Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 15. корпуса
Десно крило овог корпуса добило је могућност 21. септембра, да прими на себе, прво један део, а затим и цео одсек бригаде ђенералмајора Шњарића на Турском гробу.
Дејство 16. корпуса
Борба око Мачковог камена достигла је 21. септембра нечувену жестину. Пошто је жалосно пропао покушај 6. брдске бригаде да ноћу 19./20. септембра изврши препад на косе североисточно од с. Липнице, Срби су уложили сву енергију и све што им је преостало од трупа способних за борбу, да од почетног успеха направе један потпун успех.
16. корпус напрегнуо је био све снаге да понова заузме Мачков камен.
За појачање 7. и 9. брдске бригаде доведена је и 1. брдска бригада. Све три ове бригаде стављене су под команду ђенералмајора Хајнриха Гојгингера. Пре подне Гојгингер се, не само снажно одупирао српском нападу, већ је прешао и у против напад око 13 часова, кад су стигла још два батаљона из бригаде ђенералмајора Шњарића. Развила се најжешћа и најогорченија борба каква није била ни на једном месту од почетка рата. Срби нису седели скрштених руку, већ су у борбу непрестано уводили нове резерве. Успех је у току дана, а и преко ноћи, непрестано прелазио са једне на другу страну.
21. септембра хитала су овамо појачања са свију страна. Јагодња је постала не само најважнија тачка на борбеном фронту, већ је ова борба постала права битка, чије је решење имало да падне на Јагодњи. 1. и 2. брдска бригада са деловима 7. и 9. брдске бригаде, нападале су са северозапада и запада, а остали делови 7. брдске бригаде и 6. брдска бригада са југа. После огорчене борбе, пуковник Лукачић са 1. брдском бригадом протерао је Србе, из њиховог предњег утврђеног положаја али је одмах, као бујица следовао један српски против напад, који није допустио, да се одвуку 6 српских топова, тек што су били заплењени. Ови су топови остали између стрељачких стројева обеју противничких страна и постали су јако оспоравајући циљ обостраних тежњи. До ноћи није пало решење. Међутим, пред вече, стигоше са Кошутње стопе 2 батаљона ђенералмајора Шњарића. Падом мрака, борба је прекинута због обостране исцрпљености. Јужна нападна колона приближила се на 300 корака, а западна колона налазила се на удаљењу 200 корака од српског положаја. Обе нападне колоне укопале су се, старајући се, да што боље утврде своје положаје.
4. и 5. бригада на Црном врху и Кривој Јели нису могле притећи у помоћ, јер су биле приковане српским нападом за те положаје.
Операције V. армије
Дејство 8. корпуса
У току 21. септембра, Срби су предузимали више против напада у Парашници на трупе 8. корпуса. У првом налету, Срби су пробили фронт 9. пешад. дивизије и понова отели од ове дивизије отпорну тачку – царинарницу Рачу. Али, благовременим доласком дивиз. резерве, 9. дивизија је не само повратила Рачу, већ је заузела још једну отпорну тачку на српском положају.
Лево крило 21. ландверске дивизије, и поред паклене ватре српске артилерије, успело је да се приближи на 250 корака испред препрека „Насутог друма“.
Дејство Комбинованог корпуса
Овај корпус бранио је линију: Узвеће – Причиновић против јаких српских напада.
Дејство 8. брд. бригаде у Босни
Овог дана бригада је понова стигла натраг у хан Пијесак.
Операције српске војске
Операције I. армије
Овог дана у 5.40 часова командант I. армије издаје заповест ОБр. 1330 у овоме:
„Трупе Дунавске дивизије I. и II. позива заузеле су синоћ јуришем „Мачков камен“, непријатељ се повукао на Кошутњу стопу. Напад левог крила Дунавске дивиз. I. позива на Перунику и Липник брдо наишао је на веома тешко пролазно земљиште.
Према овоме, а пошто је греда која везује Мачков камен за Кошутњу стопу тако уска, да се по њој не може да развије већа снага за напад на Кошутњу стопу, наређујем:
1. Да командант Дунавске дивизије II. позива продужи напад и гоњење непријатеља преко Кошутње стопе у смислу моје раније заповести, ако се успеху нада, а командант Дунавске дивиз. I. позива да продужи демонстративан напад на Перунику и Липник косу. Ако се командант Дунавске дивиз II. позива не нада успеху да може освојити „Кошутњу стопу“, онда да се задржи са својим трупама на заузетом положају, утврди га и упорно брани на случај повратка непријатељског у напад, а да осмотри земљиште правцем од Крупња преко Мионовића, за рокирање његовом дивизијом на тај правац за напад на Кошутњу стопу и Дугу њиву у вези са деловима Моравске дивизије II. позива.
2. На случај да се командант Дунавске дивиз. II. позива реши, да не напада, него да се држи одбране, у смислу предње тачке, командант Дунавске дивиз. I. позива држаће се привремено одбране на свом заузетом и утврђеном положају док не добије наређење, да смени трупе Дунавске дивиз. II. позива на правцу Мачков камен – Кошугња стопа, да би овај могао рокирати своју дивизију на напред поменути правац преко Мионовића.
3. За оба поменута случаја команданти Дунавске дивиз. оба позива ће се лично споразумети и одржати тесну везу и сагласност у раду.
4. На шта се буде решио командант Дунавске дивиз. II. позива, одмах ће известити мене и команданта Дунавске дивизије I. позива.
5. Да би олакшао команданту Дунавске дивиз. II. позива осматрање правца Крупањ преко Мионовића за напад на Кошутњу стопу и Дуге њиве, наредио сам помоћнику начелника штаба ппуковнику Милошу Јовановићу, да се стави на расположење команданту Дунавске дивизије II. позива за овај посао и да јутрос у свануће буде у Крупњу, где командант Дунавске дивизије II. позива треба да му тамо стави потребан број коњичких официра и коњаника. Ппуковнику Јовановићу дао сам лично потребна упуства“.
У 16.50 часова, командант I. армије издаје заповест ОБр. 1352 на основи одобрења Врховне команде ОБр. 3431 у овоме:
„Трупе Дунавске дивизије I. и II. позива одбиле су данас све непријатељске нападе и прелазећи и саме у напад, задржале су у својим рукама своје данашње положаје. Из досадањих извештаја команданата обеју Дунавских дивизија уверио сам се да је досадањи правац напада, по своме топографском створу, неподесан за развој веће снаге за даљи напад на непријатеља, стога наређујем:
1. Да Дунавска дивиз. I. позива, са трупама свога састава држећи своје садање положаје, смени н заузме и досадање положаје Дунавске дивизије II. позива и да се на заузетим положајима добро утврди.
