Прелаз Дунавске дивизије I. позива
У очи дана прелаза преко Саве трупе ове дивизије биле су овако распоређене:
18. пешадиски пук био је на самој обали Саве од Ушћа до Скеле;
9. пешадиски пук код с. Месарци јужно од Н. села;
4. прекобројни пешадиски пук код Скеланске шуме;
8. пешадиски пук код с. Ратара;
1. дивизион Дунавског пољског артилериског пука код Скеле, а 3. дивизион овог пука на Дренском потесу.
Прелаз је требало отпочети према армиској заповести 6. септембра у 1 час, али се задоцнило, јер нису биле изведене све припреме до овог времена.
Према заповести команданта дивизије, одређен је у претходницу 18. пешадиски пук, са задатком да изврши прелаз Саве на понтонима, на месту које командант пука изабере, и да заузме Купиново.
Прелаз осталих трупа имао се извршити преко понтонског моста код Н. Села, кад овај буде готов.
1. дивизион Дунавског артилериског пука код Скеле имао је потпомагати прелаз 18. пешадиског пука, а 3. дивизион код Дреновог потеса имао је очекивати наређење за даљи рад.
Прелаз 18. пешадиског пука преко Саве
18. пук подишао је око 3 часа јутра у три колоне ка местима изабратим за прелаз Саве:
1. Десна колона, 3. батаљон, код Скеле за извршење прелаза код низводног дела Скеланске аде.
2. Средња колона, 2. батаљон, код Сегединке западно од Скеле за извршење прелаза код узводног дела Скеланске аде.
3. Лева колона, 1. батаљон, код Ворбиса.
4. Резерва, 4. батаљон позади десне колоне.
Свакој колони стављено је на расположење по 4 понтона за извршење прелаза. Прелаз код средње и леве колоне почео је тек у 3.25 часова, а код десне нешто доцније.
Лева колона није наишла ни на какав отпор, те је до 5.30 часова извршила пребацивање трупа преко Саве без тешкоћа. Средња колона, после слабијег отпора, извршила је прелаз до 6.30 часова.
Десна колона пак, пребацивши у четири понтона први ешелон од 80 људи, наишла је на јак отпор непријатеља, који је држао Купиново. Непријатељ је отпочео тући јаком пешад. и артилериском ватром како место прелаза тако и целу десну обалу Саве код Скеле, те је то онемогућило даље пребацивање ове колоне. Резерва је кренула доцније, око 8 часова, од Скеле западно под заклоном села и шуме ка месту прелаза леве колоне и овде је до 11 часова извршила прелаз. Десна колона успела је да изврши прелаз код Скеле тек по паду Купинова око 14 часова.
У времену, кад је 18. пешадиски пук подишао Сави за извршење прелаза (3 часа), добивен је телефонски извештај, да су делови Шумадиске дивизије I. позива прешли Саву код села Дубоко, да се мост код Н. Села гради и да ће вероватно још за један сат бити готов.
Обзиром на ситуацију, на основи овог извештаја, командант Дунавске дивизије I. позива издаје ова наређења:
1. Команданту 9. пешад. пука (у 3 часа) да буде спреман да пређе мост код Н. Села одмах за пуком из Шумад. дивиз. I. позива, а по преласку да се крене ка Купинову са задатком да рашчисти југоисточну уздужну половину Купинског кута и да овлада Купиновом, утврђујући га као редви мостобрана, што је могуће јаче.
2. Команданту 4. прекоброј. пеш. пука (у 3.45 час.) да се одмах крене преко с. Дрена – с. Бељина – с. Месарца ка Н. Селу, где ће извршити прелаз преко понтонског моста, а у време које буде одредио командант моста. По прелазу кренути се десном уздужном половином Купинског кута ка с. Купинову, стављајући се под команду команданта 9. пешад. пука. По доласку у Купиново и извршеном утврђивању, оба се пука имају кренути да заузму и утврде се на линији: Прогар – Ашања.
3. Команданту 3. дивизиона Дунавског арт. пука (у 4.15 часова) да се одмах крене преко Дрена, Бељина и Месарци ка Н. Селу, где ће преко моста на Сави, одмаршовати у Купиново и ставити се под команду команданта 9. пешад. пука.
4. Команданту 8. пешад. пука (у 6.10 часова) да се одмах крене преко Дрена, Бељина и Месарци ка Н. Селу, где ће прећи преко моста.
На основи свега овог јединице Дунавске дивиз. I. позива извршиле су прелаз преко Саве на понтонском мосту и то:
9. пешад. пук прешао је до 7 часова, и покретом у североисточном правцу рашчистио је југоисточну половину Купинског кута, ступивши у везу десно са левом колоном 18. пука, а лево са деловима Шумадиске дивиз. I. позива. Заједно са средњом и левом колоном 18. пешад. пука (1. и 2. батаљон) командант 9. пеш. пука је напао Купиново обухватајући га са северне стране. Око 10.45 часова извршен је јуриш на предњу ивицу села, а око 11.45 часова дефинитивно је заузео Купиново.
4. прекобројни пук прешао је преко моста до 10.30 часова и до подне стигао у Купиново правцем за 9. пеш. пуком.
