Операције I. српске армије у Срему
Заповест команданта I. армије за 7. септембар
Поводом неуспелог прелаза Тимочке дивизије I. позива преко Саве код Чеврнтије, командант I. армије наређује 7. септембра у 7.35 часова ово:
Коњичка дивизија и армиска коњица продужиће даље извиђање у означеним правцима ранијом заповешћу и што пре прикупити тачне податке о снази и распореду непријатељских трупа на тим правцима.
Шумадиска дивизија I. позива, Дунавска дивизија I. позива и трупе Обреновачког одреда, задржаће се на заузетој линији, ову што јаче утврдити, снабдети препречним средствима и на случај напада непријатељског упорно је бранити.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Према горњој заповести команданта I. армије, Дунавска дивизија I. позива овог дана је вршила утврђивање своје линије на којој је и заноћила.
Село Купиново утврђивано је помоћу пионира и мештана.
Пошто је између 4. прекобројног и 9. пешадиског пука остао већи простор небрањен, а и веза међу овим пуковима није била довољно ухваћена, то је командант дивизије наредио у 13.15 часова, да се 8. пешадиски пук са једном пољском батеријом крене из Купинова ка шуми Војчин, да је заузме, утврди и ухвати чврсту везу са 4. прекобројним пуком десно, а 9. пешадиским пуком лево. У 18.20 часова, овај је пук без борбе заузео ивицу шуме Војчин и посео је, али је утврђивање остављено за сутрашњи дан.
Остали пукови ове дивизије остали су у току овог дана и ноћи 7./8. септембра на истим местима, као и прошле ноћи.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Према горњој заповести команданта I. армије, Шумадиска дивизија I. позива вршила је овог дана утврђивање своје линије.
У 21.30 часова командант дивизије добива наређење од команданта I. армије, да дивизију држи више прикупљену у смислу његове раније заповести и да одржава што тешњу везу са својим трупама, као и са суседном Дунавском дивизијом I. позива.
Дејство Коњичке дивизије
Ситуација је пред Коњичком дивизијом 7. септембра у јутру била оваква:
Непријатељ, јачине 4 батаљона, 2 батерије и 1 – 2 ескадрона задржао се у повлачењу на линији: Деч – Карловчић – Огар – Грабовци.
Коњичка дивизија је са главнином на источној ивици с. Обрежа, а са извиђачким деловима у додиру са непријатељем на горњој линији.
Према оваквој ситуацији, а обзиром на неуспех Тимочке дивизије I. позива командант Коњичке дивизије доноси одлуку, да покретом унапред главнине Коњичке дивизије омогући разјашњење ситуације у Срему, нарочито пред левом колоном I. армије, и открије непријатељско груписање и намеру. У овом циљу кренута је десна колона (1., 2. и 4. коњички пук) од Обрежа правцем Огар – Товарник – Буђановци, а лева колона (3. коњички пук) од Обрежа правцем Грабовац – Кленак. У 8.45 часова чело десне колоне било је код с. Огара, а извиђачки делови су допрли до линије: Деч – Печинци – Брестац – Никинци.
Команданту претходнице десне колоне наређено је, да заузме Товарник пре непријатеља, ако би овај то покушао, и да га држи до доласка главнине десне колоне и батаљона пешадије који за дивизијом иду.
У 12.30 часова лева колона дивизије дошла је у село Грабовци потискујући две непријатељске чете и нешто коњице ка Платичеву.
У 13 часова командант дивизије добива наређење команданта I. армије да се продужи извиђање у раније означеним правцима и што пре прикупе податци о непријатељу.
У овом времену, 1 непријатељски батаљон и 1 ескадрон, потискују извиђачка одељења десне колоне из с. Михаљевци, а у селу Печинци стиже једна непријатељска колона.
У 15 часова ситуација је била оваква: Непријатељ се утврђивао на линији: Никинци – Буђановци – Михаљевци. Јачина се ценила до 2 пука пешадије, 3 – 4 батерије, и 2 ескадрона коњице. Извиђање даље било је отежано. Десна колона задржала се на простору Огар – Товарник.
