Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 15. корпуса
19. септембра српски напади на 15. корпус достижу врхунац напрезања. Изгледало је, да Срби напрежу и последњу снагу да извојују победу. 13. пешадиска бригада одбија три српска напада на вис Кулиште. 12. брдска бригада одбија два напада на вис Цариград. 10. и 11. брдска бригада одбијају један врло снажан српски напад на Г. Борину и Биљег, којом је приликом II. брдска бригада успешно била потпомогнута артилериском ватром суседног левог крила 16. корпуса.
Дејство 16. корпуса
Десно крило 16. корпуса налазило се 19. септембра у јакој борби.
109. ландштурмска бригада са леве обале Дрине, потпомагала је ово крило корпуса својом артилериском ватром.
Али, најогорченија борба вођена је овог дана око Кошутње стопе и Мачковог камена. Са бесним огорчењем надирале су ка овим висовима стално нове српске колоне од Крупња, али су 7. и 9. брдска бригада, својом истрајношћу на овим висовима, надмашиле све раније своје јуначке подвиге, те је изгледало да ће до ноћи све српске намере бити осујећене. Међутим Срби, у последњем нападу пред мрак 19. септембра, заузеше Мачков камен. Али, аустриске трупе нису биле потпуно одбачене са овог важног виса, већ су се упорно држале на 400 корака испод темена виса.
Ситуација и одлука аустриске Врховне команде
Овај српски успех створио је несносно стање код трупа 16. корпуса, који је до сад изгубио у борбама око 10.000 људи, те је био знатно ослабљен у борбеној способности.
15. корпус, међутим, није имао више никакве резерве, а био је јако притиснут на фронту српским трупама, које су се на планини Гучеву укопале на 150 корака од аустриских трупа, и биле у сваком тренутку готове да изврше скок у напред и улете у ровове 15. корпуса.
Било је већ јасно, да је V. армија у Парашници и баровитој Мачви потпуно прикована српским трупама, и да се за дуго време не може ни један њен део нигде на другој страни употребити.
Међутим, Ф. Ц. М Поћорек уздао се у опробану истрајност VI. армије. А кад је још приметио, да је и код Срба критично стање врло близу, био је свестан, да ће у овом тренутку победити онај који дуже време истраје на свом положају. 16. корпусу није се могло ништа непосредно помоћи, јер свежих трупа није више било. Али је Поћорек рачунао, да ће напад са левим крилом 15. корпуса у правцу Лознице донети повољно решење, те су за овај напад довучене све трупе, које су могле стићи. 42. хонведска дивизија морала је да одвоји још три батаљона, која су се налазила на одсеку Дрине код Бијељине за везу са заосталом 72. бригадом 36. пешад. дивизије (13. корпуса). За осигурање Дрине према Бијељини, на место горња три батаљона, употребљене су ландштурмске трупе. Да би се постигло јединство у командовању, ова три батаљона 42. дивизије заједно са половином ове дивизије, стављени су под команду команданта 13. корпуса, пешад. ђенерала фон Ремена. Овај нови одред није могао бити спреман за акцију пре 22. септембра. Срећа је, те су и Срби изгубили приметно енергију у нападима на 15. корпус.
Операције V. армије
Дејство 8. и 13. корпуса
8. и 13. корпус ове армије, очекивали су и даље дејство Комбинованог корпуса, водећи на своме фронту артилериску борбу.
Дејство Комбинованог корпуса
Главна колона овог корпуса (14. и 57. бригада), после огорчених борби 19. септембра успела је да заузме с. Причиновић. У току ноћи 19./20. септембра Срби су шест пута вршили напад на ово село у циљу да га поврате, али су сви напади остали безуспешни.
Крајња десна колона (104. ландштурмска бригада), под неисказаним тешкоћама и под непрестаном борбом, стигла је у току 19. септембра до баруштина реке Битве северно од Глушаца, одвојивши извесна осигурања према Раденковићу и Засавици.
Колона пуковника Пфлуга дошла је овог дана до Узвећа.
Дејство 8. брдске бригаде у Босни
Овога дана стигла је 8. брдска бригада до Кошутице и ту дошла у додир са српским трупама.
Операције српске војске
Операције I. армије
Ноћ 18./19. септембра прошла је на миру.
У циљу заузећа Мачковог камена и даљег рада I. армије, командант ове армије са ОБр. 1304 наређује команданту Дунавске дивизије I. и II. позива ово:
„Према телефонском извештају добивеном јутрос лично од команданта Дунавске дивизије II. позива, Мачков камен још није заузет. Наређујем, да командант Дунавске дивизије I. и II. позива енергично настану, да се заузме Мачков камен и Кошутња стопа и да командант Дунавске дивизије II. позива енергично даље наступа ка Дебелом осоју – Црном врху, одржавајући тесну везу са трупама III. армије, а командант Дунавске дивизије I. позива да одржава тесну везу са Дунавском дивизијом II. позива“.
