Ситуација
У току овог дана у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:
а) Од команданта Обреновачког одреда
ОБр. 756
(Од 6 часова)
„Ноћас између 19 и 23 часова непријатељ је пољском артилеријом тукао Скелску аду и нашу обалу западно од ове аде. У том времену и нешто доцније отворио је јаку пешадиску ватру на целој линији према Скели. Са наше стране није одговарано никако. Око 23 часа непријатељ је понова покушао да заузме Подгоричку аду; јаком нашом пешадиском и артилериском ватром одбивен је са великим губитцима тако, да више ништа није покушао целе ноћи.
Јутрос око 2.30 часова непријатељ је према Забрежју отворио јаку пушчану ватру, која је с прекидима трајала скоро 1 час. С наше стране, сем неколико пушака у први мах, није ни одговарано.
4. коњички пук стигао је синоћ око 21 час у Дебрц, где је и заноћио спреман, да по потреби приђе у Прхову. Коњичка батерија дошла је ноћас у 1.20 у „Црвену механу“, где сам је задржао; стааљена је на расположење команданту левог одсека“.
б) Од команданта Браничевског одреда
ОБр. 933
(Од 8.40 часова)
У 1.30 ноћу непријатељ је покушао да пређе на нашу обалу на 4 чамца између Дубравице и Петке, али је артилериском и пешадиском ватром био одбивен. Од 2 – 6 часова непријатељска артилерија, најпре са монитора а затим са сува, обасипала је јаком ватром околину Смедерева; око 15 часова 1 одељење непријатељских војника успело је да на 5 чамаца пређе на нашу обалу код Скеле источно од Смедерева, претрпив знатне губитке, али је одмах било одбачено од чамаца и опкољено. Чамци се сад налазе у нашим рукама; тамо се још води борба и предузете су мере да се непријатељ уништи. На одсеку код Градишта било је мирно“.
в) Од команданта II. армије
ОБр. 1507
(Од 8.45 часова)
„Оба команданта дивизије поднели су ми предлоге за даљи рад и оба се слажу у томе, да обзиром на јачину противника, на утврђеност његовог положаја, на непрегледност терена и на знатне губитке, које су претрпели, не би требало предузимати никакав напад, док не би добили јача појачања у пешадији. Према овоме, усвајајући разлоге њихове наредио сам, да команданти дивизија утврде своје одсеке за одсудну одбрану и да их одсудно бране, и да нарочиту пажњу обрате на утврђивање ослоних тачака“.
ОБр. 1513
(Од 9 часова)
„Стање код армије ноћас и јутрос овако је:
1. Тимочка дивизија II. позива. Све је мирно. Непријатељ врши извиђање у правцу Лукића колиба и Брзове. Невероватно је, да је у мостобрану код Курјачице цела непријатељска дивизија, јер је лева обала Жеравије потпуно чиста од непријатеља.
2. Моравска дивизија I. позива. Непријатељ је у три маха покушао напад ноћас на лево крило Парашничког одреда и десно крило дивизије. Сви су нападн одбивени. Ово је по десети пут напад на истоме месту. Непријатељ има врло великих губитака. На центру и левом крилу дивизије нема ништа ново.
3. Тимочка дивизија I. позива. Према овој дивизији непријатељ је јачине 3 пука пешадије, 3 батерије и 3 митраљеска одељења.
а) Према левој колони непријатељ напада на Глушце у 10, 12 и 14.30 часова, напади су одбивени;
б) Према средњој колони: у 7, 7.15, 8.16, и 10.30 часова непријатељ је отворио јаку ватру и вршио напад, напади су одбивени, а од 14.20 до 16.40 часова тукао је јаком артилериском и пешадиском ватром;
в) Према десној колони: у 6.30, 7, 10.30 и 14.45 часова непријатељ је нападао. Прва два напада били су у ретким стрељачким стројевима извођени, а остали напади ватром одбивени.
Губитака код 10. пука: 3 официра погинули, рањених 12; подофицира и редова погинулих 140, рањених 596, несталих 300.
4. Коњичка дивизија. Ноћас на правцу од Ноћаја непријатељ се за нешто повукао. Наређено је да се мостови заузму. Јутрос у 5.45 часова непријатељ је напао на северну ивицу Глушаца; одбивен је. Код Раденковића и Засавице нема ништа ново. Доста велики број коња страдао је од артилериске ватре. Код 6. пешад. пука III. позива јављају, да од Заучке до Засавице нема ништа ново, сем што непријатељ отвара јаку артилериску ватру са Кљештевице на Равње.
