Овога дана била је артилериска акција и јаке локалне пешадиске борбе. У једној таквој борби на планини Селечкој заробљено је већин број Немаца и отето им један митраљез.
У току дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I армије:
ОБр. 4509 у 7.10 час.
„Нођ 10./11. децембра: Сем обичног пушкарања ништа значајније. Промене у распореду: Нападна колона Моравске дивизије појачана са 2. батаљоном 16. пука. Извештај из 2. руске бригаде и 17. француске дивизије послаће се накнадно.
Пов. Бр. 787 у 23 часа
„По исказу јучерашњих заробљеника из 45. немачког пука према I армији (источно од к. 1050) је цео 45. пук, познато је, да је раније био само 2. батаљон тога пука. Пре 14 дана дошла су и остала два. Источно од 45 пука је један јегерски батаљон на Бугари (западно на к. 1050) батаљон гардиских стрелаца па јегерски батаљон. Чули су да је пре 4 дана дошла једна немачка дивизија у Прилеп”.
ОБр. 4534 у 24 часа.
„Поновљени напад ради потпунога овлађивања к. 1050 и ћувицима „А“ и А1” изгореле земље пошто је пешадија била у непосредној близини са непријатељем, то да би се могло развити мало јаче артилериско дејство против непријатељских ровова на к. 1050 и „А1 наредио сам, да се пешадија повуче за 200 до 300 метара а у рововима да остави само осматраче. После прецизне артилериске ватре, која је трајала до 12 час. управљене против непријатељских ровова отворена је најјача артилериска ватра готово из свих оруђа противу к. 1050 „А” и „А1“ под заклоном које је предузет покрет пешадије. Пешадија је успела да на ћувику „А” и „А1 делом уђе у непријатељске ровове, али тучена снажном пешадиском, артилериском и митраљеском ватром као и бомбама, како са фронта тако и са бокова била принуђена, да се врати у своје ровове. Пошто овај напад није успео наредио сам те је до 16.30 час. извршена понова јака артилериска припрема за напад на непријатеља на „Изгорелој земљи” а затим је предузет покрет пешадијем. При подиласку непријатељским рововима овај је отворио снажну митраљеску и пешадиску као и бочну артилериску ватру (у правцу од Мојног Морихова) нарочито је била јака борба ручним бомбама услед чега напад није успео, већ се пешадија повукла у своје ровове. Губитци накнадно”.
Од команданта II армије:
ОБр. 4608 у 7.15 час.
У току ноћи 10./11. децембра на фронту армије сем местимичног пушкарања и ретке артилериске ватре ничег значајнијег”.
Овр. 4622 у 19.45 час.
„У току дана 11. децембра вршена акција пешадиским деловима и артилериском ватром нарочито на левом крилу Шумадиске дивизије, где је акција била јача у циљу потпомагања рада Дринске дивизије. Магла отежава акцију. Нашим деловима у Баховском потоку предао се један бугарски војник из 15. чете 4. батаљона 11. пука, а деловима према Голом билу предало се 5 бугарских војника из исте чете. Код непријатеља нису запажене никакве промене. Код Тимочке дивизије један редов рањен.
Од команданта III армије:
ОБр. 5086 у 7.5 час.
„У току ноћи 10./11. децембра повремена артилериска ватра и пушкарање”.
ОБр. 5072 у 10.25 час.
Губитци Дринске дивизије 1. децембра: официра рањено 5, подофицира. каплара и редова погинуло 38. рањено 145, нестало 18. контузовано 12; 2. децембра: подофицира, каплара и редова погинуло 9, рањено 18, контузовлно 3; 3. децембра: официра рањено 5, подофицира, каплара и редова погинуло 19, рањено 84, контузовано 3; 4. децембра: официра погинуло један, рањено 3 подофицира, каплара и редова погинуло 17, рањено 6, контузовано 7; 5. децембра: официра погинуло један, подофицира, каплара и редова погинуло 12, рањено 24, контузовано 3.