Сем овога издато је наређење ОБр. 1310 команданту Дунавске дивизије I. позива за пуковника Ђорђа Ђорђевића:
„У циљу јаче безбедности и сигурности правца Љубовија – Пецка као и осигурања левог бока и позадине трупа ове армије, које оперишу правцем Јагодња и Борања, наређујем:
Да се од трупа III. позива, од допунских батаљона и батаљона Крушевачких трупа и позициских топова, који се сада налазе на правцу Пецка – Љубовија, а који су до сада били под командом команданта Дунавске дивизије I. позива, образује нарочити одред под командом коњичког пуковника Ђорђа Ђорђевића. Одред ће носити назив „Љубовиђски одред“, а у састав његов ућиће привремено и Дунавски дивизиски коњички пук I. позива, док се буде налазио на томе правцу и док се не створи могућност да се крене за својом дивизијом. Љубовиђски одред стајаће непосредно под армиском командом, а задатак ће му бити, да потпуно гарантује правац Љубовија – Пецка и осигура леви бок и позадину трупа I. армије, до даљег наређења. Комуникациски правац одреда биће Пецка – Ставе – Ваљево.
Командант овог одреда стараће се да уђе у везу са трупама наше Ужичке војске, које од Сребрнице наступају кроз Босну ка Љубовији – Зворнику“.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Дивизија је отпочела напад на Мачков камен у 6 часова и то са 9. пешад. пуком II. позива и 5. прекобројним пешадиским пуком I. позива. 8. пешад. пук II. позива упућен је у одред пуковника Мишића да смени 3. пешад. пук II. позива, кога је командант III. армије узео ради појачања Моравске дивизије II. позива.
У 9.45 часова, командант Дунавске дивизије II. позива добија наређење од команданта I. армије, да лично настане да се заузме Мачков камен и Кошутња стопа. Напад на Мачков камен вођен је свом жестином са горе поменута два пука Дунавске дивизије II. позива уз садејство 9. пешадиског пука I. позива из Дунавске дивизије I. позива.
У 16 часова Краљевић Ђорђе предузима јуриш са 1 батаљоном 5. прекобројног пешад. пука I. позива, којом је приликом рањен пушчаним зрном.
У 18.30 часова заузет је Мачков камен. Командант дивизије наређује, да се трупе зауставе и утврде на заузетом положају, да се уреде и припреме за продужење гоњења 20. септембра у одређеном правцу.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Ноћ 18./19. септембра на фронту ове дивизије проведена је на миру сем пушкарања на предстражама.
Како је Дунавска дивизија II. позива овог дана у јутру предузела напад на Мачков камен преко Нешиног брда и тамо се развила жестока борба, то је око подне настало споразумевање између команданта Дунавске дивизије I. и II. позива о заједничком раду, а на име, да се 9. пешад. пук I. позива упути у напад такође на Мачков камен и потпомогне Дунавска дивизија II. позива. У 15.45 часова, кренут је 9. пешадиски пук I. позива у напад лево од трупа Дунавске дивизије II. позива. Сем тога развијене су и 4 батерије Дунавске дивизије I. позива на Бранковцу и Нешином брду и потпомагале напад на Мачков камен.
Пред вече 9 пешад. пук I. позива и 5. прекобројни пешад. пук I. позива предузимају јуриш и избијају на сам врх Мачковог камена. Због тешке оријентације на шумовитој греди Мачковог камена команданти пукова, који су на ову греду избили, нису били сасвим начисто, да ли су заузели сам врх овог виса, те и команданти Дунавске дивизије I. и II. позива, нису могли дати команданту армије тачан извештај. Због овога командат I. армије наређује, да обе дивизије енергично настану да се сутра 20. септембра цела греда Мачковог камена и Кошутња стопа заузме и да се продужи даље дејство и то: Дунавска дивизија II. позива ка Дебелом Осоју и Црном врху, одржавајући везу са III. армијом, а Дунавска дивизија I. позива ка Ужиналишту и Чавчићима, одржавајући везу са Дунавском дивизијом II. позива.
По споразуму команданта Дунавске дивизије I. и II. позива, командант Дунавске дивизије I. позива наређује за 20. септембар ово:
9. пешад. пук I. позива напада на Кошутњу стопу, гредом Мачковог камена;
5. прекобројни пешад. пук I. позива (из Дунавске дивизије II. позива) да се креће за 9. пешад. пуком I. позива и да му служи као резерва;
9. пешад. пук II. позива (из Дунавске дивизије II. позива) да продужи напад десно од 9. пешад. пука I. позива;
8. пешад. пук II. позива (из Дунавске дивизије II. позива) као прилично растројен, да се преко ноћи 19./20. септембра свије из борбеног поретка у резерву на Нешином брду;
18. пешад. пук I. позива да са Перунике напада на Ужиналиште правцем Велике реке;
8. пешад. пук I. позива да са Јаворника напада Липник брдо и коту 670, а остале преко с. Вољеваца на Чавчиће;
4. пешад. пук I. позива „Стевана Немање“ да буде у резерви код Нешиног брда.