2. Да се Дунавска дивиз. II. поз., пошто је са њених садањих положаја смену трупе Дунавске дивиз. I. поз., пребаци на правац Крупањ – Мионовић.
3. Смена трупа да се изврши ноћас 21./22. септембра тако, да непријатељ то не опази. Тако исто и пребацивање Дунавске дивизије II. позива на нов правац да се изврши прикривено и неопажено од непријатеља тако, да дивизија буде спремна за напад тим правцем 23. септембра до сванућа.
4. Командант армиске артилерије упознаће се благовремено са пласирањем артилерије обеју Дунавских дивизија као и оне Моравске дивиз. II. позива, која је пласирана спрам Дуге њиве и Кошутње стопе и постараће се, да се благовремено прибаве потребни елементи ради прецизне управе артилериском ватром. Својом стручном спремом утицаће да избор артилериских положаја и њихова спрема за пласирање артилерије огарантује најрационалније коришћење њене ватре.
5. Команданти обеју дивизија користиће сва средства којима располажу, да се припрема за напад што боље изврши, а нарочито отклони све оно што би им сметало и отежавало брзо и лако развијање снаге на и иначе испресецаном и покривеном терену, као и ради омогућавања одржавања међусобне везе за све време напада.
6. Заповест за напад издаће се накнадно у своје време.
7. О пријему ове заповести известити ме одмах а тако исто и о извршењу њеном.
8. Комуникациска линија Дунавске дивизије I. позива као и до сада, а Дунавске дивиз. II. позива Крупањ – Завлака – Осечина и даље на Ваљево.
9. Штаб армиски је у Пецкој.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Командант ове дивизије шаље команданту I. армије овај извештај: „Пошто сам се уверио да се правцем преко Јагодње не могу развити обе дивизије, решио сам се да са мојом дивизијом идем ка Крупњу и нападам преко Мионовића. Молим да ми се за ово стави на расположење 4. пешад. пук I. позива. На досадањем правцу дејствовала би Дунавска дивизија I. позива. Молим за одобрење“.
Командант дивизије добио је одобрење и заповест ОБр. 1352 за уступање својих положаја Дунавској дивизији I. позива и одлазак на нови правац.
Овог дана развијала се борба на левом крилу ове дивизије код 9. пешад. пука I. позива и 5. прекоброј. пука, које ћемо описати код Дунавске дивизије I. позива, пошто су ове трупе припадале тој дивизији. За време ових борби 9. пешад. пук II. позива, који је био десно од 9. пука I. позива, био је ранијим борбама јако заморен и старао се преко целог дана да заузме једну косу према изворном делу потока Ћумурана, која је омогућавала непријатељу, да држи у својим рукама врх Мачковог камена. 9. пук II. позива успео је пред вече да заузме поменуту косу.
У овом времену командант Дунавске дивизије II. позива добија заповест команданта армије ОБр. 1352 коју смо горе изнели. Но овој заповести предузета је смена трупа ове дивизије на Мачковом камену са трупама Дунавске дивизије I. позива. Смена је извршена и дивизија је са 8. и 9. пешад. пуком II. позива ноћу 21./22. септембра одмаршовала у Крупањ.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Пошто је у јутру овог дана владало релативно затишје на Мачковом камену, командант 5. прекоброј. пука ппуковник Тодор Павловић као командант левог одсека наређује 1. батаљону 9. пешад. пука I. поз., да изврши рекогносцирање ка Кошутњој стопи, крећући се гребеном Мачковог камена. Протерујући слабије непријатељске делове, батаљон је подишао под сам положај Кошутња стопа, где буде дочекан тако јаком пешадиском и артилериском ватром, да се у нереду повукао назад, гоњен непријатељским пешадиским деловима. Ово повлачење поколебало је и остале делове 9. пешад. пука у толико пре, што је у ово време цео положај Мачков камен био обасут јаком пешадиском и артилериском ватром. Енергичним држањем официра 9. пук је повраћен на своје место. Али, непријатељска артилерија са Кошутње стопе у вези са убрзо отвореном непријатељском ватром и са Ужиналишта, ставила је наше трупе на Мачковом камену под јаку унакрсну артилериску ватру, тако да се 9. пешад. пук I. позива понова поче колебати и делимично одступати. Понова је пук враћен на своје место пожртвовањем официра, али се и по трећи пут због јаке непријатељске ватре усколеба и пође опет назад.
У овом времену, командант 4. пешад. пука „Стевана Немање“ ппуковник Душан Пурић, који је био у резерви на Нешином брду, видевши повлачење 9. пешад. пука I. позива, упућује по сопственој иницијативи један свој батаљон у леви бок непријатеља, који је гонио 9. пук. Ово је учинило, да се непријатељ повуче, а 9. пук се освестио и кренуо напред, и дошао не на исти положај већ на 100 – 150 метара позади њега. Наша 5. пољ. батерија која је била у стрељачком строју 9. пешад. пука I. позива, три пута је падала непријатељу у руке и најзад остала на међупростору између наших и непријатељских трупа. Покушавано је са наше и са непријатељске стране, да се понова узму и одвуку, али су и наши и непријатељски покушаји пропадали, јер је противна страна то спречавала јаком ватром. Топови су до мрака остали у међупростору, када је непријатељ предузео још један јак налет на 9. пешад пук I. позива и овај по четврти пут попусти, тако да је батерија пала у руке непријатељу. У први мрак, командант одсека пуковник Тодор Павловић наређује, да 9. пук изврши контра напад. Овом приликом пук успева да непријатеља потисне и да отме два топа, јер је непријатељ два топа већ био одвукао.
У исто време, кад је 9. пешад. пук I. позива преживљавао ове кризе трпећи страшне губитке, 5. прекоброј. пук, који је био лево од 9. пешад. пука, упорно је сузбијао непријатељске нападе, трпећи јаку унакрсну ватру непријатељских батерија са Кошутње стопе и Ужилишта, као и јаку фронталну ватру непријатељске пешадије и артилерије са гребена Мачковог камена.
