Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 15. корпуса
20. септембра Срби су покушали још један ноћни напад на Кулиште, а тако исто и на висове код с. Г. Борине, али без успеха.
Дејство 16. корпуса
На фронту овога корпуса у току 20. септембра биле су само чарке.
Операције V. армије
Дејство 8. корпуса
Овај корпус очекивао је дејство Комбинованог корпуса преко Причиновића у позадину српских трупа у Мачви, те да добије могућност, да једном издуши из Парашнице у којој је прикован јаким српским трупама. Али на жалост није могао добити олакшицу ни са које стране у своме тешком фронталном нападу на добро утврђен и одлично брањен српски положај, који је потпуно затварао свако дебушовање из Парашнице, јер је и Комбиновани корпус на линији Причиновић – Узвеће прешао у одбрану против напада двеју српских дивизија. Са јуначком истрајношћу тежиле су трупе 8. корпуса да се приближе српском положају на линији: Црна бара – „Насути друм“, која је била недостижна због широких препречних средстава од жице. У току сваке ноћи од 16. – 20. септембра одбијајући ватрене препаде и испаде српских трупа, војници 8. корпуса гурали су топове у стрељачки строј са ужасним тешкоћама, у циљу рушења препрека и прављења бреше на српском утврђеном положају.
21. ландверска дивизија после вишедневних борби успела је најзад, да 20. септембра пред вече заузме обе предње утврђене линије у Парашници испред главног положаја „Насутог друма” и Црне баре.
9. пешадиска дивизија садејствовала је 21. ландверској дивизији у њеним тешким борбама, и успела је у току 20. септембра да заузме српску отпорну тачку – царинарницу Рачу.
Дејство Комбинованог корпуса
Овај корпус је застао на линији: Причиновић – Узвеће, где је, без велике промене у ситуацији, све до 25. септембра имао да се брани против напада двеју српских дивизија. Трупе овог корпуса одбијале су са успехом све српске нападе. Одбрану овог положаја, а нарочито левог крила код Причиновића, успешно су потпомагали монитори на Сави својом бочном артилериском ватром. Али, и поред свега, овога, корпус је толико био исцрпљен овим борбама, да није смео помишљати на напад, већ се и даље ограничавао на одбрану. Крајња десна колона корпуса – 104. ландштурмска бригада – чије је садејство очекивано против левог крила српских трупа, које су нападале на фронт Узвеће – Причиновић, није дочекано. После неисказаних напора, ова је бригада остала у блатишту северно од Глушаца, јер су Срби уништили све мостове преко баровите р. Битве. Бочна закриља ове колоне, која су упућена ка Раденковићу и Равњу, наишла су ван друма на исте баруштине, а пред собом на јако утврђене српске трупе. Због овога, један комбиновани пешад. пук и један коњички пук, узалуд су чекали код Сремске Митровице, да се аустриске трупе на десној обали Саве појаве код Равња, те да и њима омогући прелаз на десну обалу реке, како би заједнички дејствовали у позадину српских трупа у Парашници и тиме олакшали дебушовање 8. корпуса из Парашнице.
Дејство 8. брдске бригаде у Босни
Стигавши прошлог дана код Кошутице, ова је бригада у току 20. септембра разбила српске трупе, које су биле притисле хан Громиле и успела да очисти пут до хана Подроманија.
Али требало је сада окренути се брзо на левокруг, јер су се Срби већ били појавили код Кусаче источно од хана Пијесак, и већ воде борбу са доведеним тамо једним батаљоном 9. ландштурмске бригаде.
Операције српске војске
Операције I. армије
У циљу даљег рада, командант I. армије под ОБр. 1323 од 20. септембра наређује ово:
Команданту Дунавске дивиз. I. и II. позива и
Команданту Љубовиђског одреда
„У вези мог наређења ОБр. 1310 од 19. тек. месеца наређујем:
1. Да рејон дејства и обезбеђења између Дунавске дивизије I. позива и Љубовиђског одреда буде Узовница река.
2. Да командант Љубовиђског одреда, са трупама свога одреда, а с обзиром на дати му задатак и додељени рејон обезбеђења, учини дефинитиван распоред свога одреда, и чим трупе његовог одреда буду заузеле додељене им одсеке, да одмах смени 2 батаљона 4. прекобројног пешад. пука I. позива, који се сада налазе на положајима Ђермановића гају и Ушима, и упути их у састав њиховог пука у правцу Мачковог камена.
3. Да хаубичка батерија, која је била у саставу Дунавске дивизије I. позива, пошто због испресецаног и тешко пролазног терена није у могућности да прати дивизију, остане за данас на месту докле је дошла, а да о томе извести одмах армију. Доцније кад се створи могућност ућиће у састав армиске артилерије, зашто ће следовати накнадно наређење.
4. Да се 4. пешад. пук I. позива, као армиска резерва, премести ближе ка Нешином брду, но командант Дунавске дивизије I. позива може према потреби и своме нахођењу употребити и овај пук из армиске резерве.