Како је целе ноћи 19./20. септембра на Мачковом камену било пушкарање, то се 5. прекобројни пук I. позива није могао прикупити и доћи позади 9. пешад. пука I. позива, већ је остао напоредо и са укрштеним батаљонима 9. пешад. пука I. позива у распореду како су прекинули борбу.
Пред 8. пешад. пуком II. позива (из Дунавске дивиз. II. позива) није било непријатеља, те је он успео, да се свије и дође у резерву на Нешином брду.
Напомена. Овако силна снага за дејство у десни бок непријатеља према Борањи и Гучеву, нерационално је употребљена.
Мачков камен представља уску греду која се од Кошутње стопе спушта на југ. Она је толико уска, да се местимично на њој не може развити ни 1 пешад. пук, а при том сва је обрасла шумом. Ова је греда стешњена са истока потоком Ђумурана, а са запада Великом реком. Стране и једног и другог потока су веома стрме, дубоке и врло тешко пролазне. Сем тога греда Мачковог камена је тучена непријатељском артилеријом са три стране: са Кошутње стопе, са Липник брда и са Ужиналишта. Гомилати трупе на Мачков камен значи, стварати одличну мету непријатељској артилерији са горе поменутих артилериских положаја.
Принцип тактике за борбу у планини вели: „Ко директно напада на фронт положаја у планини тај губи. Према фронту положаја, који се у планини жели заузети, треба се држати упорне одбране, а освајати га обиласком“. Овде се за напад на Мачков камен одређују 3 пука у прву линију, са 2 пука у резерви на Нешином брду, док се за обилазак Мачковог камена одређују 2 пука и то: 1 пук са Перунике ка Ужиналишту а 1 пук са Јаворника на Липник брдо и коту 670.
Што је најнезгодније било, у овом случају, то је, што се напад на Мачков камен врши споразумевањем двају команданата дивизија, у место да се трупе Дунавске дивизије I. позива, ако су већ биле потребне за појачање Дунавске дивизије II. позива (по нашем мишљењу оне нису биле потребне) ставе под команду команданта Дунавске дивизије II. позива коме дати пуну слободу рада, пошто је познатији са ситуацијом, да директно или индиректно заузме Мачков камен.
Трупе Дунавске дивизије I. позива пак, пошто се из њих узме потребна армиска резерва, требало је (по нашем мишљењу) упутити правцем Јаворник – Липник брдо, ка фронту Чавчићи – Османово брдо. Армиску резерву од 2 пешад. пука требало је прикупити код Крупња и одатле предузети енергичан напад на Кошутњу стопу у садејству са левим крилом III. армије.
У место остављања Љубовиђског одреда у дефанзиви према Љубовији, по нашем мишљењу, требало га је кренути за левим крилом Дунавске дивизије I. позива, којој би служио као резерва, штитећи у исто време и леви бок дивизије.
Операције III. армије
Овог дана у 2 часа командант III. армије издаје заповест ОБр. 1408 ове садржине:
„Код Дринске дивизије II. позива, Дринске дивизије I. позива и Комбиноване дивизије стање је у главном непромењено.
Непријатељ је доста јако нападао на Кулиште и Еминове воде, а око 11 часова силно је нападао на Биљег. Успео је да ову тачку заузме, али су је наше трупе пред вече напале и опет повратиле и сада је у нашим рукама. Мамутовац је такође у нашим рукама. Трупе су пред мрак биле са непријатељем у непосредном додиру.
Моравска дивизија II. позива у своме напредовању дошла је до главног планинског гребена на фронту Дуга њива – Црни врх – Турски гроб, али га није могла заузети због јаког отпора од стране непријатеља.
Одред пуковника Мишића развио се 18. овог месеца за напад на Мачков камен.
I. армија дошла је на линију Мачков камен – Перуника – Црвење – Јаворник и 19. овог месеца продужиће наступање ка линији Црни врх – Чавчићи. 19. септембра трупе ове армије продужиће рад у смислу раније издате заповести за наступање ка Дрини.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У току овог дана дивизија је остала у истом распореду, који је изнет за ноћ 18/19. септембра. На фронту дивизије је затишје све до пред мрак. Непријатељ је у својим ранијим стрељачким заклонима који чине мостобран код аде Курјачице на десној обали Дрине. Пред вече, непријатељ је отворио јаку пешадиску и артилериску ватру, која је трајала дубоко у ноћ, али напад није покушавао.
Дејство Комбиноване дивизије
У 2.30 часова добивена је армиска заповест ОБр. 1408, која је горе у целини изнета.
