Овога дана била је обична артилериска акција и локалне пешадиске борбе.
У току дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I армије:
ОБр. 4544 у 8.30 час.
”Ноћ 11./12. децембра: Осим повремене обостране артилериске и пешадиске ватре ништа значајније”.
ОБр. 4559 у 15.30 час.
„Молим да се нареди ескадрили Њепорт да јаче заштићује фронт ове армије од непријатељских аероплана. Ови последњи сваки дан лете бацају бомбе, осматрају батерије и наносе велике губитке трупама. Њепорска ескадрила бива увек извештена одмах чим се непријатељски апарати појаве над фронтом армије али њени апарати увек доцкан стигну. Потребно је да се по неки њен апарат налази увек у ваздуху и пре и после подне”.
ОБр. 4558 у 16.35 час.
Командат Моравске дивизије са ОБр. 2323 извештава, да је данас у 11.45 час. непријатељски аероплан бацио 4 бомбе на логор око с. Добровени, да је једна од тих бомби пала међу шаторе Војне поште и том приликом погинула 6 лица међу којима Сотир Илић поштар и Благоје Гашић кондуктер погинули а рањено 6 лица међу којима Драгољуб Максимовић, Милош Аритоновић поштари, Владимир Сурдановић и Живко Гулубовић кондуктери. Поред погинулих и рањених лица погинуло 2 и рањен један коњ“.
ОБр. 4563 у 7.10 час.
„По извештају команданта 17. француске дквизије све француске трупе у саставу I армије (35., 54., 56., 44. и 2. бис зуавски пешад. пук) у времену од 11. до 30. новембвра имале су заробљеника: Немаца 11, Бугара 38. По извештају команданта Моравске и Вардарске дивизије наше трупе имале су у времену од 11. до 30. новембра заробљеника Бугара: 14 официра и официрских кандидата и 107 војника. Немаца: 37официра и официрских кандидата и 1478 војника. Француске трупе по извештају команданта Моравске дивизије и Вардарске дивизије имале су за све време од дана уласка до изласка из састава његовог свега заробљеника и то: бис зуавски пешад. пук: 9 немачких и 6 бугарских официра, 47 бугарских и 573 немачких војника и 11. батаљон 175. пука: 40 заробљеника од којих су 2 одмах предати команданту 17. француске дивизије, али команданти наших дивизија незнају колико од овог броја заробљеника долази спецјално на период времена од 11. до 30. новембра јер тада евиденција бројног стања заробљеника по данима није вођена. Св. ОБр. 8372 те команде”.
ОБр. 4571 у 21.10 час.
„Садањи фронт армије доста неповољан да дуже остане. Спремам једно изненађење за непријатеља испред мога фронта са групом батерија. Припрема ће трајати 4-5 дана. Ако успе у шта се надам, створићу повољније прилике и за армију а вероватно и за трупе на десној обали Црне реке. Добро би било ако би ми се могла ставити за ово време на расположеље бар 2-3 батаљона јача, али и без тога учинићу овај покушај. После ове операције могу позитивније одговорити на питање”.
ОБр. 4578 у 32.20 час.
12. децембра: „Повремена обострана слаба артилериска ватра, око 16.30 час. непријатељ, је кратко време бомбардовао с. Новаке и десно крило Моравске дивизије, те је и наша артилерија одговарала слажном ватром. Непријатељски аероплан бомбардовао с. Рибарце бомбама од чега рањен један војник и 6 мазги из 17. француске дивизије”.
Од команданта II армије:
ОБр. 4631 у 7.15 час.
„У току ноћи 11./12. децембра: На фронту армије сем повремене артилериске ватре и местимичног пушкарања није било важнијих догађаја. Промене у распореду трупа нема”.
ОБр. 4538 у 13.40 час.
„Бугарски војници из 15. чете 11. пука за које је са ОБр. 4622 од 11. ов. месеца јављено, да су се предали нашим деловима испод Голог Била на саслушању у штабу Шумадиске дивизије изјавили су:
1) Њихов 4. батаљон са 3 чете држи Голо Било насалањајући се својим десним крилом на Баховски поток, 16. чета је у резерви иза највишег врха Голог Била. 1. батаљон 11. пука је на Диновој пољани (Источни Ветреник) а иза њега у резерви је 2. батаљон истог пука који се узајамно смењују свака 4 дана: 3. батаљон 11. пука отишао је пре 15 дана на Градешницу, између њиховог 4. и 1. батаљона увучен је 3. батаљон 24. пука. који се налази око Шлема. Западно од 1. батаљона 11. пука је 29. пук; источно од њиховог батаљона на Преслапу налази се 2. и 4. батаљон 24. пука и иза Преслапа у резерви је 1. батаљон 24. пука.