Коњичка дивизија заноћила је 7./8. септембра у овом распореду:
Предњи делови према с. Никинци – Буђановци – Михаљевци у додиру са непријатељем;
1. коњички пук на правцу Товарник – Никинци;
2. коњички пук и батаљон 19. пешадиског пука и један вод коњичке артилерије у с. Товарнику;
3. коњички пук у с. Грабовцу;
4. коњички пук, једна коњичка батерија, пионирско и телеграфско одељење и дивизиски штаб на јужној ивици с. Огар.
Дејство армиске коњице
Армиска коњица била је у јутру овог дана на северној ивици с. Купинова са предњим деловима на линији: с. Бољевци – Фенек – Бечмен, у додиру са непријатељем.
Командант ове коњице одлучује се, да са главнином крене у правцу Бољевци – Сурчин у циљу расветљавања ситуације на десном крилу I. армије. За извршење овог задатка појачан је са једним батаљоном 7. пешадиског пука I. позива и 1 пољском батеријом. Покрет је предузет у 5 часова. Предња одељења су одмах наишла на слабу непријатељску ватру. Наређује се, да предњи делови форсирају кретање.
У 10.15 часова главнина је стигла у с. Бољевци, а предњи делови према Јакову, Бечмену и Петровчићу. Непријатељ се повлачио ка Сурчину.
Борба је отпочела према Сурчину око 14.30 часова. Непријатељ је давао снажан отпор. Батаљон 7. пешадиског пука био је већ сав развијен. Тражено је појачање и упућен је један батаљон 7. пешадиског пука II. позива са батеријом од с. Деча. Борба је постајала све јача, а губитци све већи.
По исказу заробљеника на фронту према армиској коњици налазиле су се непријатељске трупе из 25., 38., 52., 68. и 86. пешадиског пука; 2 батерије и 2 ескадрона коњице.
Како појачања нису стигла до 18.30 часова, командант армиске коњице наређује команданту батаљона 7. пешадиског пука I. позива да се држи до мрака, а затим да се повуче ка Бољевцима.
Око 19.30 часова стигао је један батаљон 4. прекобројног пука. Наређено је команданту овог батаљона да штити повлачење трупа, да остане на предстражи пред с. Јаково, а на случај непријатељског јачег напада да се и он повлачи ка Бољевцима.
Армиска коњица и придата јој пешадија, повукла се под заклоном мрака ка Бољевцима и заузела овакав распоред;
Батаљон 7. пука I. позива (из Обреновачког одреда) на северној ивици с. Бољевци;
Обреновачки одред (главнина) на источној ивици овог села;
Батаљон 4. прекобројног пука на предстражи код Јакова;
Батаљон 7. пука II. позива (из Обреновачког одреда) у резерви на западном делу Бољевца;
Батерија на положају код Бољевачког гробља;
Коњица на левом крилу положаја према с. Бечмену.
Операције аустриске војске у Срему
У времену, кад се западни одред 7. пешадиске комбиноване дивизије бацио у сусрет прешавшим преко Саве српским трупама и око 16 часова ступио у огорчене борбе око Деча, Срби су продужавали пребацивање нових снага преко Саве.
Нарочито је убрзано пребацивање српских трупа преко Саве западно од Обреновца и са острва Циганлије код Београда, тако да се 7. септембра налазила на левој обали Саве цела Дунавска дивизија I. позива и ½ Дунавске дивизије II. позива. (Овако су Аустријанци, овог дана, ценили српску снагу у Срему).
Ситуација 7. септембра у вече
Код I. армије
У току овог дана, I. армија утврђивала је заузете положаје од прошлог дана. Њена армиска коњица држи с. Бољевац. Према њој се налази око 1 ½ пук непријатељске пешадије, са 2 батерије и нешто коњице. Највећи део ових трупа је код с. Бечмена.
Код II. армије
Како Тимочка дивизија I. позива није успела да даље дејствује преко Саве код Митровице, то је заузела на десној обали р. Саве одсск од Засавице до Шапца. Ова је дивизија појачана са 1 пуком Тимочке дивизије II. позива, једном батеријом и једним ескадроном.
Тимочка дивиз. II. позива примакнута је на линију Грабовац – Курјачка пољана.
Код III. армије
Непријатељ је дејствовао пешад. ватром, бомбардовао артилеријом Лозницу и покушао да пређе Дрину на ушћу р. Дрињаче.
Код Одбране Београда
Пребачене су 3 ½ чете код Остружнице преко Саве и дошле у додир и везу са трупама I. армије у Срему. Непријатељ је бомбардовао Београд.
