9. септембар
Операције аустриске војске
Врховна команда „Балканске војске“ наређује за 9. септембар:
VI. армија продужује наступање ка гребену Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине.
V. армија остаје у дефанзиви на доњој Дрини и Сави, прикивајући ватреним демонстрацијама српске трупе на своме фронту.
Наступање VI. армије
Командант армије наређује за 9. септембар:
15. корпус да заузме кулминационе тачке на Гучеву и Борањи и то: Кам – Црни врх (769) – Кулиште – Мамутовац – Биљег – Криву Јелу – Црни врх (890).
16. корпус да заузме кулминационе тачке на Борањи и Соколској планини и то: Кошутњу стопу – Шанац – Ждрела – Рожањ – Прослоп.
Наступање 15. корпуса
У овом циљу командант корпуса наређује:
48. дивизија (10., 11. и 12. брдска бригада) да заузме фронт: Црни врх (890) – Биљег.
40. хонведска дивизија и 13. пеш. бригада да заузму фронт Кулиште – Кам.
Наступање 48. дивизије. – 11. брдска бригада, која је била на висовима код Зворника, добија задатак да наступа преко Бобије ка Црном врху (890). После јаког отпора Срба, бригада је успела да заузме Бобије 9. септембра и да се на овом положају утврди.
12. брдска бригада прешла је Дрину 9. септембра у јутру и добила задатак, да наступа преко Ћукова ка Кривој Јели и Биљегу. У току 9. септембра, бригада је водила борбу у циљу заузећа Давидовог брда.
10. брдска бригада прешла је Дрину 9. септембра у јутру и добила задатак, да наступа преко Клисар Гучева ка Мамутовцу – Кулишту. У току 9. септембра бригада је водила борбу у циљу заузећа Клисар Гучева.
40. хонведска дивизија и 13. пешад. бригада у току дана вршиле су демонстрације на фронту Челопек – Козлук – Батар.
Наступање 16. корпуса
У овом циљу командант корпуса наређује:
Споредна колона (4. и 5. брдска бригада), уз садејство 9. брдске бригаде, да првенствено заузме вис Чавчићи, а затим фронт: Кошутња стопа – Мачков камен. У току 9. септембра све три ове бригаде водиле су борбу око заузећа Чавчића, али без успеха.
Главна колона (1., 2., 6. и 13. брдска бригада) под командом Ф. М Л. Тролмана, да заузме фронт: Ждрело – Рожањ. У току 9. септембра 6. и 13. брдска бригада имале су тешку борбу у нападу на утврђени српски положај код с. Липовице. За ово време, 1. брдска бригада је држала с. Гојсавицу, а 2. брдска бригада је наступала под борбом од Љубовије десном обалом Дрине ка Грачаници.
Самостална колона (109. ландштурмска бригада) имала је првенствено да заузме вис Дуго, а затим да наступа ка фронту Сенокос – Прослоп. Због јаког отпора Срба, вис Дуго није могао бити заузет у току 9. септембра.
Операције српске војске
Одбрана III. армије
Одбрана Дринске дивизије I. поз. на западним падинама Гучева
Ноћу 8./9. септембра непријатељ је предузео прелаз преко Дрине на крајњем левом крилу Дринске дивизије I. позива, на коме је био дивизиски коњички пук, који је одржавао везу са Моравском дивизијом II. позива.
У 1 час командир страже овог пука код Брасинског хана телефоном извештава, да непријатељ прелази Дрину и да због тога мора да дигне телефон.
Тек у 9 часова добивена је веза са дивиз. коњичким пуком и извештај од команданта пука, да је непријатељ прешао Дрину код Брасине, а он са пуком држи положаје на западним падинама Гучева.
Још на основу извештаја добивеног око 1 часа, командант дивизије наређује команданту 5. пешад. пука I. позива, који је држао леви одсек дивизије, да упути један батаљон и 2 брдска топа ка с. Брасини са задатком да непријатеља сузбије. Командант пука упутио је 3. батаљон, који је већ око 4.30 часова отпочео борбу код с. Брасине.
У 9 часова командант овог батаљона јавља, да води борбу са непријатељем, који је у јачини 2 батаљона прешао Дрину и већ заузео пола села Брасине. Сматра, да је слаб и за затварање правца преко Еминове воде ка Лозници.