Пред вече добивена је армиска заповест ОБр. 1352 коју смо горе изнели. На основи ове заповести, командант Дунавске дивиз. I. позива издаје своју заповест ОБр. 1377 у овоме:
„Због тога што ће Дунавска дивиз. II. поз. досадање положаје напустити и пребацити се на правац Крупањ – Мионовић, наређујем:
1. Десно крило, командант ппуковник Душан Пурић. Састав: 4. пешад. пук „Стевана Немање“; 4. прекоброј. пук, 4 пољске и једна брдска батерија, заузима Мачков камен, смењујући 9. пешад. пук I. позива и трупе Дунавске дивизије II. позива.
2. Лево крило, командант ппуковник Драгољуб Јеремић. Састав: 8. пешадиски пук I. позива и 2 пољске батерије, држаће одсек Перуника – Јаворник, са резервом позади Мачковог камена.
3. Дивизиска резерва, 18. пешад. пук I. позива позади Мачковог камена.
4. Заузете положаје утврдити и бранити најупорније.
5. Армиска резерва, 9. пешад. пук I. позива на Нешином брду“.
У овом времену непријатељ је почео јак напад са Ужиналишта против левог крила 4. прекобр. пука, који је био на Мачковом камену, а слабије је нападао од Липник брда на 18. пешад. пук који је држао Перунику. Према нашем левом крилу, левом обалом Дрине наступала је једна слабија непријатељска колона. Напад на Перунику је заустављен, а напад на лево крило 4. прекобројног пука је постепено успевао. Упућен је један батаљон 18. пешадиског пука на појачање угроженог левог крила 4. прекобројног пука. Ноћ је прекинула борбу, те је целокупан положај задржан и приступило се смењивању трупа Дунавске дивизије II. позива на Мачковом камену.
До пола ноћи 21./22. септембра било је слабо пушкарање између предњих делова, те је Дунавска дивизија II. позива успела да извуче своје трупе, свије у колону и одмаршује ка Крупњу са 8. и 9. пешад. пуком II. позива, а 5. прекобројни пук је по преставци команданта Дунавске дивизије I. позива задржан као резерва на Нешином брду, док се ситуација не рашчисти, јер је преко дана 21. септембра добивен извештај од чете на Ободнику, да се нека непријатељска колона креће левом обалом Дрине ка Љубовији, а у томе времену су све трупе Дунавске дивиз. I. позива биле ангажоване у борби са непријатељем.
9. пешад. пук I. позива, као и 5. прекоброј. пук, који су јако пострадали у досадањим борбама на Мачковом камену, извучени су у армиску резерву на Нешином брду.
Батаљон Крушевачких резервних трупа држао је Шанац за време смене трупа на Мачковом камену. Ове ноћи, поседнут је Мачков камен са 4. пуком „Стевана Немање“ и 4. прекобројним пуком. 8. пешад. пук I. позива са два батаљона остао је на линији Јаворник – Црвење, а са једном четом на Ободнику. Остатак пука свио се у резерву на вису Перуника. 18. пешад. пук I. позива дошао је у дивиз. резерву позади Мачковог камена.
Операције III. армије
Ноћу 20./21. септембра у 0.15 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 1449 ове садржине:
„На фронту ове армије стање је у главном непромењено. На левом крилу Комбиноване дивизије њени су делови напустили коте 484 и 464. Делови Дринске дивизије I. позива напустили су Биљег, али су послата појачања, да се непријатељ поново нападне и протера.
I. армија овладала је Мачковим каменом и постепено напредује у правцу са југа на север. Наређујем:
Док се утицај I. армије не покаже и док се непријатељ јаче не потисне, све трупе III. армије остају на својим положајима, на којима се сада налазе са задатком, да се на њима одсудно бране, држећи своје положаје до последње могућности, а где се могућност покаже, ту да се непријатељ напада и отера са његових положаја. За ојачање своје снаге користити се тереном и фортификациским ојачањем својих положаја. У овом погледу учинити све што је могућно, да трупе што мање трпе од непријатељске ватре.
Дринска дивизија I. позива учиниће све што је могућно, да заједно са својим појачањем што даље одбаци непријатеља и јаче се обезбеди од његових поновљених напада“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Није било ничега значајнога.
Дејство Комбиноване дивизије
У 1 час добивена је армиска ааповест ОБр. 1449, коју смо горе у целини изнели. На основи ове заповести командант дивизије у 7.30 часова издаје команданту 1., 2., 5. и 6. прекобројног пука заповест ОБр. 1164 ове садржине:
„I. армија од јутрос гони од Мачковог камена ка Дрини. Дринска дивиз. I. позива појачана врши напад на Биљег, који је синоћ изгубила. Дивизија ће одсудно бранити заузете положаје. Наређујем:
1. Десни одсек, од Жеравије прекоТршићског брда, Кличевца и Главице држи и брани ппуковник Стеван Милетић са трупама, које се сада тамо налазе. Код к. 145 на Жеравији ухватити везу са Дринском дивизијом II. позива. Једну чету оставити према Црном врху за обезбеђење левог бока и везу са средњим одсеком.
2. Средњи одсек од коте 708 преко Еминове воде до седла између Еминове воде и Кулишта држи и брани командант ппуковник Драгољуб Узун-Мирковић са 6. прекобројним пуком. Ухватити везу са десним и левим одсеком.
3. Леви одсек од седла између Еминове воде и Кулишта, па преко Кулишта до Штире где ухватити везу са 2. прекобројним пуком на В. Бобијама.
4. Обезбеђење левог бока биће на одсеку Цариград – В. Бобије. Командант ппуковник Боривоје Срећковић са јединицама, које се тамо налазе. На Штири ухватити везу са левим одсеком.
5. Општа резерва: 4. батаљон 5. пука II. позива и пионирски полубатаљон на Крсту.
6. Утврдити се што јаче. Правити настрешнице или издубљења у рововима, а за заклон од шрапнелске ватре.
7. Све позадње установе као и у заповести ОБр. 1114 од 17. овог месеца“.
У 22 часа командант дивизије шаље команданту III. армије извештај ОБр. 1168 ове садржине:
„Ова дивизија држи 17 км. у правој линији и то с фронтом на југозапад, запад и север. Поред дугачке линије долази још и планински терен, где је маневровање трупа врло отежано. Јучерањи напади растројили су 4 батаљона, и сад имам свега 400 војника у општој резерви. Ако непријатељ прикупи ма где јачи део снаге, он може пробити дугачку линију коју држим. Молим, да се одмах изврши заповест те команде ОБр. 1449 јер у противном предвиђам, да ће непријатељ ускоро предузети напад против ове дивизије, да би се ослободио опасности од Гучева. Сем овога, потребно је једним пуком да се појача општа резерва ове дивизије. Ова резерва на Крсту служила би у случајевима потребе и као резерва Дринске дивизије II. позива“.
