Ситуација
У току овог дана у штаб Врховне команде стигли су ови важнији извештаји:
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 813
„Према наређењу ОБр. 3429 стање је овако: по добивеном наређењу 18. ов. месеца послао сам сердару Вукотићу извештај, да извиђање вршим Прачом ка Романији, куда сам још 17. ов. месеца упутио добровољачки-гранични батаљон и од Рогатице ка Громиљу и ка Власеници. У исто време известио сам га и докле су допрла моја извиђачка одељења. На основу оваког стања ствари и месту, на коме се имају груписати трупе црногорске Санџачке војске, према горњем извештају Врховне команде, имајући уз то и извештаје, да су се и њихова извиђачка одељења кренула правцима, куда су већ упућена моја одељења, што не води никаквом циљу, – изнео сам сердару Вукотићу с моје стране потребу, која је одговарала тадашњој ситуацији, да њихове трупе дејствују десном обалом Праче, у томе правцу извиђају ка Сарајеву и доцније у тој свери дејствују, ако ситуација не би што друго налагала. На овоме и осталом даље нисам улазио у то питање. Црногорска Врховна команда одредила је сверу дејства, а који сам извештај синоћ добио; према овоме сердар Вукотић учинио је овакав распоред своје снаге:
Санџачка дивизија од 5 батаљона на положају Врлазје – Добрача (западно од Рогатице) са предњим деловима на линији: Мачково брдо – кота 112 према Романији;
Пљеваљска бригада на Врању планини;
Колашинска бригада од 6 батаљона на Храњеч планини;
Ловћенска бригада од 3 батаљона у виду резерве у Осјечану на Дрини између Фоче и Горажде;
Дрински одред: 3 батаљона у правцу Фоче – Калиновик, један у Фочи а два у правцу Јабуке.
Према овоме груписању снаге истакнута је Санџачка дивизија у односу на моје трупе и изложен јој је десни бок. Сердар Вукотић захтевао је, да распоредом мојих трупа огарантујем десни бок овој дивизији. Био сам намеран, а то је и у духу добивене директиве, да при распореду који заузимам, а који сам доставио Врховној команди, останем још за неко време, док се ситуација на северу не разјасни, а да од Власенице будем обезбеђен било покретом Ужичке бригаде од Сребрнице, било другим нашим трупама, које би наступале са фонта: Љубовија – Узовница. И према садашњем положају Санџачке дивизије намеран сам да извршим овакво груписање: Шумадиска дивизија II. позива на простору: Бабјак – Паклинак јужно од Соколовића – Медник; Лимски одред: Тмор – Јеласје, његов 4. кадров. пук који је једним делом посада Рогатице померио бих код с. Боровска ради одржавања везе са Шумадиском дивизијом II. позива и Санџачком дивизијом“.
ОБр. 817
„Добровољачки-гранични батаљон, који је на положајима око Пале има предстражу око раскрснице путова. На правцу Сарајево – Власеница непријатељска јача одељења су око Мокрог, Громиља, Пухова, Кошутице и око Жљебова. Одступање непријатељског одреда од Парижевића и Сенковића ка Жљебовима потврђено је. Јуче је јављено, да се 1 непријатељска бригада од Соколца кренула за Сарајево; но по причању мештана ова бригада није отишла за Сарајево, већ је одступила ка Жљебовима. Ово ће се накнадно потврдити. Заштитнички делови ове непријатељске колоне пале сва српска села и убијају Србе, о чему сам већ јавио“.
