Операције аустриске војске
Операције VI. армије
Дејство 16. корпуса
На фронту овог корпуса у току 23. септембра било је мирно, не рачунајући потпуно безначајне испаде Срба.
Дејство 15. корпуса
Појачања српским трупама пристизала су у рејон Лознице, а и борба, вођена на крајњем левом крилу 15. корпуса 23. септембра пре подне са одредом Ф. М. Л. Цибуљке, јасно је показала, да би се овде решење могло постићи тек после дуготрајних борби, за које нису биле довољне ни садашње снаге, па чак ни снаге које су стојале на расположењу Врховне команде, те је стога наређено, да се одред Ф. М. Л. Цибуљке повуче понова на висове Ком. Сад су Срби уложили још једанпут све своје снаге, напавши 15. корпус на целом фронту. До мрака 23. септембра, Србима је пошло за руком, да заузму вис Кулиште и вис код с. Борине. Али још у току ноћи Кулиште је било повраћено једним против нападом и одржано, и поред узастопна два српска напада.
Операције V. армије
Дејство 8. корпуса
Заклањајући се против убиствене српске ватре помоћу кеса напуњених песком, трупе 8. корпуса, приближавале су се постепено 23. септембра утврђеном српском положају.
21. ландверска дивизија успела је, да се са својим предњим деловима приближи на 120 корака испред препрека од жице.
9. пешадиска дивизија успела је са појединим одељењима, да допре чак и до самих препречених средстава испред српског утврђеног положаја. Пионири су хитали да ове препреке исеку, носећи потребне справе као и мине за јуриш. Артилерија ове дивизије, у колико је било могуће, потпомагала је своју пешадију. Поједини артилериски водови излазили су одважно напред и у страну, да би добили могућност за анфиладно дејство против утврђеног српског положаја.
Око 16 часова јасно су се чули сигнални звуци за јуриш на фронту 21. ландверске дивизије. Као један човек устао је цео стрељачки строј и као бујица јурнуо је на препреке од жице, где је дочекан убиственом српском ватром. Покушај добровољаца и приспелих резерви, да продру кроз хаос од жице и људских лешева, који су се све више нагомилавали, није успео. Није се могло доћи до утврђеног „насутог друма“, са кога је сипала ужасна српска ватра. Све што је још остало у животу од храбрих војника 21. ландверске дивизије, вратило се назад на своје старе положаје. На тај начин пропао је напад ове дивизије 23. септембра.
Дејство Комбинованог корпуса
Комбиновани корпус и овог дана бранно се на линији Узвеће – Причиновић, против српских напада.
Дејство 8. брдске и 9. ландштурмске бригаде у Босни
Овог дана 9. ландштурмска бригада прикупила се код Милића и прокрчила пут у правцу Сребрнице. Код Међеде, бригада је наишла на српске трупе у јачини 4000 људи заједно са четницима и отпочела борбу. 8. брдска бригада, која је наступала преко Џиле, ушла је у ову борбу обухватајући српске трупе са југа, натеравши их на хитно повлачење.
Операције српске војске
Операције I. армије
Овог дана у 9 часова, начелник штаба Врховне команде војвода Путник издаје телефоном наређење команданту I. армије диктирајући пуковнику Живку Павловићу, који је на телефону говорио ово:
„Војвода категорички не дозвољава да прикупљање дивизија буде чак код Милетине, јер би то омогућило непријатељу пробој, што би повукло за собом опште повлачење са фронта Дрине. Одобрава линију Нешино брдо – Шанац коју треба појачати, упорно бранити и држати. Војвода држи, да би Дунавска дивиз. II. позива требала да држи фронт Главице – к. 490 – Кик, те да буде у јакој вези са Моравском дивиз. II. позива и огарантује јој, да сачува досадање њене положаје. На томе фронту Дунавска дивиз. II. позива била би у вези преко Миленковог камена са Дунавском дивиз. I. позива. Зато, да командант Дунавске дивиз. II. позива изрекогносцира овај фронт Главице – к. 490 – Кик и заузме га, а фронт Милутинов гроб – Мишковац може заузети ако буде принуђен на повлачење. Војвода понавља, да треба изједначити снагу обеју дивизија. Обратити пажњу команданту Љубовиђског одреда на правац од Љубовије“.