Овог дана предузети су делимични напади двема колонама:
Десном колоном са коте 322 и Еминових вода, а левом колоном са Кулишта и В. Бобије на коту 464 и 484.
Напад леве колоне имао је да олакша ситуацију код Дринске дивизије I. позива.
Целог дана била је, с времена на време, јака борба и на Кулишту и на Еминовим водама, да су обострани стрељачки стројеви местимично били на одстојању 30 – 50 корака. Коте 464 и 484 су заузете, али слабом снагом. Непријатељ је давао снажан отпор, те се није могао постићи жељени успех.
Дејство Дринске дивизије I. позива
На фронту ове дивизије у току овог дана биле су омање чарке. Пред вече непријатељ је јако напао на Биљег и борба се водила дубоко у ноћ. Сви су положаји одржани.
Дејство Моравске дивизије II. позива
Овога дана трупе ове дивизије вршиле су општи напад на линију: Мртолос – Турски гроб – Цип, али са слабим резултатима. Понегде су слабија одељења избила на главни гребен.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ничега значајног на фронту ове дивизије није било у току овог дана.
У 16.15 часова на питање из армиског штаба: може ли се и колико трупа из ове дивизије ставити команданту армије на расположење за употребу на другим фронтовима, одговорено је, да се могу ставити два батаљона.
У 17 часова добивено је наређење команданта армије ОБр. 1430 ове садржине: „Наредите да два батаљона сиђу до Прњавора и ту да се зауставе. Одржите везу са њима, како би им могли доставити брзо даље наређење“.
У 20 часова добивено је наређење ОБр. 1436 ове садржине: „У вези наређења ове команде ОБр. 1430 од данас, наредите да она два батаљона продуже покрет преко Змињака, Дубља за Белотић. По доласку у Белотић да се старији командант батаљона јави телефоном армиском штабу у Липолист“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
На фронту ове дивизије у току овог дана била је обострана борба на Парашничком одсеку и према ушћу Дрине, али без великих покрета и резултата било са једне било са друге стране.
Дејство Коњичке дивизије
На основи заповести команданта армије ОБр. 1392, командант дивизије издао је своју заповест ОБр. 782 за напад у овоме.
1. Лева колона: 2. коњички пук и 1 вод 1. коњичке батерије, наступаће правцем: Баново поље – Раденковић са задатком да обезбеђује леви бок десне колоне Коњичке дивизије и да одржава тесну везу са нашим трупама код Парашнице и Равња.
2. Десна колона: 1. коњички пук, 3. коњички пук и 2. коњичка батерија, наступаће правцем: Богатић – Раденковић са задатком да помаже Тимочку дивизију I. позива у нападу на село Глушци, обезбеђујући јој леви бок и одржавајући стално везу са њеном левом колоном, која ће нападати на Глушце.
Командант дивизије добио је из штаба армије извештај, да ће Шумадиска дивизија I. позива почети напад 19. септембра у 8 часова.
Ситуација код Коњичке дивизије у 11 часова била је оваква: 2. коњички пук, Шумадиски коњички пук и два топа 1. коњичке батерије у с. Раденковић; 1. и 3. коњички пук и 2. коњичка батерија на 2 км. јужно од Раденковића.
У с. Засавици непријатеља нема; у с. Ноћају непријатељ је са пешадијом у јачини до једне чете и два митраљеза посео ивицу села.
Село Глушци заузети су са два батаљона Тимочке дивизије I. позива и посели северну ивицу села са одбрану. На источној ивици овог села једна непријатељска чета је у борбеном поретку; код с. Узвећа два непријатељска топа дејствују на Метковић и Глушце; по мишљењу команданта десне колоне, непријатељ одступа и ово су му заштитни делови. Према оваквој ситуацији, командант Коњичке дивизије наређује команданту десне колоне да наступа преко Ноћаја дејствујући у бок и позадину непријатеља код Узвећа и Причиновића, а команданту леве колоне да извиђа и држи правац Ноћај – Митровица и Ноћај – Засавица, пошто непријатеља претходно протера из Ноћаја.
У 13 часова добивен је извештај од команданта леве колоне ове садржине: „Са 2. коњичким пуком, уз припомоћ трупа III. позива, заузето је село Ноћај после упорне борбе. Са 3 чете III. позива продужава се напад на Ноћајски салаш. Јачина непријатеља је 2 чете пешадије и 2 митраљеза. За време борбе непријатељ је дејствовао артилеријом већег калибра са леве обале Саве на наше трупе, које су од с. Раденковића нападале на с. Ноћај. Сада дејствује истом артилеријом против с. Ноћаја и пута Раденковић – Ноћај“.
Десна колона предузела је напад од Раденковића ка Бубању северно од Глушаца, помажући напад једног батаљона 14. пука I. позива од Глушаца ка Узвећу.