3. дивизион Дунавског артилер. пука извршио је прелаз до 11.30 часова и око 13.15 часова стигао до Купинова.
8. пешад. пук отпочео је прелаз преко моста у 11.40 часова и у 15.30 часова стигао је такође у Купиново. За овим пуком пребачен је пионирски полубатаљон.
Наступање од Купинова предузето је у две колоне: 4. прекобројни пук са двема пољским батеријама ка Прогару, а 9. пешад. пук са једном пољском батеријом ка Ашањи.
Непријатељ је давао врло слаб отпор, те су пукови око 16 часова избили на линију Прогар – Ашања. Почето је одмах утврђивање.
18. и 8. пешад. пук, задржати су код Купинова као дивизиска резерва.
Од артилерије учествовало је при извршењу прелаза преко Саве: 1. дивиз. Дунавског пољ. пука, 2. батерија Дринског пољ. дивизиона II. позива, 1 хаубичка батерија и два дугачка 12 см. топа. Ватра артилериска била је осредња због отежаног осматрања метака због покривеног предтерена шумом и кукурузом.
Око 14.30 часова, дивизиски штаб је прешао на понтонима Саву и дошао у Купиново.
Дивизија је заноћила 6./7. септембра у овом распореду:
1. Предстраже:
а) десни одсек, 4. пешад. прекоброј. пук, две батерије Дунавског пољ. арт. пука, вод пионира, вод болничара од Прогара до забрана Грабовина закључно.
б) леви одсек, 9. пешад. пук, једна батерија Дунавског пољ. арт. пука, вод пионира, вод болничара, од Грабовине искључно преко села Ашање до трупа Шумадиске дивиз. I. позива.
2. Главнина:
8. пешад. пук северно од Купинова,
18. пешад. пук источно од Купинова,
1. артилериски дивизион позади 8. пука,
1 ½ чета пионира позади 18. пука,
2 вода болничара код својих пукова.
Један батаљон 8. пука и једна батерија стављени су на расположење команданту армиске коњице.
Штаб дивизије у Купинову.
Прелаз Шумадиске дивиз. I. позива
Трупе ове дивизије 5. септембра у подне биле су прикупљене код Црвене механе на путу Шабац – Дебрц.
На основу заповести команданта I. армије, командант Шумадиске дивиз. I. позива издаје своју заповест, из које вадимо само ове податке:
1. Лева колона: 11. пешад. пук, вод болничара и одељење понтонира, извршиће прелаз код источног дела Подгоричке аде помоћу 9 понтона, који се налазе код Црвене механе, а које у покрету повести за претходницом. Почетак пребацивања трупа 6. септембра у 1 час, под заштитом своје пешадије са десне обале и наше артилерије.
По извршеном пребацивању целог пука, што пре избити кроз шуму на предњу ивицу исте и овладати путовима који долазе са запада, извиђајући у исто време Обрешску бару као и сву месност на што већој даљини.
Везу са нашим трупама ухватити источно код забрана Купинова греда.
2. Средња колона: 12. пешад. пук, 19. пешад. пук, одељење понтонира, два вода болничара, извршиће прелаз код с. М. Дубоко помоћу 5 дереглија, које се код села налазе скривене уз нашу обалу, а под заштитом своје пешадије са десне обале Саве. Почетак прелаза 6. септембра тачно у 1 час.
По извршеном прелазу, што пре рашчистити од непријатеља северозападну половину Купинског кута, старајући се што пре да се ухвати веза са 11. пешад. пуком и да се заузме Обреж, извиђајући у исто време и Обрешску бару као и месност у што већој даљини унапред и са стране. Обреж што јаче утврдити као ослону тачку за даље операције. Десно ухватити везу са трупама Дунавске дивиз. I. позива, које ће по преласку преко Саве од Н. Села до Скеле тежити да очисте од непријатеља ј. и. део Купинског кута и да заузму Купиново и даље Ашању и Прогар.
3. Десна колона: 10. пешад. пук, два вода пионира, вод болничара извршиће прелаз преко моста код Н. Села чим се постави и кретаће се даље као дивизиска резерва за десним крилом старајући се што пре, да ухвати везу са средњом колоном. Код Новог Села подићи телефонску везу са дивизиским штабом.
Са овом колоном до Н. Села кретаће се и велики мостовни трен, који се налази код Дебрца, где ће сачекати ову колону и ући у маршевски поредак. Два вода пионира остаће код моста.
4. Шумадиски дивиз. коњички пук улази у састав армиске коњице, која ће се искупити 6. септембра до 5 часова јужно од Н. Села у висини села Власанице и прећиће Саву на мосту код Н. Села позади Коњичке дивизије.
5. Артилерија: 4., 5., 6. и 7. пољ. брзомет. батерија, хаубички дивизион од 2 батерије и 4 дугачка топа 12 см. мод. 97 г. образоваће леву групу армиске артилерије, груписаће се за дејство са задатком, да снажном ватром потпомогне прелаз и даље напредовање пешадије, дејствујући са положаја на простору од Лађанског потока до Орлаче.