ОБр. 825
„Допуњујем свој извештај ОБр. 817, да је непријатељ од Сенковића једним пуком преко Соколца и Балтића одступио на Пуховац. Код Громиља посада није јача од 1 батаљона; патрола упућена ка селу Пале, где је наш гранично-добровољачки батаљон, јавља, да су се непријатељски предњи делови повукли на Мокрањску Миљацку, где се журно утврђују. Према овоме може се закључити, да је непријатељска бригада са 1 пуком код Пуховца, а једним код Жљебова. Бочни покрет, који је ова бригада вршила у току 20. овог месеца, вероватно је био у циљу, да се омогући поседање Пуховца. Саслушавањем 4 Србина, који су узети у жандармерију о мобилизацији, а који су се предали нашој коњици, дознаје се, да је 18. овог месеца непријатељ прикупио код Пијеска две бригаде са 10 топова. Једна од ових бригада пренета је из Сарајева, а друга је одступила са Вишеграда. Једна од ових бригада 19. ујутру кренула се ка Жљебовима, а друга је остала на Пијеску од које су два батаљона упућена на Поџепље. Према целокупном стању изгледа да су ови извештаји доста тачни. Један Србин, који долази из Сарајева, изјавио је да у Сарајеву има мало војске“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 67
„Командант Санџачке војске јавља: да је једна официрска патрола прешла преко Витеза – села Пале и дошла до Голеш брда, не наишавши нигде на непријатеља. На свима фронтовима мирно је – ново нема ништа“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1364
„У току јучерашњег дана на Мачковом камену развијала се борба на овај начин: 1 батаљон 9. пешад. пука I. позива, који је у циљу рекогносцирања био упућен гредом, која спаја Мачков камен са Кошутњом стопом, био је дочекан јаком пешад. и арт. ватром, повукао се у нереду, који се је пренео на цело десно крило Дунавске дивизије I. позива, због чега је ово крило око 9.30 часова отпочело повлачење. Напором официра 9. пук је понова враћен на положај, али се није могао задржати због јаке пешадиске и артилериске ватре и напада јаке непријатељске пешадије. Због овога ангажован је и 4. пешад. пук I. позива „Ст. Немање“, из армиске резерве који је био код Нешиног брда. Нападом овог пука, непријатељ је сузбивен и десно крило положаја повраћено, и ако непотпуно. 5. батерија Дунавског артилериског пука I. позива, која је била код 9. пука на Мачковом камену, била је напуштена и остављена, између нашег и непријатељског стрељачког строја. Командант Дунавске дивизије I. позива, да би могао задржати Мачков камен, наредио је да исти заузму и бране; 4. пешад. пук I. позива „Ст. Немање“ и 4. прекобројни пешад. пук.
Око 16.30 часова непријатељ је почео напад са Ужиналишта против левог крила 4. прекоброј. пешад. пука, који је био на Мачковом камену, лево од 4. пешад. пука I. позива „Ст. Немање“. Поред тога непријатељ је предузео слабији напад против 18. пешад. пука на Перуници, но без већег напредовања. Један непријатељски стрељачки строј јачине до једне чете спуштао се ка нагибу Липник брда, према нашем крајњем левом крилу на Јаворнику, а једна слабија колона наступала је левом обалом Дрине. Напад против Јаворника сасвим је заустављен. Напад непријатеља са Ужиналишта против левог крила 4. прекоброј. пешад. пука напредовао је стално преко јаруге, која раздваја Ужиналиште од Мачковог камена.
Око 18. часова 4. пешад. пук I. позива „Ст. Немање“ извршио је напад против непријатеља, који је био заузео десни одсек положаја Мачковог камена на месту, где је била 5. пољска батерија. Непријатељ је са положаја протеран и батерија повраћена. Према томе целокупан положај је у нашим рукама. Ситуација на левом крилу 4. прекоброј. пешад. пука повољна је. Смењивање батаљона врши се без тешкоћа. 9. пешад. пук I. позива прикупља се постепено у позадини. 8. пешад. пук замениће батаљоне 18. пешад. пука на Перуници до 24 часа 21. септембра.
За последња три дана борбе, трупе ове армије имају велике губитке у војницима и официрима. По извештају команданта Дунавске дивиз. I. поз. виђена је једна непријатељска колона на левој обали Дрине иза с. Црнче, код кога села изгледа да непријатељ има мост преко Дрине. Наредио сам да се провери све ово. Артилериски дивизион Дунавске дивиз. II. позива одмаршовао је прошле ноћи за Крупањ. Исто тако прошле ноћи (21./22.) око 0.10 часова одмаршовали су за Крупањ 8. и 9. пешад. пук II. позива; коњички дивизион те дивизије већ је тамо. 5. прекоброј. пешад. пук остаје још као резерва Дунавске дивизије I. позива. По накнадним извештајима команданта Дунавске дивиз. I. поз. непријатељ је у току прошле ноћи (21./22.) три пута нападао лево крило његове дивизије на Мачковом камену и сва три напада одбивена су.
Јутрос у 5 часова непријатељ је понова отпочео напад и то споредан на леви одсек, и овај је напад одбивен, а главни је правац непријатељског напада од Кошутње стопе, где непријатељ надире јачим снагама. Наше се трупе држе упорно.
Извештај од 6.55 часова, који је командант Дунавске дивизије I. позива добио од команданта десног крила, гласи: „држим положај Мачков камен са тактичким кључем положаја. Непријатељ је од Кошутње стопе подишао на јуришно одстојање; упорно се држим, на положају ћу примити удар“.