У 16 часова добивено је наређење команданта армије ОБр. 1424 ове садржине: „Наредите команданту 6. пешад. пука III. позива, да у прво време држи јачу снагу код с. Равња и да се за наређења и објашњења обраћа вама, пошто стоји под вашом командом“.
У 16.20 часова добивен је извештај од одржача везе са десном колоном ове садржине: „На источној ивици с. Глушци води се упорна борба. Непријатељ се очајно држи укопан источно од Зрнице. У Глушцима се налазе два батаљона Тимочке дивизије I. позива. Непријатељ је нападао у два маха десно крило ових батаљона, али је одбивен. Наше лево крило успешно напредује. Наша коњичка батерија успешно дејствује. Непријатељска јачина према с. Глушци, по оцени команданта батаљона, износи 2 – 3 батаљона са једним митраљеским одељењем“.
У овом времену добивен је извештај и од команданта леве колоне ове садржине: „После борбе од 3 часа непријатељ је успео, да потисне сјахале ескадроне и батаљон III. позива из с. Ноћаја. Задржао сам се на 1 км. западно од ивице села на друму Ноћај – Раденковић и бранићу овај правац док је могуће. Потребно је, да десна колона крене из Глушаца ка Ноћају, како би се обухватним нападом могло дејствовати на Ноћај. По извештајима од патрола, стање код Засавице и Равња је редовно“.
У 17.45 часова добивен је извештај од команданта леве колоне из с. Раденковића ове садржине: „Због јаког непријатељског надирања повлачим се ка Совљаку. Један ескадрон мога пука држи Баново поље. Патроле су у додиру са непријатељем“. Добивши, овај извештај командант дивизије наређује команданту леве колоне, да се са пуком задржи у Бановом пољу, а са ескадроном у Раденковићу, да ухвати везу и наслони се на трупе 6. пука III. позива.
Распоред Коњичке дивизије ноћу 19./20. септембра био је овај: Дивизија држи линију Баново поље – Глушци и то: 2. коњички пук, 2 топа и 1 батаљон III. позива у Бановом пољу; 1. и 3. коњички пук и 1 коњичка батерија у с. Глушци на западној ивици села.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
На основи заповести команданта армије ОБр. 1392, командант Тимочке дивизије I. позива пуковник Војислав Живановић у Белотићу 18. септембра у 23 часа издаје своју заповест ОБр. 742 ове садржине:
„Због данашњег јачег надирања на наше лево крило непријатељ је успео да вечерас узме линију: Дреновац – Причиновић – Узвеће – Глушци. Дивизија се задржала на линији: Белотић – Метковић. Шумадиска дивизија I. позива налази се на Јевремовцу, а Коњичка дивизија на линији: Богатић – Совљак.
Командант II. армије наређује да се сутра 19. ов. месеца непријатељ нападне и пребаци преко Саве и то: Шумадиска дивизија I. позива напашће непријатеља на југоисточном крају с. Причиновића и продирати преко с. Шеварице ка Дреновцу. Ова дивизија напада непријатеља у западном делу села Причиновића и у селу Узвећу, па ће онда даље продирати на Ширину бару у позадину села Дреновца, а једном колоном постараће се да протера непријатеља из с. Глушаца и да се само обезбеди од Митровачког правца. Граница између ове и Шумадиске дивизије I. позива је југоисточна ивица села Белотића – Рума. Наређујем:
1. Десна колона, командант ппуковник Влад. Туцовић (10 пешад. пук и 1 брзометна батерија Тимочког артилер. пука. Свега: 4 батаљона, 4 топа и 4 митраљеза), напада непријатеља на западном делу с. Причиновића и у с. Узвећу, па ће онда даље продирати ка Ширине баре и у позадину непријатеља у с. Дреновцу. Ова ће колона ухватити и стално одржавати што тешње везу са Шумадиском дивизијом I. позива.
2. Средња колона, командант пуковник Ђура Докић (1 батаљон 20. пешад. пука; 1 батаљон 15. пука I. позива; 2 батаљона 14. пука I. позива; 2 батаљона 14. пука II. позива и 2 брзометне батерије Тимочког артилер. пука. Свега 6 батаљона, 8 топова и 8 митраљеза), напашће непријатеља у селу Узвећу а потом да продре даље у позадину непријатеља у селу Дреновцу. Одржавати везу десно са десном колоном.
3. Лева колона, командант мајор Влад. Милојковић (1 батаљон 20. пешад. пука и 1 батаљон 15. пешад. пука. Свега 2 батаљона), напада непријатеља у с. Глушцима и пошто га одатле протера задржаће се испред овога села и обезбеђивати од Митровачког правца. Лево одржавати везу са Коњичком дивизијом која ће потпомагати напад на Глушце и обезбеђивати овој колони леви бок.
4. Командир телеграфског одељења ићиће са дивизиским штабом и одржавати стално телефонску везу са армиским штабом.