Остале батерије Шумадиског артилер. пука прикупиће се до поноћи 5./6. септембра, западно од пута између Градужине и с. Дебрца и чим пешадија Дунавске дивиз. I. поз. пређе преко моста код Н. Села, превешће се и ове батерије с тим, да 1. дивизион потпомогне што пре наступање средње и леве колоне, а остале две батерије кретаће се за дивизиском резервом.
Прелаз трупа ове дивизије почео је тачно у одређено време уз јако дејство леве артилериске групе са наше обале Саве.
Прелаз појединих колона текао је овако:
1. Лева колона. Пребацивање трупа на напред означеном месту преко Саве вршено је са 9 понтона, који су примали по 20 војника, а под заштитом 4. батаљона и митраљеског одељења 11. пеш. пука, који је био у претходници ове колоне на њеном маршу до тачке прелаза, и који је заузео положај на самој обали Саве ради заштите прелаза једновремено и средње колоне.
Први је понтон прелазио и пристао уз саму леву обалу Саве непримећен од непријатеља, али на други и следеће понтоне непријатељ је отворио јаку пешачку ватру како са обале тако и са Подгоричке аде и нанео им је осетне губитке.
Да би се олакшало искрцавање, један официр, који се превезао првим понтоном, предузео је одмах напад са 20 својих војника, бацајући и бомбе на непријатеља. А, кад су искрцани војници из наредна три понтона, предузео је јуриш и успео да непријатеља потисне од обале.
Чим је цела чета пребачена, отпочето је утврђивање, а пребацивање трупа продужено је даље са осталих 6 понтона. Друга чета упућена је на запад дуж обале у правцу к. 77 да потискује непријатељске делове са обале. Обе су чете водиле огорчену борбу с непријатељем, који је у неколико махова јуришао, да их одбаци у Саву, али су му ови покушаји остали без успеха. Ове су чете потпомагане с десне обале јаком артилериском ватром 4. и 6. пољ. брзометне батерије.
До 5 часова пребачено је било пет чета, кад је непријатељ покушао и последњи пут јачи напад, али је био одбивен. Даље пребацивање трупа ове колоне било је слободно, јер је непријатељ био потиснут за један километар од обале. До 11.30 часова пребачен је и последњи 4. батаљон 11. пука, под чијом је заштитом са десне обале и вршено пребацивање овог пука. У ово време појавили су се и предњи делови средње колоне ка забрану Купинове греде, те је веза одмах ухваћена.
2. Средња колона. Челни, 12. пешад. пук, отпочео је пребацивање тачно у одређено време код села Мало Дубоко без икакве сметње од стране непријатеља, а помоћу 5 дереглија, тако, да су у 1.20 часова биле пребачене две чете, које су се одмах укопале на самој обали код места прелаза, утврђујући у исто време и задњу ивицу шуме. У 3.35 пре подне из 12. пешад. пука, била су већ пребачена два батаљона и четири митраљеза. У 5.30 часова био је пребачен цео 12. пешад. пук, и почео је прелаз 19. пешад. пук.
Непријатељ се био утврдио на забрану Купинове греде к. 77. У 7.15 часова, на њега је наишао 12. пешад. пук, предузео напад и успео да га потисне. У овом је нападу учествовао и 9 пешад. пук из Дунавске дивизије I. позива. Јачина непријатеља била је овде око 5 чета из 32. ландштурмског пука.
Зачелни 19. пешад. пук ове колоне пребацио се преко Саве до 10 часова и кретао се за 12. пешад. пуком.
3. Десна колона. Ради осигурања подизања моста код Н. Села, две чете са митраљеским одељењем поселе су десну обалу Саве. У 1 час два вода пешадије пребачена су понтонима, и у исто време отпочето је подизање моста без узнемиравања од стране непријатеља. До 3.30 часова мост је био подигнут и почето преко њега пребацивање трупа.
У 5.15 часова командант целокупне артилерије јавља, да му је циљ гађања правац источни кљун Подгоричке аде, а од обале далеко 1500 м. Дејство повољно.
У 8 часова број пребачених трупа ове дивизије био је овај:
Из десне колоне преко моста прешао је цео 10. пешад. пук и три пољске брзомет. батерије. Из средње колоне прешао је цео 12. пешад. пук и три батаљона 19. пешад. пука. Из леве колоне прешао је већи део 11. пешад. пука. Командант дивизије наредио је, да се придате му самосталне коњичке официрске патроле пребаце преко моста код Н. Села и упуте у извиђање непријатеља са издатим наређењима.
У 10.45 часова командант дивизије шаље командантима леве и средње колоне ово наређење:
„Да би се веза са позадином што пре и што више проширила, командант средње колоне (12. и 19. пук) и леве колоне (11. пук) стараће се, да што пре избију на линију Обреж – Витојевци, а чим избије напред наша Коњичка дивизија, докопати се линије Товарник – Грабовци, коју утврдити што боље. Везу што пре ухватити и трајно је одржавати.
Коњичка дивизија је код понтонског моста у покрету ка правцу Обреж – Кленак.
Ја се налазим на челу 19. пука код забрана Купинове греде к. 77“.
Предњи делови средње колоне залутали су кроз шуму забран Купинове греде. Да не би настало укрштање колона командант дивизије наређује, да 11. и 19. пук са првим дивизионом Шумадиског пољ. арт. пука образују десну колону са правцем кретања ка Обрежу, а 12. пешад. пук са двема батеријама 3. дивизиона да образује леву колону са правцем кретања ка Витојевцу.
