2. новембар, Извештаји и наређења Врховне команде

У току овога дана Врховна Команда примида је ове важније извештаје:

Од Команданта I армије:
ОБр. 3156 у 6.30 час.
„На фронту ове армије ноћу 1./2. новембра:
1) Код Моравске дивизије слабије пушкарање и дејство рововских топова.
2) Код Вардарске дивизије слабија артилериска ватра.
3) Код Коњичке дивизије ноћ прошла на миру.
4) За 17. француску дивизију јавиће се накнадно.”
ОБр. 3186 у 21.35 час.
„2. новембра пушкарање и уобичајна артилериска ватра с обе стране. Код 17 франнуске дивизије ђенерала Жерома предало се 34 бугарска војника из 23. пука. Код Вардарске предало се 17 Немаца, из 42. и један Бугарин из 12. пука. Промене у распореду нема, али је 56. колонијални стављен под команду ђенерала Сикра ради јединства рада у намераваној акцији. За сутра артилериска акција не искључујући погодан моменат за акцију нешадије”.
ОБр. 3120.
„Поред напомене учињене у рапорту ОБр. 3077 за 30. октобра о физичком замору трупа, сматрам за дужност, да по томе предмету пошаљем и засебан рапорт. По писменом и одлучним представкама команданата дивизија замор трупа је врло велики. Они су физички тако исцрпљени да се више не може рачунати на какву одлучну аккију, док се неби или знатно појачале или добро одмориле. И ја и команданти дивизија потпуно смо свесни факта, да ова преставка пада у време врло незгодно, јер се трупе налазе на положајима, на којима се несме и не може дуже остати, већ се мора напред пошто пото до положаја погодних за одбрану, али смо дужни констатовати стање онакво какво је. Узроци оваквоме физичкоме стању наших трупа леже у овоме:
1) Скоро непрекидне дано-ноћне борбе од дужега времена.
2) Велики фронтови према ефективима јединица, због чега је немогуће трупе смењивати и одмарати. Смена се врши само између борбених редова у кругу пукова, али одмор у пуковској резерви и није никакав стварни одмор, јер се такоће седи у рововима под непријатељском артилеријеком ватром:
3) Наша војска отпочела је операције пре потпунога опорављења од шрапнела претрпљених у покрету преко Албаније. Физичка снага тек је почела да се повраћа, али још нису биле створене физичке резерве, потребне организму за јаке и дуге папоре. Услед тога наш је војник сада много мање отпоран и нема ону физичку жилавост, коју је имао пре нашега повлачења из Србије. Тешко физичко стање чини, те и морал почиње да опада. До скора је сваки пламтео од жеље, да крене напред својој Отаџбини, своме дому. А сада се већ дешавају следеће карактеристичне појаве: војници полазе на напад млитаво, резигнирани и са рукама у џепу. Кад им се напомене, да ће тако по најпре погинути, одговарају да они то управо и желе, пошто овако више издржати не могу. Један војник лако рањен, пошто је после 3-4 дана боравка на завојишту враћен у чету убија себе уз пут, само да се жив у чету не врати. Најзад у једноме пуку чуло се, и за извесне по морал карактеристичне разговоре међу неким војницима. Кад се свему овоме дода слабост садашњих ефектива – око 4000 пушака у дивизији – онда је очевидно, да се са оваквом трупом не могу извршити енергични напади, који се из Врховне Команде наређују. Потребна су пре свега знатна појачања и то хитно, док се непријатељ није још више појачао. А дотле акцију треба оставити увиђавности команданта армија. који се свакодневно труде, да не пропусте ни једну прилику, да у границама моћи својих трупа учине све оно, што треба да нас одведе у нашу Отаџбину”.