На другим фронтовима није било ничега значајнога.
На основу овакве ситуације Врховна команда издаје ова наређења:
Наређење ОБр. 2705
Команданту II. армије – Богатић
„Пошаљите детаљан извештај о раду команданта Тимочке дивизије I. позива и о последицама тога рада. Исто тако и садању ситуацију на фронту према Митровици“.
Наређење ОБр. 2722
Команданту I, II. и III. армије
Команданту Одбране Београда
Команданту Браничевског одреда и
Команданту Ужичке војске.
„Сва опажања и догађаје на вашем фронту у кратким извештајима телеграмом достављајте Врховној команди до 19 часова и 8 часова.
Изванредне догађаје, који су од јачег утицаја, саопштавајте одмах“.
Наређење ОБр. 2728
Команданту Дунавске дивиз. II. позива, пуковнику Васићу – Раља.
„Са дивизијом убрзајте покрет, тако да сутра 8. септембра будете на преноћишту код Обреновца. Чим стигнете известите одмах Врховну команду“.
8. септембар
Ситуација српске војске
Код I. армије
Ноћ 7./8. септембра прошла је на миру.
Непријатељ држи линију Јаково – Бечмен – Деч – Михаљевци – Буђановци. Његова снага цени се до 2 дивизије, 40 топова и 1 пук коњице.
Трупе I. армије држе линију: Прогар – Ашања – Товарник – Витојевци.
Коњичка дивизија је на линији: Карловчић – Суботиште – Брестац – Никинци – Платичево – Грабовци.
Армиска коњица код с. Бољевци.
У току овог дана трупе продужују утврђивање положаја и извиђање непријатеља.
Код II. армије
Стање у току ноћи 7./8. септембра било је овакво:
На фронту Тимочке дивиз. I. позива мирно.
На фронту Моравске и Комбиноване дивиз. I. позива непријатељ је дејствовао артилериском, митраљеском и пешадиском ватром.
Покушаји непријатеља да пређе Дрину одбивени су.
Код III. армије
8. септембра прошао је дан на миру, сем местимичног дејства пешад. ватром, која је престала у подне и бомбардовања Љешнице.
Код трупа Одбране Београда
Непријатељ је бомбардовао Београд из монитора.
Код Ужичке војске
Није било ничега важнога.
Напомена. Дунавска дивизија II. позива стигла је овог дана у вече у Обреновац.
Ситуација аустриске војске у Срему
У времену, док је 7. пешадиска комбинована дивизија код Деча и на Бежаниској коси (Земун – Сурчин) задржавала српске трупе, које су продрле у Срем, 29. пешадиска дивизија кретала се под с. Шашинци ка бојишту, потискујући у мањим сукобима српска одељења која су продрла ка фронту: Платичево – Буђановци.
9. септембар
Ситуација српске војске
Код I. армије
Под притиском непријатеља, који је надирао од села Никинци у јачини 2 пешидиска и 1 коњичког пука, предњи делови Коњичке дивизије повукли су се 8. септембра у вече на линију: Товарник – Платичево.
Делови армиске коњице, појачани пешадиским деловима који су били истакнути код с. Јакова, нападнути су 8. септембра у вече јачом непријатељском снагом и повукли су се преко села Бољевци ка Прогару, где се налазило десно крило трупа Дунавске дивизије I. позива.
9. септембра, Коњичка дивизија, која је кренула од Товарника ка Суботишту, Брестацу и Никинцима, одбила је непријатељски напад, који је био управљен против 3. коњичког пука на правцу ка Никинцима и заузела линију Буђановци – Михаљевци. Јачина непријатеља по процени команданта Коњичке дивизије била је око 2 пука пешадије, 1 пук коњице и 3 батерије.
Овог дана по подне непријатељ је извршио против напад и повратио Буђановце, тако да се Коњичка дивизија задржала на линији: Никинци – Суботиште – Михаљевци.
Овог дана у 6 часова, непријатељ је напао и армиску коњицу као и трупе Дунавске дивизије I. позива, које су образовале десно крило I. армије.
Армиска коњица повукла се под борбом ка Прогару, где је прихваћена са 4. прекобројним пешадиским пуком Дринске дивизије I. позива. Непријатељ је снажном артилериском ватром задржат у с. Бољевци.