Губитци Дунавске дивизије: – 1. децембра: подофицира, каплара и редова рањено 6; 2. децембра: подофицира, каплара и редова рањено 6; 3. децембра: подофицира, каплара и редова погинуло 1, рањено 1; 5. децембра: подофицира, каплара и редова рањено 3″.
ОБр. 5116 у 19.15 час.
„Дринска дивизија: Вршила је напад на Браздасту косу. Десна колона помагала је рад леве колоне. Десно крило леве колоне није успело да напредује због јаке непријатељске ватре са Сокола и Доброг поља. Центар и лево крило леве колоне подишли су самом врху западног дела Браздасте косе. Непријатељ је врло упорам. Напад ће се продужити 12. ов. месеца. Око 13 час. осмотрен је један непријатељски батаљон у покрету од с. Бешишта ка позадини Браздасте и Рововске косе.
Дунавска дивизија: Ничег значајнијег. Артилерија је помагала рад I армије.
4. руска бригада, делом свог десног крила помагала је напад Дринске дивизије и ови су делови напредовали заједно са левим крилом Дринске дивизије”.
ОБр. 5118 у 19.55 час.
Командант Дринске дивизије са ОБр. 4624 накнадно јавља:
1) Врло су добро и врло усрдно потпомагале напад на Браздасту косу 2 чете 4. руске бригаде и заслужују сваку похвалу.
2) Добровољачки је одред претрпео озбиљие губитке. Рањен је командант 5. пешад. пука ппуковник Тихомир Мијушковић.
3) Изгледа да је непријатељ довео на Браздасту коси свеже снаге. Доставља се у вези са ОБр. 5116 ове команде”.
Од Министра Војног:
Пов. ђОБр. 3523.
„Од председника Министарског Савета добијен је под. Пов. Бр. Службено од 8. децембра следећи телеграм:
“Наше посланство у Петрограду јавља:
Изгледа да је стратегиски план Бугара и Немаца овај: Спајање обе непријатељске групе у западној Румунији, скратити фронт и сачувати тиме Софију а упутити излишан део снаге у Македонију. У смислу тога говори и ово саопштење једнога листа у Штокхолму: „28. новембра на војном савету у Софији, под председништвом бугарског Краља а у присуству Фалкенхајна, Макензена, Жекова и Бојаџијева, решено проширити операције у Македонији а ограничити се у Добруџи на одбрану. Према томе може се очекивати у току зиме кампање. да се у Јужној Србији развију крупни бојеви”.
Од делегата код француске Врховне Команде:
„По питањима разних грана службе српске војске, које је поднео 30. новембра ђенерал Рашић и пуковник Пешић у име ђенерала Бојовића и ђенерала Терзића, наређено је команданту Источне војске:
а) Да спреми српској војсци у напред за 10 дана храну и фураж ради образовања магацина резерве који ће зависити једино од Српске Врховне Команде, а да се при томе ништа не мења начин по коме се сада врши снабдевање храном и фуражи.
б) Да предузме извршне мере потребне за издавање у напред муниције за 10 дана (артилериске и пешадиске), а ово издавање у напред срачунати према средњем утрошку у времену од 28. августа до 28. новембра, с тим да ту улази и економија у миницији, коју је до сада учинила српска војска. Количина муниције коју ђенерал Сарај буде одредио за ово српској армији биће подвргнута ревизији.
в) Да изучи питање о предаји на стално расположење српској војсци камиона и санитетских кола, који би одговарали најнужнијим потребама српске војске, и да одреди њихов број. Потребан вишак у транспортним средствима за којима би српска војска евентуално имала потребу, даваће и даље Источна Војска.
2. Господину Министру Војном предложено:
а) Послати у Солун за Српску војску материјал и постељне ствари за 4 болнице од по 1000 постеља. На тај начин српска војска ће располагати укупно са 11.000 постеља, подразумевајући ту 7.000, које је дала Енглеска, а за које је Британска влада пристала да се ставе на расположење српској војсци. Сувишак примљених војника у болнице биће осигуран, као и данас, среством санитетских установа Источне војске. Према овим условима, можемо се надати да ће се евакуисање за Бизерт много умањити.