Око 14 часова десна колона са 11. пешад. пуком на челу појавила се у борбеном распореду пред с. Обрежом и после кратке борбе Обреж је заузет.
Лева колона, у надирању левом обалом Саве заузела је до мрака сав шумовити предео до села Витојевца као и само село.
За преноћиште трупа и осигурање за наступајућу ноћ 6./7. септембра командант дивизије издаје ову заповест:
Дивизија ће заноћити на линији Обреж – Витојевци, и то:
Десна колона код Обрежа са предстражом на простору од Марића салаша до Рогулића салаша;
Лева колона код села Витојевци са предстражом од Рогулића салаша до Саве.
Везу ухватити са суседним колонама.
У 19.15 часова добивено је наређење од команданта армије, да командант дивизије одмах упути и стави на расположење Коњнчкој дивизији један батаљон, који ће јој служити као ослонац за њене операције на левој обали Саве. У штабу се дивизије није знало где се Коњичка дивизија налази, јер још није била на фронт избила.
Прелаз Коњичке дивизије
Коњичка дивизија имала је задатак, по извршеном прелазу преко Саве да се крене у извиђање што даље правцем на запад преко Грабовца у тежњи да што пре избије предњим деловима на линију: Кленак – Буђановци, извиђајући на север у правцу ка Инђији, расвстљавајући сву просторију обухваћену овим правцима и достављајући извешћа армији и позадњим колонама што брже свима могућим средствима.
Прелаз је извршен у 17 часова преко понтонског моста. Дивизија је са главнином заноћила код Обрежа а са предњим деловима на линији: према Дечу, Товарнику и Грабовцу дошавши и у додир са непријатељем.
Прелаз армиске коњице
Армиска коњица имала је задатак, да се по прелазу Саве крене што даље у извиђање правцем на исток преко с. Бољевца ка Сурчину, одашиљући јаче извиђачке делове на север ка Новој и Старој Пазови, расветљавајући сву просторију обухваћену овим правцима и одржавајући везу са Коњичком дивизијом.
Прелаз је извршен у 18 часова преко понтонског моста.
Главнина армиске коњице заноћила је 6./7. септембра код Купинова, а предњи делови, после мање чарке, са непријатељским заштитним деловима заноћили су: извиђачки ескадрон код Живачке баре, а патроле према селу Бољевац – Фенек – Феначка шума у додиру са непријатељем.
Демонстративни прелаз Тимочке дивизије I. позива преко р. Саве код Чеврнтије
На основи директиве Врховне команде ОБр. 2501 од 4. септембра 1914. године, командант II. армије у Богатићу издаје 5. септембра своју заповест ОБр. 784 за 6. септембар.
Поновивши у својој заповести целу директиву Врховне команде, командант II. армије наређује ово:
а) „Да се армиски мостовни трен под командом мајора Војислава Ковачевића одмах стави на расположење команданту Тимочке дивизије I. позива.
б) Да командант Тимочке дивизије II. позива, стави под команду команданта Тимочке дивиз. I. позива свој заостали ескадрон са припадајућим митраљеским одељењем и командантом коњичког дивизиона.
в) Да командант Митровачког одреда стави под команду команданта Тимочке дивизије I. позива, коњички ескадрон Тимочке дивизије II. позива са митраљезима; мерзерску и хаубичку батерију, које се налазе према Митровици и да својим одредом помаже дејство Тимочке дивиз. I. позива по упуствима команданта те дивизије, не слабећи вршење свог главног задатка на оним деловима Саве, на којима се неће развити акција Тимочке дивиз. I. позива.
г) Да хаубичка и градска артилерија распоређена на просторији: Црна бара – Равње, својим дејством обезбеди акцију Тимочке дивиз. I. позива од монитора који се налазе узводно од с. Равње, као и да својим дејством помаже акцију левог крила Тимочке дивизије I. позива, по специјалним наређењима команданта армиске тешке артилерије, а у духу захтева команданта Тимочке дивизије I. позива, са којим ће стајати у непосредној вези.
д) Комбинована дивиз. I. поз. и Моравска дивиз. I. поз. пожуриће довршавање утврђивања и по могућству довршити га још у току дана, а даље ће дејствовати по горе изложеном наређењу Врховне команде.
ђ) Тимочка дивиз. II. позива остаће на своме досадањем месту спремна за покрет“.
Ситуација Тимочке дивиз. I. позива
Борачке трупе ове дивизије налазиле су се 5. септембра код с. Липолиста; I. степен колонских возова код с. Маови, а II. степен код села Слатине.
Дивизија је била јака: 17500 пушака, 24 топа и 20 митраљеза. Укупно око 25.000 људи.
Пешадија тек што је преоружана руским пушкама, са којима се војници још нису били добро упознали.
Армиски мостовни трен, који је овој дивизији стављен на расположење дошао је из Коцељева у Белотић. Није био у потпуно исправном стању: материјал разнолик и стари, тако да је много што шта од њега још у време мира предлагано за расход, али није расходовано, већ је мобилисано у Ћуприји и у рат кренуто. Старешински кадар је непотпун, а тако исто и људство, које у већини није служило у понтонирима. Код стоке – воловске запреге – владала је болест „шап“.