5. Командант Љубовиђског одреда, чим учини дефинитиван распоред свог одреда, поднеће ми одмах о томе извештај и доставити распоред на увиђај и одобрење, а тако исто известити ме одмах, чим батаљоне 4. прекобројног пешад. пука буде сменио и упутио у састав пука, а ово треба да изврши што пре“.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Овога дана непријатељ је предузео зором напад гредом Мачковог камена против делова 5. прекобројног и 9. пешад. пука I. позива, али је напад ускоро одбивен. Борба се продужавала без велике жестине. Команданти пукова су чекали да се дигне магла, као и да стигне 5. батерија Дунавског пољског артилер. пука која је упућена на Мачков камен, па да онда отпочну напад гредом Мачковог камена ка Кошутњој стопи. У подне, у току саме борбе, попусте делови 9. пешад. пука II. позива, који су били десно од делова 9. пешад. пука I. поз. и почну одступати. Ово се пренело и на 9. пешад. пук I. позива, те је за тренутак ситуација постала критична. Но благодарећи енергичности официра као и пристизању 1 батаљона 18. пешад. пука, који је био позади Мачковог камена и стављен под команду команданта 5. прекобројног пука, чији су се војници такође били поколебали, задржати су одступајући делови, ред је повраћен и положај одржан.
За сваку евентуалност примакнути су пукови армиске резерве и то 4. прекоброј. пук ка Мачковом камену, а 4. пешад. пук „Стевана Немање“ на Нешино брдо. Борба се продужавала са највећом жестином, јер је и 5. батерија изашла на Мачков камен и пласирана одмах позади стрељачког строја, пошто угоднијег положаја није било. Користећи се појачањем батаљона из 18. пешад. пука, командант 5. прекобројног пука, који је наименован за команданта одсека (јер су делови његовог пука и 9. пешад. пука I. позива били измешани), пред сам мрак предузима напад на непријатеља, извршава јуриш и потискује га на неколико стотина метара у назад, али је борба наступањем мрака прекинута.
За све време ове борбе, 2 батерије Дунавске дивиз. II. позива и 4 батерије Дунавске дивиз. I. позива потпомагале су нашу пешадију на Мачковом камену, дејствујући са Нешиног брда, Бранковца и Мачковог камена на непријатељску пешадију. На жалост, ових 6 батерија нису могле дејствовати и на непријатељску артилерију, јер нису могле пронаћи места са којих она дејствује.
Трупе Дунавске дивизије II. позива заноћиле су 20./21. септембра у овом распореду:
9. пешад. пук I. поз. (из Дунавске дивиз. I. позива) на предстражи на Мачковом камену;
1 батаљон 18. пешад. пука I. позива (из Дунавске дивиз. I. позива) на северозападном крају Перунике;
5. прекоброј. пук десно од 9. пешад. пука I. позива на Мачковом камену;
9. пук II. позива десно од 5. прекоброј. пука;
8. пешад. пук II. позива на десном крилу дивизије;
Артилерија: 1 батерија на Мачковом камену а 2 батерије на Бранковцу;
Коњички дивизион одржава везу са III. армијом.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Дејство делова ове дивизије према Мачковом камену изнели смо код Дунавске дивиз. II. позива, која је имала задатак да овај положај заузме. Остале трупе Дунавске дивиз. I. позива овог дана показале су овакво дејство:
18. пешад. пук I. позива са своја 3 батаљона (1 батаљон је био на Мачковом камену) нападао је са Перунике на непријатеља, који се задржао на коси западно од Перунике, али у току целог дана није имао никаквог успеха. Овоме је узрок нешто јак непријатељски отпор, а нешто тежак терен.
8. пешад. пук I. позива са 1 брдском батеријом нападао је са Јаворника на Липник брдо такође без успеха.
Оба команданта ових пукова изјављивали су команданту дивизије, да је напад одређеним им правцем немогућан, јер је земљиште испред њих готово непролазно. Трупе ове дивизије заноћиле су 20./21. септембра у оваквом распореду:
9. пешад. пук I. позива на Мачковом камену између изворног дела потока Ћумурана и Салачке реке;
18. пешад. пук I. позива на Перуници;
8. пешад. пук I. позива на Јаворнику и Црвењу;
4. прекоброј. пешад. пук I. позива на јужној ивици косе Мачковог камена;
4. пук „Стевана Немање“ на Нешином брду у армиској резерви.
Батаљону на Ђермановића гају наређено је, да дође у састав свога пука, пошто је заштита граничног фронта од р. Узовнице па у лево поверена трупама Љубовиђског одреда, у чијем је саставу Дунавски коњички пук I. позива.