Наређењем ОБр. 1469 командант III. армије тражи од команданта Комбиноване дивизије распоред свију трупа, које су под његовом командом. Под ОБр. 1176 доставља се распоред трупа ове дивизије у овоме:
„Према наређењу ОБр. 1469 част ми је известити: Распоред трупа ове дивизије и оних, које су привремено у њеном саставу, овакав је:
1. Десни одсек под командом ппуковника Стев. Милетића од к. 145, где је ухваћена веза са Дринском дивиз. II. позива, до Главице закључно. Распоред на овоме одсеку овај је:
а) 2. батаљон 5. пука I. позива од Жеравије до к. 237 са 1 четом на предњој тачци Сухи бунар;
б) 1. батаљон 6. пука I. поз. од к. 237 до Штире;
в) 4. батаљон 17. пука од Штире до Трбушнице к. 216 – 250;
г) 4. батаљон 5. пука I. поз., 4. батаљон 2. прекобројног пука, 2 слабе чете допунског батаљона 17. пука и 1 чета 2. батаљона 5. пука I. поз. бране Главицу са предњом тачком к. 322, а западно од к. 390 одржава 1 чета везу са средњим одсеком. Командант ппуковник Димитрије Павловић;
д) Одсечна резерва на Тршићском брду: 4 чете 1. батаљона 5. пука I. поз. и 2 чете 6. пука II. позива; ове две чете после напада на Црни врх још нису потпуно прикупљене. Чете су неке од по 70 људи. Укупно пушака на целом одсеку има до 4000.
2. Средњи одсек: 6. прекоброј. пук под командом ппуковника Драгољуба Узун-Мирковића има овакав распоред:
а) Десни пододсек: на коти 708 три чете и до северног дела Еминових вода још 2 чете и један вод свега 5 чета, 1 вод и 1 митраљез;
б) Леви пододсек – Еминове воде – 6 чета и 3 вода (за осигурање левог бока и везу са левим одсеком ова три вода) са два митраљеза;
в) Одсечна резерва 2 чете на Еминовим водама;
Један митраљез овога пука покварен је; предузете су мере да се поправи.
3. Леви одсек: 1. прекобројни пук под командом пуковника Милана Јаношевића:
а) Десни пододсек: 1. батаљон и две чете 2. батаљона према к. 708 на Кулишту (1 чета за везу са средњим одсеком);
б) Средњи пододсек: 3. батаљон, лево од десног пододсека, фронтом према к. 484 и 464;
в) Леви пододсек: 4. батаљон са 3 доста слабим четама лево од средњег одсека до Штире, где хвата везу са В. Вобијама;
г) Одсечна резерва: 2. батаљон 2. прекобројног пука формиран у две чете.
4. Бочна група на Цариграду и В. Бобијама, са осигурањем артилерије на Плећу под командом пуковника Алексе Радовановића, у оваквом распореду:
а) На Плећу: једна чета 2. батаљ. 2. прекоброј. пука;
б) На В. Бобијама: 1., 2. и 4. чета 3. батаљона и 1. и 2. чета 1. батаљона 2. прекобројног пука;
в) На Цариграду: 4. чета 1. батаљона и 4. чета 2. батаљона 2. прекобројног пука, затим 3 чете 2. батаљ. прекобројног пука;
г) Резерва: 2 чете 4. батаљона 6. пука II. позива.
5. Општа резерва: 4. батаљон 5. пука II. поз. (370 пушака), 3. чета 1. батаљона 6. прекобројног пука и пионирски полубатаљон.
Распоред артилерије је овакав:
а) На Тршићском брду: 2 хаубице 15 см., 2 хаубице 12 см. и 2 топа 3. Дринске батерије;
б) На Крајишничкој коси: 1 топ 3. Дринске батерије и 2 топа 9. Моравске батерије;
в) На Главици: 2 хаубице 12 см. и 2 топа 9. Моравске батерије;
г) На Еминовим водама: 1 топ 8. Моравске батерије;
д) На Кулишту: 2 топа 2. Дринске батерије;
ђ) На В. Бобијама: 1 хаубица 12 см., 4. батерија Дринског артилериског пука и 2 топа 7. Моравске батерије;
е) На Плећу: 3 топа 8. Моравске батерије и 2 топа 2. батерије;
ж) На Грнчарском гробљу: 2 топа 7. Моравске батерије;
з) На к. 317, на путу Крст – Цариград, 3 хаубице 12 см.“.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Није било ничега значајног.
Дејство Моравске дивизије II. позива
На фронту ове дивизије биле су омање чарке. Артилерија ове дивизије јако је тукла Кошутњу стопу за све време борбе на фронту I. армије.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивизије II. позива
У току овог дана није било ничега значајног.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Непријатељ је ноћу 20./21. септембра у три маха покушао напад на лево крило Парашничког одсека и десно крило десног одсека ове дивизије. Ови су напади извођени јачом снагом но што је то било до сада. Сва три напада одбивена су јаком ватром. У току последња три дана ово је већ десети пут, како непријатељ напада на исто место, што значи, да му је тежња да се пробије између Парашничког и десног одсека ове дивизије.
У току ноћи, сем обичног пушкарања, на средњем и левом одсеку дивизије није било ничега значајног. Наши губитци у одбијању ноћашњих напада у Парашници незнатни су, али су непријатељски врло тешки. Уопште у последњим борбама у Парашници непријатељ је имао толике губитке, да је цела просторија између наших и његових ровова на ушћу Дрине и на западној страни Јасенове баре засејана непријатељским лешевима, који, пошто нису покопани, производе ужасан смрад.
У 10.30 часова добивено је телефоном армиско наређење ОБр. 1520 ове садржине: „2. коњички пук упустио је Раденковић и повукао се на Баново поље. Упутите хитно један батаљон са једном батеријом у Баново поље, да запречи непријатељу даље надирање“.
Одмах у 10.40 часова саопштава се телефоном из армиског штаба, да је Раденковић понова заузет и да се упуте у Раденковић само 2 чете и 2 топа са задатком, да га са четама III. позива најодсудније бране. Командант ових трупа да буде мајор Милош Карамарковић.