Пред само извршење овако важног задатка Тимочка дивизија I. поз. добија из Митровачког одреда ескадрон Тимочке дивиз. II. позива, мерзерску и хаубичку батерију а из Тимочке дивиз. II. позива опет други ескадрон, што је све требало скупити и за акцију употребити.
Команданту Тимочке дивиз. I. позива никаква „авизо“ заповест није раније дата, да би се за овакав деликатан и компликован задатак могао припремити: да своје трупе из Липолиста благовремено примакне мало ближе своме циљу, те да избегне дугачке и заморне маршеве пред само извршење задатка; да благовремено прикупи све трупе, које му се стављају још на расположење, а нарочито да прегледа мостовни трен и према његовој исправности одреди дужину моста који се од њега може израдити, па да према овој дужини одреди и место прелаза на Сави, јер шта вреде најбољи тактички услови на изабратом месту за прелаз, ако се на томе месту, од исправног материјала мостовног трена, мост не може подићи.
У место свега тога, 4. септембра у 23 часа, начелник штаба II. армије ђ-штабни пуковник Војислав Живановић из Богатића позива на телефон начелника штаба Тимочке дивизије I. позива ђ-штабног ппуковника Петра Марковића у Липолисту и авизира му само покрет ове дивизије сутра 5. септембра, и наређује, да извести команданта дивизије, да сутра 5. септембра буде лично у армиском штабу у 7 часова. Овим је и иначе кратко време за извршење деликатног задатка Тимочке дивиз. I. позива још више скраћено.
Командант Тимочке дивизије I. позива, ђенерал Владимир Кондић, дошав у Богатић и пре одређеног времена, чекао је да се заврши писање горе изнете заповести ОБр. 784 команданта II. армије, а зато време сазнавши суштину свога задатка, саслушао је јадиковање дошавшег лично у Богатић команданта армиског мостовног трена мајора Ковачевића због неисправности материјала, и наређује му, да буде спреман, како би се одмах могао кренути и благовремено доћи између Глушаца и Ноћаја где да потопи понтоне у Битву, те да забрекну, јер су били расушени. На овоме месту да буде потпуно спреман, како би се 5. септембра у 18 часова могао кренути ка месту прелаза, које ће му благовремено бити означено.
После извесног конферисања о своме задатку са командантом II. армије, војводом Степаном Степановићем који му је нагласио: да је ђ-штабни капетан Петар Косић изрекогносцирао Саву и нашао место за прелаз дивизије; да је команданту армиске артилерије пуковнику Милошу Михаиловићу наређено, да отпочне дејство артилерије у поноћ 5./6. септембра – командант Тимочке дивизије I. позива, ђенерал Кондић, добивши и писмену армиску заповест ОБр. 784, креће се из Богатића и стиже у Липолист 5. септембра у 9.30 часова, где издаје на брзу руку почев од 10 часова посебне заповести за покрет јединица, изложивши у кратко ситуацију, тако:
1. Тимочком коњичком пуку и 14. пешад. пуку да се одмах крену форсираним маршем преко села: Слепчевића – Дубља – Белотића – Метковића – Глушца где да се зауставе ј. и. од Глушаца.
2. Тимочком артилер. пуку, да се крене преко с. Змињака – Богатића – Метковића – Глушца, где се зауставити југоисточно од Глушаца.
3. 20. пешад. пуку да се крене преко Дуваништа – Слепчевића – Дубља – Белотића – Метковића у с. Глушце, где да се заустави јужно.
4. 13. и 15. пешад. пуку да се крену преко Змињака – Скрађања – Дубља – Белотића – Метковића где се зауставити у с. и. делу села Глушаца.
Свима је наређено да по доласку у Глушце не подижу биваке, да ватре не ложе, да везу са дивиз. штабом добију и да све правце који изводе из села Глушаца извиде и извештај поднесу.
Команданту мостовног трена издато је усмено наређење у Богатићу, које смо напред изнели.
5. Командиру инжињерске алатне колоне наређено је да се крене преко с. Маови – Богосавац – Слепчевић – Дубље – Белотић – Метковић где да се задржи и добије везу са дивизиским штабом у Глушцима.
6. Команданту профијантске колоне, да упути једно оделење преко с. Слатине – Маови – Богосавци у Слепчевић где да остане до даљег наређења.
7. Команданту бојног дела колонске коморе, да са два артилериска и 1 пешад. одељењем, и са 2 пољске болнице одмах крене преко с. Богосавци – Слепчевића – Дубља – Белотића – Метковић, и ту очекује даље наређење.
8. Болничарској чети и санитетској колони да се крену преко Дуваништа – Слепчевића – Дубља – Белотића – Метковића у село Глушце где се зауставити и чекати даље наређење.
9. Командиру телеграфског одељења, да одмах оде у Глушце и веже дивизиски штаб са армиским штабом у Богатићу, са Митровачким одредом у Ноћајском салашу и са градском артилеријом у Равњу.
10. Пионирском полубатаљону наређено је да се крене позади 15. пешад. пука.
Свима је јављено да је исхрана по досадашњем, а хлеб из пекарнице.