ОБр. 3121.
У допуну своје депеше ОБр. 3121 од 31. октобра извештавам о следећем:
„Напад армије по досадашњему нема изгледа на успех и са ових разлога:
1) Стање трупа изнето у моме рапорту ОБр. 3120 од 31. ов. месеца.
2) Непријатељ се појачао немачким трупама, које су у одбрани много жилавије, него Бугари. Доказ за ово су напади ових последњих дана. 29. ов. месеца срушена је на непријатељске траншеје таква артилериска ватра, каква се у нашим досадашњим ратовима још није видела. Ипак непријатељ не само да није поколебан, већ је имао снаге, да контра нападом дочека нашу пешадију одмах, чим је избила на гребен и вратио је назад. Може се готово поуздано рећи из досадашњег искуства, да би се Бугари од такве артилериске ватре разбегли, и ми бисмо потпуно успели.
3) Висове, који су пред десним крилом армије и који до сада нису били ни поседнути ни утврђени, непријатељ је у току последњих неколико дана утврдио једноставном линијом окопа из чега излази, да је уочио њихову важност и да се спрема, да их добро брани. Кад се томе дода њихова топографска јачина мора се претпоставити, да би било тешко заузети их и са јачом снагом од садашње снаге ове армије.
4) Непријатељ се појачао и у артилерији те и наша надмоћност у томе роду оружја није више тако изразита, као до пре краткога времена. Овоме треба додати факт, да су се многа наша оруђа услед велике употребе већ доста излизала, те је тачност у гађању много слабија него што је била до пре кратног времена.
5) Садашњи непријатељ Немци обилатно је снабдевен ручним бомбама, које су далеко надмоћније од оних, које су сада у нашем наоружању. Наше садашње бомбе не могу се ни сравнити са бомбама наше израде, које смо раније имали. За опаљивање њихово потребне су извесне дашчице, које су дате свакоме десетом војнику, те су војници принуђени, да у моментима најхитније потребе позајмљују дашчицу за опаљивање. При свем том велики проценат бомби никако и не опаљује.
6) Непријатељ се врло добро утврдио на садашњим положајима пред фронтом армије. Израдио је дубоке траншеје у више редова местимично подигао ограду од жица. Са свих ових разлога не може се више очекивати, да ће се моћи извести снажан напад на фронту ове армије са успехом и приморати непријатеља на повлачење у ширем обиму. Мора се дакле приступити обазривијем и систематскијем начину рада. Па пошто је десно армиско крило много женирано од непријатеља, који се налази пред Фронтом Дунавске дивизије, то сам се споразумео са командантом III армије, да потпомогнем Дунавску дивизију, те да прво она избије у висину мојих трупа, па ће се после продужити рад у колико се може, и на правцу где се буде могло. Потпомагање Дунавске дивизије извршићу на тај начин, што ћу са два њена и са четири моја батаљона напасти са деснога крила Моравске дивизије правцем ка Пологу у бок непријатеља, који се налази испред Дунавске дивизије. А осим тога потпомоћи ћу овај маневар и јаком артилериском ватром. За остварење овога плана требаће неколико дана док се изврше потребна груписања трупа и артилерије. Међутим дужност ми је напоменути, да и ако се постигне успех овим маневром Дунавском дивизијом, то неће да буде успех ширих размера. јер су за то потребне снаге веће од ових, којима се сада располаже. Биће успех локалан само ради побољшања садашњега положаја и стања Моравске и Дунавске дивизије”.