Одмах затим наређено је команданту 5. пука, да упути још један батаљон са 2 брдска топа од Лознице преко Главице и Еминове воде ка коти 280 у циљу садејства већ упућеном батаљону и гарантовања правца преко Еминове воде ка Лозници.
У 9.30 часова командант дивизије наређује, да се из дивиз. резерве са Крста источно од Лознице упути један батаљон 6. пешад. пука I. позива са једном пољском батеријом преко Кулишта ка коти 280. Кретање пољске батерије из долине р. Штире на Гучево било је врло споро. Због стрмих успона пешадија је морала извлачити воз по воз на Кулиште.
Сва три ова одреда у укупној јачини: 3 батаљона, 1 брдска и 1 пољска батерија, стављена су под команду пешад. пуковника Драгутина Димитријевића са задатком одбране Гучева. Под његову команду стављена је и пионирска чета, која је у то време радила пут у долини Боринске реке, и дивизиски коњички пук, који се налазио на крајњем левом крилу дивизије.
У 15 часова пуковник Димитријевић предузима напад и то:
3. батаљон 5. пука I. позива са 2 брдска топа напада од с. Брасине ка коти 271;
2. батаљон 5. пука I. позива са 2 брдска топа напада од Еминове воде ка коти 280;
2. батаљон 6. пука I. позива са пољ. батеријом и дивиз. коњичким пуком напада од Кулишта ка Клисар Гучеву.
Борба је била јака. Непријатељ је био надмоћнији. Пуковник Димитријевић тражи појачање.
Наређено је, да се 9. септембра у вече из дивизиске резерве са Крста упути још један батаљон 6. пука I. поз. са 1 пољ. батеријом на Мамутовац, а затим на коту 482 где да се стави на расположење пуковнику Димитријевићу.
Ситуација 9. септембра пред вече била је оваква:
3. батаљон 5. пука I. поз. на Владића брду;
2. батаљон 5. пука I. поз. источно од коте 271:
2. батаљон 6. пука I. поз. источно од коте 280;
Дивиз. коњички пук источно од Клисар Гучева.
Непријатељ је држао коте 271 – 280 и Клисар Гучево. У току ноћи вођена је борба око коте 271 и 280. Обе су ове тачке остале у рукама непријатеља.
Одбрана Моравске дивизије II. позива на западним падинама Борање и повлачење на главни гребен
Борба према Зворнику трајала је целу ноћ.
У јутру 9. септембра непријатељ је успео, да одбаци десно крило 2. пешад. пука II. позива са Лепенице и Давидовог брда ка Ћукову, и да предузме снажан бочни напад преко с. Жарковића ка Бобији, која је већ нападнута фронтално са Руњаве главе.
У 10 часова командант 2. пука II. позива извештава команданта дивизије, да се налази у тешкој ситуацији, и да је са десним крилом на Ћукову а левим на Бобији, те тражи помоћ.
Командант дивизије наређује команданту 2. пука, да може одступити са Ћукова на Раскрсје, а са Бобије на Радаковац, одакле, ако буде принуђен, може одступити на Црни врх (890).
У 15 часова пук је држао још у својим рукама Бобије, Влашке њиве и В. Стену.
Око 17 часова 2. батаљон 2. пука II. позива примио је борбу на Ћукову, али је био принуђен да се повуче на Павит. Непријатељ није гонио.
У 17.30 часова командант дивизије издаје заповест за повлачење и то:
Пуковник Рерих, са 2 батаљона 1. пука, 2 батаљона 2. пука и 2 пољске батерије, да заузме и брани десни одсек: Биљег закључно – Крива Јела искључно.
Пуковник Васић, са 1 батаљоном 3. пука, 2 батаљона 2. пука, 1 пољском и 2 брдске батерије да заузме и брани леви одсек: Крива Јела закључно – Кошутња стопа искључно.
У току ноћи 9./10. септембра трупе Моравске дивизије II. позива заузеле су одређене им одсеке неузнемиравано од непријатеља.