На основи ове заповести, командант I. армије издаје своју заповест ОБр. 1380 у овоме:
„Према садањој ситуацији, а с погледом на III. армију, као и накнадном изричном наређењу од стране Врховне команде, не може се дозволити, да Дунавска дивиз. I. позива после јучерашњег повлачења са Мачковог камена, изврши прикупљање својих пукова чак до положаја Милетина, а и Дунавска дивизија II. позива да држи фронт положаја: Мишковац – Милутинов гроб, јер би се тиме ослабила тесна веза између I. и III. армије, а тиме евентуално омогућио и пробој непријатеља између I. и III. армије. Стога наређујем:
1. Да командант Дунавске дивиз. II. позива, пошто изрекогносцира фронт положаја: Гробнице – к. 490 – Кик, заузме и поседне овај фронт, те да се тиме добије јака веза лево са Дунавском дивизијом I. позива преко Миленковог камена, а десно са Моравском дивизијом II. позива, којој ће се на тај начин огарантовати да задржи своје досадање положаје; фронт пак Мишковац – Милутинов гроб, може Дунавска дивизија II. позива заузети и држати тек у случају, да буде принуђена на повлачење.
2. Да командант Дунавске дивиз. I. позива одмах са првим прикупљеним пуковима појача садањи заштитнички положај: Шанац – Нешино брдо, као и са артилеријом и да тај фронт држи пошто пото. Исто тако са првим прикупљеним трупама и потребном артилеријом да поседне и држи Рујевачке рудине и Ободник. Све поменуте положаје што јаче утврдити ради чега сам дао упутства и команданту армиске инжињерије и упутио га на просторију трупа Дунавске дивизије I. позива.
3. Команданту армиске артилерије наређено је, да пласирање артилерије изврши у споразуму са командантом Дунавске дивизије I. позива, а сем тога командант армиске артилерије извршиће и пласирање армиске артилерије, ради чега је упућен на положај.
4. Командант Љубовиђског одреда обратиће нарочиту пажњу на заштиту правца Љубовија -Пецка, држећи јак део своје снаге на свом десном одсеку: Чермановића гај – Уши – Брђанска главица, а са остатком свој досадањи леви одсек: Баурић – Нешин камен као и положај Прослоп – Бара, који је и до сада држао.
5. При првој могућности, а у циљу изједначавања снага код обеју Дунавских дивизија, командант Дунавске дивиз. I. позива упутиће команданту Дунавске дивиз. II. позива 5. прекобројни пешад. пук, који је и раније био у саставу Дунавске дивизије II. позива.
6. О пријему и извршењу ове заповести одговорити“.
У 9 часова командант I. армије добија од команданта Љубовиђског одреда овај извештај: „Распоред одреда је овакав:
1 батаљон и Дунавски дивиз. коњич. пук на Чермановића гају;
1 батаљон и два Дебанжова топа на Уши – Главица;
1 батаљон и два Дебанжова топа на Баурићу;
1 батаљон и 6 Дебанжов. топова на Прослопу – Баре.
Код Чермановића гаја нађена су три артилериска задњака пуна муниције. Ухваћена је веза са Сребрничким одредом, који се са 3 батаљона и 2 топа налази код Сребрнице, а са 1 четом у Братунцу. Газова на Дрини има према селу Вољевици, Залужју и Д. Сикирићу, који су подесни само за коњицу и пешадију; ширина Дрине је 50 – 70 метара; дубина 0.80 – 1.20 метара, а брзина око 2 мет. у секунди. Дно је тврдо, а обале ниске и приступне. Материјала нигде у близини нема за подизање ма каквог моста, нити каквих превозних средстава. Ако се жели прелаз, требало би упутити једног инжињерског официра да ова места осмотри“.
У 12 часова командант Љубовиђског одреда јавља: „из Бајине Баште у Љубовију дошла су 4 сплава. Молим за наређење где ћу мост да подигнем, те да одмах отпочнем рад“. Достављајући овај извештај Врховној команди, командант I. армије моли за нужно објашњење и наређење, пошто му нншта није познато о овој ствари. Из Врховне команде добивен је овај одговор: „Послате сплавове употребите код Љубовије за одржавање везе са трупама код Сребрнице и Братунца“. Командант I. армије доставио је ово команданту Љубовиђског одреда.
У 17 часова командант Дунавске дивиз. II. позива јавља: „Ја сам већ извршио заповест ОБр. 1373 да поседнем положај Милутинов гроб – Мишаковац; израђена су и утврђења, поправке и допуне чини референт инжињерије; постављена је и артилерија. Овај положај посела је снага 8. и 9. пешад. пука, која износи 3530 пушака. По заповести ОБр. 1380, сад треба да заузмем други положај и ставља ми се под команду 5. прекобројни пук, за који чујем да нема више од 800 пушака. На тај начин сва три пука износила би око 4330 пушака. То је једва један пук“.
Сем тога, командант Дунавске дивиз. II. позива изнео је недостатке нове одбранбене линије у погледу одбране и ако је већ наредио извршење наређења ОБр. 1380 за заузимање положаја: Гробнице – кота 490 – Кик.