5. Дивизиско завојиште биће у с. Белотићу.
6. Борни део колонске коморе (једно пешадиско и два артилериска одељења мунициске колоне, инжињерска алатна колона и једна пољска болница) на западном излазу с. Белотића.
7. Трупна комора свију делова са месарском четом и марвеним депоом у с. Слепчевићу.
8. Једно одељење профијантске колоне у Богосавцу.
9. Остатак колонске коморе у Бојићу.
10. Пре поласка попунити муницију код свију делова.
11. Почетак напада у 7 часова 19. овог месеца. Десна и лева колона искупиће се за напад на досадањем свом месту, а средња колона на Великом пољу.
12. Ја ћу се налазити са дивизиским штабом код средње колоне, где ми слати што чешће извештаје“.
Око 8 часова, лева колона заузела је Глушце и продужава напад ка Ноћају. У с. Глушци наишло се само на непријатељске патроле, које су одступале ка Узвећу. Средња колона развила се за напад. Непријатељ је посео Узвеће са артилеријом и туче леву колону. Десна колона напада на Причиновић.
Командант дивизије наређује, да лева колона уз садејство Коњичке дивизије наступа ка Ноћају и даље обезбеђује леви бок Тимочке дивизије I. позива.
Средња колона између Метковића и Узвећа води борбу са непријатељем који држи Узвеће. Непријатељ дејствује једном пољском батеријом против ове колоне. Десна колона води борбу са непријатељем који држи Причиновић. Снага непријатеља још је неизвесна. Командант Тимочке дивизије I. позива добија извештај од команданта Шумадиске дивизије I. позива око 9 часова, да је са предњим деловима ушао у с. Табановић.
На фронту Глушци – Узвеће – Причиновић вођена је упорна борба целог дана и пред вече ситуација је била оваква:
а) Лева колона је успела да одржи с. Глушце, водећи борбу са непријатељем који држи Узвеће. Од ове колоне узет је један батаљон за појачање средње колоне, пошто је ова колона трпела велике губитке, а остала је без резерве.
б) Средња колона је нападала цео дан на Узвеће, које је непријатељ упорно бранио. Извршено је и неколико јуриша, али без успеха. Трупе ове колоне заноћиле су на одстојању 150 – 400 метара од непријатеља, у борбеном поретку. У резерви је само једна чета, док не дође батаљон који је упућен из састава леве колоне. Ова је колона претрпела осетне губитке.
в) Десна колона је нападала цео дан на Причиновић. У борбу је све ангажовано. Борба је била веома крвава, нарочито према левом крилу ове колоне. Трупе су заноћиле у борбеном распореду на одстојању 200 – 300 метара од непријатеља. Чим је борба престала, приступљено је утврђивању, које је вршено целе ноћи.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
18. септембра у 23.50 часова послат је команданту II. армије извештај ОБр. 1233 ове садржине: „На основи заповести команданта армије ОБр. 1392 од 18. овог месеца издао сам заповест за сутрашњи рад дивизије, наредио сам покрет трупа у 4 часа, те да до одређеног времена буду на означеним местима. Обзиром на непознат терен, као и маршовање ноћу, молим команданта, ако ситуација дозвољава, да се време доласка трупа ове дивизије на означеном месту продужи за један сат, те како би трупе уређене могле тамо стићи“.
19. септембра у 3 часа добивено је од команданта II. армије наређење ОБр. 1401 ове садржине: „Трупе ваше дивизије морају бити што пре на означеном месту, јер је та просторија празна. Дозвољавам само да напад отпочне 1 сат доцније. Ступите у споразум са командантом Тимочке дивизије I. позива о одлагању почетка напада и мене известите“.
На основи заповести команданта армије ОБр. 1392, командант Шумадиске дивизије I. позива пуковник Божа Терзић у Јевремовцу 18. септембра у 23.30 часова издао је своју заповест ОБр. 1231 ове садржине:
„Непријатељ прешав Саву код Јарка и Дреновачке аде допро је својом главнином на линију Дреновац – Причиновић – Узвеће, а једно његово одељење заузело је Глушце. По извештајима непријатељ је подигао мостове код Дреновачке аде и код Јарка. Противничка снага на овој страни није тачно позната; известан део његове артилерије је пласиран на левој обали Саве. Наше трупе држе утврђени Шабац и линију Белотић – Метковић – Богатић – Совљак. Командант II. армије са ОБр. 1392 од данас наређује, да се 19. овог месеца непријатељ нападне и пребаци преко Саве и то:
Шумадиска дивизија I. позива која је 18. овог месеца и скупљена код Јевремовца, напашће на непријатеља на југоисточном крају села Причиновића и продирати преко села Шеварице ка селу Дреновцу с тим, да за напад треба да буде развијена у висини села Штитара до 7 часова и пошто ухвати везу са десним крилом Тимочке дивизије I. позива, предузеће енергично напад.