2) Иза њиховог батаљона на Голом Болу су 2 брдска топа. На Преслапу је 5. и 6. пољска батерија 16. пољ. арт. пука.
3) Не знају колико митраљеза има њихов пук; код њиховог батаљона има 2 митраљеза. На источном Ветренику има 2 немачка митраљеза.
4) У позадини нема никаквих немачких ни турских трупа нити су чули да су скоро долазиле.
5) Услед оскудице у сточној храни липсавају и коњи те хлеб и друге потребе преносе војници на леђима.
6) Бројно стање чета по 110 људи“.
ОБр. 4551 у 18.25 час.
12. децембра: „Код Тимочке дивизије: повремена обострана артилериска и пешадиска ватра. Код Шумадиске дивизије: На десном одсеку слабије пушкарање; на левом живља обострана пушчана и митраљеска ватра и местимичиа употреба ручних бомби. Са Кравице непријатељ је покушао испад против наших пешадиских одељења, али је ватром приморан да се врати у своје ровове. У правцу теренске везе Доброг поља са Кравицом наши су делови протерали непријатељска стражарећа одељења и објавнице, непријатељ се повукао на линију мртвих стража, где му је доцније стигло појачање у јачини једног вода са једним митраљезом. Непријатељска артилерија тукла наше положаје према Кравици и највишу Пожарску чуку. Наша артилерија тукла непријатељске ровове и жичане препреке. Код непријатеља нису запажени никакви промене, деловима према Голом билу јуче се предао још један бугарски војник из 15. чете 4. батаљона 11. пука”.
Од команданта III армије:
ОБр. 5128 у 8.10 час.
„На фронту 4. руске бригаде ничег значајнијег у току ноћи Св. ОБр. 5127″.
ОБр. 5105 у 17.45 час.
„Командант Дунавске дивизије јавља, да је 12. око 17 час. један француски авион враћајући се са непријатељске стране бацио 2 бомбе на предњаке 45. и 46. француске батерије који су се налазили између к. 1378 и 1212 али срећом нису експлодирале. Молим за наређење ескадрили за бомбардовање да се увек обавештава о линији коју држе наше трупе пре поласка ради бомбардовања непријатеља”.
ОБр. 5121 у 11.30 час.
„9. ов. месеца заробљена су 4 бугарска војника из 12 чете 2. пука у долини Црне реке јужно од Зовича. На саслушању изјавили су: Пре 15 дана цео 3. батаљон 11. пука дошао је са положаја јужно од Ковиља, са овим батаљоном дошао је и 2. батаљон 29. пука, 3 батаљона 2. пука остали су на Бијик ташу (јужно од Ковиља) а три батаљона 29. пука на Кукурузу и Ветренику. Сада се цео 3. батаљон 11. пука налази на десној обали Црне тако да му се десно крило наслања на дрвени, скоро израђени мост преко кога се одржава веза са 58. пуком, који је на левој обали Црне реке. Овај мост је на 1 1/2 км. јужно од с. Манастира, лево крило 3. батаљона 11. пука је у вези са 2. батаљоном 29. пука, који је на положају северно од Старовине.
И дању и ноћу копају ровове за стојећег стрелца и побијају коље за жицу која још није везана. Кад је 21. пук одступио са граничког виса око 500 војника овог пука са оружјем побегли су у Бугарску. Кад су их официри и коњица хтели да задрже код Старовине, бацали су на њих бомбе. Успут је ова руља срела комору с хлебом и на силу сав хлеб отела”.
ОБр. 5133 у 18.5 час.
“Јутрос се предао Дунавској дивизији један војник из 45. бугарског пука који је изјавио, да је пошао са још 4 да се предаду, али су ту четворицу убили Немци. Да се 40. пук налази на фронту јужног дела Бобишта-Дабице, источно од Црне реке је 44. пук, а позади њега код Чаништа 58. и 65. пук, западно на путу Маково-Мојино Морихово находе се Немци и даље западно 9. бугарски пук. Код 2. батаљона 55. пука била је побуна и ти су батаљони упућени у позадину”.