Командант I. армије, доставио је ову представку команданта Дунавске дивиз. II позива Врховној команди и поткрепио исту, додајући да би линију Гробнице – к. 490 – Кик требало заузети и посести само као предстражарски положај а да главни положај буде Мишаковац – Милутинов гроб, те моли Врховну команду за хитно решење и одговор по овој представци“.
Командант I. армије у 21.20 часова, а на основи наређења Врховне команде издаје заповест ОБр. 1395 у овоме: „Према указаној потреби, а по наређењу Врховне команде, наређујем:
1. Да командант Дунавске дивиз. II. позива чим у његов састав дође 5. прекобројни пешад. пук, кога му је упутио командант Дунавске дивиз. I. позива, одмах упути команданту Комбиноване дивизије путом Крупањ – Костајник – Крст, где ће овај пук ући у састав Комбиноване дивизије.
2. Да командант Дунавске дивиз. I. позива одмах по пријему овога наређења упути команданту Дунавске дивиз. II. позива 4. прекобројни пук, који ће од сада бити у саставу Дунавске дивизије II. позива.
3. Командант Дунавске дивиз. II. позива заузеће и посешће Крупањске положаје и то: са два пешадиска пука положај Гробнице – к. 490 – Кик, а са једним пуком положај Мишаковац -Милутинов гроб одржавајући тесно везу са Дунавском дивизијом I. позива лево, а десно са Моравском дивизијом II. позива.
4. За све остало важи и даље моја заповест ОБр. 1380 од 23. тек. месеца.
5. Доставља се командантима обеју дивизија Дунавских до знања, да ће ова армија ускоро добити појачање од два кадровска пука укупне јачине 5000 људи.
О пријему овога наређења одговорити“.
Распоред I. армије ноћу 23./24. септембра
Дунавска дивизија I. позива:
9. пук I. поз. посео је положај Шанац – Нешино брдо;
4. прекобројни пук на Бранковцу;
8. пук I. позива на Ободнику, са мањим деловима на Рујевачкој рудини, а са 1 батаљоном на Велешу;
4. пук „Стевана Немање“ у дивиз. резерви на к. 813.
Дунавска дивизија II. позива:
1 батаљон 9. пука II. поз. на Гробницама;
2 батаљона 9. пука II. поз. и 1 батаљон 8. пука II. поз. на Вуколовцима;
1 батаљон 8. пука II. позива код Гаја;
1 батаљон 9. пука II. позива и 2 батаљона 8. пука II. поз. у резерви на Мишаковцу;
Артилерија на линији Мишаковац – Милутинов гроб;
Коњички дивизион код с. Јовића.
Распоред Љубовиђског одреда остао је непромењен.
Овог дана на фронту ове армије није било борбе, сем појединачног пушкарања на предстражама.
Операције III. армије
У 1.40 часова 23. септембра, командант III. армије издаје заповест ОБр. 1491 ове садржине:
„На фронту ове армије важнијих новости нема. Трупе се налазе на истим положајима, на којима су биле у току јучерашњег дана, с тим, да Дринска дивизија I. позива држи сада и Биљег.
I. армија напустила је Мачков камен и сад врши груписање своје снаге за поновно предузимање напада на непријатеља. Њени делови држе Нешино брдо – Шанац, а Дунавска дивиз. II. позива на линији Милутинов гроб – Мишаковац са једним батаљоном према Дугим њивама.
Према оваквој ситуацији трупе ове армије остаће привремено у дефанзиви на својим досадањим положајима с тим, да се подесан моменат може искористити и непријатељ напасти. Делови Моравске дивизије II. позива, који су подишли под сами главни непријатељски положај, остаће тамо, док год је то могуће. У случају принудног повлачења задржати се на линији Орлујак – Биљевине – Велики вис – Гробнице. Фортификациско ојачање положаја изводити у највећој мери. Препоручити трупама брижљиво и што даље извиђање непријатеља и највећу опрезу“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Преко ноћи 22./23. септембра, непријатељ је дејствовао пешад. и артилериском ватром на фронту ове дивизије, затим је од аде Курјачице предузео напад са 4 – 6 чета и 2 митраљеза, али је одбивен. У току дана непријатељ је дејствовао само артилериском ватром на Обреж и Клубачки луг без резултата. Артилерија Дринске дивиз. II. позива је с времена на време одговарала својом ватром.
Дејство Комбиноване дивизије
У 2 часа добивена је армиска заповест ОБр. 1491, која је горе у целини изнета. На основи ове заповести командант дивизије издаје своју заповест ОБр. 1184 ове садржине:
„I. армија изгубила је Мачков камен и сад врши груписање снаге за поновни напад. Дринска дивизија I. позива дефинитивно је заузела Биљег.