У вече овог дана, командант Дунавске дивиз. I. позива предложио је команданту I. армије ово: „Са обзиром на конфигурацију терена мишљења сам, да 18. и 8. пешад. пук I. позива не врше више нападе на означеним правцима, већ да са најнужнијом снагом поседну њихове садање положаје за одбрану, а остатак тих пукова да се свије у дивиз. резерву. Сем тога, пошто је греда Мачковог камена толико уска, да се на њој не може развити више од 1 пука за напад на Кошутњу стопу, то налазим да су две дивизије много за продирање у томе правцу и мислим да би се једна од двеју дивизија могла корисније употребити на другом правцу, евентуално за напад на Кошутњу стопу са правца преко Мионовића. За овај случај мишљења сам, да би се Дунавска дивизија II. позива могла лакше рокирати на нов правац с обзиром на садањи распоред трупа и на комуникације једне и друге дивизије“.
Операције III. армије
Ноћу 19./20. септембра у 22.20 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 1425 ове садржине:
„На фронту ове армије стање је у главном непромењено. Комбинована дивизија напала је са својим деловима коте 484 и 464 и заузела их. I. армија заузела је данас Мачков камен и сутра ће енергично гонити непријатеља у правцу севера. Према оваквом раду I. армије има вероватности, да ће непријатељ почети да попушта. Према овоме наређујем:
1. Дринска дивизија II. поз. остаје на своме одсеку, одсудно одбијајући сваки напад непријатељски. Према Дрини истура извиђајуће делове;
2. Комбинована дивизија да се утврди што јаче са својим деловима који су на Гучеву, и да шаље гонеће одреде у правцу Дрине а на простору северно од Борињске реке. Њене трупе, које се налазе на одсеку од Смрдан бање па до Лознице, остају на својим местима избијајући на Дрину са извиђачким деловима.
3. Дринска дивизија I. поз. прикупља се на положајима и шаље гонећи одред преко Пецковог брда ка Лепеници.
4. Моравска дивизија II. поз., по заузећу главног гребена, прикупља се у околини Турског гроба и Криве јеле, а у правцу Дрине шаље гонећи одред преко Васовња и Главице ка Давидовом брду.
5. Јужно од Радаљске реке оперисаће делови I. армије.
6. Одред пуковника Мишића (3. пешад. и комбиновани пук) са једном Шнајдеровом брзометном батеријом одлази на Примет и тамо остаје на моме расположењу.
7. 19. пешад. пук I. позива са једном брзометном батеријом остаје до даљег наређења на Брезјаку, где ће такође бити на мом расположењу.
8. Поједине дивизије и њихови одреди да одржавају непрекидну и чврсту узајамну везу и да се у свему узајмно помажу. Дринска дивизија II. позива да држи везу са левим крилом II. армије, а Моравска дивизија II. позива да држи везу са десним крилом I. армије“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Није било ничега значајног.
Дејство Комбиноване дивизије
Ноћу 19./20. септембра примљена је армиска заповест ОБр. 1425 коју смо горе у целини изнели.
Од зоре па све до подне вођена је борба на фронту кота 484 – кота 464, без икаквих промена. Непријатељ је снажно нападао, тежећи обухвату оба крила овог фронта. Под оваквом ситуацијом борба је продужена све до 18 часова, кад је одобрено да се трупе са коте 484 и 464 повуку на раније своје положаје.
Наше трупе нападале су овог дана на Црни врх. У 17 часова наређен је препад на Црни врх у оваквом распореду трупа:
2 чете 4. батаљона 5. пука I. позива и 2 чете 6. пука II. позива у првом борбеном реду, а по 1 чета 4. батаљона 2. прекобројног пука као резерва позади крила првог борбеног реда. Пред сам јуриш примио је команду над десним крилом мајор Станковић, а левим је командовао мајор Стевановић. Тежина рада припадала је левом крилу, које је имало да непријатеља на Црном врху отцепи од његових трупа на Гучеву и баци на Дрину.
Када је кренут први борбени ред на јуриш и у једном налету дошао до непријатељских ровова.отпочела је употреба бомби. У овом моменту буде рањен мајор Стевановић те његово (лево) крило попусти и почне да повија назад, што је утицало и на попуштање десног крила. Непријатељ се стално појачавао, те и употреба наших чета из резерве није могла задржати одступање првог борбеног реда, који се сјурио низ нагиб Црног врха натраг. Наређено је да 9. Моравска батерија туче Црни врх и задржи непријатеља од гоњења, у чему је успела. Одступање наших трупа било је у нереду.
У 23.15 часова, командант дивизије издаје команданту десног одсека телефоном заповест ОБр. 1163 ове садржине:
„Пошто Црни врх није заузет, то ће одбранбена линија вашег одсека бити: Еминове воде (искључно) – Главица – Крајишници – Тршићско брдо. Коту 322 држати као предњу тачку. Према Црном врху употребити 1 чету за обезбеђење левог бока одсека и одржавање тесне везе са 6. прекоброј. пуком на Еминовим водама и коти 708. Десно одржавати везу са 6. прекоброј. пуком на Еминовим водама и коти 708. Десно одржавати везу са Дринском дивизијом II. позива. Предстражне делове према Дрини истурити и организовати тако, да се непријатељ не може неопажено преко Дрине да пребацује. У састав трупа вашег одсека улазе трупе испод Црног врха, сем чете 6. прекоброј. пука, која да се упути у састав свога пука на Еминове воде најкраћим путем“.