По извештају команданта Љубовиђског одреда наше комите из Сребрничког одреда стигле су у Љубовију, као и да је једна чета III. позива из Сребрничког одреда стигла до с. Братунца и посела положај. Овога часа (9.15 часова) одлазим на положаје код Дунавске дивизије I. позива“.
ОБр. 1375
„Распоред армије за сутрашњи рад биће овакав:
Дунавска дивизија I. позива прикупиће се и уредити на греди Кулине – Милетино – Бобије, имајући у заштитници два пешадиска пука и две пољске батерије на линији Нешино брдо – Шанац. Заштитница ће остати на овоме положају догод се не повуку и последњи дивизиски делови. Један пешадиски пук повућиће се ноћас на положај Велеш – Караџица имајући заштитницу на Ободнику; један пук прикупиће се на к. 813 – Ждрело са једном пољском батеријом. Један пук прикупиће се ноћас на положају Подгорје – Милетина а један на Кулине.
Дунавска дивизија II. позива заузеће и посешће положај: Мишковац – Милутинов гроб са задатком да га упорно брани штитећи правац Крупањ – Завлака“.
Од команданта III. армије
ОБр. 1471
„Достављам извештај команданта Дринске дивизије II. позива, да су са аде Курјачице пребегли 6 аустриских војника и да веле, да су 16. IХ. прешли на аду Курјачицу: 25., 26., 27. и 28. пук, да су том приликом имали губитака око 2000 људи; неке чете броје им сада до 150 људи. Да им је речено, да они сада неће нападати, док се негде не постигне успех, а потом ће право за Крагујевац. Наша артилерија срушила им је мостове. Од два је остао један, но и њиме се не служе већ чамцима. 19. септембра 25. и 26. пуковнија отишле су на леву обалу Дрине – вероватно ка Лозници. Данас пре подне 21. овог месеца отишао је на леву обалу још један батаљон 27. пуковније и да сада на ади Курјачици има свега 5 батаљона и то 3 из 28. а 2 из 27. пуковније. Искази су им вероватни, јер се слажу са извештајем посматрача са Видојевице“.
ОБр. 1474
„У току прошле ноћи непријатељ је вршио неколико напада на Еминове воде, али је увек био одбивен. На осталим одсецима није било ничег значајнијег. Дринска дивизија I. позива предузима данас напад на непријатеља; Моравска дивизија II. позива помаже је артилериском ватром“.
Од команданта II. армије
ОБр. 1558
„Стање код армије данас и вечерас (21. септембра у 22 часа) овакво је:
1. Тимочка дивиз. II. позива. Ништа нема ново, сем мањих чарки на предстражама. Мост на Курјачици прекинут је на два места.
2. Моравска дивизија I. позива. Ништа нема ново, сем повремених гађања артилеријом, пушкарања на предстражама и код извиђачких патрола. Према Парашничком одсеку непријатељски су пукови: 37., 53., 73., 79. и 96. овај последњи је од два батаљона, за остале не зна се.
3. Коњичка дивизија: непријатељ у јачини два до три батаљона и 1 – 2 батерије нападао је на села Глушци и Раденковић; напади су одбивени. Засавицу је противник заузео.
4. Шумадиска дивизија I. позива. Ништа ново, сем местимичне краће пушчане борбе; положај и ослоне тачке утврђују се.
5. Шабачки одред: од 9.20 – 12.30 часова и од 15.15 – 16 часова и око 16.30 часова непријатељ је тукао артилеријом Шабац и околину. Пешадија није дејствовала. По свему изгледа, да је овде непријатељ слаб.
6. Тимочка дивизија I. позива. Лева колона: непријатељ је нападао на с. Глушце, ну одбивен је. Средња колона: непријатељ са 3 батерије и једном батеријом 10.5 см. тражио је наше батерије, ну без успеха; јутрос у 8.30 нападао је са две чете, ну одбивен је. Десна колона: непријатељ у 19 часова тукао је јаком артилериском и митраљеском ватром наше ровове. Утврђивање се допуњује.
7. Од 1 заробљеника добивени су ови извештаји: да је 18. ов. месеца прешла код Јарка једна цела хрватска дивизија од две бригаде од обвезника II. позива. Ови су били до 16. ов. месеца у Срему. Обвезници I. позива и сталног кадра упућени су пре месец дана у Галицију“.
