Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 16. корпуса
Ако је овај корпус желео извојевати победу на Јагодњи (Мачков камен) морао је хитати, јер су, по добивеним податцима, свеже српске трупе већ биле у наступању од Ваљева ка бојишту, те би њихов улазак у акцију, према оваквој ситуацији, био сигурно одлучујући. Стога је 22. септембра у зору, понова предузет напад на Србе на Мачковом камену. Овај напад потпомаган је ватром брдских топова, који су у току ноћи 21./22. септембра довучени у стрељачки строј. Али су и Срби били још коштуњави и жилаво се бранили, предузимајући огорчене против нападе.
У 7 часова врх Мачковог камена заузео је Скадарски одред ппуковника Петерса, позади кога је наступала 1. брдска бригада, али је ускоро, нови српски напад, учинио овај успех сумњивим. Отпочело је дивље гушање. Срби су тежили, да бочним нападом омету садејство јужне аустриске колоне, али се ова колона није дала заплашити, и ако је била стављена под бочну ватру српске артилерије. Бочни напад Срба, против левог крила 1. брдске бригаде, остао је такође без успеха. Приближавање српских појачања покренуло је аустриске трупе на последњи снажан удар, којим је постигнут потпун успех.
У 14.45 часова Мачков камен је заузет. Срби су се хитно повукли преко Шанца ка Крупњу. У рукама аустриских трупа остало је 6 митраљеза и 6 топова са 500 топовских зрна, од којих су по неки одмах употребљени против српских одступајућих трупа. 800 српских погинулих војника сахрањено је на бојном пољу.
Дејство 15. корпуса
У времену завршне фазе великих бораба 16. корпуса на своме фронту, отпочео је 22. септембра напад одреда Ф. М. Л. Цибуљке са Црног врха на крајњем левом крилу 15. корпуса. Јачина овог одреда била је: 13. пешад. бригада, 6 батаљона 42. хонведске дивизије и 72. пешад. бригада. Артилериска ватра отпочела је у 8 часова, али је густа магла отежавала њено дејство, стога је напад пешадијом предузет тек у 14 часова. У овом нападу наишло се на непоколебљиве и спремне за одбрану српске трупе, те је веома скупо коштао. Али и поред свега овога, лево крило је знатно напредовало.
Ноћу 22./23. септембра Срби су извршили против напад на фронт 13. пешадиске бригаде.
Операције V. армије
Дејство 8. корпуса
21. ландверска дивизија, после одбивених више ноћних српских напада, успела је, да се у току 22. септембра приближи на 150 корака испред препрека „насутог друма“.
9. пешад. дивизија водила је овог дана огорчену борбу око одржања отпорне тачке – царинарнице Рача – која је прелазила из руке у руку. Снажним нападом резерве 9. дивизије, Срби су коначно избачени из овог места, које је одмах уређено као јака ослона тачка ове дивизије.
Два батаљона 71. бригаде 36. пешад. дивизије 13. корпуса налазила су се позади 9. пешад. дивизије, као њена резерва, док су три батаљона ове бригаде образовала на левој обали Дрине „пушчану батерију“ за потпомагање 9. пешад. дивизије својом бочном ватром.
Дејство Комбинованог корпуса
Трупе овог корпуса продужавале су одбрану на линији: Узвеће – Причиновић.
Дејство 8. брдске бригаде у Босни
Овог дана бригада се кретала из хана Пијесак у источном правцу Џиле.
Операције српске војске
Операције I. армије
Поводом извештаја команданта Дунавске дивиз. I. позива о кретању неке непријатељске колоне левом обалом Дрине ка Љубовији, командант I. армије шаље команданту ове дивизије наређење ОБр. 1362 ове садржине:
„Према извештају тога команданта ОБр. 1385 од 21. ов. мца, непријатељска колона, која се кретала левом обалом Дрине замакла је иза Црнче. Даље у томе извештају додаје се, да изгледа, да непријатељ код Црнче има мост преко Дрине. Овакав извештај је нејасан, јер се не види, да ли је та непријатељска колона замакла иза Црнче, пошто је се пребацила на десну обалу Дрине или је и даље остала на левој обали.
Наређујем, да командант утврди тачно, где се та непријатељска колона сад налази: на левој или на десној обали Дрине, колика јој је јачина и постоји ли у истини непријатељски мост код Црнче на Дрини. Ради парирања сваког непријатељског покушаја са те стране, командант ће предузети потребне мере са трупама, којима располаже на фронту Јаворник – Црвење, па их према потреби појачати са трупама из резерве. Извештај о овоме послати ми што пре“.
