Избијањем аустриске војске на главни гребен Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине завршена је прва фаза битке на Дрини. Обустављањем наше офанзиве у Срему и пребацивањем I. армије са северног на западни фронт, отпочела је друга фаза битке на Дрини, коју износимо у овоме:
Операциски планови обостраних војсака
Операциски план аустриске војске
Прелазом VI. армије преко средње Дрине 8. септембра на фронту Љубовија – Зворник и заузећем главног гребена Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине 14. септембра, олакшан је не само прелаз V. армије преко доње Дрине, већ је постигнут и главни циљ: одбрањена је Аустроугарска монархија, на посредан начин, од српске офанзиве у Срему, јер су Срби били принуђени да напусте Срем и да се побрину о заштити сопствене територије на западном фронту.
Према резултатима постигнутим у првој фази битке на Дрини од 8. – 14. септембра, Врховни Командант „Балканске војске“ одлучује се, да започету битку продужи и до краја изведе у циљу, да српску војску што више ослаби и српској Врховној команди онемогући склапање и извођење нових офанзивних планова. За продужење офанзиве на западном фронту Србије Ф. Ц. М. Поћорек саставља овај операциски план: обухватајући главну српску снагу у Мачви и Јадру, извојевати решавајућу битку. У овом циљу:
а) VI. армија, која је избила на главни гребен Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине, напада с југа наступајући ка долини Јадра;
б) V. армија, која је деловима прешла Дрину код аде Курјачице и Саву у Парашници, напада са запада наступајући у долину Јадра и у Мачву;
в) Комбиновани корпус, који је оперисао у Срему, прикупља се код Митровице и напада са севера, наступајући у Мачву.
У штабу Балканске војске, овај је план сматран као веома дрзак, јер су Срби у Мачви и Јадру, по најблажијој оцени, имали снаге равне аустриској снази.
Сем тога, напуштањем досадашње упорне одбране горње Дрине, Срби су у овоме времену поново охрабрени, те су отпочели наступање ка фронту Горажда – Вишеград – Сребрница, не само добровољачким четама већ и редовним трупама, угрожавајући на тај начин позадину и комуникације VI. армије. Међутим, за заштиту ове позадине стојале су само трупе II. категорије, формиране у 9. ландштурмску бригаду у рејону Власенице.
Операциски план српске војске
Обустављањем офанзиве у Срему и пребацивањем I. армије са северног на западни фронт, ствара се нов операциски план за одбрану овог фронта и за прелазак у повољном тренутку у контра офанзиву. У овом циљу издата је диспозиција ОБр. 3074 од 14. септембра, коју смо горе у целини изнели. Овом диспозицијом наређено је ново груписање дивизија у армије, а армијама су дати задатци у духу нове ситуације на западном фронту. Тако:
III. армија, као најугроженија у овом времену, добија задатак да брани садашњи фронт одбијајући непријатеља, а у повољном тренутку да пређе у офанзиву. На случај пак принудног повлачења, то да чини постепено, прикупљајући се за нови отпор код Завлаке, односно код Осечине.
II. армија добија задатак да брани садашњи фронт, а у повољном тренутку да потпомаже акцију III. армије, држећи што упорније Видојевицу. На случај пак принудног повлачења, то да чини постепено, повлачећи се на линију: Слатина – Брестовац – Цер, обезбеђујући и правац Шабац – Ваљево.
I. армија прикупља се код Пецке у циљу маневарском, дејствујући у бок и позадину непријатеља у правцу Крупња, односно у правцу Завлаке и Осечине, ако би непријатељ продирао овим правцима, обезбеђујући и правац Пецка – Ваљево.
Напомена. За Ужичку војску овом диспозицијом није ни шта речено, јер је за ову важила и даље ранија директива, за офанзиву преко Вишеграда.
Распоред обостраних снага ноћу 14./15. септембра
Распоред аустриске војске
V. армија
Комбиновани корпус. Прикупља се на Сави између Јарка и Хртковца.