У 18 часова послат је команданту II. армије извештај ОБр. 715 ове садржине:
„Стање је у дивизији овакво: на левом крилу Парашничког одсека и на десном крилу десног одсека пушкарања патрола и извиђачких одељења.
Непријатељска хаубичка батерија са леве обале Дрине гађа просторију на десној обали Дрине. Наша артилерија тражи елементе за гађање непријатеља идуће ноћи, на ушћу Дрине и на Парашници. На средњем и левом одсеку, сем повремених тучења артилеријом појединих делова одсека, ново нема ништа.
По извештају команданта Парашничког одсека према том одсеку су ови пукови: 37., 53., 73., 79. и 96. За 96. пук зна да је од два батаљона; за остале пукове нема тачних података од колико су батаљона“.
Дејство Коњичке дивизије
Командант 2. коњичког пука из Раденковића у 7 часова јавља: „Ноћ је проведена на миру. Новости нема. Исто тако ништа ново нема ни код Засавице“.
Командант 2. коњичке бригаде у 7.45 часова јавља: „На фронту према Ноћају било је ноћас омањих чарки. Јутрос у 5 часова непријатељ је предузео напад на десно крило, али је одбивен. Доста велики проценат коња страдао је од артилериске ватре, ма да се држе довољно далеко у позадини села, заклоњени иза кућа. Због саме борбе и стања приправности коњи се не хране већ два дана“.
Пошто су ови извештаји достављени и команданту армије под ОБр. 850, то је у 12 часова добивено наређење ОБр. 1508 ове садржине: „Из извештаја ОБр. 850 те команде видим, да се коњи нису два дана хранили због стања приправности и саме борбе. Ово не сме да буде. Увек се може удесити, да се угодном и повременом сменом омогући храњење коња свију коњичких одељења, кад иста буду у резерви, у толико пре, што са коњицом увек има на положају и пешадије“.
У 8.20 часова, дакле пре но што је примљено горње наређење, послат је команданту армије извештај ОБр. 852 ове садржине: „Ово је већ четврти дан, како Коњичка дивизија држи положаје према непријатељу и у непосредном је додиру са његовом пешадијом. Коњица постављена у овакав неприродан положај, према својим особинама за дејство и борбу, ризикује да потпуно исцрпи коњску снагу због немогућности да храни своје коње, које коњоводци морају држати позади борбених положаја. Ако овако стање потраје још кратко време, Коњичка дивизија биће упропашћена изнуреношћу коња.
О овоме част ми је известити по дужности, скидајући са себе одговорност, ако горњи случај наступи. Част ми је предложити, да коњицу на положају замени пешадија, а Коњичка дивизија да остави своје митраљезе и топове пешадији. Коњичка дивизија да се прикупи и као армиска резерва заузме своје место иза пешадиских положаја, док буду трајале борбе на утврђеним положајима. Детаљнију писмену представку послаћу накнадно“.
У 9.45 часова, командант Коњичке дивизије јавља телефоном команданту армије ово: „По извештају команданта 2. коњичке бригаде од 9.40 часова, непријатељ јако надире ка селу Раденковићу, те се 2. коњички пук повукао у Баново поље. Снага којом непријатељ надире против 2. коњичког пука износи 1 батаљон и 6 топова“.
Телефоном командант II. армије наређује команданту Коњичке дивизије, да пошаље једног поузданог официра, да саопшти команданту 2. коњичког пука, како он може упропастити целу ситуацију лабавим одупирањем противнику, јер је и он са својим пуком и 3 чете III. позива и митраљезима имао равну снагу батаљона и могао је успешно да брани оне теснаце, који воде у Раденковић. Даље, напомиње команданту Коњичке дивизије, да ништа више нема да му се пошаље сем овога батаљона, који је упућен у Глушце и нека предузме мере, да се са свом том снагом спречи непријатељско продирање, те да се не упропасти цела ситуација. Даље удара гласом на то, да извештаји са фронта Коњичке дивизије и сувише доцкан стижу, што ни у ком случају не би требало да буде.
Командант Коњичке дивизије саопштава, да нема телефонске везе са својим предњим деловима, већ се служи ордонансима, те му зато доцкан стижу извештаји. Командант армије наређује, да везу пошто пото одржава, јер је и ситуација на источном фронту (код Узвећа и Причиновића) упропашћена због задоцњавања извештаја“.
У 10.40 часова добивен је извештај, да је село Раденковић понова заузето од стране 2. коњичког пука и три чете III. позива. Али је у ово доба добивен извештај од команданта 2. коњичке бригаде ове садржине: „Противник надире непрестанце од Ноћаја на положај с. Глушци. Обухватио је мој положај и надире на центар и десно крило. До сад су одбивена три његова јуриша. Нападао је са узвиком „ура“ и трубним знацима, груписан према моме десном крилу. Наредио сам, да се све држи до доласка појачања“.
У 11.45 часова добивен је извештај од команданта 2. коњичког пука: „Село Раденковић држим. Овог момента добих извештај да ми долазе 2 чете и 2 топа из Моравске дивизије I. позива, и тада ћу моћи одржати село“.
У 12 часова добивен је извештај од команданта 2. коњичке бригаде: „Непријатељ је застао у нападу и дејствује само артилеријом од Ноћаја и Бубања ка Глушцима. Употребио сам коњичке митраљезе за појачање пешадије“.
У 16. часова послат је команданту II. армије рапорт ОБр. 865 ове садржине:
„Стање Коњичке дивизије пре почетка операција у Мачви било је овакво: Коњичка дивизија имала је 3271 борца на коњима. А сада после операција: 16., 17., 18., 19., 20., 21. августа у Мачви, 6., 7., 8., 9., 10., 11., 12. и 13. септембра за време операција у Срему и 14., 15., 16., 17., 18., 19. и 20. септембра понова у Мачви, стање је дивизије сведено на: 2000 бораца и 1600 – 1700 способних коња и ти су коњи у таком стању, да се гогово може рећи неспособни за даље операције као коњица. И за време операција у Срему, као и за време последњих операција у Мачви, коњица је стално била у блиском додиру са непријатељском пешадијом, те према томе морала да предузима ноћу нарочите мере опрезе, тако, да су готово све јединице биле употребљене за предње трупе предстража затварајући поједине правце, према којима је била не само непријатељска коњица већ и непријатељска пешадија.