Поводом овога командант I. армије шаље и наређење команданту Љубовиђског одреда ове садржине:
„Према извештају команданта Дунавске дивиз. I. позива од 21. овог месеца, виђа се једна непријатељска колона око Црнче, за коју није утврђено да ли се налази на левој или десној обали Дрине. Потребно је констатовати јачину те колоне, њено место где се сад налази и да ли непријатељ има код Црнче мост преко Дрине. Вашим коњичким патролама сазнајте то и известите ме одмах. Сем тога изрекогносцирајте Дрину код Љубовије у њеној непосредној околини и поднесите ми извештај да ли би се код Љубовије могао извршити прелаз на онострану обалу газовима, или би за прелаз била потребна обична пловна средства: чамци, сплавови итд. или би био потребан мостовни трен и колики“.
22. септембра у 8.40 часова командант I. армије доставља Врховној команди ово (ОБр. 3472):
„Због тога што ће се упутити командантима Дунавске дивизије I. и II. позива допунски батаљони њихових пукова, добро би било, да команданти одложе намеравани напад на непријатеља дотле, док сви батаљони не уђу у састав својих пукова. До тога времена држати се одбране на заузетим положајима и чинити и даље потребне припреме за напад“.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
После пола ноћи 21./22. септембра непријатељ, који је заноћио у непосредној близини наших трупа, отпочео је снажан. напад на оба наша пука на Мачковом камену. Напад је одбивен, али га је непријатељ понављао још неколико пута до сванућа, но увек без успеха. По сванућу, непријатељски напади постају све јачи. Јачом снагом нападао је гредом од Кошутње стопе, а слабијом од Ужиналишта преко Велике реке. Артилериском ватром отпочео је да туче Мачков камен са Кошутње стопе, Ужиналишта и са Липник брда. Наше батерије биле су још ноћас распоређене овако: 8. и 9. пољска и брдска батерија на самом гребену Мачковог камена, у близини наших стрељачких стројева, пошто погоднијих положаја за потпомагање пешадије није било. Две батерије на Ободнику и Рујевачким рудинама, ради дејства против непријатељске артилерије на Липник брду и на левој обали Дрине, остале батерије биле су на Нешином брду и Бранковцу. Ове наше батерије успешно су дејствовале против непријатељске пешадије, али непријатељску артилерију нису могли неутрализовати, јер је нису могле никако да открију. Па и против непријатељске пешадије нису могле увек да дејствују, јер због шумовитог терена нису увек знале, где је непријатељска а где наша пешадија.
Са током дана борба се почела све више и више развијати. Непријатељ је нападао осим на Мачков камен још и на Перунику и то са безимене косе западно од потока Перунике; нападао је и на Јаворник са Липник брда, али је овај напад био више демонстративан. Осим врло јаке непријатељске артилериске ватре, наше трупе на Мачковом камену добиле су и јаку непријатељску пешачку ватру са Ужиналишта и са Кошутње стопе. Сем овога, нарочито су тежак морални утисак производила на наше војнике и зрна дум-дум, која је непријатељ употребљавао у маси не само из пушака но и митраљеза, јер несносан прасак ових зрна, као и ране које су она проузроковала, нервирао је наше војнике у јакој мери. Борба се развијала са разним перипетијама. До подне су, у неколико махова, делови 4. прекоброј. пука попуштали, због јаке бочне непријатељске артилериске ватре са Ужиналишта, али су енергијом официра опет враћани на своја места. Око подне командант пука буде рањен и избачен из строја, ускоро затим погине један командант батаљона а друга двојица тешко рањени.
Због овога пук поче да попушта. Одмах је наређено команданту 18. пука I. позива, да са једним батаљоном потпомогне 4. прекобројни пук. И ова брза помоћ учини, те се пук поврати на своје положаје. Но ускоро затим, због јаке непријатељске ватре, исти отпочне поново да попушта. Команданту 18. пука I. позива наређује се, да са целокупном својом снагом потпомогне одбрану положаја 4. прекоброј. пука.