Одбрана одреда пуковника Мишића на западним падинама Јагодње и Соколске планине
На Љубовиском одсеку. У јутру 9. септембра, командант III. армије није имао никаквих извештаја о ситуацији на фронту овог одреда, а нарочито није знао, да ли је већ стигао допунски батаљон 4. прекобројног пука I. позива на Прослоп, куда је упућен као појачање Љубовиског одсека, који такође никакве везе није имао са пуковником Мишићем, те је остављен самом себи.
Команданту овог батаљона било је наређено, да поседне Прослоп и Рожањ, да узме под своју команду и пољску батерију, која се тамо налази, и да овај положај најупорније брани, ако би трупе Љубовиског одсека биле одбачене од овог правца. О свему овоме да извести команданта Љубовиског одсека мајора Ковачевића, под чију се команду ставља. У 5.30 часова добивен је извештај од мајора Ковачевића, да је батаљон стигао на Прослоп; да он држи вис Дуго (824); да о непријатељу ноћас (8./9. септембра) ништа није чуо, сем да се синоћ задржао на линији Брђанска главица – Баурић. Везу са одредом на Дебелом брду нема. Тражи један батаљон трупа I. позива, како би положај „Дуго“ могао одржати. Одговорено му је у 10 часова, да му се више никаква појачања не могу послати, а са снагом којом располаже има по сваку цену одржати правац преко Прослопа, јер ће се предузети напад у правцу Узовнице, те ће непријатељ свакако морати напустити правац преко Прослопа.
У 12.45 часова мајор Ковачевић јавља непосредно команданту III. армије, да је непријатељ, по његовој оцени, извршио прелаз преко Дрине код Љубовије са снагом око: 1 пук пешадије, 1 ескадрон коњице и 2 брдска топа.
На трупе Љубовиског одсека на положају Дуго (824), непријатељ је овог дана слабије нападао, те је положај одржан у нашим рукама.
Због недостатка муниције, вод Дебанжове батерије, који је био на вису Дуго, повучен је преко ноћи 9./10. септембра ка Прослопу и пласиран на Рожњу.
Непријатељ је овога дана у јутру предузео снажан напад на Чавчиће. Борба је била упорна.
Од два батаљона 17. пешад. пука I. позива, која су из Дринске дивизије I. позива доведена на Шанац, упућене су 2 чете у 8.30 часова на Мачков камен, те да прихвате трупе са Чавчића, ако би биле принуђене на одступање. Наше трупе успеле су да одбију непријатељски напад на положај Чавчиће, управо да га задрже на одстојању 7 – 800 метара испред положаја.
У 14.30 часова командант армије ставља на расположење пуковнику Мишићу 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива, који је био на Бранковцу у циљу појачања трупа на Чавчићима. Ноћ је прекинула борбу. Положај је остао у нашим рукама.
По добивеном извештају, да се непријатељ пребацује преко Дрине и на ушћу р. Узовнице, командант III. армије, у 7 часова, ставља на расположење пуковнику Мишићу и последњи батаљон 3. пука II. позива са пољском батеријом са задатком, да га упути са Бранковца друмом ка Узовници, у циљу да непријатеља нападне, пребаци преко Дрине, а затим помогне трупе на Љубовиском одсеку, својим дејством у правцу Алијиног брда и Брђанске главице. Непријатељ је од Узовнице енергично надирао. Ободник је био угрожен, те су га наше трупе напустиле.
Због осетљивости овог правца, командант III. армије ставља на расположење пуковнику Мишићу и батаљон 17. пешад. пука I. позива на Шанцу, са задатком да га преко Рујевачких рудина упути ка Ободнику у циљу његовог заузећа. Овај напад ка Ободнику није успео.
Заповест команданта III. армије за повлачење левог крила армије на главни гребен Борање, Јагодње и Соколске планине
У 17.20 часова командант III. армије издаје ову заповест:
Непријатељ је данас нападао знатним снагама све наше унапред истурене предње делове, потиснуо их и заузео извесне предње тачке од јаче важности.
Трупе Моравске дивизије II. позива и одред пуковника Мишића прикупиће се данас по подне и преко ноћи 9./10. септембра на главни положај: Биљег – Крива Јела – Црни врх – Кошутња стопа (Перуника) – Мачков камен – Рујевачке рудине – Бранковац, у циљу одсудне одбране, а са тежњом, да се у подесном тренутку пређе у напад и непријатељ баци на Дрину.