5. Шабачки одред, нема ништа ново. Јутрос у 5 часова дошао је у Кленак 1 железнички воз тучен нашом артилеријом. У 7 часова непријатељ је тукао Шабац хаубичком батеријом из околине Дренка.
6. Шумадиска дивизија I. позива. Према њој противник је јачине 2 – 3 пука, 4 – 5 батерија од којих су 1 – 2 хаубичке велики број митраљеза пласираних по дрветима и крововима кућа, и два монитора. У току ноћи непријатељ је отварао пет пута јаку ватру, ну дочекан снажном ватром одбивен је.
7. У 9.30 часова добивен је извештај, да непријатељ правцима од Ноћаја ка Раденковићу и Глушцима наступа са по 1 батаљоном и једном батеријом; предузето је све“.
ОБр. 1521
(Од 11 часова)
„Други коњички пук испустио је теснаце код Раденковића и повукао се на Баново поље, ма да је код себе имао и три чете пешадије III. позива. Предузео сам мере, да се запречи даље продирање, али како противник наново надире на Глушце, то је ситуација врло озбиљна, јер је на томе фронту могућан само слаб отпор пошто немам довољно снаге за јаче одупирање, а Коњичка дивизија не може да ме помогне за побољшање ситуације. Ситуација се може поправити само новим трупама, најмање један пешад. пук и 1 артилериски дивизион. То молим Врховну команду, да ме у овоме брзо помогне, јер иначе ситуација може бити, не само испуштена, већ и упропашћена. Коњичку дивизију ставићу на расположење Врховној команди, кад добијем ово појачање.
За сада снага против Глушаца са севера и код Раденковића износи око 1 пука пешадије и две батерије. Ако противник успе да заузме Глушце и Баново поље, а не добијем појачање морам испустити ситуацију, да не би била упропашћена“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1340
(Од 8 часова)
„Трупе ове армије продужиле су напад на непријатеља, који се био задржао ради одбране на утврђеним положајима између Мачковог камена и Кошутње стопе. После општег напада извршеног у 18 часова, положај Мачков камен остао је у нашим рукама, напад је и даље продужен, те се пред вече успело, да се непријатељ још за нешто потисне, но због мрака, пошумљености и крајне испресецаности терена није се могло сазнати тачно, на коме су се одстојању при повлачењу непријатељске трупе задржале. 18. и 8. пешад. пук I. позива нису могли наступати због веома тешко пролазног терена, магле, блата и унакрсне артилериске ватре са Липника, коте 670 и положаја са леве стране Дрине.
Трупе ове армије преноћиле су 20./21. септембра овако:
9. пешадиски пук I. позива на Мачковом камену између изворних потока Ћумуране и Селаначке реке;
18. пешадиски пук на коси „Перуника“;
8. пешад. пук I. позива на Јаворнику и Црвењу;
4. пешад. прекобројни пук у дивизиској резерви на јужној коси Мачковог камена;
4. пук I. позива „Ст. Немање“ на Нешином брду као армиска резерва;
5. прекобројнн пешад. пук десно од 18. пешад. пука на Мачковом камену; десно од њега 9. пешад. пук II. позива, а 8. пук II. позива на десном крилу Дунавске дивизије II. позива;
Коњички дивизион Дунавске дивизије II. позива одржава везу са III. армијом.
Од артилерије: 1 батерија на Мачковом камену, а две батерије на Бранковачкој коси.
По извештају команданта Дунавске дивизије II. позива јачина непријатеља, који је јуче сузбивен цени се на 6 батаљона, са неколико митраљеза и 1 хаубичком батеријом на Кошутњој стопи, поред артилерије која је дејствовала са леве обале Дрине и положаја на левој обали Велике реке. Наши губитци су знатни, како у војницима тако и у официрима.