4. пук „Стевана Немање“ одбијајући снажне непријатељске нападе, у три маха је сам прелазио у напад и јуришима је потискивао непријатеља испред себе, али га никад није могао потиснути више од 100 – 150 метара и што је још горе, никад се није могао задржати на заузетом положају, јер је исти, због јаке непријатељске артилериске и пешадиске ватре, увек бивао принуђен да се врати иа место са кога је пошао. Око 14 часова погине командант пука, храбри ппуковник Душан Пурић, те због овога делови пука отпочну одступати. Одмах је наређено команданту 8. пука I. позива, да остави најнужнији део снаге на Перуники а са остатком да потпомогне одбрану положаја Мачков камен. Командант 8. пука развија један свој батаљон, али ускоро буде и сам рањен и избачен из строја, те нешто због овога, а друго што је и сам овај пук био тучен јаком непријатељском унакрсном ватром, поче и он да попушта. Око 16 часова, све мере за одржавање положаја показале су се као недовољне. 4. прекобројни, 18. пук I. позива и 4. пук „Стевана Немање“ отпочеше да се повлаче и Мачков камен заједно са четири оруђа 8. батерије, који се не могоше свући, падоше непријатељу у руке. Због овакве ситуације командант Дунавске дивиз. I. позива у 16.15 часова издаје заповест за повлачење ОБр. 1403:
„Дивизија ће се повући са Мачковог камена, прикупити и уредити на греди Кулине – Милетине – Бобија. Наређујем:
9. пук I. позива, 5. прекоброј. пук, резервни батаљон из Дунавске дивиз. II. позива, 1. и 9. батерија из Дунавског артилериског пука образоваће дивизиску заштитницу под командом команданта 9. пука I. позива. Први заштитни положај је Нешино брдо – Шанац. Заштитница ће остати на положају пошто пото, док не прођу и последњи дивизиски делови. После тога она ће се повући, само у случају ако на то буде принуђена, и то правцем Јагодња – Кулина – Милетина и позади Милетине прикупити и уредити.
8. пук I. позива остаће до мрака на положају Рујевачке рудине – Ободник, а потом ће се под заклоном мрака повући на положај Велеш – Карачица, остављајући заштитницу на Ободнику, која се одатле неће повући, док на то не буде принуђена.
Повлачење пука са Велеш – Карачице на Бобију наредиће се накнадно. Нека пук лево ухвати везу преко Чермановића гаја са трупама Љубовиђског одреда, десно са деловима 4. прекобројног пука на Ждрелу.
4. прекобројни пук прикупиће се на линији к. 813 – Ждрело са задатком, за прво време, да прихвати дивизиску заштитницу, ако то буде било потребно. Команданту пука ставља се под команду 2. батерија Дунавског артилериског пука.
18. пук I. позива прикупиће се ноћас на положају Подгорје – Милетина, где ће добити даља наређења.
4. пук „Стевана Немање“ прикупиће се ноћас на Кулине.
Артилерија Дунавског артилер. пука, осим батерија које су употребљене према тачкама 1. и 3. овог наређења, прикупиће се позади Милетине, где ће бити и брдска батерија.
Пионирски полубатаљон пошто изврши утврђивање положаја према наређењу команданта инжињерије, доћиће позади Милетине, где ће добити даља наређења.
Појединим деловима коморе наређено је да одмаршују: 2. степен колонске коморе у Ставе, 1. степен колонске коморе у Иве; борбени део 1. степена колонске коморе на Рожањ. Трупна комора на Богданићу, источно до Пецке.
Дивизиско завојиште пошто евакуише рањенике повућиће се на Рожањ.
Ја ћу се, док будем могао, налазити на Бранковцу а потом на правцу Бранковац – Милетина“.
Треба имати на уму да су 5. прекоброј. пук и 9. пук I. позива били још несигурни, јер се још нису потпуно уредили и опоравили од потреса јучерањих и ранијих бораба. Срећом, непријатељ није гонио ваљда зато, што је и сам био изнурен; те се због овога и задовољио, да се задржи на Мачковом камену и дао времена нашим трупама да се сутра дан прикупе на Милетини, уреде и снабду разним потребама. Због тога, што непријатељ није гонио, дивизиска заштитница – 9. пук I. позива – заноћила је на Нешином брду у борбеном распореду заузимајући десни одсек истога, а лево од ње 5. прекобројни пук. Распоред је био овакав: 2 батаљона 9. пука I. позива и 5. прекобројни пук на Нешином брду, а остала два батаљона, 9. пука и батаљон Крушевачких резервних трупа на Шанцу.
Губитци у борбама на Мачковом камену 19., 20., 21. и 22. септембра велики су. Избачено је из строја 107 официра и 5585 војника, од којих је погинуло 25 официра и 748 војника. Осим овога изгубљено је 6 пољских топова, 5 кара и 8 митраљеза. Непријатељ је, по исказу заробљеника и наших команданата из прве линије, имао такође велике губитке. Код неких његових чета од официра је остао само по један кадет, а сви остали били су избачени из строја; поједине су му чете сведене на 70 – 80 људи. Његово бојиште, по исказу наших команданата, црнило се од лешева.
Јачина непријатеља, као и његов састав, није се могла утврдити. Док поједини наши команданти тврде, да је било 4 – 5 пукова пешадије, дотле други веле, да је било 5 – 6 батаљона. По исказу заробљеника изгледа да је на фронту од Липник брда па преко Ужиналишта до Кошутње стопе било 20 – 30 непријатељских батаљона. Од артилерије имао је 1 – 2 батерије на левој обали Дрине, 1 – 2 батерије на Липник брду и толико исто на Ужиналишту и Кошутњој стопи. Што се тиче утврђења, она су рађена само на брзу руку, за лежећег и клечећег стрелца, како на нашој тако и непријатељској страни и то због тога што се није имало времена за подизање јачих заклона као и због непрестане борбе.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
У току овог дана Дунавска дивизија II. позива са своја два пешадиска пука (8. и 9. пук) прикупила се у Крупњу, где је уређивала и снабдевала своје трупе.