Напад непријатељски на 8. пешадиски пук I. позива није успео.
Око 10 часова, командант Дунавске дивизије I. позива предузима против напад са 8. пешадиским пуком од Војчина ка фронту: Петровчић – Бечмен. За обезбеђење левог бока 8. пешадиског пука, упућује један батаљон 9. пешадиског пука и 2 топа да заузму Деч.
Армиска коњица пребачена је на правац Ашања – Деч.
Остале трупе ове дивизије остале су на својим положајима.
Борба се водила до мрака. Заузета су села Деч и Бечмен. Јачина непријатеља била је према Дечу: 3 батаљона са ескадроном коњице, а код Бечмена: 3 батаљона, 1 батерија и нешто коњице.
Код Одбране Београда
Пребачено је преко Саве свега 5 чета, које су биле у тесној вези са трупама Дунавске дивизије I. позива код с. Јакова.
Код II. армије
Непријатељ је у току ноћи 8./9. септембра вршио нападе код Лиманске аде, Раче и Старе Бране. Успео је да пређе у Парашницу са снагом око 2 пешадиска пука.
Командант II. армије, груписао је јачу снагу према Парашници и непријатеља истерао из Парашнице.
Код III. армије
Непријатељ је нападао јаком снагом према Зворнику и заузео Немиће, Бауриће, Врановину и Велику стену. Једновремено са овим непријатељ је јако тукао артилериском ватром целу просторију од Српског Шепка до аде Курјачице, као и Љешницу и отпочео прелаз Дрине на одсеку Брасинска ада – ушћа Боринске реке. Непријатељ је према III. армији нападао снагом око 2 дивизије, групишући најјачу снагу на правцима Радаљске и Узовничке реке.
Код Рињаче прешли су Дрину: 4., 5. и 14. брд. бригада.
Командант I. армије известио је Врховну команду, да намерава сутра 10. септембра, или прекосутра 11. септембра, предузети офанзиву ка фронту Батајница – Земун.
Стога је молио Врховну команду, за наређење команданту Одбране Београда, да се пребаци преко Саве на простору: Ада Циганлија – Остружница, чим му се за то буде обратио командант I. армије, и да предузме наступање ка фронту: Сурчин – Земун и да буде спреман даље држати у својим рукама угао између Саве и Дунава према фронту Бољевци – Батајница.
Врховна команда авизирала је команданту Одбране Београда овај план команданта I. армије и наредила, да се делови трупа Одбране Београда добро утврде на северозападној страни Земуна.
Како је опет командант Дунавске дивиз. I. позива известио 9. септембра у вече о својој намери, да сутра 10. септембра заузме Сурчин и Добановце, то му је командант I. армије одобрио ову намеру и наредио команданту Шумадиске дивиз. I. позива, да послужи као стожер и заштита левог бока и позадине Дунавске дивиз. I. позива у њеном нападу на Сурчин и Добановце, против могућих непријатељских напада са севера и запада. У овом циљу да истакне свој центар и десно крило у висину: Товарник – Карловчић.
Командант I. армије налазио се код с. Ашање, где је био и 7. пешадиски пук II. позива из Обреновачког одреда, као армиска резерва.
Одлука и наређења српске Врховне команде
Из овакве ситуације, Врховни Командант српске војске извео је закључак, да Аустријанци својим дејствима на Дрини, нарочито јаком офанзивом према III. армији, теже да паралишу офанзиву I. српске армије у Срему.
Донета је одлука да се појача III. армија.
У овом циљу издата су ова наређења:
Наређење ОБр. 2807
Команданту Ужичке војске – Кремна
„С обзиром на указану потребу издвојте из састава ваших трупа: 4. пешадиски пук I. позива, 4. пешадиски пук II. позива, оба њихова допунска батаљона и једну брдску брзометну батерију, прикупите их најкраћим путовима у Ужице, а затим их упутите преко Косјерића и Ваљева, команданту III. армије у Брезјак по овој маршрути са преноћиштима: Ражана, Ваљево, Осечина, Брезјак. Успутне станице су за храну: Ражана, Ваљево, Завлака.
Извлачење трупа из састава те војске извршити у највећој тајности и брзини“.