За данашњи рад армије наредио сам, да командант Дунавске дивизије II. позива продужи напад и гоњење непријатеља преко Кошутње стопе, ако се успеху нада, а командант Дунавске дивизије I. позива да продужи демонстративни напад са Перунике. Ако се командант Дунавске дивизије II. позива не нада успеху да може освојити Кошутњу стопу, онда да се задржи са својим трупама на заузетом положају, утврди га и упорно брани и да осмотри земљиште правцем од Крупња преко Миоковића за рокирање његовом дивизијом на тај правац, за напад на Кошутњу стопу и Дуге њиве у вези са деловима Моравске дивизије II. позива. На случај, да се командант Дунавске дивизије II. позива реши на одбрану, онда ће се и командант Дунавске дивизије I. позива привремено држати одбране на свом утврђеном положају, док не добије наређење, да смени трупе Дунавске дивизије II. позива на правцу Мачков камеи – Кошутња стопа, те да Дунавска дивизија II. позива могадне извршити своје рокирање преко Миоковића. Наредио сам, да ме командант Дунавске дивизије II позива о својој одлуци одмах извести. За оба поменута случаја, команданти Дунавске дивизије I. и II. позива упућени су, да се лично споразумеју и одржавају тесну везу и сагласност у раду“.
ОБр. 1342
(Од 9 часова)
„По мишљењу оба команданта Дунавске дивизије нема изгледа, да би се могао постићи успех у нападу досадањим правцима ових дивизија, зато сам се решио, да појачам Дунавску дивизију II. позива са 4. пешад. пуком I. позива „Ст. Немање“ и да је пребацим на правац: Крупањ – Миоковићи за напад на Кошутњу стопу и Дуге њиве у вези са делом Моравске дивизије II. позива, а да Дунавска дивизија I. позива садејствује овоме нападу досадањим правцем на Кошутњу стопу. Наредио сам детаљно рекогносцирање правца: Крупањ – Миоковићи – Кошутња стопа – Дуге њиве. Ако се Врховна команда не би са овим сложила, као и у случају да се сложи са овим мојим планом, молим да ме у сваком случају обавести одмах“.
ОБр. 1350
(Од 17 часова)
„Командант Дунавске дивизије II. позива под АЂБр. 23 од данас саопштава:
Командант 9. пука II. позива извештава данас, да у томе пуки има 1000 пушака, распоређених у 3 батаљона. Са командантом и ађутантом у пуку има свега 17 официра. Наредио сам да се од 9. пешад. пука формирају два батаљона. Молим да ми се упуте допунски батаљони 8. и 9. пешад. пука II. поз.
Достављајући предње молим, да се овој армији упуте што пре допунски батаљони пешадиских пукова Дунавских дивизија I. и II. позива, јер су у последњим борбама пукови јако ослабљени“.
ОБр. 1352
(Од 19 часова)
„Са разлога што топографски створ досадањег правца напада на Кошутњу стопу не дозвољава развој веће снаге потребне за даљи напад на непријатеља, решио сам се, да досадањи правац напада променим у толико, што ћу са Дунавском дивизијом II. позива пошто је пребацим на правац Крупањ – Миоковићи, предузети напад и правцем: Миоковићи – Дуга њива – Кошутња стопа. У том циљу наредио сам, да Дунавска дивизија I. позива, држећи своје садање положаје, смени и заузме и досадање положаје Дунавске дивизије II. позива и да се на истим добро утврди и за напад припреми. Да се Дунавска дивизија II. позива, пошто је са њених садањих положаја смени Дунавска дивиз. I. позива, пребаци на правац: Крупањ – Миоковићи. Ова ће се смена извршити 21./22. септембра, а пребацивање Дунавске дивизије II. позива на нов правац извршиће се тако, да она буде спремна за напад тим правцем 23. септембра до у свануће. Предузете су све мере, да се сва артилерија како дивизиска тако и армиска благовремено пласира тако, да се огарантује најрационалније коришћење њене ватре.
Ради јединства и сагласности заједничког рада при нападу ступићу са командантом III. армије у везу.
Заповест за напад издаћу накнадно, у своје време“.
д) Од команданта III. армије
ОБр. 1456
(Од 11 часова)
„Командант Комбиноване дивизије накнадно извештајем јавља: 20. ов. месеца око 14 часова непријатељ је са 3 батерије тукао јаком ватром к. 322, Главицу и Кличевац, једна батерија била је великог калибра. Око 16 часова спуштали су се пешадиски делови непознате јачине од Турског Шепка ка Дрини. По податцима из Дринске дивизије II. поз. једна непријатељска колона до 1 пука, јуче 20. ов. месеца око подне кретала је се од Главичице ка р. Тавни. На левој обали Дрине према Комбинованој дивизији непријатељ чини неке припреме, но не може се оценити да ли ради офанзиве или дефанзиве.