б) Да нареди испитивање садашњих и будућих услова експлоатације железница у Македонији, а нарочито експлоатацију линије Сотун-Битољ.
3) Тражено је од војног аташеа у Лондону да добије пристанак у принципу од Владе Британске за експлоатацију месних средстава хране у Србији, с тим, да набавку врши српска интендантура, а исплату по томе влада француска и енглеска.
Ове инструкције и предлози задовољиће питања поднета 30. новембра, јер практично мењају примену чл. 14 конференције од 27. марта 1916. г. дајући српској војсци сву дозвољену слободу колико то допуштају средства и садања организација трупа француско-српских
Јавићу вам одлуке које буде донео Министар војни и Британска Влада. Предње се доставља знања ради.
Потпис: Пеле”.
Од команданта Савезничких војсака:
Бр. 956/3 актом.
„Сходно намерама, које сам вам раније изразио, част ми је саопштити вам, да сам решио да у најскоријој будућности ставим под команду Господина ђенерала команданта француске војске све француске трупе, које се сада налазе у кључу Црне. Две руске бригаде остаће привремено на расположењу српских армија, с тим да 2. бригада (ђенерала Дитрихса) буде на левом крилу српских армија. Молим вас, да ми изволите упутити 12. децембра своје предлоге по предмету граничне линије измећу француских и руско-српских трупа”.
Пов. Бр. 953/3.
„Корисно је, да се позади садашњих положаја образује један позадњи положај непрекидан и ојачан тако, да се може противставити непријатељу као једна непрелазна баријера. Овај позадњи положај треба да буде постављен доста далеко од садашње непријатељске линије, те да би непријатељ био приморан, да на сваки начин премешта своју артилерију и да врши са свим нову припрему, када буде хтео нападати овај положај. Што се тиче фронта I и III српске армије, ова линија требало би да буде обележена у опште: Грунишким висовима, к. 1212 и гребеном између Чегела и Јаротока, северо-западно од Тепаваца. Источно она би се везла са положајима на Ниџе планини а запдно би допирала до Црне реке било код Негочана било код Букри, где би додиривала положаје, које већ сада припрема француска Источна војска на северној обали р. Сакулеве. Част ми је умолити вас, да изволите наредити хитну организацију горње линије упознајући ме са наређењима, која ћете издати у циљу тога”
Наређења и (извештаји) Врховне команде
ОБр. 8768.
Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
Стање 10. и 10/11. децембра:
II армија – Ништа ново.
III армија: – Дринска дивизија, врши напад на своме фронту. Напад је још у току и резултат није познат.
I армија: После јаке артилериске припреме извршила је 2. руска бригада напад на своме фронту али је он остао без видног успеха. Врши се артилериска припрема и пред фронтом Вардарске дивизије чему ће следовати напад пешадије. Заробљеници 45. немачког пука о којима је у данашњем јутарњем извештају јављено припадају другом батаљону који је раније био индентификован у истом пределу. Аустриске трупе које су се појавиле на Преспанском језеру код Лесковца јаке су свега један батаљон 23. пука 20. бугарске бригаде”.
ОБр. 8789.
Г. Министру Војном.
„Према извештају Пов. ФЂОБр. 2565, који је г. Министар Војни изволео доставити овој команди знања ради види се: да је распоређено за поједине команде Обласних дивизиских области 327 бораца, где улазе и болничари и 622 неборца а поједина Одељења Министарства Војнога имају за посилне 100 бораца и 254 неборца. Пошто има вероватности, да неће ускоро наступити могућност, да се намењени војници и за све обласне команде употребе, а како је у оперативној војсци велика оскудица у борцима, болничарима и неборцима, то мије част умолити Г. Министра Војног да изволи наредити, да се ово људство стави Врховној Команди на расположење а кад буде настала потреба за образовање које обласне дивизиске команде, онда ће Врховна Команда стављати г. Министру Војном потребно људство из команде небораца № 2″.