Ситуација
У току 18. септембра у штаб Врховне команде стигли су ови важнији извештаји:
Од команданта I. армије
ОБр. 1276
„Успешним својим дејством трупе ове армије знатно су се удаљиле од свог додељеног комуникациског правца: Пецка – Ставе – Ваљево, а гонећи и даље непријатеља, трупе ће се још више удаљити те ће због планинског земљишта јако бити отежано дотурање и евакуација. Са ових разлога молим, да се бар Дунавска дивизија II. позива, која се налази на правцу Шанац – Радаљ, може служити комуникациском линијом III. армије преко Крупња и Завлаке за Ваљево“. Под ОБр. 3275, команданту I. армије Пецка.
„Начелник штаба одобрава ваш предлог ОБр. 1276. Интендант ваше армије нека ступи у споразум са интендантом III. армије по овом питању, о чему је извештен командант III. армије и Главни интендант“.
ОБр. 1279
„У току јучерашњег дана, трупе ове армије избиле су и то:
Дунавска дивизија II. позива: на простор Шанац – Бранковац – Миленков камен;
Дунавска дивизија I. позива са 1 пуком на Ободник; са другим на линију: Велеш – Карачица, а са трећим на линију: Чермановића гај – Алијин Грм. Коњички пук до Доње Љубовиђе, а коњичке патроле на Дрину. Дивизиска резерва је на Милетини, а 1 пешад. пук у армиској резерви у покрету ка Милетини. Артилерија је код пешадиских пукова.
Данас ове дивизије продужују гоњење непријатеља ка Дрини и то:
Дунавска дивизија I. позива фронтом: Љубовија – Чермановића гај – Ободник – Рујевачке рудине, а
Дунавска дивизија II. позива фронтом: Мачков камен – Кошутња стопа, одржавајући тесно везу са III. армијом. Граница међу Дунавском дивизијом II. позива и III. армијом је Радаљ река.
Љубовиски одред (комбиновани пук из допунских батаљона и 2 батаљона III. позива са 10 Дебанжових топова) држаће одсек: Уши – Брђанска главица (изнад Љубовије) са левим крилом на Баурићу.
Дунавски коњички пук I. позива продужује гоњење од Љубовије ка Зворнику.
Армиска резерва (из обе дивизије по један пешадиски пук) биће код Милетине и на Кулини односно Шанцу.
Армиски штаб остаће у Пецкој.
По извештају команданта Дунавске дивизије II. позива, који је овог часа добивен, његове су трупе запљениле четири топа“.
Од команданта II. армије
ОБр. 1377
„Стање код армије ноћас и јутрос овакво је:
1. Моравска дивизија I. позива на Парашничком одсеку; у току јучерашњег дана вођена је борба од 6 – 9 часова. Непријатељ је покушао да обиђе десно крило Парашничког одреда код Затрке, напад је одбивен; број мртвих је непознат, рањени 2 официра и 80 војника. Непријатељ је синоћ око 8 часова од царинаре Рачанске покушао напад и одбивен је. У сумрак прошао је Савом 1 монитор ка Босуту.
За ноћ 18./19. септембра наређене су бојне предстраже и упорна одбрана положаја.
Према Парашници непријатељ има 10 батаљона, 3 брзометне батерије и 1 хаубичку и изгледа два градска топа. Коњице нема. У 23 часа непријатељ је напао од царинарнице на десно крило дивизије; напад је одбивен. Напад је поновљен у 0.30 часова на десно крило дивизије и Парашнички одсек, али је одбивен у 1.45 часова.
2. Тимочка дивизија II. позива: нема ништа ново.
3. Код места прелаза према Јарку водила се врло јака борба од 6 до 15 часова. У прво време непријатељ је одбивен, али је понова појачан, те је тако пробио десно крило и центрум. Непријатељ се пребацио и код Дреновачке аде. По свима извештајима непријатељ је јачине: 3 пешадиска пука, 1 пук коњице, 3 – 4 батерије од којих је 1 хаубичка и држи линију: Стејара – с. Шеварице – Павловача. Покушао је са два јуриша да заузме с. Узвеће, али је одбивен.
Наше трупе држе: Узвеће – Причиновић – Толић поље до Саве, на крилима је коњица. Пешадије имамо тамо: 8 батаљона и 5 батерија; 1 топ коњичке батерије, пошто су му побивени возари и коњи, остао је на положају. Нема великих губитака. Непријатељски су већи. До 8 часова непријатељ није предузимао ништа; послате су официрске патроле у правцу непријатељских положаја.