Наређење ОБр. 2814
Команданту Комбинованог пука Крушевачких резервних трупа – Ваљево
„Са пуком крените се још вечерас из Ваљева преко Ставе и Пецке за Крупањ, где ћете ући у састав III. армије и добити наређење за даљи рад; у свој састав примићете и пољску Дебанжову батерију од 4 топа, која ће вас очекивати код села Ставе и којој издајте даља потребна наређења. Начелнику артилерије наређено ЈЕ, да вам стави на расположење: 50 товарних коња са самарима за бојну комору и 25 воловских кола за осталу комору.
Магацини хране су у Крупњу.
По доласку у Крупањ известите команданта III. армије, чији је штаб у Брезјаку“.
Команданту III. армије – Брезјак
„Наређено је, да Комбиновани пешад. пук Крушевачких резервних трупа из Ваљева домаршује у Крупањ. Пук улази у састав ваших трупа и можете га ставити под команду команданта обезбеђујућих трупа на рејону Зворник – Љубовија – пуковника Мишића. – Упућивањем овога пука даје вам се могућност, да Моравску дивизију II. позива боље групишете и привучете је ближе армији. Пук полази сутра из Ваљева са преноћиштима у Пецкој и на Шанцу (код Крупња).
Наређење ОБр. 2831
Команданту III. армије – Брезјак
Упућени су:
Комбиновани пешад. пук Крушевачких резервних трупа и пољска Дебанжова батерија од 4 топа – из Ваљева за Крупањ, где ће стићи сутра 10. септембра у вече.
Трећи батаљон 10. пешад. пука III. позива из Ваљева на Прослоп, где ће стићи 10. септембра пре подне, и
Два Дебанжова пољска топа из Ваљева на Дебело брдо где ће стићи 10. септембра пре подне.
Све ове трупе улазе у састав ваше армије“.
Наређење ОБр. 2838
Команданту I. армије – Дебрц
„По указаној потреби наређујем:
Да Дунавска дивизија II. позива са својим деловима што скорије одмаршује из Скеле код Обреновца преко Ваљева – Става и Пецке ка Крупњу. 7. пук II. позива (из Обреновачког одреда) да остане и на даље у саставу I. армије.
По пристизању Дунавске дивиз. II. позива ка Пецкој, да се стави под команду команданта III. армије. За превожење ове дивизије ка Ваљеву користити железницу.
Приступити одмах извршењу и надлежне известити.
Ситуација аустриске војске у Срему и Банату
9. септембра у вече, источни одред одступио је са фронта Сурчин – Земун у правцу Старе Пазове под заштитом Дунавских монитора, који су омогућили превожење тешке артилерије Дунавом и једне заштитнице, која је држала Батајницу све док главнина одреда није стигла у Стару Пазову.
Слаба српска одељења, која су пребачена преко Дунава 9. септембра код Панчева, задржана су са обе стране вароши на уском простору 107. ландштурмском бригадом, која је имала задатак да осигурава Дунав и чија је главнина била код с. Баваништа.
10. септембар
Операције I. српске армије у Срему
Заповест команданта I. армије ОБр. 1087
Према последњим извештајима непријатељ се јачим деловима повукао ка Руми и ту се утврђује. Његови делови држе линију: Хртковци – Јарчина Канал – Петровци, а према фронту Дунавске дивизије држе: Бољевац – Јаково – Сурчин. Сем тога располаже извесном снагом и на Фрушкој Гори. Наши савезници успешно надиру на свима правцима. Наше трупе на Дрини успеле су да потисну непријатељске делове, који су 8. ов. месеца били прешли преко Дрине и ушћа Дрине у Саву наневши им огромне губитке. По успешном прелазу преко Саве I. армије, намеран сам да предузмем даљи напад на непријатеља стога наређујем:
1. Да Коњичка дивизија продужи извиђање што даље у правцу Инђија – Рума успоравајући могуће непријатељско надирање с те стране и одржавајући везу са Шумадиском дивизијом I. позива лево уназад, а десно са армиском коњицом. При овоме тежити да прекине железничку везу Земун – Петроварадин.
2. Да армиска коњица продужи извиђање што даље у правцу Нове и Старе Пазове и с те стране успорава могуће надирање непријатељево и да штити лево крило и бок Дунавске дивиз. I. позива одржавајући тесну везу лево с Коњичком дивизијом а десно са Дунавском дивиз. I. позива. При овоме старати се такође, да прекине железничку везу Земун – Инђија.