6. прекобројни пук прошле ноћи храбро је одбио четири непријатељска јуриша на Еминове воде. По досадањим податцима на Црном врху налази се један батаљон 26. ландверског пука, на Еминовим водама 78. пук заједничке војске и два батаљона 26. ландверског пука. На Кулишту и коти 464 и 484 налази се један ландверски пук, вероватно 19.
Дивизија ће привремено остати у дефанзиви с тим, ако се где укаже повољна ситуација, да се пређе у напад и заузме повољнији положај за даљи рад. На утврђивање обратити највећу пажњу. Команданти ће ме известити, да ли је утврђивање завршено, и да ли су трупе обезбеђене од непријатељске шрапнелске ватре и од непријатељске бочне ватре пешачке, митраљеске и шрапнелске. Извиђање вршити што боље и што енергичније. На десном одсеку извиђати до Дрине. 1. и 2. пук да извиђа до к. 464 и к. 484 и да ухвате јаку везу са 6. пуком I. позива који је са једним батаљоном на левој обали Штире према к. 482“.
Око 9 часова непријатељ је предузео напад на фронт: кота 322 – Еминове воде – Кулиште. Борба је вођена на свима овим тачкама. У циљу парирања овога напада, а пошто је саслушао и мишљење команданата пукова, а нарочито команданта 6. прекоброј. пука, командант дивизије издаје у 15 часова заповест ОБр. 1187 ове садржине:
„Непријатељ после узалудних и неуспелих покушаја ноћу 22./23. ов. м. да освоји Еминове воде, отпочео је данас од 9 часова напад са линије к. 484 – Кулиште – Еминове воде – бања Ковиљача. Да би се парирао горњи непријатељски напад и непријатељ протерао и бацио на Дрину, наређујем:
1. Да командант десног одсека упорно и одсудно брани свој одсек.
2. Да команданти средњег и левог одсека одсудно бране своје одсеке без обзира на опкољавања од стране непријатеља а до доласка опште резерве.
3. Да се општа резерва 5. пука II. позива (4 батаљона) одмах крене са Крста преко Рибарског брда на Еминове воде са задатком, да са 1. и 6. пуком нападну и протерају непријатеља на линији Еминове воде – Кулиште. По овоме одмах командант 6. пука упутиће потребан део снаге гребеном Гучева за освајање Црног врха, а на Еминове воде оставиће 1 батаљон за обезбеђење гоњења. Са 5. пуком II. позива и остатком 6. пука одмах по протеривању непријатеља предузети најенергичније гоњење косама између реке Велике Каменице и Просенице. 1. пук по протеривању непријатеља оставиће на Кулишту 2 батаљона, а са остатком најенергичније гониће непријатеља косама између реке Велике Каменице и Беле воде, обезбеђујући се према левом боку. Све остало за гоњење регулисаће се према ситуацији телефоном из дивизиског штаба, а ако се прекине линија, нека команданти подешавају свој рад према ситуацији, развијајући највећу иницијативу.
4. Остале јединице на линији Цариград – Велике Бобије – Плећ, сем једног батаљона упућеног на Кулиште, остају према телефонском наређењу.
5. Артилерија нека снажном ватром потпомогне горњи напад и гоњење.
6. Ескадрон остаје код Клубачког луга, обезбеђујући десни бок дивизије и извиђајући између Дрине, Жеравије и Трбушничке реке.
7. Пионирски полубатаљон продужиће рад на утврђивању.
8. Све остале установе на досадањим местима.
9. Ја ћу бити на Крсту“.
У 15.45 часова шаље команданту III. армије извештај ОБр. 1189 ове садржине:
„Једна непријатељска ојачана дивизија од 9 часова напада са линије к. 484 – Кулиште – Црни врх – Ковиљача. Најенергичнији напад изводи се на Еминове воде. Да бих парирао горњи непријатељски рад, протерао га са Гучева и по успешном нападу гонио ка Дрини, наредио сам: да се општа резерва упути преко Рибарског брда на Еминове воде; да се по доласку опште резерве са 14 батаљона непријатељ нападне на линији к. 484 – Кулиште – Еминове воде и ако успе, непријатељ одмах најенергичније гони ка Борањској реци, а два батаљона да се упуте на Црни врх.
Да не би непријатељ рокирао своје трупе и да би горњи напад имао више изгледа на успех молим, да се горњем нападу придруже и остале дивизије демонстративним нападима“.
Командант армије одобрио је телефоном овај напад Комбиноване дивизије. Тако вели командант дивизије у својој релацији.
