Овога дана јак ветар са кишом, важнијих догађаја није било. Отпочело је скраћивање фронта српских армија.
У току дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I армије:
ОБр. 4765 у 8.25 час.
„Код Моравске дивизије слабо пушкарање. Код Коњичке ничег новог. Од Вардарске и 2. руске бригаде није добијен извештај”.
ОБр. 4778 у 14.20 час.
„Пошто у позадини новог армиског фронта нема ниједног насељеног места са зградом у коју би се могао сместити најпотребнији део армиског штаба са најнужнијом удобношћу, то армиски штаб и даље мора остати у Бачу. Веза ОБр. 8928 те команде”.
ОБр. 4779 у 16.35 час.
„Била је намера, да се данас напада непријатељ, али не и да се одложи смена трупа. Напротив у извештају о намераваном нападу молио сам команданта Источне француске војске, да његове трупе одређене за смену привуче данас до мрака позади левог крила руске бригаде, како би ове у току ноћи смениле делове наших трупа, ма где се они затекли. Међутим командант 17. дивизије извештава ме данас, да се смена трупа неће отпочети ноћу 19./20. ов. месеца као што је било раније јављено, већ тек сутра 20./21. овог месеца. Због врло јаког ветра, који онемогућава правилну употребу артилерије, намеравани напад је обустављен о чему је благовремено извештен и командант Источне француске војске. Св. ОБр. 9088 те команде“.
ОБр. 1780 у 21.35 час.
„19. децембра услед јаког ветра није се могло изводити прецизно артилериско гађање те је пројектовани напад на к. 1050 обустављен. Преко дана повремена обострана слаба артилериска ватра. Непријатељски аероплани нису летели”.
Од команданта II армије:
ОБр. 4835 у 7 часова.
„У току ноћи код ове армије слабо пушкарање и ретка артилериска ватра”.
ОБр. 4852 у 18.15 час.
„У току дана 19. децембра на фронту армије местимично пушкарање и ретка артилериска ватра. Магла и киша ометале рад и осматрање”.
Од команданта III армије:
ОБр. 5325 у 7.10 час.
Ноћ 18./19. новембра: „Код Дринске дивизије: Слабије пушкарање, наша артилерија повремено дејствовала. Непријатељ у више махова бацао светлеће ракетле на наше положаје. Код 4. руске бригаде: Ништа нарочито. Код Дунавске дивизије: Обично пушкарање и повремено дејство артилерије”.
ОБр. 5339 у 18.35 час.
„Дринска дивизија: Местимично пушкарање. Непријатељ са Сокола и Трнавске косе јављао се са по неким артилериским метком. Непријатељ се и даље утврђује око с. Бешишта и са 2 чете утврђује доста журно к. 1004 (источно од Старовине).
4. руска бригада ништа нарочито. Дунавска дивизија: Пре подне на фронту слабија обострана артилериска ватра. Дивизиска артилерија ретком и прецизном ватром потпомаже рад I армије тукући к. 1050″.
ОБр. 5312 у 19.45 час.
„По извештају команданта 4. руске бригаде непријатељ је избацио 18. тек. месеца неколико зрна артилериских са двема експлозијама, једна у ваздуху а друга при удару у земљу”.
Од делегата капетана Јовичића:
Бр. 994.
Ситуација на енглеском фронту на дан 18. децембра:
„У току дана наши су аероплани успешно бацили бомбе на непријатељски логор у близини Ангиста. Јутрос смо одбили једно непријатељско одељење код Кумчи са губитцима по њих. На Дојранском фронту наша тешка артилерија туклаје непријатељске положаје у близини Чаништа”.
Од команданта места у Битољу:
„У току_данашњег дана непријатељ је избацио на варош 10 пројектила средњег калибра, рањен је један грађанин и порушена једна кућа”.
Од Министра Војног:
Пов. ФОБр. 3235.
„На учињено ми питање од стране Врховне Команде са ОБр. 8430 објашњавам:
1) Наређење ФЂОБр. 3217 од 27. прошлог месеца не односи се на оне војне обвезнике, који се пронађу на ослобођеној територији, а који су раније служили у оперативној војсци. Овакви се обвезници по извршеном лекарском прегледу имају упућивати у одговарајуће своје команде тамо и употребити на службе на којима су и раније били наравно у колико се при прегледу оцени, да су и сада за њих способни.