У 20 часова командант I. армије наређује команданту Дунавске дивизије II. позива ово: „Саопштите команданту армиске артилерије пуковнику Мирку Милосављевићу, да још ноћас сву армиску артилерију врати у Пецку“.
Између 20 и 20.30 часова водили су се телефонски разговори између команданта I. армије ђенерала Петра Бојовића и помоћника начелника штаба Врховне команде ђенерала Живојина Мишића о ситуацији створеној одступањем Дунавске дивиз. I. позива и заузећу Мачковог камена од стране непријатеља. У 20.25 часова ђенерал Мишић у име начелника штаба Врховне команде војводе Путника наређује команданту I. армије телефоном ово: „Групишите вашу армију (Дунавску дивиз. II. позива која је код Крупња и Дунавску дивиз. I. поз. која је бранила Мачков камен) на досадашњем њеном правцу дејства – на Соколској планини“.
На основи овог наређења, командант I. армије под ОБр. 1372 у 20.30 часова наређује команданту Дунавске дивиз. II. позива ово: „Крените се одмах са вашом дивизијом из Крупња на Шанац и Бранковац тако, да тамо неизоставно сутра 23. септембра осванете и ступите у тесну везу са трупама Дунавске дивиз. I. позива ради противстајања даљем непријатељском нападу, споразумно са командантом Дунавске дивиз. I. позива, коме сам издао детаљније упутство, које ће вам он саопштити.
Дунавска дивиз. I. позива за вечерас држи заштитницом Нешино брдо – Шанац, и то са два пука пешадије и две батерије. Одговорите о пријему овог наређења“.
Саопштивши телефоном ово своје наређење помоћнику начелника штаба Врховне команде ђенералу Мишићу, добија од њега у име начелника штаба Врховне команде телефоном ово наређење: „Нека Дунавска дивизија II. позива у место да иде из Крупња на сједињење са Дунавском дивиз. I. позива код Шанца и Нешиног брда, заузме положај Мишковац – Милутинов гроб á cheval пута Крупањ – Осечина“.
На основи овог новог наређења, командант I. армије наређује у 21.35 часова команданту Дунавске дивизаје II. позива ово: (ОБр. 1373) „Због измењене ситуације, моју заповест ОБр. 1372 од данашњег мењам у томе, што Дунавска дивизија II. позива неће ићи на линију Шанац – Бранковац, него ће заузети положај Мишковац – Милутинов гроб са обе стране пута Крупањ – Завлака, и спречавати непријатељу продирање правцем ка Завлаци, одржавајући тесну везу десно са Моравском дивизијом II. позива, а лево са Дунавском дивиз. I. позива. На положају Мишковац – Милутинов гроб што боље се утврдити.
О пријему овог наређења одговорити одмах“.
Операције III. армије
Дејство Дринске дивизије II. позива
На фронту ове дивизије није било ничега значајног, сем што је непријатељ од 17 часова вршио бомбардовање појединих делова положаја ове дивизије јаком артилериском ватром.
Дејство Комбиноване дивизије
У току ноћи 21./22. септембра непријатељ је четири пута вршио нападе на 6. прекобројни пук на Еминовим водама и увек је био одбивен. У току 22. септембра, Комбинована дивизија је потпомагала артилериском ватром напад Дринске дивизије I. позива на Мамутовац и Биљег. Лево крило 1. прекоброј. пука кренуто је нешто напред ради везе са десним крилом Дринске дивизије I. позива. У 18.50 часова, непријатељ је отворио врло јаку артилериску ватру на Еминове воде и на два места покушао испад, али без успеха. 5. пук II. позива стигао је у 19.45 часова на Крст.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Трупе ове дивизије у току 22. септембра нападале су понова на Биљег у циљу да га поврате. Напад је успео и Биљег је заузет.
Дејство Моравске дивизије II. позива
Трупе ове дивизије потпомагале су својом артилериском ватром Дринску дивизију I. позива у нападу на Биљег и трупе I. армије, везујући својим пешадиским деловима непријатељску пешадију за фронт своје дивизије.