Тек око 18 часова стигао је на Еминове воде 5. пук II. позива из опште резерве. Због задоцњења овог пука, пројектовани напад је одложен за сутрадан, а тако су предлагали команданту дивизије и команданти 1. и 6. прекобројног пука. Команданту 6. прекобројног пука у 20.20 часова послато је наређење ОБр. 1195 ове садржине:
„Напад на непријатеља, који се налази на фронту кота 484 – Кулиште – Еминове воде, има да отпочне 24. овог месеца у 4 часа. У ово време да се отвори артилериска, пешадиска и митраљеска ватра, и кад се напад ватром добро припреми, онда извести јуриш и даље по заповести ОБр. 1187 од данас.
О овоме известити команданта 5. пука II. позива“.
Телефоном су извештене све остале трупе, као и командант III. армије, да ће напад отпочети сутра (24. септембра) у 4 часа.
Дејство Дринске дивизије I. позива
У току дана није било борбе, сем чарки од 19 – 22 часа.
Дејство Моравске дивизије II. позива
У току дана није било борбе на фронту ове дивизије, сем повремених чарки. Хаубичка, брдска и пољска артилерија ове дивизије тукла је вис Цип, спречавајући на тај начин непријатељу напад на Биљег и олакшавајући тиме положај Дринске дивиз. I. позива.
Операције II. армије
Дејство Тимочке дивизије II. позива
На фронту ове дивизије 23. септембра није било ничега значајног.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ноћи 22./23. септембра непријатељ је у три маха нападао Парашнички и десни одсек ове дивизије, али је увек био одбивен. На осталим деловима фронта било је предстражно пушкарање. Према Равањском одреду, чија је јачииа 5 чета 6. пука III. позива и 20 коњаника III. позива, осетило се некакво припремање непријатеља за прелазак Саве према Равњу, о чему је извештен командант армије.
У 11 часова добивено је армиско наређење ОБр. 1616 ове садржине: „Потребно би било да појачате 6. пук III. позива са Моравским коњичким пуком I. позива и његовим митраљеским одељењем, пошто је Тимочки коњички дивизион II. позива између Моравске дивизије I. позива и Тимочке дивизије II. позива“. На основи овог наређења доведен је Моравски коњички ескадрон са својим митраљеским одељењем у Црну бару, одакле ће се употребити за појачање 6. пука III. позива. Око 10 часова непријатељ је са једним батаљоном напао на Парашнички одсек, али је одбивен.
Око подне непријатељ је код „Преког пута“ покушао напад на Равањ, али је ватром протеран иза реке Засавице. Наређено је да се положај код Преког пута утврди тако, да се десно наслања на Засавицу а лево на Саву. Вод пешадије са Вртачке аде повучен је на положај код Преког пута. Упућена је једна чета из Раденковића ка Равњу, а вод артилерије из Раденковића тукао је непријатеља према Равњу.
Око 16 часова непријатељ је јаком ватром дејствовао против Парашничког одсека, али из својих ровова није излазио.
Око 19 часова непријатељ је понова напао на Равањски одред и успео да заузме Преки пут. Упућене су у помоћ 2 чете 19. пука I. позива и 1 чета 6. пука III. позива, са наређењем да се Преки пут поврати.
У 20 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 772 ове садржине: „Стање је дивизије овакво: Код Равањског одреда води се борба, да се поврати изгубљени положај „Преки пут“. Код Парашнице непријатељ је обасипао артилеријом наше положаје. На ушћу Дрине, по извештају команданта десног одсека, изгледа да је непријатељ пласирао већи број батерија. На осталом делу фронта сем повремене артилериске ватре нема ничега значајног“.
Дејство Северног одреда
У 16 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 1624 ове садржине:
„Непријатељ је напао Равањски одред и борба се води на положају „Преки пут“ северно од Равња. Наредите да се 2 чете из 19. пешад. пука I. позива, које су као посада у Раденковићу, одмах крену преко Битве ка Равњу и да садејствују при одбрани положаја „Преки пут“. Из резерве у Глушцима пошаљите одмах 2 чете 19. пешад. пука I. позива у Раденковић на место оних двеју чета, које су упућене ка Равњу. Овако вам је наређење издато телефоном у 15.25 часова. О пријему наређења одговорити са назначењем у колико је сати примљено“.