Накнадно иста дивизија јавља, да је јуче од 22.30 часова непријатељ код аде Курјачице отворио ватру на предстражне делове дивизије од реке Жеравије северно. Притисак је био око Лукића колебе и северно јачи; ватрена борба постепено се утишавала тако, да је у 23.30 часова завладало потпуно затишје. Предстраже и даље држе друм: Љешница – Лозница.
Ноћас 20./21. водила се борба на Еминовим водама и непријатељски напад одбивен је. Од Шепка ка Зворнику кретали су се артилериски возови“.
ОБр. 1463
(Од 18.45 часова)
„Командант Комбиноване дивизије извештава: после боја 17. IX. до сада су прошли кроз овај штаб заробљеници из: 6., 9., 30., 35. и 39. ландверског пука и 52., 72. и 78. пука заједничке војске. 6. и 9. пук учествовали су у борби код Главичице а 52. и 78. код коте 433 и Кадине Главе. 3. батаљон 35. пука хитао је у помоћ преко бање Ковиљаче, али није стигао, да учествује у борби. За остале пукове не може да се утврди, где су учествовали у борби. 6. непријатељски пук имао је знатне губитке. Командант 9. пука ппуковник Рипл погинуо је и налази се на Главичици. На терену где је борба била, нарочито око Главичице има велики број погинулих непријатељских војника. Има доста непријатељских пушака и остале спреме. Запљењена су и три непријатељска митраљеза. Одређене су комисије, да се прикупи пљен и сахране мртви“.
ОБр. 1468
(Од 22 часа)
„На одсеку Дринске дивизије II. позива било је све мирно. Приметило се, да је непријатељ пребацио један батаљон са десне обале на леву. – Код Комбиноване дивизије дан је такође прошао на миру, а у мрак непријатељ је нападао на Еминове воде и Кулиште, али је био одбивен.
Код Дринске дивизије I. позива дан је прошао на миру. Трупе су уређиване и спремане за напад, који ће се извршити сутра у циљу заузимања Биљега и одбацивања непријатеља.
Моравска дивизија II. позива имала је омањих чарки, а својом артилериском ватром јако је тукла Кошутњу стопу за све време борбе код I. армије“.
ђ) Од команданта Одбране Београда
ОБр. 168
(Од 8 часова)
„Према Сави непријатељ је ноћас у два маха покушавао да заузме Малу аду (зимско пристаниште) али је био одбивен. Из монитора и артилеријом од Панчева тукао је непријатељ ноћас аду Циганлију, Топчидерско брдо и око Великога Села, али без већега успеха. Због јачег притиска од стране непријатеља код Панчева, наши су напустили острво Стефанац“.
ОБр. 179
(Од 20 часова)
„Данас је у току целог дана непријатељска артилерија са Земунске и Бежаниске косе јаком ватром тукла град, Баново брдо, Топчидерско брдо и аду Циганлију. Монитор од Панчева тукао је наше трупе према Панчеву без јачих последица.
Наша артилерија тукла је врло успешно непријатељску пешадију, која се је у већим групама кретала од Земуна и Бежаније ка Савском мосту и ади Циганлији“.
е) Од команданта Ужичке војске
ОБр. 809
(Од 20 часова)
„Добровољачко-гранични батаљон, који је наступао ради рашчишћавања долине Праче допро је 19. ов. м.с. код с. Пале на јз. огранке Романије. Пошто пред фронтом има утврђења на Требевићу, Булогу и Кукору, те му је немогуће даље продирање наредио сам, да се пребаци на Романију и Боговачку планину, ради дејства на комуникацију Сарајево – Власеница. Официрска коњичка патрола и извиђачки ескадрон јављају, да се непријатељ, који је 20. ов. месеца заноћио у Сенковићима и Парижевићима јачине 1 пука, повукао јутрос делом ка Кошутици, а делом ка Соколцу. Делови који су заноћили код Соколца и Громиља јачине до 2 пука, отишли су јутоос рано за Сарајево. Код Сенковића непријатељ је погубио 21 сељака и 2 сељанке. О стању код Ужичке бригаде извештена је непосредно Врховна команда“.