Операције II. армије
На основи наређења Врховне команде ОБр. 3433, које је добивено у 16.47 часова, командант II. армије издаје наређење ове садржине: „За заштиту бокова и позадине наших трупа, које се налазе на Дрини, на Парашници и на фронту Метковић – Табановић а од противника који држи линију: Засавица – Стара воденица – Ноћај – Узвеће наређујем:
1. Да се формира један засебан одред под називом „Северни одред“;
2. У састав одреда улазе:
а) 19. пешадиски пук I. позива;
б) Једна пољска брзометна батерија која је придата 19. пешадиском пуку;
в) Два пољска топа из Парашничког одреда и три чете III. позива, које се сада налазе у Раденковићу;
г) Један вод коњице из Шумадиског коњич. пука I. поз.;
д) Једно одељење болничара из Шумадиске дивиз. I. поз;
3. Командант одреда биће командант 19. пешад. пука ппуковник Добросав Миленковић;
4. Одред ће бити под мојом командом;
5. Одред се има распоредити на фронту: Глушци – Раденковић са задатком, да најодсудније спречава свако надирање противника правцима на Глушце и Раденковић, јер од одсудног држања линије Глушци – Раденковић зависи потпуно и одржавање осталих положаја, које трупе II. армије заузимају;
6. У првом реду утврдити све теснаце, који се налазе на правцима, који воде од Узвећа и Ноћаја на Глушце и Раденковић и бранити што јаче излазе из теснаца а потом утврдити што јаче и боље села Глушце и Раденковић као ослоне тачке, у колико то до сад није свршено и иста одржати у нашој власти пошто пото.
7. У прво време командант 19. пешад. пука I. позива са пољском брзометном батеријом има доћи у с. Глушце и одатле одмах послати један батаљон у Раденковић, који ће са оне три чете III. позива и два топа из Парашничког одреда, који се сада налазе у Раденковићу, образовати одред за одбрану Раденковића, а од непријатеља, који би наступао од Ноћаја, Засавице и Равња. Тај одред ће ухватити везу лево са командантом Равањског одреда а десно са посадом у Глушцима. Оне две чете из 14. пешад. пука I. позива, које су у Раденковићу, вратити у састав њихове команде, одмах по доласку батаљона у Раденковић чим се смена изврши. Одред ће стајати под командом команданта Северног одреда;
8. По доласку у Глушце командант Северног одреда проучиће добро ситуацију и упознати се са начином поседања и утврђивања, па ће постепено, на најугоднији начин и скривено, заменити трупе Тимочке дивизије II. поз. (5 чета из 14. пешад. пука II. позива) и упутити команданту Тимочке дивизије I. позива у Метковић, а привремено ће задржати под својом командом батаљон 20. пешад. пука I. позива, који се сада налази као посада у Глушцима;
9. Коњички вод употребиће командант одреда за ордонанску службу, за који циљ придати једно одељење од тога вода команданту одреда у Раденковићу;
10. Одељење болничара распоредиће командант према своме нахођењу;
11. Равањски одред остаје и даље на фронту: Затрка – Засавица; осигураваће и даље тај гранични фронт и спречаваће непријатељу прелаз преко Саве и надирање правцем Засавица – Равње; браниће најодсудније с. Равње и правце, који воде западном обалом Бакреног батара ка Раденковићу. Везу ће одржавати лево са Парашничким одредом а десно са одредом у Раденковићу. Одред ће бити под командом команданта Парашничког одреда. Командант Шумадиске дивизије I. позива постараће се за снабдевање храном и муницијом овог свог деташованог пука, батерије, коњичког вода и одељења болничара;
13. Везу одржавати и то:
а) Телефонску везу са армиским штабом за који циљ ће командант Коњичке дивизије поступити по наређењу ове команде ОБр. 1556 тј. оставиће по једну телефонску станицу у Раденковићу и Глушцима, које станице треба да се замене са телефонским станицама 19. пешад. пука I. позива.
б) Са одредом у Раденковићу и
в) Са левим крилом Тимочке дивизије I. позива.
Командир армиског телеграфског одељења постараће се да се телефонска веза устроји, а доцније да се задржати телефони и кабл врате Коњичкој дивизији;
14. Одред ће почети дејствовати кад 19. пешад. пук I. позива дође у Глушце и кад се изврши одашиљање и смена по тачкама 7. и 8. овога наређења;
15. Трупе Коњичке дивизије, пошто их замене трупе Северног одреда прикупиће се у Раденковићу и Глушцима и очекиваће даље наређење свога команданта;
16. О пријему овог наређења одговорити“.
Ово наређење достављено је 22. септембра и то: командантима дивизија: Тимочке II., Моравске I. и Коњичке дивизије по ордонансима у 4 часа, команданту Шумадиске дивизије I. и Тимочке дивизије I. позива и команданту Северног одреда у 6 часова по капетану Младеновићу – аутомобилом.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У току овога дана није било ничега значајног.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ноћи 21./22. септембра непријатељ је предузимао 6 напада на Парашнички и десни одсек ове дивизије. Сви су напади одбивени. Преко дана била је артилериска борба на целом фронту. Наша артилерија одговарала је с времена на време.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 21./22. септембра на фронту ове дивизије биле су само чарке.