3. Да Дунавска дивиз. I. позива продужи напад на непријатеља правцем преко: Добановци -Сурчин ка Земуну. Положај Добановци – Сурчин напасти по могућству обухватом са северне стране, да би се избегао јак западни и јужни фронт. Ово исто вреди и за земунски положај.
Командант Београдске Одбране умољен је, да са своје стране садејствује нападу Дунавске дивиз. I. позива са правца Циганлија – Остружница на правац Сурчин – Земун и да ухвати што тешњу везу с Дунавском дивизијом I. позива.
4. Да Шумадиска дивиз. I. позива служећи као стожер и заштита левог бока и позадине Дунавске дивиз. I. поз. против могућих непријатељских напада са северозапада и севера, истакне свој центар и десно крило у висину Товарника и Карловчића утврђујући Товарник и околину тако, да јој то буде још једна отпорна тачка са које би сваког тренутка могла загрозити десном крилу и боку непријатељских трупа, које би покушале напад са северозапада или севера против левог бока и позадине Дунавске дивизије I. позива, као и задржати сваки непријатељски покушај напада са западне стране.
Јаке извиђачке делове одаслати правцем Буђановци – Никинци ка линији Рума – Митровица.
5. Да се 7. пук II. позива и једна хаубичка батерија као армиска резерва крену одмах са досадашњег места и дођу у Ашању, где ће остати на расположењу команданту армије.
6. Армиска артилерија, сем једне хаубичке батерије и делова придатих дивизијама, да остане до даљег наређења на досадањем свом месту и да буде спремна за покрет.
7. Комуникациски правац Дунавске дивиз. I. позива ићиће на мост код Скеле – Обреновац – Уб, а Шумадиске дивиз. I. позива на мост код Новог Села – Владимирци – Коцељево.
8. Сем понтонског моста код Новог Села подиже се и понтонски мост код Скеле и он ће бити готов данас пре подне.
9. Армиски штаб биће у Дебрцу, а командант армије у Ашањи. Командант Дунавске дивиз. I. позива пренеће своју телефонску станицу у Ашању, а командант Шумадиске дивиз. I. позива осигураће телефонску везу са Ашањом. Са командантом армије одржавати трајну везу средством телефона и ордонанаса и одмах јављати сваки важнији догађај.
10. Покрет за напад отпочеће Дунавска дивиз. I. позива чим 7. пук II. позива дође у Ашању, а 7. пук да се крене у Ашању чим добије ову заповест“.
Дејство Дунавске дивиз. I. позива
Командант дивизије издаје на основи горње армиске заповести ову заповест:
1.) 8. пешад. пук са две батерије од Бечмена напада непријатеља на положају код Сурчина. Почетак напада у 6 часова.
2.) 18. пешад. пук са 1 батеријом, са фронта Петровчић – Деч напада непријатеља код села Добановци. Почетак у 5.30 часова.
3.) Један батаљон 18. пука и један батаљон 9. пука са два топа упорно ће бранити Деч, који утврдити што јаче.
4.) 9. пешад. пук са једном батеријом има доћи у Петровчић, где ће остати као резерва дивизије.
5.) 4. прекобројни пук са две батерије да наступа правцем Прогар, западно од Живачке баре – Сурчин позади десног крила 8. пука, са задатком да потпомаже напад овог на Сурчин.
6.) Један батаљон 4. прекобројног пука; 1 батаљон 8. пука и један батаљон 7. пука II. поз. (дотле сви у саставу армиске коњице) да остану у прво време код Прогара, осигурају десно крило дивизије, а потом наступају преко Фенека и Јакова на Сурчин.
7.) Дивизиско завојиште у Скели.
У 10 часова, дивизија је избила на линију: Сурчин – Добановци, заузевши ова места без борбе, јер се непријатељ још у току ноћи повукао ка Батајници, Пазови и Инђији. Додира није било.