ж) Од команданта Ужичке бригаде
ОБр. 279
(Од 15 часова)
„Мајор Тодоровић извештава: непријатељски слаби делови виђају се у с. Братунцу, јачи делови су северно од Братунца, а на левој обали Дрине на положајима: Кик – кота 544 – Столице – Дубовик – кота 681. Слабије непријатељске делове на Вијогору к. 901 западно од Сребрнице јуче је протерао у правцу Власенице. Упућен је један вод у правцу Љубовије за везу са нашим трупама. У правцу Џиле упућени су делови за везу са деловима Ужичке војске. Главнина пребачених делова са топовима је на положајима код Сребрнице“.
з) Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 64
„По извештају једног извидничког одељења из Санџачке војске, које је било 20. ов. месеца на Соколцу, једна непријатељска колона, ака од 1 дивизије одступа од Зворника ка Соколцу, са левом побочницом у јачини 1 пешадиског пука. Извиђање је продужено у правцу Гласинца, где има 300 – 400 непријатељских војника“.
Наређење Врховне команде
На основи ових извештаја, Врховна команда, ценећи ситуацију, наредила је ово:
Наређење ОБр. 3419
(Експедовано у 10 часова)
Команданту Одбране Београда – Торлак
„Упутите одмах у Обреновац 19. кадровски пук, где да се стави под команду команданта Обреновачког одреда. Наређено је, да се послата два батаљона 7. пука I. позива врате у састав трупа Београдске Одбране“.
Команданту Обреновачког одреда – Обреновац
„У вези наређења ове команде ОБр. 3364 вратите на Торлак два батаљона 7. пука I. позива, који су нам са Торлака упућени. Наређено је команданту Одбране Београда, да вам одмах упути 19. кадровски пук. О извршењу известите“.
Наређење ОБр. 3429
Команданту Ужичке војске – Вишеград
„Наш делегат при црногорској Врховној команди јавља, да је спор око Рогатице регулисао у споразуму са црногорским Краљем овако:
Трупе 1. Санџачке дивизије да одмах напусте Рогатицу, оставив у њој најнужнији број војника за одржавање реда, док се не поседне трупама Ужичке војске. Власти постављене у Рогатици од црногорских трупа, да остану и даље тамо, и ставиће се на потпуно расположење команданту Ужичке војске, коме Рогатица може бити сместиште. Поименичан списак већ постављених власти у Рогатици, да се преда команданту Ужичке војске на употребу. Командант Санџачке војске извршиће комисиски попис свега државног материјала, да се чува и списак пошаље црногорској Врховној команди.
Сем горњег, наш делегат наредио је, да се 1. дивизија Санџачке војске групише код с. Врлазје и Добраче, држећи предњим деловима коте 1012, 1043, 1112 и извиђа у напред. Свера њеног извиђања на север да не прелази линију Вијенац – Голеш. Онаквим распоредом има намеру, да дивизија служи као десна колона трупа за наступање уз Прачу“.
Предње доставља се команданту ради управљања. Експедовано у 17.15 часова.
Депешом под истим бројем у 17.35 часова:
„Наш делегат код црногорске војске доставља, да је командант Санџачке војске доставио црногорској Врховној команди, како је од вас добио извештај, да је према наређењу ове команде свера вашег извиђања све до Праче; да ће Санџачка војска дејствовати десном њеном обалом, као и да ће доцније рејон њених операција ићи између Праче и пута Фоча – Сарајево.
Известите шта од овог стоји у ствари, шта сте у овом погледу радили и какав је сада распоред ваших трупа, и шта знате о распореду црногорских трупа према Сарајеву“.
Наређење ОБр. 3431
(Експедовано у 13.55 часова)
Команданту I. армије – Пецка
„Немам ништа против вашега решења и намере изнете у вашој депеши ОБр. 1342, ако вам дозволи данашња ситуација у којој се ваша армија налази. Што се тиче садејства делова Моравске дивизије II. позива потребно је, да се о тој могућности претходно споразумете са командантом III. армије. Свеза са вашим ОБр. 1342“.
Наређење ОБр. 3433
(Експедовано у 15.25 часова)
Команданту Обреновачког одреда – Обреновац
„Упутите одмах 19. пешад. пук I. позива са брзометном батеријом са којом је дошао преко Шапца у Штитар у састав своје дивизије. По пристизању овога пука у састав II. армије, Коњичка дивизија ће се упутити у Дебрц“.