2 )Сви обвезници, који се прикупе по наређењу ФЂОБр. 3217 од 27. прошлог месеца, а који раније нису служили у нашој војсци имају положити заклетву”.
Пов. ФђОБр. 3632 актом.
„Част ми је известити, да је транспорт добровољаца из Јужне Америке за Бордо отпочео. Прва група од 250 људи већ на путу. Сваке суботе ићи ће нове мање групе. Из Северне Америке иду у Канаду, одакле ће се транспортовати за Бизерту у већим групама”.
Од делегата ђенерала Рашића:
Бр. 726 у 5.35 час.
Три батерије 120 м.м. дугачких и 2 батерије 120 мм. кратки. Батерије од 4 топа. Сви возови и запрежни материјал. Муницију даваће Сарај”.
Од војног изасланика у Румунији:
Бр. 627 у 9.35 час.
“Данас нам саопштено, да је 16. децембра отпочео дејствовати Румунски фронт под командом румунског Краља. Дакле неће се звати јужни фронт него румунски фронт. Положај ђенерала Сахарова: Одговорни помоћник румунског Краља са правима команданта фронта. Остало остаје као што сам јавио с том разликом, што се Дунавска дивизија сада зове VI армија и њоме командује ђенерал Зуриков”.
Од начелника Инжињериског Одељења Врховне Команде:
ИБр. 5212 актом.
Начелнику Оперативног Одељења:
„Начелник штаба Врховне Команде са ИБр. 5212 од 18. тек. месеца изволио је наредити следеће:
„Ова команда требовала је 6000 комада челичних штитова за потребе наших трупа, у циљу умањења губитака. које се боре највећим делом на брдовитим и планииском терену где је употреба пионирског носећег алата доста ограничена и при брзој изради заклона, нарочито сада, када су мразеви наступили. Примена ових штитова као заштите, веома је велика. нарочито када је потребно створити заклон за стрелце за време борбе, за време самог утврђивања, на и за заштиту раденичких одељења при савлађивању препречних средстава при отварању пролаза за јуришне колоне при нападу на утврђене положаје.
Врховна Команда савезничке војске, дала је за сада 1000 комада да се поделе нашим дивизијама. И свакој армији испослаће се по 333 комада железницом у Соровић, Сакулево и Вертекоп ради поделе и предаје дивизијама.
Изволеће команданти у погледу употребе чувања и транспортовања даље наредити што треба с тим, да се оцени и извештај о њиховој практичној употреби достави овој комади”.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 9082
Команданту I, II и III армије, Битољске дивизиске области,
начелнику: Саобрићајног, Санитетског и Ађутантског одељења и Главном Интенданту:
„У вези ранијег свога решења ФЂОБр. 3217 од 27. прошлог месеца, Госнодин Министар Војни са Пов. ФЂОБр. 3235 од 16. ов. месеца донео је ово објашњење:
„На учињено ми питање од стране Врховне Команде са ОБр. 8430 објашњавам:
1) Наређење ФЂОБр. 3217 од 27. прошлог месеца не односи се на оне војне обвезнике који се пронађу на ослободилачкој територији, а који су раније служили у оперативној војсци. Овакви се обвезници по извршеном лекарском прегледу имају упућивати у одговарајуће своје команде и тамо употребити на службе на којима су и раније били, нарочито у колико се при преглeду оцени да су сада за њих способни.
2) Сви обвезници који се прикупе по наређењу ФЂОБр. 3217 од 27. прошлог месеца, а који раније нису служили у нашој војсци имају положити заклетву“.
Према томе а у вези наређења ОБр. 8268 од 1. тек. месеца, начелник штаба наредио је:
I) Да команда Битољске дивизиске области подноси десетодневни извештај о резултату рада регрутне комисије. Уз овај извештај приложити табеларни преглед из кога ће се видети:
1) Колико је бројно из које општине прикупљено обвезника;
2) Колико је од њих сада први пут регрутовано од стране наших власти;
3) Колико је оних, који су раније служили у нашој војсци и то одвојено од појединаца, којима су припадали.
II) Да обвезници, који се сада први пут регрутују, пре но што се упуте у јединице према разрезу. који ће ова команда вршити на основу поднетих прегледа, положе заклетву према одредбама закона о Устројству војске и правила службе I део., код чете батаљона Срба добровољаца. код које се прикупљају.