У 9 часова добивено је армиско наређење ОБр. 1567 ове садржине: „У вези наређења ОБр. 1559 ове команде изволеће командант наредити:
1. Да се онај коњички пук, који је у резерви у Глушцима (до сада је био 3.) одмах крене из Глушаца преко Шапца за Дебрц код 4. коњичког пука; тако исто да се одмах крене командант 1. коњичке бригаде са штабом, да прими команду над 3. и 4. коњичким пуком; и
2. Да командант 2. коњичке бригаде пуковник Милан Туцаковић, под којим је иначе 1. коњички пук у Глушцима и 2. коњички пук у Раденковићу нареди, да се, – чим дође пешадија 19. пешад. пука I. позива у Глушце и Раденковић, поседне исте и почне извршавати смену, – оба коњичка пука са два топа коњичке артилерије крену и одмах одмаршују преко Шапца за Дебрц. При овоме за извршење покрета не чекати да се оба пука смене, нити чекати да се цели пукови прикупе, већ пукове кретати ешелоно по ескадронима, чим се који смени и прикупи.
Тај командант пак упутиће свој штаб у Дебрц одмах, а он ће остати у Богатићу са потребним особљем и телефонском станицом док се смена пукова у Глушцима и Раденковићу не изврши, о чему треба да га извести командант 2. коњичке бригаде, па кад тај командант и мене о свршеној смени буде известио, кренуће се одмах преко Шапца за Дебрц. При проласку кроз Шабац, јавиће се из Шапца телефоном Врховној команди, а тако исто и по доласку у Дебрц, којом ће приликом добити потребна наређења. Нарочито се напомиње команданту, да најозбиљнију пажњу обрати, да се односно одржавања телефонске везе, најстрожије поступи по наређењу ове команде ОБр. 1556“.
У ово време известио сам телефоном команданта армије да Коњичка дивизија нема ни један цео пук у резерви, већ да има оба пука (1. и 3.) у првој линији код Глушаца, а од њих је по један ескадрон у резерви. На овај извештај добивено је од команданта армије телефонско наређење, да се ова резерва од два ескадрона одмах упути у Дебрц, а по извршеној смени и остало.
У 9.30 часова добивена је од команданта II. армије депеша ОБр. 1581 ове садржине: „У вези наређења ОБр. 1559 од 21. ов. месеца сматрам за дужност да изјавим своју захвалност командантима у Глушцима и Раденковићу, што су успели да одрже та места у борби 21. ов. месеца до доласка појачања и тиме учинили велике услуге у ситуацији на овоме бојишту“.
У 15 часова извештен је телефоном командант армије, да је стигао 19. пешад. пук са једном батеријом. Овом приликом командант Коњичке дивизије предлаже, да се смена изврши ноћас, а Коњичка дивизија да се крене сутра зором за Дебрц.
У сумрак овог дана извршена је смена 1. и 2. коњичког пука са јединицама 19. пешад. пука; 1. пук је заноћио код Глушаца а 2. код Бановог поља, спремни, да се зором 23. септембра крену за Дебрц.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 19.50 часова послат је извештај команданту II. армије ОБр. 817 ове садржине: „Стање на фронту ове дивизије овога дана било је овакво:
а) Код десне колоне: непријатељ је данас у неколико махова обасипао ровове јаком артилериском ватром. У овом моменту пушта према фронту ове колоне светлеће ракетле. Губитци су данас: 1 погинуо, 2 рањена;
б) Код средње колоне: непријатељ око 12 часова снажном артилериском ватром тукао је простор између десног крила првог борбеног реда и артилерије, но без резултата; пушчане ватре до 18.30 часова није било. Код ове колоне утрошено је пушчаних метака: 19. овог месеца 181.300; 20. овог месеца 212.368; 21. овог месеца 120.839. Овога момента непријатељ отвара јаку пешадиску и артилериску ватру против десне а делом и средње колоне. Наши не одговарају“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 9 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1335 ове садржине: „У борби прошлог дана и ноћи утрошено је и то: метака за пушку М 99. год. 283.000, метака за митраљезе 6000, шрапнела за топ М. 907. год. 1730, разорних граната за топ М. 907. год. 807, бомби 120“.