У 22 часа добивено је наређење команданта армије ОБр. 1644 ове садржине:
„Наредите одмах да се 2 чете из 19. пука I. позива из батаљона, који је већ послао 2 чете у Равње, заједно са командантом батаљона, крену одмах форсирано из Раденковића преко Бановог поља у Равње; са те 2 чете да се крену и 2 топа, који су сад у Раденковићу, а и оне 2 чете III. позива. Командант батаљона по доласку у Равње примиће команду над целокупном пешадијом, а одредом ће командовати најстарији официр. Равње се мора одржати по сваку цену пошто пото. Из Глушаца пошаљите одмах 2 чете из 19. пука I. поз. са командантом батаљона и то из онога батаљона, чије су две чете данас по подне упућене из Глушаца у Раденковић. Са тим четама упутите и 2 брзометна топа, који ће заменити она 2 топа у Раденковићу, који имају да оду у Равањ. О пријему овога наређења одговорите“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 7 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 818 ове садржине: „Стање на фронту ове дивизије у току ноћи овакво је:
а) Код десне колоне: непријатељ је у више махова отварао јаку пешадиску ватру са циљем да изазове нашу ватру. На ватру наши нису одговарали. Губитака нема. Утрошено је муниције: 18 шрапнела и 1 разорна граната.
б) Код средње колоне: непријатељ је ноћас отворио јаку пешачку ватру на лево крило колоне. Одговорено је са наше стране са неколико топовских метака. На ово је непријатељ отворио јаку пешадиску ватру на целом фронту, која је добила карактер чарке. У 4 часа непријатељ је понова отворио јаку пешадиску ватру, на коју је одговорено уз припомоћ неколико артилериских метака. Уопште на непријатељску ватру ретко се одговара, јер се види, да има циљ изазивања наше ватре. Губитци: 1 поднаредник и 1 редов рањени“.
У току 23. септембра непријатељ је повремено отварао артилериску ватру и тукао стрељачке ровове. Пешадиске борбе није било.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У 7.30 часова послат је команданту армије извештај ОБр. 1350 ове садржине: „У току прошле ноћи непријатељ је неколико пута отварао јаку пешадиску и артилериску ватру против трупа ове дивизије. Покрет је вршио слабим одељењима и патролама; с наше стране отварана је умерена ватра, која је била у рукама командира, а артилерија је избацивала по који метак. Мерзерска батерија ушла је у своје ампласмане и спремна је за дејство, а обе дуге цеви још нису стигле на своје место због јако блатавог пута.
У 11 часова послат је извештај ОБр. 1351 ове садржине: „Лично сам обишао јутрос положај и мерзерска је батерија потпуно наоружана, а две дугачке цеви, које су јутрос стигле на одређено им место, биће до подне такође наоружане и у подне ће обе отпочети дејство“.
У 18 часова послат је извештај ОБр. 1358 ове садржине:
„Пошто су мерзерска батерија и дугачке цеви данас по подне реперисале терен, то ће у току ноћи тући од времена на време непријатеља и непријатељски положај у циљу узнемиравања непријатеља“.
У 19 часова послат је извештај ОБр. 1361 ове садржине: „На фронту ове дивизије у току дана отварана је са обе стране слаба пешадиска и артилериска ватра. Примећено је, да је непријатељ данас пре подне пребацио са леве на десну обалу Саве код Дреновачке аде до 1 батаљона пешадије, који је посео ровове на простору између Причиновића и Саве. Јужно од Дреновачке аде на Кленку на левој обали Саве примећена је једна непријатељска батерија, која је гађала нашу артилерију десног одсека. У 16.30 часова са запада долетео је један непријатељски аероплан-биплан, и изнад Штитара у близини балона бацио 3 бомбе, које су се распрсле у ваздуху, одмах испод самог аероплана, остављајући за собом црни дим. Аероплан се вратио у истом правцу“.
Дејство Шабачког одреда
Ноћ је прошла на миру. Јутрос је артилеријом овог одреда тучен један непријатељски воз, који је улазио у станицу Кленак. Избачено је 26 зрна.
Дејство тешке артилерије
Тешка оруђа упућена Шумадиској дивизији I. позива пласирана су и то: мерзерска батерија у 9 часова, а градска батерија у 12 часова. Реперисање терена отпочело је у подне. Градска артилерија је утврдила елементе до Дреновачке аде и села Дреновца, а мерзерска до с. Причиновића. Осматрање је вршено из балона и из две мотриље са високих дрвета.
Са командантом Шумадиске дивиз. I. позива учинио је командант тешке артилерије споразум, који је одобрио и командант II. армије, да тешка оруђа у току ноћи 23./24. септембра дејствују по дубини у колико то домет дозвољава у циљу узнемиравања непријатељске позадине.
Операције Ужичке војске
Ноћу 22./23. септембра није било ничега значајнога на фронту Ужичке војске. Са Бабјака упућен је један батаљон са два брдска Дебанжова топа овог дана зором, преко Жепе на Игришник да заузме Поџепље у циљу заштите десног бока и позадине Шумадиске дивизије II. позива.