Спискове заклетих војника чуваће команда Битољске дивизиске области сходно тач. 10. наређења Господина Министра Војног ФЂОБр. 3217.
ОБр. 9087 актом.
Главном Команданту Савезничких војсака – ђенералу Сарају:
„У смислу вашег наређења 964 од 26. децембра, одмах су издата сва потребна наређења, која су до сада стигла до самих трупа, те бих на њих веома штетно утицало, ако би се поменуто наређење на у чему мењало. Према томе имам част умолити вас, да се смена српских трупа изврши у свему, како је то наређено чим се за то добије могућност“.
ОБр. 9088 у 13.15 час.
Команданту I армије:
„У штабу Источне војске сазнао сам, да ће I армија вечерас извршити напад на непријатеља и да ће због тога да се одложи смена трупа I армије. Изволеће ме командант известити,. Дали је ово тачно, јер ова команда о томе до овог момента нема никаква извештаја“.
ОБр. 9092.
Г. Министру Војном, команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
Стање 19. децембра у 16 часова:
„Ништа важно ни код једне армије. Јак ветар и киша”.
ОБр. 9096.
Главном команданту Савезничких војсака, ђенералу Сарају:
„Командант I армије под ОБр. 4782 од 19. тек. месеца доставио је следеће:
„Од команданта Источне војске добио сам овога часа следећи извештај:
„Својом нотом Бр. 1010/3 генерал командант савезничких војсака ограничио је за сада вршење смене на руску бригаду и на Вардарску дивизију, не може бити места никаквој сумњи односно места тих трупа. Мојим телеграмом 2407 3 од 17. децембра саопштио сам, вели, да ће половина руског фронта бити смењена ноћу измећу 19./20. ов. месеца и да ће друга половина руског фронта и фронт Вардарске дивизије бити смењен ноћу између 21./22 ов. месеца. Што се тиче смене трупа које се налазе више источно, она се не може сматрати као непромењена и према вашој жељи послаћу на време једног официра из мог штаба да тачно утврди са једним од ваших официра на терену тачку, коју ће имати да држи крајње десно крило француских трупа”.
Из овога се види. да Французи и не мисле смењивати Моравску дивизију, што се потпуно слаже са наређењем, које је добио командант 17. дивизије, који треба да смени трупе ове армије. На тај начин нов фронт ове армије не само да се скраћује већ постаје три пута дужи него што је сада. С обзиром на важност овога правца као и на друге позније чињенице налазим да овим није загарантовано одржавање одсека ове армије. Молим, да се има у виду да артилерију ове армије неће моћи смењивати истовремено, кад и пешадију, јер је немају. Према томе делови артилерије ове армије остаће на својим положајима и после извршене смене пешадиских јединица”.
Достављајући вам предње у вези моје представке ОБр. 9087 од 19. тек. месеца мени је част и овом приликом молити Вас, да имате уверење, да је стање поверених ми трупа заиста такво, да је неопходно потребно, да се смена изврши према постојећем вашем наређењу и то што пре да би се трупама огарантовало одржање додељеног дела фронта и омогућио на и најнужнији наизменичан одмор и томе код њих учврстио уверење, да се о њима води довољно рачуна. Са своје стране командант армије на напред изложено одговорио сам:
ОБр. 9096 у 22.25 час.
Команданту I армије:
„Са руском бригадом смените делове Дунавске дивизије у онолико, у колико је то могуће. Остатак те дивизије смените када буду смењене и Вардарска и Моравска дивизија, на чему ће се од стране ове команде стално настојавати, као што је командант извештен са ОБр. 9022 од 17. тек. месеца, према чему ће бити смењена и Моравска дивизија. Што се тиче артилерије она ће остати на својим положајима, где год је то потребно, док не настане могућност, да се и она смени. По овоме ступити у споразум са командантом француске Источне војске. Св. ОБр. 4782″.
ОБр. 9102.
Команданту I, II и III армије:
„Према извештају Господина Министра Војног Пов. ФЂОБр. 3632 већ је отпочео транспорт добровољаца за нашу војску прикупљених у Америци. У вези наређења ОБр. 7053 од 30. прошлог месеца част ми је доставити на знање”.