ОБр. 5147 актом.
„С обзиром на садашњу ситуацију, намеран сам да се Дринском дивизијом продужим даљи напад у циљу заузимања непријатељских положаја до реке која протиче поред Градешнице и Старовине, како би се трупе 11 армије извукле на планински гребен. Ако се за 3-4 дана не успе у овоме, изложићу своје мишљење накнадно”.
Од Министра Војног:
Актом Пов. ђОБр. 3547.
„Од ђенерала Живковића из Одесе, депешом ОБр. 350 од 8. ов. месеца добивен је следећи извештај:
Према одобрењу команданта југо-западног фронта наша 1. дивизија одлази у кантоновање у Вознезенско у околину. Превод из Исмаила за Вознесенско почиње 27. новембра и свршава се 19. децембра. Тамо ћу је попунити људима које имам у допунском батаљону”. Предњи извештај имам част доставити на увиђај и употребу”.
Пов. ђОБр. 3549.
„Да би се батаљон Срба добровољаца поступно припремио за циљ коме је намењен, молим да се поступно у њему спроводе следеће: 1) Да се за командире чета одреде добри официри, који имају способности и смисла за националан рад и такт за управљање оваквим елементима. У овоме погледу избор садањег команданта батаљона изгледа да је врло срећно учињен. Било би врло корисно да се за командира једне од чета (у којој би прилике биле најнесрећније) одреди наш артилериски капетан Војин Тунгуз, сада у штабу једног брдског дивизиона, син Пере Тунгуза старог сердара Херцеговачког, који се и сам овде налази, и један од најугледнијих старих људи у Херцеговини.
2) Да се за водне официре, поред наших, одреде и сви они од добровољачких старешина, који би били примљени за наше резервне официре, а пореклом су из Херцеговине и Боке, као и они из Црне Горе из Никшићске Морачке нахије, Куча и Бјелопавлића, а који би били познати као потпуно поуздани у сваком погледу.
Врло би корисно било да се у овај батаљон одреде потпоручници: Алија Куртовић и Саџак (сада у 6. пешад. пуку). По добивеним обавештењима изгледа да је нарочито срећан избор био у нашим официрима резерв. пеш. поручнику Милошу Стојићевићу, акт. пеш. поручник, Јакову Ђорђевићу и рез. пеш. ппоручнику Адаму Тошковићу.
3) Из овога батаљона поступно и згодним начином уклањати елементе чији би рад и присуство било у супротности са задатком батаљона.
4) У принципу, у овај батаљон не увршћавати ни једног Црногорца, изузимајући оне из Никшићске и Морачке нахије (који су као Херцеговци после ратова 1876/78. год. припали Црној Гори) и брђанских елемената Куча и Бјелопавловића, који су сви противници црногорског сепаратизма, но и од ових узимати у батаљон само оне, за чију се поузданост добије довољно података од сигурннх људи, који их познају.
Иначе батаљон поступно појачавати Бокељима и Херцеговцима који буду подесни и потребни, како би утицај ове јединице на њихове родне крајеве био што јачи, те да послужи као сигуран и привлачан кадар за нове слементе по доласку на њихову територију, када ће према приликама свака чета евентуално моћи да се развије у батаљон и т. п.
Иначе целокупан васпитни рад у батаљону развијати у духу идеје националног јединства и уништавања провинцијалног сепаратизма, међутим нарочито обратити пажњу да се при томе не вређају Црногорци као део нашега народа, у коме су само још појединци, махом заинтересовани представници сепаратизма. Ово сам сматрао нарочито за потребно да нагласим, пошто многи Херцеговци и Бокељи, у мржњи противу Црногораца не праве ову разлику.
Молим да се по овоме издаду одмах потребна упутства команданту Добровољачког батаљона и потражи и његово мишљење по свима овим и сличним питањима, у коме би циљу требало позвати команданта у Солуну, па га том приликом упутити и у Министарство Војно”.
Напомена: Преко телефона саопштено данас у 11.55 час. пуковнику Димитријевићу да се упути начелнику Оперативног одељења каптан Милутин Николић.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 7897 актом.
Команданту Савезничких војсака.