Покрет трупа предузет је 5. септембра око 11 часова. Али овако, због кратког времена, на брзу руку издана заповест, за форсирано кретање јединица кроз равну и култивисану Мачву и за извршење марша од 30 километара, довела је до укрштања колона у своме покрету ка с. Глушцима, што је не само успоравало покрет, већ је доводило и до критиковања овакве заповести, што је неоспорно убијало морал код старешина и војника, и то у времену прсдстојеће тако важне операције, као што је прелаз једне велике реке.
Јако заморене трупе почеле су стизати код с. Глушаца око 20 часова, а продужавало је пристизање и до поноћи 5./6. септембра.
Командант Тимочке дивиз. I. поз. са начелником штаба одвезао се аутомобилом одмах по издатој заповести у с. Ноћај и предузео рекогносцирање Саве за избор места за подизање понтонског моста. Из рекогносцирања враћа се у Глушце у 20.45 часова и издаје ову заповест:
„Непријатељ држи Босут, Равањ, Петровци, Сремску Митровицу, Јарак, са слабим одељењима.
I. армија, ноћас 5./6. септембра, извршиће прелаз преко Саве и упасти у Срем.
Тимочка дивизија I. позива потпомагаће онај прелаз и то левом колоном, производиће према Сремској Митровици снажну демонстрацију уз отварање јаке артилер. ватре, а десном главном колоном извршиће прелаз код Јасенове греде.
Леву колону сачињава: 20. пешад. пук, једна батерија Тимочког артилериског пука и 1 одељење коњаника.
Десну колону сачињава: 13. и 15. пешад. пук и пет батерија Тимочког артилериског пука.
Командант леве колоне је пуковник Ђура Докић, а десне колоне пуковник Божидар Јанковић.
Команданту мостовног трена наређено је, да учини све припреме за пребацивање мостовне заштите, а потом за постављање понтонског моста за прелаз главнине десне колоне.
Команданту пионирског полубатаљона наређено је да се са мостовном заштитом пребаци на леву обалу Саве и одмах предузме енергично утврђивање.
Болничарској чети наређено је да образује дивиз. завојиште у селу Узвећу.
Коњичком пуку наређено је, да за време прелаза дивизије дејствује на десном боку дивизије и по могућству држи Јарачку посаду у шаху.
Штаб дивизије за време прелаза биће на Јасеновој греди.
Покрет трупа предузет је око пола ноћи 5./6. септембра, а дивизија је имала задатак да 6. септембра у 1 час предузме извршење прелаза.
Од села Глушаца, где су сви борачки делови дивизије били груписани, требало је по мраку превести све трупе преко блатњаве реке Битве и подводног земљишта путем Глушци – Ноћај, и путем Глушци – Узвеће – Црквине – Јасенова греда.
Да би се на време приступило извршењу задатка – прелазу преко Саве, и ова је заповест због краткоће времена издата на брзу руку, те је и овде у поноћи 5./6. септембра наступио кркљанац, који је, неоспорно, штетно утицао на морал трупа.
5. септембра у 22.50 часова, командант Тимочке дивизије I. позива шаље извештај ОБр. 477 команданту II. армије у Богатић, који га је примио 6. септембра у 2 часа, ове садржине:
„Према наређењу команданта ОБр. 784 од данашњег, част ми је известити, да сам учинио све припреме у циљу прелаза Саве:
Са главном колоном јачине: 3 пешад. пука, 5 батерија, и ½ батаљона пионира, намеран сам извршити главни прелаз на Јасенови.
Лева колона јачине: 1 пешад. пук и 1 батерија, производиће снажну демонстрацију према Сремској Митровици.
Митровачки одред потпомагаће овај прелаз отварајући снажну артилериску ватру, нарочито са батеријом хаубичком и мерзерском јужно од Сремске Митровице.
Команданту градске артилерије и свој артилерији Митровачког одреда наредио сам, да отворе ватру у поноћ 5./6. септембра.
Ја ћу се налазити за време прелаза код главне колоне“.
На положај Чеврнтија стигле су прве трупе десне колоне (чели 13. пешад. пука) 6. септембра око 1.30 часова; одмах је приступљено тачном избору места за подизање моста.
Пре но што је почет прелаз Саве, командант дивизије издаје команданту десне колоне заповест ОБр. 478 ове садржине:
„По извршеном прелазу Саве код Чеврнтије, командант ће један део својих трупа упутити на линију: Манђелошка бара – Баре – село Шашинци (секција Дреновац 1 : 75.000) осигуравајући се стално од напада, који би евентуално долазио од стране села Јарка.
Одмах по преласку Саве пионирски полубатаљон подигнуће мостобран, користећи за то насип, који води из Јарка на Црквице и даље за Митровицу.
Чим 15. пук пређе Саву, упутити га лево од 13. пука у правцу Митровице, одржавајући стално везу са 13. пуком.
Чим 14. пук изврши прелаз, десна колона кренуће се ка Митровици у циљу њеног дефинитивног заузећа и стварања од ње једног солидног и сигурног мостобрана. Од 14. пука, одвојиће се известан део за заштиту мостобрана и наших позадњих веза.