Тимочка дивизија I. позива са придатим појачањима груписана код Белотића и Метковића, напашће непријатеља у западном делу села Причиновића и у с. Узвећу, па ће онда даље продирати ка „Ширине баре“ и у позадину села Дреновца; а једном колоном постараће се, да протера непријатељска одељења из с. Глушаца и да се тамо обезбеди од правца Митровачког.
Граница између обеју дивизија је југоисточна ивица села Белотића – Рума.
4. коњички пук дејствоваће на десном крилу Шумадиске дивизије I. позива.
Коњичка дивизија са Шумадиским коњичким пуком I. позива оперисаће преко Бановог поља и Раденковића и правцем Богатић – Раденковић, помажући Тимочку дивизију I. позива у нападу на Глушце, обезбеђујући јој леви бок и одржавајући везу са нашим трупама код Парашнице и Равња.
Све дивизије стараће се за тесну међусобну везу и заједничко дејство, због чега требају да одржавају непрекидну везу између себе и са армиским штабом у Липолисту, ради чега ће се Шумадиска дивизија I. позива у селу Штитару везати телефоном за сталну телефонску линију. Према овоме наређујем: Да се Шумадиска дивизија I. позива развије за напад на непријатеља у висини села Штитара до 7 часова у двема колонама и то:
Десна колона, командант ппуковник Милован Ивановић (12. пешад. пук; 3 пољске батерије; 1 чета пионира и 1 вод болничара. Свега 4 батаљона и 12 топова), полази са места свога бивака у 4 часа правцем Јевремовац – Мајур – Штитар, где ће се на десној обали Јереза развити за напад са правцем напада: Штитар – Табановић – југоисточни део Причиновића – Стејара – Дреновац. Десно одржавати везу са 4. коњичким пуком, а лево са левом колоном ове дивизије.
Лева колона, командант ппуковник Војислав Томић (2 батаљона 11. пешадиског пука; 2 пољске батерије; 1 вод пионира и 1 вод болничара. Свега 2 батаљона и 8 топова), полази са места свога бивака у 3 часа испред 12. пешадиског пука правцем Јевремовац – Мајур – Штитар – Адице, где ће се на левој обали Јереза развити за напад са правцем напада Адице – Рума – југозападни улаз друмом у село Причиновић – Шеварице. Десно одржавати везу са десном колоном Тимочке дивизије I. позива.
Резерва, командант ппуковник Димитрије Милић (2 батаљона II. пешадиског пука и 2 пољске батерије. Свега 2 батаљона и 8 топова), полази са места свога бивака у 4.30 часова истим правцем којим и десна колона и за њом с тим, да се за напад креће позади десне колоне. Покрет обеју колона извршити са осигурањем тако, да на одређеним местима (Штитар – Адице) до 7 часова буду развијене за напад.
4. коњички пук који се ставља под моју команду дејствоваће на десном крилу дивизије, осигураваће десно крило и бок дивизије на простору од Јерешчића до Саве а за време напада штитиће бок и позадину дивизије. Десно ће одржавати везу са Шабачким одредом, а лево са десном колоном ове дивизије.
Пионирски полубатаљон са остатком (3 вода) да подигне мостове код Мазалининог гроба преко Камичка и Беле реке, на правцу Јевремовац – Мајур за пролаз артилерије и возова.
Телеграфско одељење везаће телефоном дивизиски штаб са армијом преко сталне телефонске линије у селу Штитару, а свој кабл који му претекне ставиће командантима колона на расположење за везу са дивизиским штабом.
Болничарска чета кренуће се са места свог бивака у 5 часова за резервом правцем: Јевремовац – Мајур – до Сокине механе, где ће образовати завојиште.
3. пољска болница спремиће се за рад и пријем рањеника јужно од села Јевремовца поред пута а у висини Дренове баре. 4. пољска болница остаће код остатка 1. степена колонске коморе код Слатине до даљег наређења. 1. пољска болница остаће у саставу 2. степена колонске коморе код Вел. Бошњака до даљег наређења.
Трупне коморе прикупиће се јужно од села Јевремовца поред друма у висини села Маове.
Борни део 1. степена колонске коморе кренуће се са места свога бивака у 5 часова правцем: Доња Врањска – Јевремовац, где ће поред пута на јужном излазу из села Јевремовца остати до даљег наређења.
Остатак 1. степена колонске коморе да се крене са места свог бивака за село Слатину, где ће на десној обали Думаче поред пута а у висини села Варне остати до даљег наређења.
2. степен колонске коморе остаје на своме досадањем месту код Великог Бошњака а профијантска колона и пекарска чета код Лојанице.