У 9.30 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1339 ове садржине: „У току прошле ноћи непријатељ је неколико пута отварао јаку пешадиску и артилериску ватру против трупа ове дивизије. У исто време примећен је и покрет непријатељских делова према десном крилу 11. пука и левом крилу 12. пука. Да би изазвао ватру с наше стране, непријатељ је терао стоку нашим рововима. Сваки непријатељски покушај осујећен је снажном артилериском и пешадиском ватром с наше стране. Непријатељ је остао на свом месту, а наше трупе задржале су своје положаје. На крајњем десном крилу било је само омањих чарки патрола. Утврђивање одсека и отпорних тачака продужује се. Одређена су места за пласирање градске мерзерске батерије и командири батерија упућени за израду батерија“.
У 16.40 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1346 ове садржине: „Да би се појачала како отпорна моћ тако и дејство трупа ове дивизије према непријатељу код Причиновића, налазим да бих појачан са градском артилеријом (дугачким цевима и мерзерима) успешно дејствовао против непријатеља и његових утврђења. Стога молим команданта, да ми из армиске артилерије придода 2 – 4 дугачка топа и 3 мерзера, за која су оруђа и ампласмани скоро готови. Уз садејство ових оруђа рачунам на сигуран успех“.
У 18.30 часова добивено је наређење команданта армије ОБр. 1588 ове садржине: „Наредио сам команданту тешке артилерије, да вам још ноћас стави на расположење 2 дугачка 12 см. оруђа и 3 мерзера, и да се та оруђа наместе у ампласмане за њих израђене. Изволеће командант предузети мере за осигурање ових оруђа. Свеза ОБр. 1346 те команде“.
У 20.30 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1348 ове садржине: „На фронту ове дивизије у току дана није било ничег новог. Трупе довршавају утврђивање и отпочело је утврђивање основних тачака. По извештају команданта крајњег десног крила два непријатељска топа, који су били на десној обали Саве и код Дреновачке аде, нису више тамо. Код Дреновачке аде непријатељ комуницира са левом обалом помоћу дереглија и са моторним чамцима. Торањ Кленачке цркве добра је осматрачка тачка непријатељу и добро би било наредити команданту Шабачког одреда, да је средством својих мерзера или средством других артилериских оруђа онеспособи. Балон каптив тек на 320 метара подигнут, из села Штитара, видео је један непријатељски монитор на један километар испод Дреновачке аде уз леву обалу Саве; осмотрио је једну хаубичку батерију на левој обали Саве спрам Дреновачке аде и приметио је већи непријатељски логор на 1 – 2 километра јужно од Дреновца. Са балона вршена је коректура артилериске ватре, али нашим хаубицама и пољским топовима непријатељски логор и монитор нису могли бити добачени. Овај ће задатак успешно извршити градске дугачке цеви“.
Дејство Шабачког одреда
На фронту овог одреда била је овог дана артилериска борба. Непријатељ је избацио у току целог дана око 200 зрна; наша артилерија 87 зрна. Непријатељ није покушавао нигде прелаз Саве.
Дејство тешке артилерије
У 6.30 часова добивено је телефонско наређење од команданта армије, да командант тешке артилерије оде код Шумадиске дивизије I. позива и увери се о сигурности места за постављање тешких оруђа. Ово исто да изврши и код Шабачког одреда, а затим да оде на Јевремовац и види, колико је људства дато за утврђивање.
У 11 часова командант тешке артилерије извештава телефоном команданта армије, да се на ушћу Јерешчића у Јерез налази један батаљон добро утврђен, а на простору од Јереза до Саве налази се Шумадиски дивиз. коњички пук са два митраљеза, и пита: може ли довући дугачке цеви и мерзере? Од команданта армије добивен је телефоном овакав одговор: „Ако командант Шумадиске дивизије I. позива гарантује за сигурност цеви, онда извршите наоружање по вашем нахођењу“. У 18.30 часова добивено је од команданта армије наређење ОБр. 1588 ове садржине: „На предлог команданта Шумадиске дивизије I. позива наређујем, да се команданту Шумадиске дивизије I. позива стави под команду: једна батерија дугачких 12 см. топова од 2 оруђа и једна мерзерска батерија од 3 оруђа; оруђа да се наместе у ампласмане који су данас подигнути. Нека командант нареди, да се ово изврши у току ноћи“.
Операције Ужичке војске
У 13 часова командант Ужичке војске добија наређење Врховне команде ОБр. 3487, које смо горе у целини изнели.
Дејство Ужичке бригаде
У току ноћи 21./22. септембра на фронту трупа ове бригаде, које оперишу око Сребрнице, није се десило ништа значајније. Распоред трупа код Сребрнице био је овакав: Добровољачка чета и 1 батаљон III. позива на Виогору (кота 901 западно од Сребрнице), извиђа друм Сребрница – Милићи; 1 батаљон III. позива на Палежу у вези је преко с. Суческа са батаљоном на Виогору; један батаљон са артилеријом код Сребрнице у резерви. Чета, која је упућена ка Дрини за везу са Љубовиђским одредом, стигла је у с. Братунац. Једна чета на Пашином брду (к. 999) одржава везу са Ужичком бригадом у Бајиној Башти.