Последња два дана ово се стање јако погоршало, јер су готово само трупе Коњичке дивизије поселе утврђене положаје за одбрану праваца противничког наступања. Да би могли са што већим бројем људи посести положаје, принуђени су команданти и командири да оставе врло мали број коњоводаца тако, да један војник држи 6 – 7 коња, због чега је немогуће хранити и појити коње. Част ми је учинити ову представку команданту армије с молбом, да се Коњичка дивизија смени пешадиским трупама, којима би оставила митраљезе и топове, те да би се могла прикупити и опоравити за даље операције, јер ако овако стање потраје још 2 – 3 дана, онда Коњичке дивизије неће више бити, а ја скидам са себе сваку одговорност. За борбу пешке представља јачину једног батаљона са хиљаду карабина“.
У 15 часова добивено је од команданта армије наређење ОБр. 1543 ове садржине:
„Пошто сад у селу Глушцима има једна коњичка бригада, 9 чета пешадије и два топа то наређујем: да команду над свима тим трупама прими командант 2. коњичке бригаде ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић. Задатак тога одреда је запречавање наступања непријатеља правцима од Узвећа, Ноћаја и Раденковића ка селу Глушци и најодсуднија одбрана села Глушци, које се мора пошто пото одржати у нашим рукама, јер се тиме брани леви бок и позадина наших трупа на линији Метковић – Табановић. О овоме је извештен и командант Тимочке дивизије I. позива“.
У току дана 21. септембра, непријатељ је нападао на село Глушце и Раденковић, која су брањена са три пука Коњичке дивизије појачана пешадиским деловима. Сви су напади одбивени, те је непријатељ продужио само дејство артилериском ватром против оба ова села. Непријатељска снага цењена је 2 – 3 батаљона пешадије и 1 – 2 батерије, које су биле пласиране на друму Ноћај – Глушци и код Бубање.
Трупе Коњичке дивизије, уз припомоћ пешадије задржале су своје јучерање положаје. Положаји су утврђени и поседнути поред коњице сјахале за борбу пешке, још и пешадијом која је у току овог дана стигла у помоћ (2 чете и 2 топа Моравске дивизије I. позива и 1 батаљон Тимочке дивизије II. позива у Глушце).
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 3.40 часова 21. септембра, послат је команданту II. армије извештај ОБр. 788 ове садржине: „Према наређењу ОБр. 1477 част ми је известити:
1. Да по извештајима команданата колона, а с обзиром на дужину фронта, који непријатељ држи, и густину његовог поседања, непријатељ је јак и то: према десној колони пук пешадије, 4 митраљеза и 1 батерија; према средњој колони до 2 пука пешадије, 2 митраљеза и око 2 батерије; а према батаљону у с. Глушцима до 3 чете пешадије. Према овоме изгледа, да је непријатељ у снази једнак нама. Тачне податке о губитцима нисам могао још добити због непрекидне борбе, али кроз завојиште је прошло до синоћ око 1500 рањеника. С обзиром на изложено, са снагом којом располажем немам потребну надмоћност за напад на непријатеља, који би напад могао са колико толиком сигурношћу предузети, а нарочито што ми јављају, да је непријатељ утврђен.
2. Да је мој предлог овај: док се не бих ојачао бар са једним пуком I. позива и две батерије, да останем на положају на коме сам и запречавам даље надирање непријатеља“.
У 6.30 часова послат је команданту II. армије извештај ОБр. 789 ове садржине: „Стање на фронту ове дивизије овакво је:
а) Код леве колоне: непријатељ је покушао напад слабим деловима на целом источном фронту села Глушци и то: у 10, 12 и 14.30 часова; напад је одбивен ватром. Нешто озбиљнији напади били су против десног крила ове колоне, који су такође одбивени. Сад је тамо мирно.
б) Код средње колоне: ноћас у 19, 19.15, 20.16, 22.30 и од 2.20 до 4.40 часова отворена је јака ватра на целом фронту. У последњем случају напад је извршен само ватром, а у свима осталим и покретом пешадиских делова. И напади и ватра били су у главном управљени против десног крила ове колоне; исто тако и артилериска ватра. Ватру су увек прво отварали Аустријанци. Наша је артилерија активно учествовала у одбијању ове ватре. Сви су напади одбивени. Колона је на положају где је и заноћила.
в) Десна колона: ноћас је нападана од стране непријатеља у 18.30, 19, 22.30 и 2.45 часова. Прва два напада била су у ретким стрељачким стројевима а остали више ватром из пушака, митраљеза и топова. Напади су били управљени на лево крило ове колоне. Сви су напади одбивени. Десна и средња колона успоставиле су тешњу међусобну везу.
И у овом моменту код средње колоне води се артилериска борба. Извештај о губитцима и утрошку муниције послаће се, чим се прикупи од трупа“.
У 8 часова добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 1506 ове садржине:
„На основи предлога команданта Тимочке дивизије I. позива ОБр. 788 и предлога команданта Шумадиске дивизије I. позива ОБр. 1315 наређујем: Да команданти Тимочке дивизије I. позива и Шумадиске дивизије I. позива одмах предузму утврђивање својих одсека за одсудну одбрану и да их најодсудније бране. Нарочито продужити утврђивање што јаче свих ослоних тачака“.
У 9 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 793 ове садржине:
„Због непрекидне борбе, коју ова дивизија води већ пети дан, потрошена је велика количина артилериске муниције, и ако је одмах у почетку скренута пажња, да се она штедљиво троши. Због тога што се не допуњује муниција из позадине, сада имам у целој мунициској колони: 783 шрапнела и 240 разорних граната. Молим команданта за дејство, да се најхитнијим начином дотури из мунициске колоне одговарајућа количина муниције“.
У 17 часова добивено је наређење команданта армије ОБр. 1543 ове садржине:
„Пошто сад у с. Глушцима има једна коњичка бригада, 9 чета пешадије и 2 топа, то наређујем: да команду над свима трупама прими командант 2. коњичке бригаде ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић. Задатак тога одреда је запречавање наступања непријатељу правцима од Узвећа, Ноћаја и Раденковића ка с. Глушци и најодсуднија одбрана с. Глушци, које се мора пошто пото оджати у нашим рукама, јер се тиме брани леви бок и позадина нашим трупама на линији: Метковић – Табановић. О овоме је извештен командант Коњичке дивизије“.