8. корпус. 21. ландверска дивизија: преко Саве пребачена су у Парашницу 2 пешад. пука, а остале трупе су на левој обали Саве код Раче.
9. пешадиска дивизија: на левој обали Дрине на њеном ушћу у Саву према Црној бари.
13. корпус. 36. пешадиска дивизија: на левој обали Дрине на одсеку Амајлија – Јања.
42. хонведска дивизија: код аде Курјачице пребачена су преко Дрине 3 пешад. пука, а остале трупе су на левој обали Дрине код с. Батара.
VI. армија
15. корпус. Лево крило: 13. пешад. бригада и 80. хонведска бригада на положају Рибарско брдо – Главица јужно од Лознице. За појачање овог крила пребачена је ноћу 14./15. септембра допунска бригада 40. хонведске дивизије преко Дрине код Ковиљаче и заузела коту 322, источно од Ковиљаче.
Десно крило: 79. хонведска бригада на коти 484 према вису Цариград; 12. и 10. брдска бригада и део 11. брдске бригаде на положају Мамутовац – Биљег; део 11. брдске бригаде, са ½ 9. брдске бригаде (из 16. корпуса) и Комбинована бригада ђенералмајора Шњарића према Костајнику.
16. корпус. Лево крило: 4., 5. и ½ 9. брдске бригаде на линији: Козја стена – В. Вис, према Столицама; 6. и 7. брдска бригада на линији Кошутња стопа – Нешино брдо – Рујевачке рудине, према Крупњу.
Десно крило: 1., 2. и 13. брдска бригада, и 109. ландштурмска бригада на линији: Милетина – Петково брдо – Рожањ – Сенокос, према Пецкој.
Код Вишеграда на левој обали Дрине 8. брдска бригада.
Код Власенице 9. ландштурмска бригада.
Распоред српске војске
II. армија
Моравска дивизија I. позива. На десној обали Дрине од Парашнице до Софића аде.
Тимочка дивизија II. позива. На десној обали Дрине од Софића аде до ушћа Јадра.
Тимочка дивизија I. позива. Прикупљена већим делом код Прњавора.
III. армија
Дринска дивизија II. позива. На линији: Обреж – Липница – Руњани, према ади Курјачици.
Делови Дрин. дивизије I. позива, који су остали на Дрини од р. Жеравије до Ковиљаче под командом ппуковника Стевана Милетића, образовали су сада леви одсек Дринске дивизије II. позива и стављени под команду команданта те дивизије.
Дринска дивизија I. позива. Већи део трупа ове дивизије прикупљен је на линији: Перина – Главица – Костајник.
Комбинована дивизија I. позива. Један пук ове дивизије на Кулишту; један пук и артилерија на линији: В. Бобија – Цариград, а један пук на Грнчарском гробљу.
Напомена. Један пук ове дивизије је у армиској резерви на Доловском брду североисточно од Крупња.
Моравска дивизија II. позива. На линији: Примет – Миоковац – Велике Њиве – Мишаковац, са једним пуком на Гробницама.
Одред пуковника Мишића. На Милутиновом гробу, са деловима на линији: Кик – Миленков камен.
Дунавска дивизија II. позива. На линији: Равно брдо – кота 706 – Петрина стена.
4. пеш. пук I. позива „Стевана Немање“ на Рожњу.
Љубовиски одред. На линији: Зеленик – Прослоп.
I. армија
Дунавска дивизија I. позива. Стигла је на преноћиште у с. Ставе.
Шумадиска дивизија I. позива. На маршу је 15. септембра у 2 часа из Новог Села у В. Бошњак, ради уласка у састав II. армије.
Коњичка дивизија. На маршу је из Дебрца ка Шапцу, ради уласка у састав II. армије.
Ужичка војска
Ужичка бригада. На десној обали Дрине код Бајине Баште и Рогачице, а са једним батаљоном на левој обали Дрине.
Шумадиска дивизија II. позива. На десној обали Дрине на линији: Вишеград – Стари брод.
Лимски одред. На десној обали Дрине на линији: ушће Лима – Међеђа.