника код села Дреновца на Сави. Осим 1., 2. и 4. коњичког пука са 6 топова дата су ми два батаљона појачања. Посео сам положај села Дреновца, обезбеђен по боковима коњичким пуковима. Тек је развој пешадије почео, кад се борба развила, која је врло крваво трајала од 6 па до 15 часова. Губитци су велики, али су противнички несразмерно већи. У току дана противник је четири пута предузео јуриш и био одбивен. После првога почео је да се повлачи, али се нагло вратио ојачан. Његову јачину ценим 2 – 3 пешадиска пука, 3 батерије, од којих једна хаубичка. Пребацивање је вршено преко моста на Јарку и чамцима на Дреновачкој ади. Преко аде почео се пребацивати око подне. Пошто сам добио наређење да положај пошто пото задржим, то сам отпочео повлачење тек кад је противник пробио јаким трупама мој центар. Повлачење је било у приличном нереду заштићавано коњичким пуковима. Детаљан извештај са релацијом послаћу накнадно. Противник се задржао слабијим деловима у Шеварицама, а главном снагом на простору око села Дреновца. Губитци су непознати код војника. Од официра погинуо је водник 4. коњнчког пука капетан Велимир Петровић и тешко рањен командир митраљеског одељења 1. коњичког пука капетан I. класе Данило Лазић. Један топ коњичке артилерије остао је на положају, пошто су му сви коњи из запреге побијени“.
У 15.30 часова:
„Распоред Коњичке дивизије биће овакав: 4. коњички пук на десном крилу Тимочке дивизије; 3. и 1. коњички пук на линији Метковић – Богатић; 2. коњички пук код Совљака, тако да Коњичка дивизија попуни простор између Тимочке и Моравске дивизије и држи правце Митровица – Богатић и Засавица – Совљак. Пукови су за сада у покрету: кад заузму своја места, известићу команданта накнадно“.
У 16 часова добивен је извештај да 1. коњички пук одступа од Глушаца. Непријатељ отвара са јужне ивице села Глушаца пешидиску и митраљеску ватру. У овом времену добивен је и извештај од команданта 3. коњичког пука из Метковића, да се налази на правцу Узвећа – Метковић. Непријатељ јако надире десним крилом и заузео је Узвеће, одакле наступа са једним батаљоном ка Глушцима а са три батаљона у међупростор Метковић – Причиновић. Ка Метковићу повукао се наш 14. пук II. позива за заштиту правца Метковић – Богатић.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Од команданта дивизије добивени су ови извештаји:
У 6.15 часова да је ноћ прошла на миру, да су два батаљона 14. пука II. позива (из Тимочке дивиз. II. позива) код Белотића, а батаљони упућени из Шумадиске дивизије I. позива са Текериша још нису стигли.
У 7.50 часова добивен је извештај, да је на целом фронту дивизије мирно и да су упућене патроле да дођу у додир са непријатељем, да утврде његово место и по могућству јачину.
Од трупа послатих овој дивизији као појачање још није стигла ни једна.
Кад је командант II. армије добио извештај из Врховне команде о упућивању и Шумадиске дивиз. I. позива са Текериша, предузео је припреме за напад те да непријатеља протера преко Саве. У овом циљу отишао је у с. Табановић код команданта Тимочке дивизије I. позива, куда је довео и команданта Коњичке дивизије, те да се упозна са ситуацијом. Овом приликом саопштио је командантима своју намеру и препоручио им да садање положаје одрже те да се тиме олакша успех у нападу.
У 15.30 часова командант II. армије издаје у Липолисту заповест за напад ОБр. 1392 ове садржине:
Заповест команданта II. армије за напад на непријатеља на линији: Дреновац – Причиновић – Глушци
„Непријатељ, прешав Саву код Јарка и Дреновачке аде, допро је својом главнином на линију: Дреновац – Причиновић – Узвеће, а једно његово одељење заузело је Глушце. По извештајима, непријатељ је подигао мостове код Дреновачке аде и код Јарка. Противничка снага на овој страни није тачно позната; известан део његове артилерије пласиран је на левој обали Саве. Наше трупе држе утврђени Шабац и линију: Белотић – Метковић – Богатић – Совљак.
Наређујем: да се 19. овог месеца непријатељ нападне и пребаци преко Саве и то:
Шумадиска дивизија I. позива, која је 18. овог месеца искупљена код Јевремовца, напашће непријатеља на југоисточном крају села Причиновића и продирати преко села Шеварице ка селу Дреновцу. Шумадиска дивизија I. позива треба да буде развијена за напад у висини села Штитара до 7 часова и пошто ухвати везу са десним крилом Тимочке дивизије I. позива, предузеће енергично напад.
Тимочка дивизија I. позива (са придатим јој појачањима), која је груписана код с. Белотића и с. Метковића, напашће противника у западном делу села Причиновића и у с. Узвећу, па ће онда даље продирати ка „Ширине баре“ и у позадину с. Дреновца; а једном колоном постараће се да протера непријатељска одељења из села Глушаца и да се тамо обезбеди од правца Митровичког.