Дејство Дринске дивизије I. позива
У току овог дана непријатељ је после јаке и упорне борбе успео да зауме вис Биљег. Делови ове дивизије, који су држали Мамутовац, налазе се на његовом задњем нагибу.
Дејство Моравске дивизије II. позива
У току овог дана није било ничега значајног. Трупе су биле у непосредном додиру са непријатељем.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивизије II. позива
У току овога дана на фронту ове дивизије било је мирно. Дивизија има свега 6 батаљона од којих су 4 на обали Дрине, а 2 на главном положају на Видојевици.
Дејство Моравске дивизије I. позива
На левом и средњем одсеку ноћ 19./20. септембра је прошла на миру са патролним пушкарањем. На десном одсеку и код Парашничког одреда непријатељ је у току ноћи почев од 20 часова 19. септембра па до 4 часа 20. септембра на свака два часа отварао јаку пешадиску и слабу артилериску ватру, не излазећи из својих ровова. После артилериске ватре, која је, час јаче час слабије цео дан трајала, непријатељ је извршио од 15 – 17 часова пешадиски напад на десно крило десног одсека и на лево крило Парашничког одреда; дошао је на 400 корака до наших ровова, али је одбивен нашом убиственом ватром и вратио се у своје ровове. Непријатељска батерија са леве обале Саве тукла је ретком ватром десно крило Парашничког одреда, а две непријатељске батерије са леве обале Дрине према царинарници тукле су десни одсек, али без великих успеха. Наша артилерија снажно туче непријатељску пешадију, која је у шибљаку код царинарнице Раче на десној обали Дрине. Према средњем и левом одсеку нема ничега значајног.
У 18 часова, један непријатељски батаљон предузима напад на 3. батаљон 14. пука I. позива који је на крајњем десном крилу Парашничког одреда. Дошав на 100 корака од наших ровова, дочекан је јаком пешадиском и митраљеском ватром и нагнат у панично бегство, гоњен јаком ватром.
У распореду трупа ове дивизије у току овог дана није било никакве промене. Све су трупе остале у својим рововима.
Дејство Коњичке дивизије
У 7 часова добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 1450 ове садржине: „Наредио сам да се команданту 2. коњичке бригаде упути једна чета II. позива. Наредите му, да је сачека и употреби за појачање својих трупа и да одсудно брани правце и пролазе који воде из Митровице и Ноћаја ка Глушцима, као и само село Глушци са те стране“.
У 11 часова добивено је наређење ОБр. 1467: „Упутите одмах коњичку батерију из Глушаца у Шабац, да се стави под команду команданта 4. коњичког пука, а у Глушце упутите онај вод коњичке батерије из Бановог поља. Јавите, у које се време буде кренула батерија“.
У 13 часова добивено је наређење ОБр. 1470: „Упутите одмах Шумадиски дивиз. коњички пук у село Штитар, да се стави под команду команданта своје дивизије“.
У току овога дана непријатељ је нападао на с. Глушце слабијом снагом, те је одбивен.
Распоред Коњичке дивизије ноћу 20./21. септембра био је овакав: 1. и 3. коњички пук са по три ескадрона и једном четом пешадије је у утврђеном положају на северној ивици с. Глушци. Два ескадрона су у резерви. Два топа, која су доведена из Бановог поља, пласирана су тако, да туку правац Глушци – Ноћај. 2. коњички пук са 1 топом и 3 чете пешадије II. позива је у утврђеном положају на источној ивици с. Раденковића. Наређено је, да све трупе буду на што јачој опрези и да предузму све мере за одбијање ноћног напада. Положаји код с. Глушаца и Раденковића да се бране по сваку цену.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 7 часова добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 1449 ове садржине: „Још до сада нисам добио извештај о раду те дивизије у току јучерашњег дана и ноћас. Поднесите ми га што скорије, да бих вам могао издати наређење. Шумадиска дивиз. I. позива после неуспелог напада утврђује се на својим положајима и уређује отпор, пре но што би наставила извршење датог јој задатка. У Белотићу се налазе на моме расположењу два батаљона Тимочке дивизије II. позива. Јавите ми вашу намеру за данас“.
У 8 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 765 ове садржине: „Према јутрошњим извештајима од команданта колона стање на фронту ове дивизије овакво је:
а) Код леве колоне. Батаљони држе источну ивицу села Глушаца, коју су и јуче држали. Преко ноћи је било пушкарања како на источној ивици тако и на северној.