У 8 часова дошао је аутомобилом из Вишеграда командант Ужичке војске са начелником штаба у хан Лимић, и узев овде команданта Шумадиске дивиз. II. позива са његовим начелником штаба одвезао се у Рогатицу, где је стигао у 10 часова. По доласку овде и команданта црногорске војске сердара Вукотића, командант Ужичке војске ђенерал Божановић изложио му је директиву Врховне команде, по којој црногорска војска има да остане према Сарајеву, а Ужичка војска а поглавито Шумадиска дивизија I. позива има се упутити преко Жљебова ка хану Пијеску, те да дејством у бок и позадину главне непријатељске снаге, која је продрла ка Гучеву, Борањи и Јагодњи, олакша стање главне српске војске. У исто време, сердар Вукотић извештава ђенерала Божановића о наређењу које је добио од своје Врховне команде, а које је добио и ђенерал Божановић преко српске Врховне команде. Ово је наређење гласило:
1. Да командант Дринског црногорског одреда заштити десну обалу р. Праче и да на правцу Сарајево – Горажда поседне за одбрану и утврди линију Боровац – Клек – Црни врх – р. Прача.
2. Да командант Санџачке војске обезбеди леву обалу р. Праче и да као непосредна заштита левог бока и позадине Ужичке војске поседне за одбрану и утврди линију: к. 1004 – 1112 – 1043 – 1083 – 1107, држећи слабијим одељењима истакнуте тачке испред овог фронта, а по могућству Гласинац – Пуховац.
Командант Ужичке војске известио је Врховну команду, да се споразумео лично са командантом црногорске војске у Рогатици, да се са деловима српских – црногорских трупа изврши напад у циљу овлађивања раскрсницом путова код Громиља и обезбеђивања левог бока Шумадиске дивиз. II. позива, која ће са линије: Бабјак – Паклинак наступати преко Жљебова ка Пијеску. Утврђен је споразум између команданта Ужичке војске и црногорске Санџачке војске, да се 24. септембра Шумадиска дивизија II. позива групише на простору Паклинак – Бабјак – Думанић; Лимски одред на простору: Ком – Козадре; а црногорске трупе на линији: Рабор – Марково брдо – Вијенац – Црни врх – Клек – Боровац. Офанзива да се предузме 25. септембра, о чему ће заповест издати командант Ужичке војске. Са овога састанка и споразума у Рогатици вратили су се командант Ужичке војске у Вишеград, а командант Шумадиске дивизије II. позива у хан Лимић.
Дејство Ужичке бригаде
Овог дана непријатељ у јачини једног пука напао је на наш одред код Сребрнице и то прво на 3. батаљон 4. пука III. позива, који је био према Џилу на Брачанском вису, разбио га и потиснуо ка Дрини. Батаљон се повлачио на Дервенту. 2. батаљон 4. пука III. позива на Виогору код Сребрнице одбио је непријатељски напад, али је и он морао одступити и напустити Сребрницу, због пораза батаљона на Брачанском вису код Палежа. Батаљон од Сребрнице повукао се на положај Пашино брдо – Столац.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
На фронту дивизије у току 23. септембра није било ничега значајног.
Према донетој одлуци у Рогатици командант дивизије наређује у 20 часова, да се дивизија сасреди на простору: Паклинак – Бабјак – Думанићи и то: 12. пук и одред па Буковцу остају на досадашњим положајима; 10. пук са својом брдском артилеријом долази на Паклинак фронтом према Копити, држећи предњим деловима Ступе (к. 1115), извиђајући ка Копити. Хватати везу десно са 12. пуком на Виговој гори, а лево са Лимским одредом; 11. пук са својом брдском артилеријом долази код Думанића, где да дође и пољ. артилериски дивизион; коњички дивизион прикупља се код с. Соколовића и долази под команду команданта Шумадиске дивиз. II. позива. Досадашња дивизиска резерва (по један батаљон из 10. и 11. пука) одлазе у састав својих пукова. Све трупе да се попуне тродневном резервном храном. У току 24. септембра вршити даљна извиђања и то: 10. пук у правцу Кратеља и Куштре, а 12. пук у правцу Деветака ка Жљебовима и Мркаљу. Командант коњичког дивизиона извиђаће до хана Пијеска.
Дејство Лимског одреда
У току данашњег дана није било ничега значајног на фронту овог одреда, сем што је један батаљон 4. кадровског пука у 9.30 часова посео Боровку ради јаче везе са Црногорцима.
Заповест ОБр. 851
Команданту Ужичке бригаде и команданту Лимског одреда
„Командант Ужичке војске наређује команданту Лимског одреда, да се у току 24. септембра прикупи на линији: Ком – Козадра, а 25. септембра да у вези са црногорским трупама наступа преко Сенковића и Кусаче ка Соколцу и даље ка Палежу у циљу заштите левог бока Шумадиске дивиз. II. позива. У исто време да дејствује обухватно на лево крило непријатеља, који је на линији Вихор – Челопек – Палеж, а са предњим деловима на линији: Пуховац – Крепељ.