Левој колони према Сремској Митровици биће наређено, да по могућству изврши такође прелаз на леву обалу саве помоћу сплавова и материјала, кога нађу на лицу места.
Дивизиско завојиште образовано је у селу Узвећу.
Ја ћу се налазити до извршеног прелаза на Чеврнтији, а потом код опште резерве (14. пук), која ће бити диригирана за десном колоном.
Одмах по извршеном прелазу десне колоне, коњички пук ове дивизије извршиће такође прелаз и осигураваће десни бок десне колоне“.
Извршење прелаза десне колоне. Прелаз 13. пешад. пука и борба код Шашинаца под командом потпуковника Драгутина Ристића
У своме покрету на челу десне колоне од села Глушаца преко Узвећа и Црквине, помоћу једног мештана, пук је стигао 6. септембра на Јасенову греду и то челом у 1.30 а зачељем у 2.30 часова. На лицу места, командант пука добија усмено наређење од команданта десне колоне, да 13. пук први прелази Саву чим стигну понтони и има да образује мостовну заштиту и омогући дивизији извршење прелаза. У овом циљу да у прво време заузме друм Митровица – Јарак, повијајући крила ка Сави.
Први понтон спуштен је у Саву у 5.15 часова. Непријатељ са леве обале Саве отвара пешад. ватру. Погинуо је наш један војник и 10 рањено. Отворена је одмах са наше стране пешад. и артилер. ватра, те је олакшано спуштање понтона и превожење.
Првих 8 понтона са по 20 војника пребачени су у 7.20 часова, а наредна партија у 7.45 часова итд. У 9.50 часова пребачен је цео 13. пешадиски пук.
2. батаљон који је први пребачен, заузео је насути пут Јарак – Митровица према месту прелаза и повио је своје лево крило ка Сави.
3. батаљон, који је за њим пребачен, развијен је у правцу с. Шашинци.
4. батаљон по прелазу развио се према Јарку, и најзад 1. батаљон се развио између 2. и 3. батаљона.
До 12 часова пребачено је било на леву обалу Саве: цео 13. пешад. пук (без једне чете, која је остала као стража код дивизиског штаба); 7 чета 15. пешад. пука, 12 митраљеза и 3 топа са карама.
У 12.30 часова отпочела је јача борба према с. Јарку и Шашинцима, а тек у ово време је отпочело подизање понтонског моста преко Саве код Чеврнтије.
На фронту 13. пешад. пука, развијеном према с. Шашинцима и Јарку развијала се све јача борба. Да би се парирала непријатељска артилер. ватра од Јарка, дејствовао је у томе правцу један наш топ, који је пребачен на леву обалу Саве, око 11 часова а мало доцније пребачена су још два топа и дејствовала су према Шашинцима, одакле је дејствовала једна непријатељска батерија. Наша артилериска ватра била је веома успешна.
Око 12.50 часова ватра се мало утишала, али јо убрзо отпочела таквом жестином на целом фронту 13. пешад. пука, да је командант 13. пука морао употребљавати пребачене делове 15. пука за појачање свога борбеног реда утурањем појединих чета овог пука у међупросторе.
Борба је била неравномерна. Осетило се, да су три наша топа недовољна, да би се борили са надмоћнијом непријатељском артилеријом; да је фронт 13. пука јако развучен, и да су недовољне 5 чета 15. пука, које су већ увучене као појачање борбене линије.
Због оваквог стања, командант 13. пешад. пука тражи од команданта десне колоне да га појача артилеријом и да се брже пребацује остатак 15. пешад. пука.
Међутим због подизања понтонског моста, сви су понтони били заузети службом око овог посла, те је даље пребацивање трупа понтонима скоро сасвим престало.
У 12.50 часова, командант 13. пука добија извештај, да се непријатељ према одсеку 1. батаљона појачава са једним батаљоном и 1 батеријом. Послата је команданту овог батаљона 1 чета 3. батаљона (15. пука) на појачање, са наређењем, да ни стопу не сме одступити.
Због јаке навале непријатеља од Шашинаца на 1. батаљон 13. пука, ускоро је овај батаљон појачан и са 3. четом 4. батаљона 15. пешад. пука. На тај начин према Шашинцима било је свега 6 чета.
У 13.20 часова, командант 13. пука добија извештај од команданта 2. батаљона, који је био лево од 1. батаљона, да му је фронт широк, а стрељачки строј редак те моли за појачање.
У 13.45 часова пребачена је преко Саве 4. чета 4. батаљона 15. пешад. пука и одмах упућена на појачање 2. батаљону 13. пешадиског пука.
У 13.50 часова командант 13. пука шаље извештај команданту десне колоне ове садржине: „Нити пешадија прелази, нити се мост поставља, молим за појачање у артилерији“.
Код 13. пешад. пука почело је нестајати муниције, нарочито код 1, 3. и 4. батаљона, који су били у најжешћој ватри. Пуковска шаржа у муницији била је скоро сва утрошена. Командант 13. пука био је принуђен да тражи муницију од команданта 15. пешад. пука, па и од команданта 14. пешад. пука, који је у дивизиској резерви. Од ових пукова муниција није добивена, те се командант 13. пука обраћа команданту десне колоне за 200 сандука муниције, наглашујући, да ће ватра због недостатка муниције ускоро престати.
