Ситуација
У току 25. септембра у штаб Врховне команде стигли су ови важнији извештаји:
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 76
(од 24. септембра у 20.40 часова)
„Санџачка војска и Дрински одред извршили су заповести изложене у Пов. Д. Бр. 72 и одређене положаје посели извиђајући ка непријатељу. Командант Ужичке војске, на састанку кога је јуче имао у Рогатици са сердаром Вукотићем, захтевао је од овога, да у циљу осигурања његовог левог крила напада и очисти простор до Вихора и Челопека и сердар је на то пристао, но ја обзиром на снагу Санџачке војске и на њен главни задатак, који се састоји у томе, да поуздано осигурава бок и позадину Ужичке војске на правцу: Сарајево – Рогатица – нисам ово одобрио, јер би се тиме осетно ослабила Санџачка војска за поуздано извршење свог главног задатка и наредио сам понова, да Санџачка војска упорно брани одређени јој положај а да слабим одељењима дејствује ка Вихору и Челопеку, и заузме их по могућству.
Конзул из Скадра јавља, да ће сутра Аљуш Лоја да смени арнаутске власти турским, као и да је већ отпочела борба у Скадру између Арнаута и Турака“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 877
(од 25 септембра у 21 час)
„Лимски одред овладао је линијом: Кратељ – Палеж, јужно од села Кнежине, а једна његова чета са делом црногорских трупа избила је на Пуховац. Шумадиска дивизија II. позива после краће борбе код Жљебова избила је на линију: Кути – Мркоње југоисточно од Кусаче. Сутра продужава наступање ка Пијеску“.
Од команданта I. армије
ОБр. 1437
(од 25. септембра у 19 часова)
„На фронту ове армије нема ничег новог. Обе дивизије на заузетим и додељеним им положајима продужују утврђивање, подизање надстрешница и препречних средстава. У циљу детаљног рекогносцирања и прикупљања што тачнијих података о створу и пролазности просторије, на североисточн. страни Дуге њиве – Кошутње стопе и Мачковог камена, као и извиђања непријатељског положаја, његовог утврђивања, распореда и степена опрезе, – обе дивизије ове армије према мојој заповести врше од јуче детаљно рекогносцирање уз припомоћ мештана, који добро знају горе поменуту просторију. Према досад прикупљеним податцима од команданата дивизија садања бројна јачина њихових дивизија је оваква: Дунавска дивизија I. позива око 11.300 бораца, а Дунавска дивизија II. позива око 5.800 бораца; у коју суму код обеју дивизија урачунати су официри, подофицири, каплари и значари. Но ово бројно стање не може се узети као тачно, јер се прикупљање војника још врши. О губитцима се још немају тачни извештаји, алн они су знатни. Дунавска дивизија I. позива у боју код Мачковог камена, поред изгубљених 6 пољских топова, за које је раније јављено, изгубила је још и 4 предњака и 5 кара“.
Од команданта III. армије
ОБр. 1539
(од 25. септембра у 11.35 часова)
„На фронту ове армије стање је овакво: на одсеку Дринске дивизије II. позива нема значајнијих новости. Код Комбиноване дивизије било је ноћас јачих пушкарања без резултата. Комбинована дивизија држи сад ову линију: к. 145 на Жеравији – к. 237 са Тршићским брдом – к. 216 – к. 250 – Крајишница – Главица – к. 390 – триангулациони знак 708 – Еминове воде – Кулиште – В. Бобије – Цариград. Кадина глава – Рибарско брдо и Грнчарско гробље такође се спремају за одбрану. Кота 322, предња тачка ових положаја, јако је била нападнута и са Црнога врха и са Ковиљаче, те се њена слаба посада повукла.
Код Дринске дивизије I. позива ноћ је прошла на миру; фортификациски радови, који су тамо извршени сад се ојачавају и препрекама. Та дивизија држи линију: Перина – Столице – Главица – кота 693 – Костајник. Код Моравске дивизије II. поз. ноћ је прошла на миру. Дринска дивизија II позива заузела је својим деловима Гробнице – Црквине и Средње. Моравска дивизија II. позива оставила је своју брзометну батерију на Гробницама, где је и до сад била, а њени пешачки делови држе Велики вис – Биљевине – Орлујак са 1 батаљоном према Ципу“.
ОБр. 1549
(у 22 часа)
„Два аустриска војника из 28. регименте предала су се четничком одреду, па веле: поред огромних губитака у борбама око Курјачице, да је и проценат разбољевања врло велики и да их упропасти влага по рововима, где проводе све време. У болници неће да их више примају, јер кажу да више нема места. Јутрос им је командир саопштио, да им је наређено, да више не нападају, већ само да се бране, а то је због тога што су Срби тражили примирје. Цар даје – каже – мир Србима од 50 година, али Срби веле, пристају на мир само од 25 година. И ова двојица су изјавила, да испред ровова имају жице и курјачке рупе“.