4. Шабачки одред: нема ништа ново.
5. Батаљони 10. пука стигли су у Липолист, а они из Ваљева нису стигли у Шабац.
6. Командант армије отишао је у Табановић.
7. Посматрач са Видојевице јавља: да непријатељских батерија, које су биле према десном крилу Дринске дивизије II. позива, сада нема; изгледа да су уз Дрину отишле. Иза Јање је логор коморе на простору од 2 хектара; мост код Курјачице оправљен је и употребљив за топове“.
Од команданта III. армије
ОБр. 1391
„На фронту ове армије стање је овако: На Курјачици непријатељ је и данас покушавао пребацивање својих делова, али му је артилерија и овога пута проломила мост. Комбинована дивизија у нападу, који је трајао цео дан, успела је левом колоном да заузме Кулиште, средња колона до мрака је подишла Еминовој води; десна колона водила је цело поподне јаку борбу око Главице, коју је непријатељ са великом упорношћу бранио. Положај Главица заузет је у 21.30 часова и напад је продужен у правцу коте 322. Дринска дивизија I. позива по заузећу Мамутовца није даље напредовала, јер је непријатељ према њој остао на свима тачкама и јако се утврдио. Она је прикупила и уредила своје делове, који су у вишедневној непрекидној борби били измешани и претрпели велике губитке.
Моравска дивизија II. позива избила је са својом десном колоном на Турски гроб и Мртолос. Овај последњи још није потпуно очишћен од непријатеља; 2 батаљона 17. пука допрли су до испод Кошутње стопе. Одред пуковника Мишића налази се на Шанцу, а према непријатељу који се налази на Нешином брду и Мачковом камену.
Сутрашњи рад код армије биће овакав: Комбинована дивизија продужиће данашњи напад. Моравска дивизија II. позива продужиће гоњење у правцу Бобије и Радаљске реке, и у правцу Чавчића. Њој ће се придати под команду и одред пуковника Мишића. Дринска дивизија I. позива прикупиће се на својим садашњим положајима тако, да може указати помоћ у правцу Моравске дивиз. II. позива, Комбиноване или Дринске дивизије II. позива гонећи непријатеља једним својим делом међу простором Радаљске и Боринске реке“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 786
„Код Рогатице није било отпора. Коњички дивизион прешао је и извиђа даље, детаљних извештаја немам још. Јутрошњим извештајем известио сам, којим сам правцем упутио моје трупе ради заузећа Рогатице. По издатој диспозицији коњички дивизион ушао је у Рогатицу и продужио даље извиђање. Рогатицу је непријатељ још јуче напустио и моје су трупе, код тога места, једним делом западно од овога места, али у исто време извесни делови црногорских трупа крећу се паралелно фронту мојих трупа и улазе у Рогатицу. Ако ће и црногорске трупе оперисати ка Сарајеву, ради сагласности у дејству, онда молим, да им се или од стране Врховне команде одреди просторија на којој имају да оперишу или да ја то учиним“.
Наређења Врховне команде
На основи горњих извештаја, Врховна команда ценећи ситуацију наређује ово:
Наређење ОБр. 3265
Експедовано у 10.15 часова
Команданту III. армије – Завлака
„Рејон дејства ваше армије за гоњење непријатеља простире се на југ до Радаљске реке. Јужно од Радаљске реке је рејон I. армије“.
Команданту I. армије – Пецка
„Рејон дејства ваше армије за гоњење простире се на север до Радаљске реке. Одатле на север почиње дејство III.
Наређење ОБр. 3268
Команданту Ужичке војске – Вишеград
„Докле се ситуација на главном војишту не објасни останите у Рогатици и извиђајте у правцу Сарајева и Власенице. Црногорским трупама које кооперишу са вама наређено је, да се прикупе на раскрсници пута: Горажда – Сарајево и Горажда – Рогатица, ту да остану и извиђају у правцу Сарајева. Ухватите и одржавајте везу са Црногорцима“.
Делегату ђенералу Јанковићу – Цетнње
„Наређено је Ужичкој војсци, да се заустави у Рогатици; докле се ситуација на главноме војишту не објасни и да извиђа у правцу Сарајева и Власенице. Наредите црногорским трупама, које оперишу ка Рогатици, да се зауставе и прикупе на раскрсници пута: Горажда – Сарајево и Горажда – Рогатица, докле се општа ситуација не објасни, да извиђају у правцу Сарајева и да ступе у везу са Ужичком војском“.