Командант дивизије издао је наређења у 10 часова, да 8. пешад. пук са 2 батаљона заузме Земун; 18. пук са једном батеријом да избије на линију: Леје – Вогарско поље у висини Блатне хумке – Угриновци; 9. пешад. пук са батеријом да се крене правцем: Петровчић – Кереча бара – Угриновци. Заузети с. Угриновце, посести га и утврдити. Одред у Дечу (батаљон 9. и батаљон 18. пука са два топа) да ту остане извиђајући у правцу Шимановци; 4. прекобројни пук са батаљоном 7. пука и две батерије, да се крене правцем Сурчин – Добановци, где ће доћи у дивиз. резерву.
Без борбе дивизија је достигла означене тачке и ту заноћила 10./11. септембра.
Дејство Шумадиске дивиз. I. позива
По извештају патрола непријатељ је држао Хртковац са пешадијом, јачине једног батаљона са митраљеским одељењем. Искази мештана су гласили: да је непријатељ 9. септембра из јутра из Руме отишао. Исто тако и остатак 32. пука се повукао и одвезао у Сремске Карловце.
Дивизија је својим колонама изашла на линију: Карловчић – Товарник – Грабовци.
Ситуација у 10.30 часова на фронту испред дивизије била је оваква: Непријатељ је држао предњим деловима Хртковце – Буђановце – Сибач – Печинце, а јачом снагом Канал Јарчину.
Село Буђановци било је до 10 часова у рукама 4. коњичког пука, али је нападнуто непријатељским батаљонима и напуштено. 4. коњички пук се повукао у с. Брестац.
Командант десног одсека у подне јавља, да је заузео положај на северној ивици села Карловчића.
У Старој Пазови и Голубинцима налазе се непријатељске коњичке патроле.
Командант средње колоне у 17.30 часова извештава, да је посео са пуком и батеријом Товарник и наредио утврђивање. Веза је десно ухваћена. Борбе код ове дивизије није било, сем код 3. чете 2. батаљона 10. пука (из батаљона придатог Коњичкој дивизији). Она је држала северну ивицу с. Печинци, непријатељ је на ову чету напао у 21 час. Борба је трајала до 2 часа после пола ноћи, кад је непријатељ одбивен са великим губитцима ка селу Добринцима.
Дејство армиске коњице
Армиској коњици наређен је покрет у 5.30 часова правцем Деч – Крњешевци – Војка ка Старој Пазови. У Дечу се бригада снабдела алатом за рушење железничке пруге и сачекала извештаје патрола. У с. Војки је непријатељ оставио заштитницу јачине једног батаљона са митраљезима, те су патроле и извиђачки ескадрон били задржати непријатељском ватром пред селом.
По два ескадрона из Дунавског и Шумадиског коњичког пука сјашили су за борбу пешке и са митраљеским одељењима почели борбу. Упућене су и три официрске патроле да обиђу село, да дођу до резерава и почну бацање бомби. Потом су стрељачки стројеви сјахали за борбу пешке и отпочели наступање. Борба је трајала пола часа и чуле су се и бомбе у селу, то је био знак да се форсира наступање. Село Војка је заузето. Пруга железничка између Старе и Нове Пазове била је порушена. Армиској коњици по њеном тражењу упућен је из Дунавске дивизије I. позива у 18 часова вод артилерије који је пласиран на предњој ивици села.
Армиска коњица била се и сувише истакла, стога се њен командант одлучио да остане у Војци. Извиђачке патроле остале су такође на својим местима, одржавајући везу с непријатељем.
Дејство Коњичке дивизије
Дивизија је имала да продужи извиђање што даље у правцу Инђије и Руме и да тежи прекинути железничку везу Митровица – Петроварадин. Наређење извиђачким ескадронима издато је у 10 часова.
Обзиром на ситуацију, а према заповести команданта I. армије, командант Коњичке дивиз. решио је, да предузме покрет правцем Товарник – Суботиште – Рума, одржавајући везу десно са армиском коњицом а лево и уназад са Шумадиском дивизијом. Заповест је издата у 12.30 часова у овоме:
Одред јачине 6 ескадрона, 9 чета пешадије и једна коњичка батерија под командом пуковника Туцаковића кренуће се одмах правцем Товарник – Суботиште, те да предњим деловима заузме линију Буђановци – Сибач – Печинци – Прхово и да потпомогне рад извиђачких ескадрона.
Главнина дивизије јачина 1. коњички пук, 1. коњичка батерија креће се правцем Огар – Товарник – Суботиште.