Граница између обеју дивизија: југоисточна ивица села Белотића – Рума.
4. коњички пук дејствоваће на десном крилу Шумадиске дивизије I. позива и биће под командом команданта Шумадиске дивизије I. позива.
Коњичка дивизија са Шумадиским коњичким пуком I. позива оперисаће преко Бановог поља и Раденковића и правцем: Богатић – Раденковић, помажући Тимочку дивизију I. позива у нападу на Глушце, обезбеђујући јој леви бок и одржавајући везу са нашим трупама код Парашнице и Равња.
Све дивизије стараће се за тесну међусобну везу и заједничко дејство, због чега треба да одржавају непрекидну везу између себе и са армиским штабом у Липолисту, ради чега ће се Шумадиска дивизија I. позива у селу Штитару везати телефоном за сталну телефонску линију.
Слати ми извешћа што чешће у току борбе“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 10.30 часова добивен је извештај команданта ове дивизије ОБр. 1221 (писан у 6.30 часова) ове садржине:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 3233 од 17. овог месеца добивеном синоћ у 21 час, са два пука пешадије и 7 батерија кренуо сам се на марш јутрос у 2.45 часова са положаја код Г. Бадање правцем Текериш – Јевремовац. Један пук пешадије и једну батерију оставио сам код Текериша на расположењу Врховне команде. Молим за извештај о распореду трупа II. армије, као и о ситуацији и задатку ове дивизије“.
У 12 часова, по наређењу команданта армије, јавио је се командант Шумадиске дивизије I. позива са телефонске станице у Слатини у коју је у то време стигао. Овом приликом представио је јак замор својих трупа и потребу да се трупе у Слатини одморе. Командант II. армије одобрио је, да се трупе ове дивизије у Слатини мало одморе, а затим да дивизија продужи пут за Јевремовац, где ће командант дивизије добити заповест за напад на непријатеља.
У 14 часова добивен је од команданта Шумадиске дивизије I. позива извештај ОБр. 1227 (писан у 13.10 часова) ове садржине: „Са дивизијом стигао сам у с. Слатину у 13 часова, где сам дао одмор до 15.30 часова, а потом продужавам даље покрет за Јевремовац“.
Због погоршане ситуације код Тимочке дивизије I. поз., командант II. армије телефоном наређује команданту Шумадиске дивизије I. позива у 14.30 часова, да се са дивизијом одмах крене за Јевремовац и да извести чим челне трупе тамо стигну.
У 17.35 часова јавио се са Јевремовца командант Шумадиске дивизије I. позива пуковник Божидар Терзић. Наређено му је, да се ту задржи и очекује заповест за напад.
У 18.20 часова послата је команданту ове дивизије аутомобилом по ордонанс официру заповест ОБр. 1392, коју смо горе изнели.
Тешка артилерија
У 13 часова добивен је извештај од команданта тешке артилерије ОБр. 185 ове садржине: „Са тешком артилеријом II. армије – пет дугачких цеви и три мерзера – налазим се на положају Јевремовац – Раскршће. Молим за извештај о ситуацији, те како бих се знао управљати“.
У 20 часова командант II. армије наређује команданту тешке артилерије на Јевремовцу, да се споразуме са командантом Шумадиске дивизије I. позива о употреби хаубичке батерије из Шабачког одреда и њеног дејства против монитора код Дреновачке аде, и да о резултату извести. Командант тешке артилерије известио је, да се хаубичка батерија може корисно употребити за намењени циљ тек кад Шумадиска дивизија I. позива овлада десном обалом реке Јереза.
Операције Ужичке војске
Одред Ужичке војске заузео је Сребрницу у 6 часова. Наређено је, да се овај одред ојача још са једним батаљоном 15. прекобројног пука III. позива. Трупе Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда у току овог дана су се утврђивале на поседнутим положајима и извиђале ка Романији и Власеници.
Извиђачки ескадрон дочекан је непријатељском ватром са Копите, те се закључило да се непријатељ задржао око Громиље, Соколца и Копите. На простору између реке Праче и друма Рогатица – Сарајево, коњичка извидница допрла је до Шљивове главе, Белавичке планине, између Космаја и Стојне и није наишла на непријатеља. Изгледало је, да су Аустријанци поставили дуж друма Сарајево – Власеница само јача одељења за заштиту ове комуникације.
Одељења црногорских група упућена су у некаква даљна извиђања и освајања испред фронта Ужичке војске. Предвиђајући, да ова црногорска одељења могу бити разбивена и бачена на трупе Ужичке војске, командант ове војске ђенерал Божановић извештава сердара Вукотића, да своје слабе делове повуче из Рогатице и околине на десну обалу Праче и да извиђа преко Јахорине ка Сарајеву, а не испред фронта Ужичке војске. У исто време командант Ужичке војске, извештавајући о овоме Врховну команду, моли да се регулише рејон дејства његове војске и црногорских трупа.