Извиђањем сазнало се, да се око Милића и даље ка Власеници, налазе јачи непријатељски делови; према Братунцу на Дрини и према с. Џиле примећена су слабија непријатељска одељења. Никаква веза са Шумадиском дивизијом II. позива није била постигнута, и ако су у томе циљу још 21. септембра упућене патроле. У 11 часова командант Ужичке бригаде добија наређење од команданта Ужичке војске, да потисне непријатељске делове код с. Џиле и да једним јачим извиђачким одељењем Сребрничких трупа дође у везу са добровољачким одредом капетана Душана Димитријевића, који је на Буковцу (к. 1222) југозападно од Поџепља, пошто се према овом одреду налазе јаче непријатељске снаге, те му је тешко пробити се. У овом случају могле би трупе код Бабјака, једним својим делом преко Игришта доћи у везу и садејствовати трупама код Сребрнице. У овом смислу нека командант Ужичке бригаде изда потребна наређења, а команданту Шумадиске дивиз. II. позива издаће се за ово наређење“.
Према овоме издато је наређење команданту трупа код Сребрнице мајору Кости Тодоровићу, да једним јачим извиђачким одељењем ухвати везу за добровољачким одредом у правцу Буковца (к. 1222).
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Ноћ 21./22. септембра прошла је на миру. Трупе ове дивизије овога дана су утврђивале заузете положаје.
У 17.30 часова командант Ужичке војске наређује, да се извиди, да ли би се на Жљебовима и којим путом могла кретати пољска и хаубичка артилерија. Одмах је послат овај извештај: „По извештају патрола пут од с. Пешурића преко хана Бранковића, с. Сетића, с. Соколовића до Жљебова, употребљив је за пољску артилерију, а по исказу мештана, тим је путем одступио и део непријатељске артилерије. Наредио сам команданту пољског дивизиона да 23. ов. месеца упути једног официра ради извиђања овог пута и тада ћу поднети накнадни извештај. Ново нема ништа на фронту ове дивизије“.
У 18.30 часова послат је команданту Ужичке војске овакав извештај: „И ако се на просторији пред фронтом ове дивизије протерују омања непријатељска одељења, ипак она, на даљој просторији, удружена са Муслиманима, успевају да пале српска села и да убијају незаштићено становништво. До сада су по селима побили око 40 сељака и 2 жене. Сви ови незаштићени сељаци из с. Соколовић, Кустурица итд. моле и траже, да им се изда оружје ради одбране. Пошто имам и доста Срба из аустриске војске добеглих у штаб, то сам наредио, да се из Кремана пошаље 160 пушака са потребном муницијом ради раздавања мештанима и Србима. Али, пошто ће бити још пријављених, молим, да исте упућујем у Вишеград, где да их одређено лице из Ужичке војске снабде са оружјем, обучи и упути ради одбране свога огњишта“.
У 23.20 часова добивено је ово наређење од команданта Ужичке војске: „Наредите, да 3 чете из батаљона 12. пука, чија је једна чета на Буковцу са два брдска Дебанжова топа, предузме 23. ов. месеца зором покрет са Бабјака преко Жепе и Чавчића, те да што пре овладају Игришником, и са батаљоном Ужичке бригаде, који је вечерас (22. септембра) допро до Џиле, дођу што пре у везу и споразум, те да се 24. ов. месеца сједине код Радова (1434) и изврше напад на Поџепље. Одред код Буковца, не остављајући ову тачку, нека ма и најслабијим делом од Стаберане потпомогне овај напад. По заузећу Поџепља, командант батаљона 12. пука, који ће бити командант целог одреда, задржаће се на фронту Поџепље – Криваче и обезбедити се фронтом према Пијеску и бочно од правца Нурићи – Вишњица – Краљева гора к. 1294“.
Дејство Лимског одреда
Добровољачки-гранични батаљон нападнут је код Пале на коси код Љубогошћа. Напад је одбивен са великим губитцима по непријатеља. Заплењеним пушкама, наоружавано је српско становништво овог краја. Непријатељ, јачнне неколико батаљона од Требевића, отпочео је обилазак левог крила добровољачко-граничког батаљона, али је убрзо стигло појачање од једног црногорског батаљона на Голеш, те је овај обилазак осујећен. Иначе на фронту Лимског одреда у току дана није било ничега значајног.
У 16.30 часова, добивено је наређење команданта Ужичке војске, да 4. кадровски пук са Греде упути један батаљон напред на Боровско (990) ради одржавања везе преко Крамера и Рудине (927) са црногорским трупама на Врлазју.