Аеропланско одељење остаће и даље на своме досадањем месту код села Церовца с тим, да пилот по могућству лети што пре правцем Шабац – Дреновачка ада – Јарак и натраг изнад Причиновића и извештај ми што пре поднесе о распореду непријатељских трупа а нарочито о тачном месту његовог моста код Дреновачке аде.
Извешћа ми слати што чешће о току борбе и огарантовати што сигурнију и трајну телефонску везу између пукова и дивизиског штаба као и дивизиског штаба и армије.
У прво време ја ћу се налазити у селу Штитару а потом код резерве“.
У 10.20 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1251 ове садржине: „По досада добивеним извештајима стање код ове дивизије је овакво: 4. коњички пук осигурава десни бок дивизије, а са одељењем од 30 коњаника држи село Табановић. Десна колона ове дивизије са 3 чете подилази Табановићу и сада је сигурно у њему. Лева колона у 9.50 часова кренула је такође за напад. Непријатељ је утврдио западну ивицу с. Причиновића, јачина његова још је непозната, а по исказима једне сељанке из тога места непријатељ је јутрос одступио ка Сави. По извештају једне официрске патроле из 4. коњичког пука од 8.10 часова два батаљона непријатељске пешадије са комором и једним ескадроном коњице крећу се друмом Дреновац – Шабац, а једно одељење јачине једне чете креће се бочно ка селу Табановићу. Наредио сам команданту резерве, да један батаљон упути у правцу ушћа Јерешчића у Јерез против ове непријатељске колоне. Десној колони наредио сам бржи покрет, да би дошла у висину леве колоне и Тимочке дивизије I. позива, као и енергичнији напад на непријатеља“.
У 15 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1261 ове садржине: „Према добивеним извештајима код трупа ове дивизије стање је овакво: Десна колона са два батаљона у првом борбеном реду налази се делом на левој и десној обали Јереза са предњим деловима на 6 – 700 метара од ивице Причиновића. Један батаљон држи источну ивицу села Табановића, да би одбио напад непријатељске колоне, која од Дреновца у јачини два батаљона и једног ескадрона маршује ка Табановићу; две батерије дејствују на непријатеља а једна батерија и један батаљон су у резерви десне колоне у селу Табановићу. Лева колона је сада у висини Руме и врши се припрема за заједнички напад са десном колоном, као и са 10. пешад. пуком. Општа резерва је са једним батаљоном и једном батеријом на јужној страни Причиновића, а један батаљон и једна батерија упућени ка ушћу Јерешчића против непријатељске колоне из Дреновца, крећу се источно од села Табановића да непријатељску колону подухвате с бока. 4. коњички пук осигурава десни бок и позадину ове дивизије.
Наредио сам, да обе колоне снажно нападну непријатеља код Причиновића, те тиме олакшају и напад Тимочке дивизије. Због непријатељске артилериске ватре са леве обале Саве, као и због покривеног терена, овај се напад није могао раније припремити“.
У 15.30 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1262 ове садржине:„Пошто су лева и десна колона овог часа дошле на исту висину пред непријатељем, наредио сам општи напад свом снагом, који да се изврши одмах“.
Напад је предузет и вођен енергично, али је непријатељ на ивици села Причиновића давао снажан отпор, потпомаган дејством хаубичке батерије са Дреновачке аде и са монитора, те се и после извршена два јуриша од стране трупа Шумадиске дивизије I. позива није могао из села протерати. Заноћило се у борбеном распореду на одстојању 150 – 300 метара од непријатеља. Приступљено је утврђивању које је вршено целу ноћ.
Код Шабачког одреда у току овог дана није било ни чега значајнога.
Тешка артилерија у току овог дана била је на положају Јевремовац – Раскршће без дејства.
Операције Ужичке војске
Овог дана Врховна команда наређује, да командант Ибарске дивиз. области пуковник Зисић стави свој Ибарски обвезнички пук на расположење команданту Ужичке војске, а он да се врати у Нови Пазар.
Врховна команда наређује команданту Ужичке војске да извести, какве има податке о непријатељу на правцу Власеница – Сарајево, нарочито на томе друму. У овом времену командант Ужичке војске имао је ове податке: непријатељска брдска бригада од Вишеграда одступила је преко Семећа, Соколовца, Жљебова на хан Пијесак, остављајући негде јаче негде слабије делове поред пута Сарајево – Власеница. Око Поџепља и Кусаче има један батаљон са 1 – 2 топа, а према њему је на Бујаку наша добровољачка чета, ојачана са једном четом 12. пука II. позива и једним топом. Коњичка патрола, која је била у додиру са непријатељском бригадом јавила је, да је од хана Пијесак у току 18. септембра кренуо један пук ка Соколцу (хан Громиље), а један батаљон ка Соколовићу. Јаче непријатељске снаге су око хана Пијесак. Извиђачки ескадрони јавили су, да су њихове патроле избиле на линију Боговичка планина – Витез планина – Газивода на 25 км. од Сарајева.