Команданту II армије – Липолист
„Наређено је команданту Обреновачког одреда, да одмах упути 19. пук I. позива са батеријом преко Шапца у Штитар у састав своје дивизије. По пристизању ових трупа у састав ваше армије, упутите Коњичку дивизију, по вашем предлогу, најкраћим пугем у Дебрц, са наређењем команданту дивизије, да се Врховној команди јави из Шапца и по пристизању у Дебрц“.
Наређење ОБр. 3464
Команданту I. армије – Пецка
„Да комбиновани пешадиски пук Крагујевачких резервних трупа престане дејствовати као засебна јединица. Допунске батаљоне Дунавске дивизије I. и II позива, из којих је овај пук формиран, упутити својим одговарајућим пешадиским пуковима за попуну, а командант овога пука са штабом, да се стави на расположење команданту I. армије“.
Извештени су о овоме: командант III. армије, с тим, да допунске батаљоне 7. пука I. и II. позива упути убрзаним маршем у Ваљево, одакле ће се упутити даље у своје пукове.
Наређење ОБр. 3471
Делегату ђенералу Јанковићу – Цетиње
„Утврђено је, да су према нашој војсци до данас ове непријатељске трупе:
1. Код хана Пијесак јужно од Власенице једна до две бригаде;
2. На фронту од Црнче (северно од Љубовије) до Лознице: 15. корпус; 16. корпус; 13. бригада из 13. корпуса; 40. хонведска дивизија; 47. и 87. пешадиски пук; и 53. пешадиски пук из 36. дивизије. (Ово је вероватно).
3. Према фронту Лозница – Љешница: 42. хонведска дивизија = 12 батаљона.
4. Од Бјељине до Босута: 9. дивизија из 8. корпуса; и 3 пука из 36. дивизије 13. корпуса. Укупно на овоме фронту = 25 батаљона.
5. На фронту Митровица – Шабац: 21. дивизија из 8. корпуса; 29. дивизија из 9. корпуса; 14. бригада из 8. корпуса; и 32. хонведски пук. Укупно на овоме фронту 28 – 36 батаљона.
6. На осталом делу северног граничног фронта налазе се ландверски и ландштурмски делови укупно у јачини 1 – 2 дивизије“.
Наређење ОБр. 347
(Експедовано у 8.20 часова)
Команданту I. армије – Пецка
„Због тога што ће се упутити командантима Дунавских дивизија I. и II. позива допунски батаљони њихових пукова, добро би било, да командант одложи намеравани напад на непријатеља дотле, док ови допунски батаљони не уђу у састав својих пукова. До тога времена држати се одбране на заузетим положајима и чинити и даље нужне припреме за напад. Свеза са вашим ОБр. 1352“.
Делегат Министарства спољних послова Врховној команди
Доставља телеграм Г. Министра председника Стр. Пов. Бр. 2, по коме је у министарској седници третирано о неповољним политичким последицама, ако би Аустрија сад после два месеца успела да окупира Београд. То би пред Европом створило слику малаксалости српске војске, морални и политички утисак био би врло рђав, а то би се осетило и приликом склапања мира и додељивања награде Србији у аустриској територији. Влада налази, да би требало бранити Београд исто онако, како је брањен у почетку, па по могућству и јаче бар до времена, кад Румунија уђе у акцију и кад настане лакша ситуација за нас. Могла би се одбрана појачати са 2 – 3 пука III. позива, који би се скинули са чувања пруге и заменили последњом одбраном. Могао би се узети и 15. пук III. позива који чува границу у позадини према Бугарској“.
Врховна команда Председнику министарског савета
ОБр. 3458
„Обзиром на представљену представку Краљевске владе односно одбране Београда и њеног појачања, част ми је известити да се код Београда налазе сад ове трупе:
7. пук I. позива; 7. пук III. поаива; 4 батаљона 11. пука III. позива; 1 ескадрон коњице II. позива; три брзометне пољске батерије; 1 брзометна хаубичка 12 см. батерија и 1 рефлектор.
Као појачање упутиће се одмах још: пет батаљона III. позива; три хаубичке батерије по 3 оруђа мод. 97. год. и два опсадна 12 см. топа мод. 97. год.
Укупна јачина трупа код Београда ових дана биће: 4 батаљона I. позива; 13 батаљона III. позива; 1 ескадрон коњице; 3 брзометне пољске батерије; 3 позициске Дебанжове батерије; 3 хаубичке батерије; 2 опсадна градска топа 12 см. и 1 рефлектор“.