Од команданта II. армије
ОБр. 1692
(од 25. септембра у 10.50 часова)
„Стање код армије ноћас и јутрос овако је:
1. Тимочка дивизија II. позива. Нема ништа ново, сем мањих чарки.
2. Моравска дивизија I. позива. Непријатељ у 24 часа напао је на „Преки пут“, ну одбивен је. Код Парашничког одреда непријатељ је у три маха нападао; одбивен је јаком ватром. У 5 часова јутрос поновио је напад, помогнут јаком артилериском и хаубичком ватром; после борбе од ½ сата непријатељ је одбивен, али се делом задржао на 150 метара од наших ровова иза џакова напуњених песком. Према Лиманској ади непријатељ је отварао јаку артилериску ватру, а јутрос у 4 часа покушао је прелаз код аде Тикваре, ну одбивен је. На наше ровове на Осмином шибу, непријатељ је отварао ватру, тако исто и на Кутића аду и то више пута преко ноћи.
3. Северни одред. Непријатељ је нападао у току ноћи десно крило села Глушаца пет пута, а фронт 3 пута и то: од 19.30 – 20.40 часова и од 22.30 – 22.45 часова и у 4 часа; напади су одбивени ватром и бомбама. Од 0.30 – 1.30 часова ноћас непријатељ је покушавао напад на Раденковић, ну одбивен је; било је забуне и међусобног тучења код непријатеља.
4. Тимочка дивизија I. позива. Синоћ око 18.30 часова наша нека одељења привукла су се и бацила бомбе у непријатељске ровове. Непријатељ око 20.20, 2.30 и око 4 часа отварао је јаку артилериску и пешадиску ватру. На завојиште до сада донешено је 41 рањен аустриски војник.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Ноћ је проведена на миру сем што је непријатељ у 19.30 часова и у 24 часа отварао јаку артилериску и пешадиску ватру и слабијим одељењима вршио покрет.
6. Шабачки одред. Ново нема ништа“.
Од команданта Обреновачког одреда
ОБр. 797
„Ноћас око 21 час непријатељ је обасуо артилериском и пешадиском ватром Скелу. Са наше стране није одговарано. Губитака нема. Преко дана није било ничега значајног.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 213
„Ноћас око 22 часа непријатељ је бомбардовао Београд, београдски град и Савско пристаниште из свих монитора. Наша артилерија из града тукла их је, те су се повукли и више нису дејствовали. Ноћас су наше трупе заузеле и малу аду Циганлију. Иначе није било ничега значајног.
Наређења Врховне команде
На основи овакве ситуације, Врховна команда издаје ова наређења:
Наређење ОБр. 3630
(25. септембра у 9.35 часова)
Команданту Ужичке војске – Рогатица
„У циљу јачег потпомагања ваше акције ка Власеници и обезбеђења вашег десног бока наредите, да се од трупа код Б. Баште одмах формира одред јачине: 15. прекоброј. пук III. позива и 2 Дебанжова топа под командом резервног пуковника Јанкуре. Задатак је овог одреда, да се пребаци на леву обалу Дрине код Б. Баште, ступи у везу са вама и дејствује енергично у истом циљу, као и ви у правцу Сребрнице и Власенице. Под команду овог одреда да се ставе и сви до сад пребачени делови код Б. Баште на леву обалу Дрине. Лево ће одред ухватити и одржавати везу са Ужичком војском, а десно са Љубовиђским одредом преко Љубовије.
Остале трупе код Б. Баште и Рогачице остаће на својим местима. У овом смислу, командант Ужичке војске издаће одмах потребну заповест за извршење“.
Команданту I. армије – Пецка
„Команданту Ужичке војске наређено је, да предузме офанзиву у правцу хан Пијесак – Власеница, у позадину непријатељских трупа на Борањи и Гучеву, а црногорске трупе обезбеђиваће му бок и позадину од Сарајева. Ради олакшања ове његове акције наређено му је, да од трупа код Бајине Баште формира одред од 1 пука пешадије и 2 Дебанжова топа, који ће прећи на леву обалу Дрине код Бајине Баште и дејствовати у правцу Сребрнице и Власенице, заједно са Ужичком војском. О овоме извештавате се с тим, да командант Љубовиђског одреда ступи у везу и одржава је стално преко Дрине са одредом из Бајине Баште, који стоји под командом пуковника Јанкуре“.