Ради овога наређујем:
1. Командант Моравске дивиз. II. позива са 1. и 2. пеш. пуком и 1 батаљоном 3. пешад пука; 2 брзометне Шнајдерове батерије, 1 Круповом и 1 брдском батеријом; пионирским полубатаљоном и осталим деловима заузеће и одсудно бранити десни одсек означеног положаја од Биљега (обухватајући) до Кошутње стопе (не обухватајући је).
2. Командант одреда пуковник П. Мишић посешће и одсудно бранити леви одсек означеног положаја од Кошутње стопе (обухватајући је) па закључно са Бранковцем.
За овај дан стоје му па расположењу: 3 батаљона његовог одреда; 2 батаљона 17. пешад. пука I. позива; 3 батаљона 3. пешад. пука II. позива; 2 Крупове и 1 Шнајдерова брзометна батерија и 1 Дебанжова батерија од 4 топа. Под командом пуковника Мишића стоји и даље одред на Прослопу мајора Ковачевића, с тим да се коњички ескадрон Моравске дивиз. II. позива што пре, а најдаље кад дођу упућена појачања, врати у састав своје дивизије.
3. Команданти одсека ће што пре формирати своје трупе за брзо и лако поседање својих одсека и лако командовање њима.
4. Команданти одсека ће се узајамно потпомагати, одржавајући сталну везу међу собом и обавештавајући се.
Сем тога, командант Моравске дивизије II. позива, одржаваће везу са Дринском дивизијом I. позива, која има својих трупа на Кулишту, а пуковник Мишић одржаваће везу са Ужичком бригадом, која је у Рогачици.
5. Команданти одсека ће настати, да се положаји добро изрекогносцирају, утврде и правилно поседну, задржавајући што јачу резерву под својом командом, да би њоме нанели одсудан удар непријатељу.
6. У погледу поседања десног одсека, ова ће се заповест извршити, кад то буде захтевала неминовно ситуација, а поседање левог одсека нека се изврши одмах.
7. Ја ћу се налазити вечерас у Крупњу, а сутра ћу бити на Шанцу.
Појачавање III. армије
У првом делу, кад смо излагали операције наше I. армије у Срему за 9. сепрембар, изнели смо извештаје са свију фронтова, као и одлуку и наређења Врховног Команданта српске војске.
Ситуација на фронту III. армије сматрана је тада као озбиљна. Појачања овој армији била су неопходно потребна. Стога је било наређено ово:
1. Команданту Ужичке војске – Кремна (ОБр. 2807): да прикупи 4. пешад. пук I. и II. позива са њиховим допунским батаљонима и 1 брдску брзометну батерију најкраћим путем код Ужица, а затим, да их упути преко Косјерића, Ваљева и Осечине у Брезјак команданту III. армије на расположење.
2. Команданту Комбинованог пука Крушевачких резервних трупа у Ваљеву (ОБр. 2814): да се са пуком крене исте вечери (9. септембра) из Ваљева преко Ставе и Пецке за Крупањ. У с. Ставе да узме пољску Дебанжову батерију од 4 топа, која ће га тамо сачекати. По доласку у Крупањ да се стави на расположење команданту III. армије.
3. Команданту III. армије – Брезјак (ОБр. 2814): да Комбиновани пешад. пук Крушевачких резервних трупа, који стиже у Крупањ 10. септембра у вече, употреби на појачање одреда пуковника Мишића на рејону Зворник – Љубовија. Да по доласку овог пука боље групише Моравску дивиз. II. позива и примакне је ближе армији.
4. Команданту I. армије – Дебрц (ОБр. 2838): да Дунавску дивизију II. позива што пре упути из Скеле преко Ваљева, Ставе и Пецке ка Крупњу, с тим да 7. пешад. пук II. позива остане и на даље у саставу I. армије. По доласку у Пецку дивизија се ставља на расположење команданту III. армије
10. септембар
Операције аустриске војске
Наступање VI. армије
Наступање 15. корпуса
Према већ издатим наређењима, корпус је имао продужити наступање ка гребену Гучева и Борање. У току 10. септембра трупе овог корпуса су постигле овај успех:
48. дивизија, 11. брдска бригада, која је прошлог дана успела да заузме вис Бобије, наступала је овог дана преко Радаковца.