Дивизија се кренула у 13 часова. Добивен је одмах извештај, да је непријатељ јачине 1 батаљона овладао селом Буђановци. Наређено је да се протера из села. У 14 часова добивен је извештај, да су села Добановци – Деч – Угриновци – Крњешевци – Шимановци очишћена од непријатеља, који се повукао ка Батајници. Како је непријатељ држао село Хртковци јачим снагама, те и кад би се заузело село Буђановце, био би угрожен и стално изложен леви бок дивизије нападу јачих снага, наређено је да се изврши насилно рекогносцирање. Непријатељ је после борбе од једног часа са 4. коњичким пуком напустио Буђановце. До 18.30 часова 2. коњички пук заузео је села Печинци и Сибач. Непријатељ се повлачио ка Руми. Слаби непријатељски делови задржали су се у Добринцима.
Ситуација у вече овог дана била је оваква:
Коњичка дивизија држала је линију Никинци – Буђановци – Сибач – Печинци и то: 3. коњички пук на простору Платичево – Никинци; 4. коњички пук са 1 четом пешадије у Буђановцу; 2. коњички пук са 1 четом пешадије на простору Печинци – Сибач; 1. коњички пук, 2 чете пешадије и обе коњичке батерије на простору Товарник – Суботиште. Извиђачки ескадрони № 1 јужно од Голубинаца; № 2 северно од Буђановца. Штаб дивизије је у Товарнику. О непријатељу се знало да држи линију Хртковци – канал Јарчина – Рума. Јачина је непозната, али се знало да у Хртковцима има пешад. пук, једна батерија и два ескадрона коњице. У Руми се концентрисао већим деловима и утврђивао се.
Напомена. Армиска резерва: 7. пешад. пук II. позива и једна хаубичка батерија заноћила је у овом распореду: 2 батаљона у Добановцу; 1. чета 1. батаљона у Карловчићу, а остало код Ашање.
Операције аустриске војске у Срему
29. пешад. дивизија, пошто је осујетила прелаз српске Тимочке дивизије I. позива преко Саве код Митровице, кретала се 10. септембра у поноћ 7. Комбинованој дивизији, која се борила против српских трупа, прешавши Саву код Купинова. За овом дивизијом кретала се и 104. ландштурмска бригада, коју је упутио командант V. армије преко Митровице на појачање 29. пешад. дивизије.
Неравномерна борба 7. Комбиноване дивизије са надмоћнијим српским трупама узела је 10. септембра такав обрт, да је западни одред ове дивизије код Деча, због обухвата десног крила био приморан на одступање ка Старој Пазови, куда се већ био повукао источни одред ове дивизије са Бежаниске косе и из Земуна.
Ситуација ноћу 10./11. септембра
Из напред изнетих операција I. армије у Срему 10. септембра, види се ситуација те армије.
Командант ове армије извештавајући о свему Врховну команду наглашавао је, да ће продужити офанзиву, али за њено успешно вођење потребна су му појачања.
Обзиром на ситуацију на западном фронту а нарочито према Крупњу, Врховна команда одобрава даљу офанзиву I. армије у Срему, но с тим, да јаче базира на своје мостове на Сави, јер на појачања не може рачунати.
Трупе Одбране Београда садејствовале су I. армији са неколико пребачених чета преко Саве и Дунава ка Земуну и Панчеву.
10. септембра у 5 часова, једна чета Одбране Београда ушла је у Земун, који су Аустријанци ноћу 9./10. септембра напустили.
Врховна команда авизирала је команданту трупа Одбране Београда, да је вероватан покрет I. армије 11. септембра, ка фронту Рума – Ириг – Инђија и наређује му, да више не пребацује трупе преко Саве, већ да са пребаченим четама и 2 топа држи само Земун и да што пре успособи мост преко Саве код Циганлије и за возове.
На фронту II армије у току 10. септембра вођена је само обострана пешад. и артилериска борба без већих резултата.
Врховна команда наредила је командату II. армије, да у случају непријатељског напада на Видојевицу, потпомогне са својом Комбинованом дивизијом десно крило III. армије.
На фронту III. армије у току 10. септембра вођена је упорна борба на линији: Кошутња стопа – Мачков камен – Перуника – Рујевачке рудине – Ждрело – Бранковац. Непријатељ је пред тим положајима задржат. О овим борбама биће говора у засебном делу.