„На ваше писмо Бр. 95613 од 11. децембра част ми је одговорити вам следеће:
Има много знакова, да је у српској војсци душевни и физички замор достигао крајње границе. Безпрекидне борбе, дуго остајање на положајима без смене, неискоришћени успеси у своје време као и садашњи неуспешни напади изазвали су дубоку моралну депресију и убијају веру у крајњи успех и корисност даљег жртвовања. Рђаве и фаталне послелице очигледне су. Ово стање може се поправити једино на тај начни, ако се српској војсци, до тренутка када се могне ради одмора сасвим заменити другим свежим трупама на фрнту, сада скрати фронту толикој мери, да се њеним трупама може давати стваран одмор и омогући извршење неопходно потребних реогранизација. Моје је мишљење да би ово за сада требало неминовно извршити на следећи начин: француско-итаијанске трупе да заузму и држе фронт до гребена Селечке планине – заједно са гребеном до линије с. Маково, Орла, Крушевица, Канем. Српске трупе, заједно са обема руским бригадама, да држе фронт од ове границе, па до крајњег десног крила II армије. Распоред би се извршио тако, да се што већем броју трупа даје прилика, да се одмори и попуни одмереним људством, које се враћа из позадине. Водило би се рачуна и о вашој жељи, да 2. руска бригада буде на левом крилу I армије”.
ОБр. 8800.
Команданту I, II и III армије:
Потребно је да се за сваку евентуалност што скорије организује један прихватан положај, непрекидан и ојачан тако да се може против ставити непријатељу као једна непролазна баријера.
У углу Черне, овај положај биће позади линије која се сада држи, наслањаће се на реку од Негочана или ниже Букри – где буде подесније – и ту ће се везивати са положајима на северној обали реке Сакулеве, које већ сада припрема француска Источна војска. Даље на исток линија би ишла косом између Тепаваца и Чегела с једне стране, Негочана и Јаротока с друге стране, затим према к. 1212 ка Грунишким висовима.
На десној обали Черне положај да почне од Грунишких висова, на најподеснијим правцем на Ниџе планину, где да се веже, у колико је то могућно, са садањим положајима II армије.
Командант II армије наредиће да се и даље усавршавају и одржавају у добром стању положаји, који су до сада већ организовани.
Нарочита радна снага не може се дати за овај посао, пошто је већ све дато армијама и Врховна Команда више је нема на расположењу. Према томе армија ће изводити овај посао постепено са својим снагама, у колико се за њега могу одвојити.
Усвојене положаје искрокирати, на на крокиу унети како оне објекте, који већ постоје, тако и оне који се мисле израдити. Један примерак кројкиа послати Врховној Команди. О пријему наређења одговорити.
ОБр. 8800.
Главном команданту Савезничких војсака, ђенералу Сарају:
“На основи захтева изложеног у вашем писму Пов. Нр. 953 од 11. децембра тек. године, част ми је известити вас, да сам командантима I и III армије издао потребна наређења за поступно утврђивање прихватног положаја. Лево крило тога положаја почињаће од Негочана или Букри где буде угодније. Даље на исток линија за утврђивање ићи ће косом између Тепаваца и Чегела с једне а Негочана и Јаротока с друге стране, затим преко к. 1212 ка Грунишким висовима. На десној обали Црне реке положај почиње од Грунишких висова и избија најподеснијим правцем на Ниџе планину, где ће се везати са садањим положајима II армије. Команданту II армије наређено је, да се и даље усавршавају и одржавају у добром стању положаји, који су до сада већ организовани”.
ОБр. 8801
Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарију и Милну, Војним изасланицима: у Русији, Енглеској, Француској, Италији, Румунији и Грчкој и ђенералу Рашићу:
„Напади 1. и 2. руске бригаде код к. 1050 10. и 11. децембра нису успели. Напади Дринске дивизије и 2 чете 4. руске бригаде код Старовине такође без успеха. Непријатељ жилав. Потврћено да је цео 45. немачки пук пред I армијом.
12. децембра продужујемо нападе.
(Само за Румунију). – Јавите јели оскудица муниције узрок румунским поразима”.
Стр. Пов. ОБр. 8811.
Г. Министру Војном:
„Наш делегат ђенерал Рашић депешом № 696 од 10. тек. месеца, доставља ово:
„Његовом Краљ. Височанству Престолонаследнику: „Предао Вашу депешу генералу Пеле за Жофра. Тражио да ме прими. Пеле ми рече, да је решено, да се сва искрцавања чине у Солуну. Транспорти иду непрестано. Сад се решава о повећању средстава. У Француској 94.000 људи чека на укрцавање. За потребу одмора наших трупа чинио представку и Сарај. Надам се видети Рока сутра. Накнадно јавићу што ми буду казали”.