У 14.15 часова добивен је извештај од команданта 1. батаљона, да је непријатељ на његовом одсеку одбивен и да се сада налази на 1000 – 1500 метара одстојања, да се војници добро држе и поред издржаних 6 непријатељских јуриша.
Око 14 часова добивено је 65 сандука муниције из 14. пешадиског пука.
У 15.30 часова, командант десне колоне наређује команданту 13. пешад. пука да заузме село Шашинци и да се ту утврди.
Око 17 часова борба према с. Шашинци вођена је са променљивом срећом. Непријатељ је био јак 4 – 6 батаљона пешадије са 2 – 3 батерије. Стога је командант 13. пешад. пука тражио појачање у артилерији и пешадији.
У 17.50 часова настало је колебање на фронту према Шашинцима због јаке непријатељске ватре, те је почело одступање за 1 км. у назад.
У 18 часова прелетео је један непријатељски аероплан од Митровице изнад фронта 13. пешад. пука.
Прва паника
У 18.25 часова непријатељ је снажно напао од Шашинаца и Јарка. Настало је попуштање на целом фронту. Батерија је у галопу почела одступати ка мосту. Команданту 3. батаљона учинило се да је ово непријатељска коњица, те да трубни знак „коњица“. Отвори се паклена ватра на сопствену батерију, која је брзо престала, јер се грешка увидела.
Ово, у вези са одступањем створило је панику, нарочито код рањеника, који су гледали недовршен понтонски мост. Лако рањени потрче преко воде ка првом понтону и толико га напуне да се овај преврне. Настаде прво дављење у Сави и запомагање „у помоћ“. Ово је још више поколебало морал код војника, који су напустили строј и ка мосту бежали.
На један мах створи се неописан метеж, да су присутни официри били немоћни да поврате ред, јер је то била маса, која ништа друго није чула ни видела сем запомагање дављеника у Сави и још недовршен понтонски мост. Ова прва паника трајала је до 19.30 часова, када је ред повраћен и код војника створено уверење, да ће мост бити готов и да не треба сметати понтонире у њиховом раду. Чим су војници код моста умирени, формиран је један батаљон под командом потпуковника Милана Миљковића и распоређен на 600 метара од моста за његову непосредну одбрану. Приступљено је брзом утврђивању.
При свем том, код команданта 13. пешад. пука потпуковника Драгутина Ј. Ристића, који је у овом времену био код моста на левој обали Саве, створено је убеђење, да мост уопште не може бити завршен, јер материјала недостаје. Стога се одлучује, да спасава пуковску заставу и затражио је међу присутнима, ко уме добро да плива. Јавили су се санитетски мајор Др. Миливоје Петровић и редов Јаков Нелих, који су пливањем преко Саве спасли заставу.
На целом фронту ватра је престала и за дуго владао је потпун мир.
Друга паника и катастрофа
У 22.30 часова непријатељ је предузео јак напад нарочито на бокове. Близина непријатеља почела се осећати све јаче и јаче. Ватра је била веома јака. Узбуђеност код војника постајала је све већа, док најпосле није једна маса као бујица јурнула ка мосту да тражи спаса.
У овом времену непријатељ од Јарка извршио је јуриш на остатке 4. батаљона 13. пешад. пука, који је положио оружје. На тај начин десно крило је потпуно остало отворено.
Под притиском масе, која је налетела на још недовршен мост, поломљене су моснице, војници су попадали у Саву, неки су се давили а неки пливали ка мосту хватајући се за понтоне, које је непријатељ већ био ставио под јаку ватру.
Никаква сила и никаква средства, која су у овом тренутку употребљена од стране старешина, нису била у стању да задрже ову бујицу људи, која је све више јурила ка мосту. О некој одбрани није било више ни говора. Ова друга паника довела је до катастрофе. Што се није спасло пливањем, или није нашло смрти у Сави, то је пало у руке непријатељу.
13. пешад. пук (без команданта, 2 – 3 официра и једне чете, која је била стража дивиз. штаба); 7 чета 15. пешад. пука; понтонирски полубатаљон; 12 митраљеза и једна пољска батерија од три топа, остали су на левој обали Саве.
Остатак Тимочке дивиз. I. позива на десној обали Саве добио је задатак да брани одсек Саве од Митровице до Дреновца.
Не упуштамо се у критику овог тактичког и техничког неуспеха Тимочке дивиз. I. позива, већ смо само изнели неопходне историске податке за такву критику. Али при свем том потребно је напоменути, да је Тимочка дивиз. I. позива постигла један стратегиски успех. Својом демонстрацијом код Чеврнтије, ова је дивизија привукла на себе већи део непријатељских снага у Срему, и тиме омогућила I. армији извршење прелаза преко Саве, што је било и стављено у задатак команданту Тимочке дивиз. I. позива.
После овог тактичког и техничког неуспеха Тимочке дивизије I. позива, смењен је њен командант ђенерал Владимир Кондић и начелник штаба ђ-штабни потпуковник Петар Марковић а за команданта ове дивизије постављен је ђ-штабни пуковник Војислав Живановић дотле начелник штаба II. армије, и капетан Петар Косић дотле на служби у штабу ове армије.