10. и 12. брдска бригада успеле су, после тешке борбе, да заузму висове на обема обалама Боринске реке код Клисар Гучева и да српске трупе око 18 часова потисну ка Ћувику.
40. хонведска дивизија успела је да извесним деловима пређе Дрину код с. Брасине, одбијајући снажне нападе Срба.
Наступање 16. корпуса
На фронту овог корпуса вођене су овог дана борбе око заузимања јако поседнутих и добро утврђених српских положаја на западним падинама Борање, Јагодње и Соколске планине, у чему је постигнуто ово:
Споредна колона (4. и 5. брдска бригада), по заузећу Чавчића, креће се ка Радаковцу, где заједно са 11 брдском бригадом из 15. корпуса под командом ђенералмајора Габријела добија задатак, да заузме фронт: Црни врх (890) – Кошутња стопа (914).
Главна колона (1., 6. и 13. брдска бригада) прикупљена је код 9. брдске бригаде, која је држала Чавчиће, и кренута ка фронту Кошутња стопа – Рујевачке рудине.
2. брдска бригада ове колоне, по заузећу Корачице (667), добила је задатак, да заузме Ждрела јужно од Крупња, али су Срби, ради сузбијања овог опасног обухвата концентрисали тако јаку артилериску ватру против ове бригаде, да је њено наступање било немогуће.
Самостална колона (109. ландштурмска бригада) успела је после упорне борбе да заузме вис „Дуго“ (824).
Појачавање VI. армије
Протекла су већ три дана тешке борбе. Трупе VI. армије биле су јако заморене, али се није смело стати на пола пута. Требало је напрегнути и последње снаге, да се без прекида наступа и да се заузме главни гребен. Ка овом гребену била су у наступању већ многобројна српска појачања, којима није требало дати прилику да узму учешће у одбрани овог гребена.
Све што се могло учинити за појачање нападне снаге VI. армије било је учињено. Ф. Ц. М. Поћорек, запостављајући све споредне циљеве, привлачио је појачања ка VI. армији. Овамо су доведене ове нове трупе:
3 батаљона из 3. и 14. брдске бригаде из Херцеговине и Боке Которске, образовала су комбиновану бригаду ђенералмајора Шњарића;
3 батаљона и 1 брдска батерија, из резерве 8. брд. бригаде са горњег тока Дрине, образовали су одред под командом пуковника Филиповића.
У циљу изједначења аустриске артилерије са надмоћнијом српском артилеријом, доведено је из Сарајева на фронт све што је у сарајевској тврђави било на расположењу од модерне пољске артилерије.
Операције српске војске
Одбрана III. армије
Одбрана Дринске дивизије I. позива
Распоред дивизије био је овај:
На десном крилу на Дрини од реке Жеравије до Ковиљаче: 2 батаљона 17. пука, 3 батаљона 6. пука, 1 батаљон 5. пука и 5 пољских батерија.
На левом крилу на падинама Гучева од Брасине до Пецког брда: 3 батаљона 5. пука, 1 батаљон 6. пука, 1 пољска и 1 брдска батерија и дивизиски коњички пук.
Тежиште борбе било је на левом крилу.
У току ноћи 9./10. септембра као и у току дана 10. септембра на десном крилу ове дивизије било је релативно мирно, али је борба на левом крилу отпочела одмах после пола ноћи.
Непријатељ је у 2 часа напао коту 271 према Брасинској ади и овом потпуно овладао. Наш 3. батаљон 5. пука I. позива, који је овај положај бранио, повукао се за 700 метара уназад.
У току дана, непријатељ је предузео напад у правцу Брасине, Еминове воде и Кулишта, тежећи да се дочепа гребена планине Гучева. За ово време стално је пребацивао свеже трупе преко понтонског моста код Зворника, упућујући их делом према Моравској дивиз. II. позива, а делом низ Дрину ка Боринској реци према Дринској дивизији I. позива.