б) Код средње колоне. Непријатељски положај поседнут је пешадијом исто тако као и јуче. Према десном крилом ове колоне изгледа да нема оноликог броја митраљеза колико је јуче било. Ноћас је непријатељ неколико пута нападао наизменично час лево час десно крило, а тако исто и центар борбеног поретка ове колоне. Сви напади одбивени су. Непријатељска артилерија није ноћас дејствовала; последњи непријатељски напади били су јутрос између 2 и 3 часа. Командант колоне држи, да се стање код непријатеља није изменило.
в) Код десне колоне. Преноћила је на положајима, које је синоћ заузела. Ноћас је целе ноћи било непријатељских покушаја, да је поколебају нападом на лево крило, али су увек били одбивени до 7.50 часова. Ова колона има губитака и то: један официр погинуо, једанаест официра рањено а преко 500 војника избачено је из строја. Од осталих колона нисам добио извештај о губитцима, али ми је кратким путем јављено да су доста велики.
Због ноћашње непрекидне кише и борбе, која се води од 7 часова јуче изјутра, трупе су доста малаксале. О утрошку муниције немам података, али се попуна врши уредно. Намеран сам, пошто се трупе прикупе и уреде, да извршим рекогносцирање непријатеља и према резултату продужим рад у духу добивеног задатка. О раду ове дивизије у току јучерашњег дана у колико сам до синоћ имао података, послао сам синоћ извештај под ОБр. 761 у 19 часова депешом.
Молим да се нареди Коњичкој дивизији, да пошто пото држи Глушце и огарантује ми у сваком случају леви бок од Ноћаја; да да два митраљеза батаљону, који је на источној ивици села Глушаца, као и да на случај потребе својом артилеријом помогне како овај батаљон тако и лево крило средње колоне код Узвећа, ако га непријатељ нападне.
У 11 часова добивено је наређење команданта армије ОБр. 1466 ове садржине:
„Пре но што бисте предузели извршење датог вам задатка, наредите да вам се трупе добро утврде и спреме за одсудан отпор. Према овоме подесите напоре и старање и кад свестрано проучите стање и код ваших трупа и код непријатеља, поднесите ми тачан извештај да бих се према њему могао определити за даљи рад. О распореду ваших трупа обавештавајте и команданта Шумадиске дивизије I. позива“.
Стање на фронту Тимочке дивизије I. позива у 14 часова било је овакво:
а) Код леве колоне: непријатељ туче артилериском ватром из два топа са Бубања батаљон на источној ивици села Глушца. Непријатељски слабији пешачки делови пришли су селу и дејствују на посаду северног фронта села;
б) Код средње колоне: води се повремено пешадиска и артилериска борба без важнијих догађаја;
в) Код десне колоне: непријатељ туче јаком артилериском ватром – бризантним гранатама стрељачке заклоне. Наредио сам, да батерије десне колоне помогну батерију средње колоне и да дејствују против непријатељске артилерије. Утврђивање положаја продужује се у колико год дозвољава непријатељска ватра“.
У 15 часова послат је команданту II. армије извештај ОБр. 784 ове садржине: „Према прикупљеним податцима од заробљеника непријатељ је јак око 6 пешадиских пукова са већим бројем митраљеза, 6 батерија са 36 топова и око 2 ескадрона коњице. Међутим су пукови заједничке војске бр. 38. и 68, ландверски бр. 28. и један батаљон 6. ландверског пука и 21. јегерски батаљон.
Борбени фронт ове дивизије је танак. Од резерве: десна и средња колона имају по један батаљон; лева колона свега један вод. Опште дивизиске резерве немам. У артилерији и митраљезима сам несразмерно слаб. Дивизија је састављена из разних батаљона. Официра има мало и утицање њихово је због велике непрегледности терена слабо. Трупе су местимично на јуришном одстојању већ 24 часа и нема се могућности да се крену напред. Војници су јако заморени и доста изнурени. Држим, да би оваком стању требало учинити што пре крај са јаким појачањем бар од једнога пука и једног дивизиона артилерије, који би били у стању да бој реше“.
У 19.30 часова добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 1477 ове садржине: „Према представљеном стању у вашој депеши ОБр. 784 наређујем:
Да не продужавате напад на противника у току ове ноћи, већ да организујете несаломљив отпор сваком противничком предузећу; да прибирате податке и саставите план за даљи рад и на основи њега да ми поднесете у току ове ноћи предлог за даљи рад, да бих вам могао издати наређење за сутрашњи рад. Предлог треба да буде опредељен на основи стварног стања имајући у виду, да могу досадањи извештаји о јачини непријатеља бити претерани, јер су и несугласни, па треба за основу и контролу узимати оно стање, какво је противник у својој акцији показао. Стављам вам на расположење оба батаљона Тимочке дивизије II. позива у Белотићу и једну брзометну батерију, коју тражите од команданта Шумадиске дивизије I. позива. И Шумадиска дивизија I. позива обуставиће напад у току ове ноћи.