ОБр. 8812.
Г. Министру Војном актом:
„Наш делегат ђенерал Рашић депешом ОБр. 686 од 7. ов. месеца јавља следеће:
„Њег. Краљ. Височанству Престолонаследнику:
„Нисам могао ових дана ништа јавити Вама. Ситуација војна па и иолитичка још није сасвим јасна. Најдаље сутра биће позната декларација Владе и решење парламента. Имамо очекивати енергичан рад. Енглеска даје пример за подржавање. Држим, да ће Бријан и Жофр остати последњи нам са већим ауторитетом: Нешто је решено, али још није утврђено. За сада се зна ово: Прорачунато је да Немци могу поћи против Солуна са 3-4 дивизије, зашто треба много времена. Тражиће се положај на коме се могу дочекати. Држим, да ће се Битољ држати. Сарај добива овлашћење размрсити са Грчком. Решено је да Французи и Енглези пошаљу још по две дивизије од оних 23 које су требале тамо оперирати. Сем три дивизије, које су требали Талијани дати, тражено им је још. Колико незнам. Ма колико да је тражено сумњам да ће дати и оне три бригаде. До сада још нема одговора, зна се, да се боје, да Немци сада не окрену против њих. То није искључено. За транспорт сем 2000 Руса попуне има ових још 4000, који ће тамо доћи, Француза и Енглеза за попуну има 35.000. Све се транспортује са напрезањима – неће се престајати. Од нових трупа, које одлазе на Солун извесни делови употребиће се за Грчку. Природно је, да ће се неко поставити за команданта Севезничких трупа. Ако вас понуде определите се. Мишљења сам, да сами не захтевамо ту команду. Углед Ваш и наше војске на великој висини. За сад и у овој ситуацији то би нам било доста. Говорио сам са Палицином о смени наших трупа са прве липије, примио разлоге, и употребиће као своје још ових дана; ја се нећу појавити са предлогом. О Југо-Словенима заробљеницима за које је питање заинтересован, “рече: можете рачунати да ћете добити 4000-5000. Ситуација тренутка тешка, ако се народи не успротиве даљем ратовању, она ће се поправити. За нас огромна важност, да очувамо мирноћу и урадимо што више, да се наше трупе не успротиве и да сачувају веру у победу. Нарочито пазити на официрски кор, он има дигнути углед наших слабих снага у овим критичним тренутцима. Пратим кретање и догађаје, пратим штампу ових дана, то је кључ за разумевање догађаја. Поред не малих успеха њихових, вредности на берзи Швајцарској падају”. Предње част ми је доставити Г. Министру Војном знања ради“.
ОБр. 8817.
„Према усменом тражењу енглеског адмирала Трубриџа послати су му податци о српској војсци и то: Бројно стање српске којске у почетку августа 1916. год., броју топоква, о француским и другим трупама које су под командом српске војске, о губитцима, заробљеницима, које је задобила српска војска, о комуникацијама, санитетској служби и снабдевању”.
ОБр. 8820 у 17.30 час.
Команданту I армије:
„Молим за обавештење колико је људи послао Бабунски преко границе, дали су успели у прелазу, колико их има још код себе и каква је улога његове чете”.
ОБр. 8821.
Г. Министру Војном, команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
„Стање 12. децембра у 16 часова: Ни код једне армије нема значајнијих догађаја. Дунавска дивизија има 13 дезертера из 40. бугарског пука код с. Рапеша“.
ОБр. 8822.
Команданту I и III армије.
“Изволеће ми командант одмах поднети своје мишљење о томе, дали према садањој целокупној ситуацији код те армије постоји неоиходна потреба, да се и даље напада на непријатеља и дали зато има могућности и изгледа на успех, или би било боље да се у смислу закључка донесеног на конференцији у Баници 23. ов. месена на садањој линији остане, утврди и сачекају појачања, која у Солун посведневно стижу”.
ОБр. 8823.
Команданту I, II и III армије.
„По сигурним податцима Грчка има брашна за највише три недеље, а угља највише до краја јануара. Због блокаде мораће ускоро наступити глад. Тиме се објашњава жеља Краљева да се спор разреши мирним путем и готовост да трупе из Тесалије трнспортује у Пелепонез”.