2. батаљон 6. пешад. пука I. позива, који је раније упућен од Крста преко Столица, прешао је изворни део р. Штире и у 3 часа избио на коту 482 код с. Г. Борина, где је добио задатак од пуковника Димитријевића, да се утврди и чека даље наређење.
9. пољска батерија, која је упућена са 2. батаљоном 6. пешад. пука I. позива, стигла је са два топа и две каре на коту 482 у 7 часова. Кретање артилерије ноћу по испресецаном земљишту било је скопчано са великим тешкоћама.
Ситуација у јутру 10. септембра на левом крилу Дринске дивизије I. позива није била јасна. Пуковник Димитријевић, који је одређен да командује овим крилом, није имао телефонског материјала за успостављање везе.
Извештаји од команданта батаљона били су противуречни и нејасни.
Око 11 часова, јасно се видео непријатељски напад и његово надирање из долине Боринске реке преко Гаја ка Кулишту.
Наша 2. пољска батерија са Кулишта није могла тући непријатељску пешадију на десној обали Боринске реке, јер је наступала заклоњено, али је зато успешно тукла две непријатељске брдске батерије на Лепеници и на левој обали Боринске реке.
Пуковник Димитријевић наређује, да се један топ пласира у стрељачком строју Дринског дивиз. коњичког пука на коси између М. Каменице и Диздарског потока. Дејство овог топа било је одлично. Он је тукао непријатељски мост на Дрини јужно од ушћа Боринске реке, те је потпуно прекинуо саобраћај преко овог моста.
Непријатељ се у току овог дана развијао и припремао за напад на гребен планине Гучево. Његови су делови држали линију: Гај – кота 280 – кота 271.
Наше трупе заноћиле су у непосредном додиру са непријатељем држећи линију: к. 482 – Гајеви – Пецково брдо – Ђурђево брдо, а затим западне падине Кулишта и Еминове воде до р. Проснице.
Јачина трупа под командом пуковника Димитријевића била је: 4 батаљона, 1 брдска и 2 пољске батерије, 2 ескадрона коњице и чета пионира. Ове су трупе добиле назив Гучевски одред.
Одбрана Моравске дивизије II. позива
У јутру 10. септембра, трупе Моравске дивизије II. позива биле су овако распоређене:
На десном одсеку: (пуковник Рерих)
2. батаљон 2. пешад. пука II. позива на Злоступу (450);
3. батаљон 1. пешад. пука II. позива, 4 митраљеза и 1 пољска батерија на Рогуљи (430);
Две пионирске чете, а од подне и једна чета 2. батаљона 1. пешад. пука II. позива на Главици;
Две чете 2. батаљона 1. пеш. пука II. позива и 1 пољска батерија на Црвеној јабуци као пододсечна резерва.
Овде је дошао и дивизион коњице II. позива и стављен на расположење команданту одсека, који га је упутио на Рогуљу у циљу извиђања и одржавања везе са Дринском дивизијом I. позива и са 2. пеш. пуком II. позива.
На левом одсеку:
2. пешадиски пук II. позива овако је распоређен:
1. и 2. батаљон, 3 митраљеза, 2 пољска и 2 брдска топа на коти 694 на путу Радаковац – Црни врх;
3. батаљон на Црном врху у резерви;
4. батаљон, распоређен од Црног врха до Кошутње стопе, посео је и Кошутњу стопу, јер се при тражењу везе са одредом пуковника Мишића увидело, да ова тачка његовим трупама није била поседнута.
Напомена. Дивизија није имала у резерви никаквих трупа, јер је 3. пешад. пук II. позива упућен за појачање одреда пуковника Мишића.
У 9.20 часова, командант Моравске дивизије II. позива, дошавши са Турског гроба на Црвену јабуку, закључио је, да је могуће кренути се напред, те наређује команданту десног одсека пуковнику Рериху, да крене ка Ћукову.
У 10 часова, командант 2. батаљона 2. пеш. пука јавља, да је заузео Ћуково и да је десно ухватио везу са 6. пеш. пуком I. позива, чије је лево крило на Пецковом брду.
Непријатељска батерија већ пола часа како не дејствује са Давидовог брда, те се мислило да се. повукла.