Јачина одреда: 4. и 5. кадров. пук од по 3 батаљона, 2 батаљона 2. пука III. позива и 1 брдска брзомет. батерија. Према ситуацији и потреби од Кусаче дејствовати једним делом (III. позивом) ка Копити, ради олакшања дејства левој колони Шумадиске дивизије II. позива.
Армиска резерва: Ибарски обвезнички пук и 2 батаљона 2. пука III. позива прикупља се 24. септембра западно од Рогатице око Лепенца. Наступање ће вршити по наређењу команданта Ужичке војске.
Добровољачко-гранични батаљон остаје код Пале и Јасена, обезбеђујући се према Требевићу – Булогу и Кукору. Једно одважно одељење упутиће са задатком, да се преко Романије пробије у међупростор Кукор – Мокро, наступајући огранцима Озрен планине ка Олову у циљу јачег квара на железничкој прузи долином р. Криваје, те да се онемогући кретање возова.
Хаубичка батерија под заштитом једне чете III. позива остаје на досадањем месту код Перушића до даљег наређења. Крупова батерија са двема четама III. позива остаје као посада у Вишеграду.
Лимски одред везује се телефоном за линију Громиље – Рогатица.
Трупе снабдети резервном храном, а даље снабдевање из Вишеграда.
По извршеном груписању снаге, извршити 24. септембра јаче извиђање на своме фронту. Почетак наступања за све трупе ка одређеним објектима 25. септембра у 5 часова.
Ја ћу 25. септембра бити у Рогатици.
Команданту Шумадиске дивиз. II. позива
Под ОБр. 851 послата је 23. септембра у 22 часа по ордонансу ова заповест:
„На фронту Гучево – Борања – Јагодња при потискивању непријатеља продужују се упорни бојеви. На фронту Лозница – Рача наше су трупе до сада одбиле све непријатељске нападе. На фронту Причиновић – Узвеће – Глушци продужава се упоран бој. Непријатељски делови, који су прешли Дунав источно од Смедерева, потпуно су уништени.
Према до сада добивеним извештајима непријатељ према фронту Ужичке војске, поред слабе посаде у Сарајеву, распоређен је северно од комуникације Сарајево – Власеница, вероватно на линији Вихор – Челопек – Палеж – Кнежина, са предњим деловима око Пухора и Мокрог. Тако исто извесни непријатељски делови су на линији: хан Пијесак – Кусача – Поџепље. Да би се учинио што јачи притисак у правцу Власенице на позадину непријатеља на главном војишту и приморао на одвлачење своје снаге, те тиме олакшао нашој главној снази форсирање преко Дрине, наређујем:
1. Да се коњички дивизион прикупи 24. септембра код Соколовића и стави под команду команданта Шумадиске дивизије II. позива са задатком, да у прво време одржава везу између групе упућене ка фронту Громиље – Соколац и Шумадиске дивиз. II. позива, која наступа ка фронту Копита – Жљебови – Мркаље. У повољном моменту има пошто пото да се провуче између Громиља и Жљебова, дејствује у позадину и бокове непријатељских група око с. Кнеживе и Пијеска и учини што јачи квар на железничкој прузи на простору Олово – Пијесак. Једно одељење коњаника од 20 људи са 1 водним официром упућује у Рогатицу на службу команданту црногорске Санџачке војске.
2. Да се Шумадиска дивиз. II. позива прикупи 24. овога месеца на линији Бабјак – Паклинак – Думанић и 25. ов. месеца предузме енергично наступање ка одсеку Мркаље – Жљебови са потребним обезбеђењем на правцу Ступе – Копите. У даљем наступању тежиће ка Пијеску. Одред са фронта Игришник – Џиле преко Радове наступа ка Поџепљу, обезбеђујући се довољно са десног бока од правца Милићи – Краљева гора – Поџепље.
3. Пионирски полубатаљон Шумадиске дивиз. II. позива са водом минера и понтонира продужавају рад на изради мостова и обезбеђују ове.
4. Телеграфско одељење Шумадиске дивиз. успоставља везу штаба Шумадиске дивиз. II. позива са Рогатицом.
5. Трупе Шумадиске дивиз. II. позива и Лимског одреда да се снабду са резервном храном. Даље снабдевање хране из Вишеграда.
6. По извршеном груписању снаге, извршити у току 24. овог месеца јаче извиђање на правцима кретања.
7. Почетак наступања за све трупе ка одређеним објектима 25. септембра у 5 часова.
8. Ја ћу 25. септембра бити у Рогатици“.