ОБр. 1590
„Поред све препоруке и настојавања, да се штеди артилериска муниција, ово је апсолутно немогуће извести, јер пешадија само тако остаје на својим местима, ако је артилерија помаже. Тако су се дешавали случајеви:
1. Код Тимочке дивиз. I. позива, да су поједине пешадиске јединице тражиле, да их артилерија помаже ватром, у противном претиле су да ће одступити.
2. Код Шумадиске дивиз. I. позива наредили су команданти пешад. пукова напад и претили су артилериским командантима да ће их оптужити, што пешадију довољно не помажу арт. ватром. Ово се донекле може правдати тиме, што непријатељ имајући у изобиљу артилериске муниције, просто обасипа наше пешадиске јединице и ове траже помоћи од наше артилерије, да помоћу ње ослабе већину противничке артилерије. Ја сматрам за дужност, да ово стање представим Врховној команди, те да би се употребила сва средства, да се артилериска муниција у што већем броју дотура трупама ове армије, те да морал пешадије сасвим не посрне“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 189
„Јутрос је непријатељ успео да пребаци јаче делове на аду Циганлију, које је постепено појачавао у јачини око 6 батаљона. Од 5 па до 17 часова водила се упорна борба између наших и непријатељских трупа на ади Циганлији и резултат је борбе тај, што су се наши морали повући до пола аде Циганлије; појачао сам делове на ади и покушаће се, да се иста поврати. Непријатељ је на свима тачкама врло агресиван. Губитака и на нашој и на непријатељској страни има приличан број. У колико је се за сада сазнало погинуо је 1 резервни ппоручник, рањени 1 виши и 2 нижа официра. Има око 150 редова избачених из строја.
Данас у 17 часова преко парламентара добио сам писмо, од команданта непријатељских трупа око Земуна ђенерала Густава Фољача, којим тражи, да му варош Београд предам данас до 18 часова, те да га не би изложио бомбардовању. На ово сам му одговорио дејством наших хаубица на мониторе. Управника вароши Београда известио сам о овоме, да спреми справе за гашење пожара, ако би се појавио због бомбардовања. Непријатељ је већ почео бомбардовати град и око њега“.
Наређења врховне команде
На основи овакве ситуације, Врховна команда издаје ова наређења:
Наређење ОБр. 3487
(Експедовано у 12.20 часова)
Команданту Ужичке војске – Вардиште
„Да би се ситуација код Крупња олакшала и непријатељ приморао на одвлачење своје снаге, потребна је ваша енергична акција у правцу ка Власеници у позадину непријатеља. За успех ове операције морате добро обезбедити свој леви бок и позадину од Сарајева. За ово употребите потребан део снаге, а свом осталом снагом наступајте правцем Рогатица – Жљебови – хан Пијесак; учините што јачи притисак у позадину непријатеља и покварите му железничку пругу долином р. Криваје, која служи непријатељу као комуникациска линија. Учињен је корак код црногорске Врховне команде, да црногорска Санџачка војска обезбеди ваш леви бок и позадину од Сарајева долином Праче и правцем Сарајево – Гласинац – Рогатица. За овај циљ ступите у везу и споразум са командантом Санџачке војске сердаром Вукотићем“.
Делегату ђенералу Јанковићу – Цетиње
„Наређено је команданту Ужичке војске, да предузме офанзиву у правцу ка Власеници у циљу олакшања операције код Крупња. За успех и безбедност ове операције веома је потребно, да црногорска Санџачка војска поуздано обезбеђује леви бок и позадину Ужичкој војсци од стране Сарајева правцима: Сарајево – долином Праче и Сарајево – Гласинац – Рогатица. Саопштите црногорској Врховној команди, да одмах изда потребно наређење команданту Санџачке војске, да он са угодних положаја затвори поменуте правце и поуздано обезбеђује леви бок и позадину Ужичкој војсци, и да ступи у везу и споразум са командантом Ужичке војске, који је сада у Вишеграду, ради њихове даље заједничке акције. Команданту Ужичке војске издато је у овоме смислу потребно наређење. О резултату известите“.
Наређење ОБр. 3512
Експедовано у 23.30 часова
Команданту Одбране Београда – Торлак
„Наређено је, да се 10. кадров. пук који је сада у Младеновцу превезе одмах железницом до Ресника и одатле да одмаршује на Торлак, где да вам се стави на расположење“.
Поводом извештаја команданта II. армије ОБр. 1590, Врховна команда под ОБр. 3511 доставља Господину министру војном ово: „Молим Г. министра, да употреби сва средства, да се артилериска муниција набави и одмах овамо дотури, како не би морал код наше пешадије ослабио и сасвим попустио“.