Телефонска веза команданта Моравске дивизије II. позива са Шанцем, где је био командант III. армије, била је у прекиду од 7 – 12 часова. Чим је у ово доба успостављена веза, командант Моравске дивизије II. позива добија наређење од команданта III. армије, да упути 2 батаљона на Мачков камен пуковнику Мишићу. Командант дивизије наређује, да се на Мачков камен упути 3. батаљон 2. пешад. пука са Црног врха и 4. батаљон 1. пешад. пука са Турског гроба.
Пуковник Мишић имао је већ на расположењу цео 3. пеш. пук из Моравске дивиз. II. позива, који је био распоређен са 1 батаљоном на Бранковцу, а са 3 батаљона на Мачковом камену.
Командант Моравске дивизије II. позива креће се на Црни врх и даље у обилазак свога левог одсека.
Непријатељ ка овом одсеку није наступао. Његова јача снага била је на Бобији. Уопште на овом одсеку није било јаке борбе овог дана, док је на десном одсеку, Ћуково три пута губљено и заузимано. Купасти врх Ћукова није дозвољавао развој јаче снаге на њему, те се због тога није могао одржати у рукама ни нашим ни непријатељским за дуже времена.
Пошто је непријатељ према десном одсеку Моравске дивизије II. позива уопште био надмоћнији, то је Ћуково остало у његовим рукама, а наше су трупе држале вис Злоступ источно од Ћукова.
Око 18.30 часова командант левог одсека јавља, да се примећује кретање непријатељских одељења са Чавчића на косу Ужиналиште, али не може да види, да ли наступају ка Кошутњој стопи или Мачковом камену. Моли да повуче своје 2 чете са Кошутње стопе. Одговорено му је, да то може учинити само по споразуму са пуковником Мишићем.
Командант Моравске дивизије II. позива заноћио је 10./11. септембра на Турском гробу, где је био и командант III. армије.
Дивизија је остала у горе изложеном распореду, без јачег узнемиравања од стране непријатеља, и преко ноћи 10./11. септембра.
Одбрана одреда пуковника Мишића
Овог дана непријатељ је најјаче надирао од Узовнице и Чавчића. Водиле су се огорчене борбе. Стање је било тешко, али су се наше трупе ипак држале.
Пуковник Мишић задржао је 3. пук II. позива, кога је иначе требао упутити у састав Моравске дивизије II. позива, јер је тако ситуација захтевала, а на трупе Комбинованог пука Крагујевачких резервних трупа није се могао много поуздати. Од 3. пука II. позива, 1 батаљон је био на Бранковцу а три батаљона на Мачковом камену.
У 15.30 часова, на левом одсеку – на Рујевачкој рудини – стање је било критично.
Пуковник Мишић очекивао је два батаљона од команданта Моравске дивизије II. позива, за које је авизирано да се упућују као помоћ, те да, ако може, поправи ситуацију. Око 18 часова ситуација се нешто поправила, јер су стигла два батаљона из Моравске дивизије II. позива.
Непријатељ се задржао испред положаја Перунике на 500 метара, а испред Мачковог камена на 300 метара. Према Рујевачким рудинама непријатељ је одбивен и повукао се ка Ободнику. Борба се продужавала до 20 часова, кад се утишала. Заноћило се у непосредном додиру са непријатељем.
Одбрана Љубовиског одреда
Због немања везе са одредом пуковника Мишића, Љубовиски одред је остављен самом себи и одржавао је како тако везу са командантом армије.
10. септембра, непријатељ је са снагом 1 – 2 батаљона и 1 брдском батеријом напао на положај Дуго, и после упорне борбе потиснуо трупе Љубовиског одреда на Сенокос (914).
Командант одреда наређује, да се допунски батаљон 7. пешад. пука са Сенокоса повуче на Зеленик (961), а 2 чете 1. батаљона 5. пеш. пука III. позива су остале на Сенокосу. Једна чета овог батаљона остала је на Ерића брду према Дрини код с. Кошље, а једна чета је одступала од Баурића преко Страже на Равну гору. Непријатељ, заузевши око 11 часова вис Дуго, наступао је ка М. Рожњу.
Љубовиски одред држао је у вече 10. септембра положај, Прослоп – Рожањ. Од четири батаљона са колико је тада располагао, главна снага је била на Рожњу.