Јавите ми број губитака у досадањим борбама. О пријему наређења одговорите“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
19. септембра у 23.30 часова послат је команданту II. армије извештај ОБр. 1237 ове садржине: „По добивеним извештајима после неуспелог првог напада десне колоне, око 17 часова, припремао се поновни напад обема колонама; али је непријатељ у 18.15 часова такође предузео са своје стране напад на трупе ове дивизије тако, да се развила веома јака борба вечерас, која је у главном престала око 19 часова а са свим тек у 19.30 часова. Наш напад није успео, да непријатеља из Причиновића потисне, а и непријатељ у свом нападу није успео, јер су наше трупе одржале своје положаје које су вечерас имале. Према овоме садашњи распоред трупа ове дивизије јс овакав:
Крајње десно крило: Толића поље од Јереза до Саве 4. коњички пук са једним батаљоном 11. пука и једном батеријом упућен је још данас из резерве против непријатељске колоне из Дреновца.
Десна колона: 3 батаљона 12. пука са 3 батерије у првом борбеном реду на положајима на којима су били вечерас, на неколико стотина метара испред (северно) села Табановића, а један батаљон у одсечној резерви (пуковској) на источној ивици села Табановића.
Лева колона: 2 батаљона 11. пука са 2 батерије и један батаљон 10. пука који је данас остао код Руме, кад су друга два батаљона 10. пука рокирала са погрешно узетог правца Рума на западну страну баре Ратковице – налазе се такође на неколико стотина метара од ивице села Причиновића.
Општа резерва: један батаљон 11. пука и једна батерија, упутила је десно од десне колоне у први борбени ред као појачање за доуги напад две чете, а остало је остало у резерви код села Табановића.
Јачина непријатеља пред фронтом ове дивизије цени се око два пешадиска пука са три пољске батерије у селу Причиновићу; једна хаубичка батерија позади јужне ивице села Причиновића; једна хаубичка батерија на Дреновачкој ади и 2 монитора, који су се вечерас повукли уза Саву.
У вечерашњој последњој борби, батаљон 10. пука, источно од баре Ратковице попустио је мало и повукао се на своје почетне положаје, због чега је и лева колона била принуђена због добивања ватре са левог бока да заузме степенасти поредак са повијеним левим крилом у назад. Остале трупе су на својим положајима, где су се затекле вечерас по свршетку борбе. Тачнији извештај, као и губитци не могу се сада поднети због веома покривеног терена, мрака и покидане телефонске линије између батаљона и пукова од непријатељске артилериске ватре. Наредио сам за ноћас, да се трупе на својим положајима што јаче утврде, да међусобну везу што тешње одржавају, да са непријатељем буду у тесном додиру и да непријатеља преко ноћи патролама и мањим одељењима што чешће узнемиравају. Сем тога наредио сам, да се хаубичка батерија довуче ноћас и пласира до зоре код ушћа Јерешчића, како би сутра могла тући мониторе, хаубичку непријатељску батерију на ади и мост преко Саве.
У 22.30 часова отворила се на фронту ове дивизије јака пешадиска, артилериска и митраљеска ватра, која око поноћи још траје али са постепеним попуштањем. Ова је борба вероватно пренета због непријатељског напада на средњу колону Тимочке дивизије I. позива око 22 часа. Наше трупе и даље држе своје вечерашње положаје, које су и утврдиле. Непријатељ не туче артилериском ватром никако, већ само пешадиском и митраљеском“.
20. септембра у 7 часова добивено је наређење команданта армије ОБр. 1446 ове садржине: „Према стању изложеноме у вашем извештају ОБр. 1273 нужно је, да се трупе утврде и спреме за одсудан отпор, пре но што би продужиле извршење датог вам задатка. Према овоме подесите ваше напоре и старање и кад свестрано проучите стање и код ваших трупа и код непријатеља, поднећете ми тачан извештај, да бих се према њему могао определити за даљи рад. О распореду ваших трупа обавештавајте и команданта Тимочке дивизије I. позива“.
У 8 часова ситуација ове дивизије била је оваква:
Десна колона (12. пешад. пук I. позива) држи исте синоћне положаје и то: са десним крилом на обема обалама Јереза испред јужне ивице села, а са центром и левим крилом преко Самовлака у правцу међупростора Игњатовице и Ратковице баре.
Лева колона (2 батаљона 11. пука I. позива) држи своје синоћне положаје североисточно од Руме у висини међупростора Игњатовице и Ратковице баре. Својом артилеријом туче непријатељске ровове на ивици с. Причиновића.
10. пук I. позива који је у саставу Тимочке дивизије I. позива налази се на Дугалији.
Батаљон и батерије, који са 4. коњичким пуком штите десни бок дивизије, налазе се на истом месту око ушћа Јерешчића.
Дивизиска резерва је код села Табановића.