ЧЕСТИТКА Њ. В. КРАЉА ПЕТРА БР. 151.
Његовом Краљ. Височанству Престолонаследнику:
„Срдачно честитам Теби и нашој дичној војсци на поновном заузећу Битоља и то истога дана као и пре четири године. Молим се милостивом Богу, да и даље бди над нашом храбром војском, која задивљује свет својим храбрим делима и доказује да Србин још живи и да је достојан потомак својих славних и јуначких предака.
Живела наша дична војска!
Петар с. р.”
НАРЕДБА ОБР. 7927.
Врховног Команданта Њ. К. Височанства IIрестолонаследника Александра за 22. новембар 1916. године за сву војску:
„Војници, Бог је хтео, да ови ваши напори и витешки подвизи буду крунисани сјајним успехом.
Наш горди Битољ, понос и слава наша, у нашим је рукама. Ваша верност, пожртвовање и непоколебима воља за победом, сломила је најтврђе положаје и све очајне отпоре непријатељеве.
Ваше су заставе окићене новим лаворикама и ваша је слава понова одјекнула широм целог света.
Честитајући вам на свима добивеним победама, Ја вам, јунаци Моји, изјављујем своје потпуно задовољство и кличем, да живи моја мила и јуначка војска.
Александар с. р.“
ЗАПОВЕСТ БР. 13.
Команданта Савезничких војсака ђенерала Сараја за 21. новембар
1916. године.
„Битољ је у рукама Савезника.
Сретан сам што могу свима командантима Савезничких трупа, официрима, подофицирима и војницима, упутити своју најживљу захвалност своја најтоплија честитања, за учињене напоре, показану храброст, већ постигнуте резултате.
Срби, ви сте први отворили пут, ви сте први најзад видели наше непријатеље у бегству и ваши непрекидни напори довели су до пада Битоља.
Руси, у Јелинским брдима, као и Српској равници, ваше легендарно јунаштво показало се је достојно себе.
Британска војско, до овога дана ваш је задатак био од најнезахвланијих, морали сте делати на фронту, који је до данас био дефанзиван, али ви нисте штедили ни напора, ни рада с пуно части сте отправили улогу поверену вашим армијама и спремни сте да јурнете напред, када се нареди.
Талијани, где год се ваша застава залепршала, увек сте се сетили јуначких дела у којима сте учествовали на Алпама.
Французи, поносит сам што сам на вашем челу.
Дао би Бог, да данашњи успех само претходи још лепшим успесима!
Сарај с. р.“
Н.З. Имена Црна чука, обла чука, тестерасти камен, ботурасти камен, црвена земља, црвени ровови, црна чука, бела јаруга, бели ров, ћувик лебац, огрлица, три зуба, врата, гола чука, марица дата су – обележена у току операција ради лакшег извођења, иста не постоје на картама те их не тражити, али се при читању види где би била на карти.
ЗАКЉУЧАК
Овога дана завршене су операције III и I српске армије у 1916. години.
Операције су трајале три месеца са непрекидним борбама по топографки врло тешком и беспутном терену: на Малка Ниџе, Чегану, Горничеву, Кајмакчалану, Соколу, на Црној чуци. на Чукама, на котама: 1212, 1378. 1050 и на Груништу.
За све ово време офанзивних операција III и I српске армије, II српска армија имала је пред собом непријатеља на положајима, не само по природи врло јаким, и силно утврђеним: Соко-Добро поље- Кравица-Ветреник- Преслап и Кожух, – готово неосвојивим за снаге, којима је располагала. Она је делом својих снага потпомагала III и I армију, а са остатком, притискујући непријатеља пред собом, приковала га је и онемогућила му да што одвоји противу III и I армије, које надирући из дана у дан, задаваху страшне ударце Бугаро-Немцима, отимајући им горе наведене положаје и села, па и саму варош Битољ.
Чудна је игра судбине ове вароши у јужном делу Србије:
19. новембра (по новом) 1912. године. Битољ је освојила и ослободила од Турака I српска армија под командом Престолонаследника Александра.
19. новембра (по новом) 1915. године. у Великом рату, пред надмоћним снагама Аустро-Немаца и Бугара, српска војска изгубила је Битољ.
19. новембра (по новом) 1916. године, III и I армија освојивши к. 1212 и 1378, преотеле су Битољ од истих освајача.