У 19.50 часова послат је команданту II. армије извештај ОБр. 809 ове садржине:
„Стање на фронту ове дивизије овакво је:
а) Код леве колоне: од подне непријатељ је дејствовао против северне ивице с. Глушци и повукао се за нешто уназад оставивши своје мртве и рањене. Од 16 часова једна непријатељска батерија пласирана на 800 метара од источне ивице с. Глушци туче село.
б) Код средње колоне: непријатељ је на истом месту са истом снагом. Има три батерије од по 6 топова, појачао се једном батеријом 10 ½ см. са гравитуром шрапнела до 7150 метара. Непријатељ је преко дана дествовао поглавито артилеријом тражећи наше батерије. Јутрос у 8.30 часова на једну чету десног крила непријатељ је нападао са две чете. Напад је одбивен. Уопште непријатељ обраћа већу пажњу и јаче дејствује против десног крила ове колоне. Овога момента јако га туче артилерија.
в) Код десне колоне: непријатељ пред ноћ реперисао је терен и нашао одстојање до ровова према левом крилу. Око 19 часова непријатељ је отворио јаку пешадиску и митраљеску, а затим и артилериску ватру јако засипајући ровове левога крила; благодарећи добрим надстрешницама, губитци су свега три рањена војника. У исто време примећено је, да непријатељска батерија, пласирана према десном крилу ове колоне, рокира ка северозападу. Шумадиске батерије тукле су ову батерију у покрету.
Утврђивање је допуњавано, у колико је год допуштала митраљеска ватра. Преостале две чете у Белотићу упутио сам команданту средње колоне. Пешадију леве колоне ставио сам под команду пуковника Туцаковића. Податци о данашњим губитцима послаће се накнадно, но нису велики. О данашњем утрошку муниције немам још података. Молим за артилериску муницију. Са извештајем се одоцњава због честих телефонских прекида.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 3.50 часова 21. септембра послата је команданту II. армије депеша ОБр. 1315 ове садржине:
„Према наређењу ОБр. 1482 од 20. овог месеца част ми је поднети овај предлог: Према овој дивизији непријатељ је утврдио село Причиновић и даље у правцу сеоског пута, који од села води ка Сави, као нову линију мостобрана са истуреним предњим деловима од ове линије на 300 – 600 метара који су такође утврђени. По ватри са непријатељске стране, по дужини одбранбене линије, по податцима од патрола и заробљеника, непријатељ је јак на делу фронта према овој дивизији 2 – 3 пука пешадије са слабом артилеријом, али која је замењена са јаким и даљним дејством монитора са Саве, тукући цео нападни фронт по дужини, и хаубичке батерије постављене на левој обали Саве, а јужно од Дреновачке аде. Поред два монитора према фронту ове дивизије, непријатељ још има и 4 – 5 батерија, од којих једна до две хаубичке, и велики број митраљеза пласираних по дрвима и крововима појединих кућа.
Непријатељска резерва овде није рачуната и свакојако иста се налази ближе непријатељском левом крилу.
Кад се узму у расматрање основне тачке Узвеће и Причиновић, њихова величина и положај наспрам мостова преко Саве, где је непријатељ извршио прелаз, из овога излази да би непријатељ јаче посео и упорније бранио положај на своме левом крилу, пошто је и сам прелаз код Дреновачке аде ближи одбранбеном фронту, а и погодније постављен за дејство унакрсном ватром са леве обале Саве.
Тимочка дивизија I. позива по заузећу Узвећа, према Причиновићу дејствовала би у непријатељски десни бок, не излажући при том свој леви бок јакој бочној ватри због удаљености Саве.
Шумадиска дивизија пак у своме нападу дејствовала би тамо фронтално на великој дужини са тешкоћом обиласка непријатељског левог крила због јаке и блиске бочне ватре са Саве и њене обале као и унутрашње линије мостобрана јужно од Дреновца спрам аде, која је тачка несумњиво јако утврђена. Према овоме налазим, да би у почетку Шумадиска дивизија I. позива требала што јачом ватром да веже противника за себе, а да Тимочка дивизија I. позива за то време овлада Узвећем, па тек по томе да и Шумадиска дивизија I. позива пређе у напад угрожавајући повлачење непријатељу ка Дреновачкој ади. Односно самог напада Шумадиске дивизије I. позива, исти би требало извршити тако, да лева колона напада јужни део села и на себе привуче што јачу непријатељску снагу, за које би време десна колона требала дејствовати правцем Табановић – Стејара – Дреновац и грозити непријатељској одступници.
С обзиром на јачину непријатељску, његову утврђену одбранбену линију, покривеност терена и слабу снагу ове дивизије, мишљења сам да напад не треба предузети док се не добије какво појачање, пошто ће иначе бити скопчан са великим жртвама, а због величине фронта, који је поседнут трупама. Резерва је тако слаба, да је готово и нема, пошто ова дивизија сад располаже само са два пешадиска пука. Поводом овог молио бих команданта да подејствује, да ми се у састав дивизије врати 19. пешад. пук, који је остао на расположењу Врховној команди и са којим бих извршио јаче груписање и са више вероватности огарантовао успех на случај напада“.
У 8 часова добивено је наређење команданта II. армије ОБр. 1506 ове садржине: „На основу предлога команданта Тимочке дивизије I. позива ОБр. 788 и предлога команданта Шумадиске дивизије I. позива ОБр. 1315 наређујем: Да команданти Тимочке дивиз. I. позива и Шумадиске дивизије I. позива одмах предузму утврђивање својих одсека за одсудну одбрану и да их најодсудније бране. Нарочито продужити што јаче утврђивање свију ослоних тачака“.
У овом времену послат је извештај команданту II. армије ОБр. 1316 ове садржине: „У току прошле ноћи, непријатељ је пет пута отварао јаку пешад. и артилер. ватру и покушао делимичне нападе, који су увек дочекани снажном ватром и одбивени. Трупе ове дивизије остале су на својим положајима“.
У 10.15 часова послата је депеша команданту армије ОБр. 1322 ове садржине: „Да бих што пре сломио отпор у Причиновићу, који је јако утврђен, а који се због слабог дејства пољске артилерије и јако покривеног терена не може лако заузети, молим за одобрење и потребно наређење, да ми се из армиске артилерије придаду 3 мерзера, који су сада код Јевремовца непотребни, а који би са положаја ове дивизије негде око моста на Јерезу, где друм пролази из Табановића за Причиновић, својим разорним и убацним дејством на даљини од три километра, тукли цело село и донели неоцењене услуге“.