Борба, која је готово у току целе ноћи 19./20. септембра вођена, продужава се и јутрос, али не са оном жестином као ноћас. Непријатељ од јутрос дејствује артилеријом са монитора против десне колоне.
Уопште предњи делови ове дивизије налазе се у тесном додиру са непријатељем на целој линији а на одстојању 200 – 400 метара.
Око 8 часова командант дивизије добија извештај од команданта леве колоне, да непријатељ јаче надире у правцу левог крила 10. пука I. позива, те моли команданта Тимочке дивизије I. позива, да га извести о стању и распореду његових трупа, нарочито код 10. пука, који је у саставу те дивизије.
У циљу парирања дејства монитора, упућена је јутрос од Шапца на положај код ушћа Јерешчића хаубичка батерија (3 оруђа).
У 11 часова добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 1467 ове садржине:
Наредите команданту 4. коњичког пука, да одмах иде у Дебрц ради спречавања непријатељских покушаја за прелаз код Подгоричке аде. У Дебрцу да се стави под команду команданта Обреновачког одреда. У Шапцу да остави потребну заштиту, која ће примити једну коњичку батерију и довести за њим. Наређено је команданту Шабачког одреда, да у место овога пука одмах упути Тимочки дивизиски коњички пук I. позива. Требало би подесити, да одељење, које ће сачекати батерију у Шапцу, остане на своме досадањем месту до доласка Тимочког коњичког пука I. позива ако је икако могуће, иначе пук нека иде, а ви се помогните са пешадијом до доласка Тимочког коњичког пука I. позива. Јавите у колико се часова буде кренуо пук“.
У исто време добивено је и наређење ОБр. 1465 ове садржине:
Пошто је артилерија у Шабачком одреду одашиљањем хаубичке батерије на ушће Јерешчића знатно ослабљена, то ће командант изволети наредити, да се једна брзометна батерија одмах упути команданту Шабачког одреда и стави под његову команду. О извршењу известити, а тако исто обавестити и команданта Шабачког одреда“.
У 13 часова добивено је наређење ОБр. 1470 ове садржине:
„Наређено је команданту Коњичке дивизије да вам одмах упути у Штитар ваш коњички пук. По доласку пука упутите га да смени Тимочки коњички пук I. позива или где ви нађете за потребно, а Тимочки коњички пук I. позива вратите команданту Шабачког одреда у Шабац“.
По исказу заробљеника према Шумадиској дивизији I. позива у борбама 19. септембра учествовале су ове непријатељске трупе: 42., 74., 92. и 94. пешад. пук из 9. корпуса; 68. пешад. пук из 13. корпуса; 32. пешад. ландверски пук из 20. дивизије; 28. јегерски батаљон; 2 пољске батерије; коњица само за патроле. Батаљони су састава око 500 људи. На основи ових података, командант Шумадиске дивиз. I. позива у 16 часова шаље команданту II. армије извештај ОБр. 1286 ове садржине:
„У вези наређења ОБр. 1446 од данас част ми је известити команданта, да се према фронту ове дивизије налазе: 5 пукова непријатељске заједничке војске и један ландверски пук са по три, истина, слаба батаљона, и слабом артилеријом око 3 пољске и 2 хаубичке батерије и 2 монитора, и да се непријатељ јако утврдио на предњој ивици села Причиновића. Обзиром на покривеност терена, на замор трупа које воде борбу цео јучерашњи дан, целу ноћ и данас до скоро пре једног часа, а нарочито обзиром на то, што ће ускоро наступити мрак те би се на случај успешног напада наше трупе у току ноћи нашле на потпуно новом, покривеном, непознатом и неутврђеном положају, мишљења сам: да би заједнички напад требало извршити сутра 21. тек. месеца изјутра, а дотле би се трупе потпуно утврдиле на овом положају, који би ми служио као ослонац за даљи напад. Трупе би се одмориле и попуниле би утрошену муницију. Молим за наређење по овоме“.
У 19.30 часова добивено је армиско наређење ОБр. 1482 ове садржине: „Према представљеном стању у вашој депеши ОБр. 1286 наређујем: Да не продужавате напад на противника у току ове ноћи, већ да организујете несаломљиви отпор сваком противничком предузећу; да приберете податке и саставите план за даљи рад и на основи њега, да ми поднесете у току ове ноћи предлог за даљи рад, да бих вам могао издати наређење за сутрашњи рад. Предлог треба да буде опредељен на основи стварног стања, имајући у виду, да могу досадашњи извештаји о јачини противника бити претерани, јер су и несугласни, па треба за основу и контролу узимати оно стање, како је противник у својој акцији показао. Батерију из Штитара упутите команданту Тимочке дивиз. I. позива кад вам буде затражио.
Јавите ми број губитака у досадањим борбама.
И Тимочка дивизија I. позива обуставиће напад у току ове ноћи. О пријему наређења одговорити“.