То су резултати које су постигле српске армије у овим офанзивним операцијама. Што ови резултати нису боље искоришћени – експлоатисани, а нарочито по паду к. 1212 и 1378 (Битољ), види се из текста ове књиге, а у кратко се може поновити ово:
Српска Врховна Команда није имала никакве резерве, којима би освежила и појачала трупе III и I армије, чији су ефективи били сведени на половину, па и мање. Трупе су водиле борбе три месеца и дању и ноћу, без сна и одмора, те је и физички и душевни замор достигао крајње границе. Ушло се у дубоку јесен са кишом, ветром и вејавицом, те су и ове временске непогоде имале рђавог утицаја на исцрпене трупе, међу којима је било и таквих, које су горе изгледале, него кад су кроз беспутну Албанију дошле на Крф.
Непријатељ је, после сваког великог нашег успеха, био у могућности да доведе свеже и јаке снаге са других делова свога фронта: Дојрана и Битоља, као и из Добруџе и Немачке;
тако су на одсек према III и I српској армији деведене ове немачке трупе: Гренадирски пукови 42. и 45., 5 јегерских батаљона и 2 батаљона гардиских стрелаца, са јаком артилеријом и око 150 митраљеза.
Ове трупе, ма да су се и саме топиле пред снажним налетима Срба, успеле су да подрже морално пале бугарске трупе, те је најзад и офанзивна снага III и I армије дошла до крајње границе своје моћи: са офанзивним операцијама морало се стати и прећи у нежељену одбрану.
Помоћ, коју су при крају операција пружиле I армији: 17. француска дивизија ђенерала Жерома и 2. руска бригада, са оближњег сектора. била је слаба и недовољна, јер и ове трупе, на да су се такмичиле са српском браћом по оружју у борбама око к. 1212 и 1050, биле су такође изнурене и веома борбама проређене, те се ни са њима није могло више успети.
Све молбе и представке српске Врховне Команде, Главном Команданту свих трупа на Солунском фронту, ђенералу Сарају, да се трупе I и III армије појачају, а да други сектори прикују непријатеља према себи, и Бугаро-Немцима не дозволе појачавање својих снага пред III и I армијом, – нису наишле на оправдано разумевање.
Преко наше влале и наших војних изасланика и делегата, чињене су код Савезника представке, да се овај (Содунскм) фронт, с обзиром на његов значај и важност, појача трупама савезничким, и да се искористе победе и принуди Бугарска на капитулацију, но ни ове представке нису нашле одзива. Тек по обиласку овог фронта, француски Министар Војни ђенерал Рок, уверио се на лицу места о великим успесима српске војске, као и колико су јој помогли Савезници. Тада је и он настао да се овај фронт појача, бар до формациског стања јединица, а српским изнуреним армијама да се бар у неколико скрати фронт. Најзад успело се у толико, што је српској војсци додељен краћи фронт, на коме је она остала у одбрани без смене, све до 14. септембра 1918. године.
Бојиште на коме су изводиле битку III и I српска армија за све време а при крају и бригаде: ђенерала Сикра из француске дивизије ђенерала Жерома и 2. руска: Горничево, Кајмакчалан, Сович, Црна река, Чуке; коте: 1212, 1378, 1050 и Груниште, – чинило је страшан утисак, – људски и сточни лешеви у разним положајима, непријатељски и наши измешани.
Поред прекаљеног и отреситог српског војника, лежи крупан и снажан Зуав, храбар Рус широко раширених руку и до њега Француз; поред српског коњаника, лежи француски шасер – право братство народа, које је смрт ујединила на заједничком и праведном послу.
Ма све стране разбацан разни материјал: овде пољска кујна, тамо кара, артилериска и пешадиска муниција, бомбе, напуштени топови, поломљене пушке, изгажене трубе, пробијени шлемови, пионирски алат, жице – све је то представљало грозну и хаотичну слику – рат.
Губитци: Погинуло, рањено и контузовано официра 1037, нестало 31.
Погинуло, рањено, контузовано и нестало: подофицира, каплара и редова 32.381.
Заплењено: топова 79 разног калибра, кара 30, предњака 16, митраљеза 60, пушака 5000, бомби 3000, доста пинонирског и другог разног материјала.