У току овог дана, сем местимичне краће ватрене борбе, на фронту ове дивизије није било ничега значајног.
На фронту Шабачког одреда
У току овог дана није било ничега значајног.
Тешка артилерија
У 9.15 часова 21. септембра командант II. армије наређује команданту армиске артилерије ово:
„Да преда команду најстаријем официру, а он да изрекогносцира и проучи, могу ли се поставити две дугачке цеви што ближе Шапцу, да се може тући бар Кленак ако не може железничка станица; даље, да са командантом Шумадиске дивиз. I. позива изрекогносцира тереи и види, могу ли се на десном крилу Шумадиске дивизије I. позива поставити две дугачке цеви, те да се може успешно тући Дреновачка ада и село Дреновац, и да ли се могу наместити мерзери да туку село Причиновић. Кад све то сврши, да се врати у армиски штаб и поднесе ми извештај. Кад је се командант тешке артилерије, по извршеном ракогносцирању вратио у армиски штаб, поднео ми је извештај и предлог да се оруђа градске артилерије распореде овако:
1. Две дугачке цеви код Шапца на предњој ивици круга артилериске касарне;
2. Две дугачке цеви на Јевремовцу;
3. Две дугачке цеви на утоку Јерешчића у Јерез;
4. Мерзерска батерија иза и са стране редута на десној обали Јереза.
Усвајајући овај предлог наредио сам му, да још ноћас упути команданту Шабачког одреда једну батерију од две дугачке цеви, и постави их на одређени положај код артилериске касарне; даље, да се командири и људство упуте зором за израду батерије на утоку Јерешчића у Јерез и мерзерске батерије између Јереза и села Табановића“.
Операције Ужичке војске
Дејство Ужичке бригаде
2. батаљон 4. пука III. позива заузео је Палеж југозападно од Сребрнице и на положају Браћани наишао на јачи непријатељски отпор. Борба је трајала од 14 – 17 часова, кад се непријатељ повукао. Батаљон је посео положај Как – Браћан. 3. батаљон 4. пука III. позива и добровољачка чета је на Виогору, заштићава Сребрницу и извиђа у правцу Милића (ка Власеници) и у правцу Братунца (ка Љубовији).
Овога дана је дошао на Пашино брдо 3. батаљон 15. пука III. позива.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У 1 час добивено је наређење команданта Ужичке војске ове садржине:
„По извештајима коњице и њених патрола, непријатељ у јачини једне бригаде извршио је у току 20. септембра покрет до Жљебова и у вече допро на просторију: Соколац – Кула – Парижевић – Соколовићи – Ракитница. Наредите јачу опрезу и извиђање правцима Бабјак – Соколовић – Паклинак, и Медник – Осово – Ком – Тмор.
Командир добровољачке чете на Буковцу да одржава везу преко Мислова са 12. пуком II. позива и по могућству сазна какво је сад стање код Пијеска – Кусаче и Поџепља.
Извиђачки делови црногорских трупа повукли су се од Соколца. Делови коњичког дивизиона прате кретање непријатеља.
Са утврђивањем положаја да се похита“.
На основу ове заповести, командант Шумадиске дивиз. II. позива наредио је извиђање:
12. пук правцем: Вигова гора – Соколовић – Сијерци и Вигова гора – Паклинак;
10. пук правцем: Медник – Паклинак и Медник – Ком – Ракетница;
11. пук правцем: к. 1154 – Коштица – Козадре;
Добровољачка чета да извиди, какво је стање сад код Пијеска, Кусаче и Поџепља.
Командант пољског артилериског дивизиона да извиди просторију између Тмора и Јеласија.
У 11 часова добивен је извештај од команданта пионирског полубатаљона, да су код Вишеграда израђена два провизорна моста преко Дрине, којима могу прелазити возови и артилерија; да ће данас бити довршен мост преко Рзава код Добруна; поправка каменог моста код Вишеграда и железничког моста код Међеђе продужава се“.
Дејство Лимског одреда
Наређено је команданту добровољачко-граничног батаљона, који је дошао до Пале на путу за Сарајево, да се по сваку цену дочепа Романије или Боговичке планине и дејствује у десни бок непријатељских трупа, које су око Соколца, Громиље и Сенковића, базирајући на линију: Голеш – Витез – Вијенац. Трупе Лимског одреда утврђивале су овог дана поседнуте положаје.
Операције црногорске војске
Командант Ужичке војске добио је овај извештај од сердара Вукотића о распореду његове снаге:
1. Санџачка дивизија од 5 батаљона на положајима Врлазје – Добрача (западно од Рогатице) са предњим деловима на линији: к. 1012 – 1043 и са обичним осигурањем на Марковом брду к. 1042;
2. Плевљанска бригада на Врању планини;
3. Ловћенска бригада од 3 батаљона као резерва у Осјечану на Дрини између Фоче и Горажде;
4. Колашинска бригада од 6 батаљона, сваки од по 500 људи, на Храњеч планини;
5. Дрински одред: 3 батаљона на правцу Фоча – Калиновик, 1 батаљон у Фочи, а два на правцу Јабука (к. 1094 и 1193).
Командант Ужичке војске извештавајући о овоме Врховну команду додаје: Према оваквом груписању снаге, Санџачка дивизија је истакнута у односу на трупе Ужичке војске, те сердар Вукотић тражи да се распоредом трупа Ужичке војске огарантује десни бок поменуте дивизије. Био сам намеран, а то је у духу добивене директиве Врховне команде, да при распореду кога заузимам и кога сам доставио Врховној команди, останем још за неко време, док се ситуација на северу не разјасни и док од Власенице не будем обезбеђен било покретом Ужичке бригаде од Сребрнице, било другим нашим трупама, које би наступале са фронта Љубовија – Узовница.
Напомена. Налазим, да командант Ужичке војске, према ситуацији, каква је у овом времену била, није требао губити време, нити је требао гледати ка Сарајеву већ ка Власеници и Сребрници. Целисходније би било, да је предложио Врховној команди, да црногорска војска и његов Лимски одред осигуравају његов леви бок на правцу Сарајево – Вишеград, а он да крене одмах и енергично Шумадиску дивизију II. позива са положаја, на коме је тада била, ка Власеници; а Ужичку бригаду са фронта Сребрница – Рогачица низ Дрину ка Љубовији, те да, ударом у десни бок и позадину аустриских трупа, које дејствују према I. и III. армији реши битку на Дрини у нашу корист.