Од једног заробљеног каплара из 92. пука заједничке војске добивени су податци, који су достављени и команданту армије у овоме:
„Заробљен је 19. ов. месеца по подне код Причиновића (Мачванског). 92. пук има сада 3 батаљона; 4. батаљон је остао у Сарајеву и вероватно да је на Дрини. Прешли су Саву и били у борби код Причиновића: 92., 68., 42., 74. и 94. пук заједничке војске, 32. пук ландвера и 28. јегерски батаљон са 2 батерије. 42. и 92. пук образују 57. бригаду, чији командант ђенерал Шен важи као врло ваљан офнцир. Коњице имају само за извиђање. Прешли су лађама код Јарка 16. ов. месеца. Бригада улази у састав 29. дивизије, чији је командант ђенерал пешадије Рудолф Франк. Пре борбе код Попинаца (на левој обали Саве са II. пуком ове дивизије 12. ов. месеца) пукови су попуњени допунским батаљонима. Код Попинаца су страдали и сада је пук јак 1400 људи. Његов батаљон је после борбе код Попинаца од 1000 људи спао на 580. Свака чета има покретну кујну и мунициска кола.
У јучерањој борби нису трпели готово никакве губитке од артилериске ватре, али су због рђавог вођења дошли под бочну ватру наше пешадије и од ње страдали.
Ради спречавања прелаза Тимочкој дивизији I. позива упућен је само њихов пук 92. и 1 батерија и вели да су се наши предали, мислећи да их има много више, после кратке борбе. У Срему су попаљена села у којима је била наша војска и то све због шпијунаже.
На левој обали Саве налази се једна тешка хаубичка батерија“.
У току целог дана вођене су борбе на фронту Шумадиске дивизије I. позива без резултата.
Дејство Шабачког одреда
У току овог дана није било ничега значајног.
Тешка артилерија на положају Јевремовац – Раскршће.
Операције Ужичке војске
Распоред Ужичке војске 20. септембра био је овакав:
Ужичка бригада
Према овој бригади су непријатељски слаби делови у с. Братунац, а јачи делови северно од овог села, на левој обали Дрине на положајима: Кик – кота 544 – Столице – Дубовић – к. 681. Слабији непријатељски делови који су били на Вијогору к. 901 западно од Сребрнице протерани су у правцу Власенице.
Пребачени одред ове бригаде на леву обалу Дрине заузео је Сребрницу.
Шумадиска дивизија II. позива
Добровољачка чета са једном четом 12. пука II. позива и једним брдским топом на Буковцу (1222) југоисточно од Кусаче.
Коњички дивизион извиђа једним ескадроном ка Сарајеву, а другим ескадроном са два митраљеза ка Власеници.
12. пук II. позива са 8 брдских топова на положајима код Бабјака на линији: Вигова гора – Бабјак – Ново брдо.
10. пук II. позива (3 батаљона) са 6 брдских и 4 пољска топа на положајима јужно од Бабјака на линији: Медник – Рујник.
11. пук II. позива (3 батаљона) са 2 брдска и 4 пољска топа на Тмору.
Дивизиска резерва од два батаљона (по један из 10. и 11. пука) са једном пољском и једном хаубичком батеријом на линији Јастребица – Врањ. Батерије су овог дана биле у покрету од Вишеграда за овај положај.
Лимски одред
4. кадровски пук са брдском батеријом (3 топа) на Граду (897) западно од Рогатице.
5. кадровски пук са 2. прекобројним пуком III. позива и брдском батеријом (3 топа) на линији: Јеласје – Хум јужно од Тмора.
Ибарски обвезнички пук, јужно од Рогатице на левој обали реке Рабитнице на положајима североисточно од с. Изгумале.
Добровољачко – гранични батаљон наступа долином Праче преко Јаворине и Романије ка Сарајеву.
3 чете 15. прекобројног пука III. позива као посада у Вишеграду, а једна чета овог пука на осигурању комуникације Вишеград – Вардиште. Наређено је да у Вишеград дође и пољска Крупова батерија, која није могла пратити Лимски одред због планинског терена, одакле ће се упутити друмом ка Рогатици.
Овог дана у вече извиђачки коњички ескадрон Шумадиске дивизије II. позива јавља, да две непријатељске бригаде, које су ноћиле 19./20. септембра у Жљебовима и Сијерцима, наступају од јутрос преко Мандре и Сијерца, и по подне избиле су на косу: Сенковић – Парижевићи. Извиђачки ескадрон одступа одржавајући додир са непријатељем. Други извиђачки ескадрон, који је извиђао долином Праче ка Сарајеву јавља, да је извиђачка патрола допрла до с. Пале на путу за Сарајево и ту дочекана непријатељском ватром, те се повукла.
Црногорска војска
Врховна команда црногорске војске наредила је, да се 1. дивизија Санџачке војске групише код села Врлазје и Добраче и да предњим деловима држи планину Шиповицу и Милошевац извиђајући испред себе, а свера извиђања на север да не прелази линију: Вијенац – Голеш.