Од команданта II армије:
ОБр. 3424 у 4.50 час.
“Сем слабог пушкарања и по који артилериски метак ноћ 1./2. новембра на фронту армије прошла на миру”.
ОБр. 3442 у 14.15 час.
“До подне на фронту ове армије повремена артилериска и местимична пушчана ватра”.
ОБр. 3456 у 21.20 час.
„Стање на фронту ове армије од 16 до 19 часова. Слаба пушчана и повремена артилериска ватра. Око 17 час. непријатељска хаубичка оруђа са Доброг поља обасула су јаком ватром наше положаје према Соколу”.

Од команданта III армије:
ОБр. 3957 у 725 час.
“У току ноћи 1./2. новембра:
1) Код Дринске дивизије ничег значајнијег.
2) Код Дунавске дивизије пушкарање предњих делова. Непријатељска артилерија са Грунишког виса тукла је десно крило десне колоне. Промене у распореду: 3. батаљои 9. пука из састава левог крила десне колоне, прешао је у састав њеног центра.
ОБр. 3965 у 14 час.
„У току пре подне 2. новембра:
1.) Код Дринске дивизије: Обично пушкарање и слаба артилериска ватра. 2) Код Дунавске дивизије: Обострана слабија артилериска ватра”.
ОБр. 3970 у 20.25 час.
“У току по подне 2. новембра: Дринска дивизија – Повремено пушкарање и обострана артилериска ватра. Три руска војника (2 заробљена у Галицији а један на Карпатима) пребегли су к нама 1. ов. месеца у вече из Витилишта где су радили у бугарским пекарницама. Дунавска дивизија: Повремена обострана артилериска ватра. 1. ов. месеца по подне армиска ескадрила бомбардовала је непријатељске батерије и логоре”.

Од Министра Војног:
Пов. Бр. 2379 од 29. октобра:
„Командант Бизерте депешом ОБр. 1054 од 23. октобра јавља: „Данас укрцано за Солун: један виши, 38 нижих официра, 5 подофицира, 2 чиновника и 99 војника”.

НАРЕЂЕЊА (ИЗВЕШТАЈИ) ВРХОВНЕ КОМАНДЕ

Стр. Пов. ОБр. 7167.
Г. Министру Војном.
Част ми је доставити следеће:
1) На Конференцији 2. новембра расправљаће се о плану за рад савезничких војсака у току наступајуће зиме и 1917. год. 2) Нашим представницима дата су потребиа упуства, у којима је нарочито истакнута потреба доказати важност Балканског фронта, као и то, да ће пад Бугарске и прекид општења Централних Сила са Турском имати одсудан уплив на даљу борбу.
3) Мишљења и предлози делегата заводе се у протокол.
4) Наређено нашим представницима, да политичка питања ако би их било, не расправљају, пре но што траже и добију упуства.
5) Представницима наређено и то, да поведу разговор и о томе: шта нашој војсци још недостаје и шта би јој требало да има. Св. Стр. Пов. Бр. 167 од 29. тек. месеца”.
Депешом под истом нумером и од истог датума ђенералу Рашићу: “Настојавајте, да се на конференцији ваша мишљења и предлози заводе у протокол. Ако би се на конференцији почела третирати и политичка питања, тражите претходно за њих упуства, па тек кад их добијете улазите у њихову расправу. Улучите прилику да истакнете, ако не буде згодно званично, а оно бар у приватном разговору, потребе које још нашој војсци треба дати на пр. јахаћи коњи за Коњичку дивизију; замена Дебанжових топова; најнужнија комора за минерску чету: железничку команду, пукове III позива, батаљоне последње одбране и Коњичку дивизију, у колико још није дато; замена искварених топова и т. д.”’

ОБр. 7168.
Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
“Стање 1. и ноћу 1./2. новембра:
II армија. – Слаба артилериска ватра. Према Тимочкој дивизији непријатељ је поставио гушће предстраже, вероватно у циљу спречавања дезертирања. Предали су се у долиии Пороја 5 бугарских војника из 24. пука.
III армија. – Артилериска борба. Запажено је да је непријатељска артилерија ојачана.
I aрмија. – „Обострана артилериска ватра. Заробљени Немац 31. октобра из 42. пука изјавио: На фронту Битољском налазе се 42. и 146. немачки пукови и свега један јегерски брдски батаљон чију нумеру незна. Према испитивању ранијих Немаца заробљеника изгледа да је дошао свега један јегерски батаљон и да је то 11. а не 12. Овај је заробљеник даље чуо, да ће доћи још један немачки пук, али незна који; да су дошле 3 немачке хауб. батерије, да су чете јаке по 140 људи, да се утврђује нова линија код Јаротока и да је видео неколико бугарских војника са бројем 9 на наременицама.
Активност ескадрила умањена рђавим временом. Ипак је бачено више бомби на непријатељске биваке. Енглези су понова напредовали на левој обали Струме и заузели Алипсу (северно од Баракли Џуме)”.

ОБр. 7176.
Г. Министру Војном, I Ађутанту Њ. В. Краља:
“Част ми је послати преглед наших губитака од изласка на гранични фронт са 28. октобром закључно код I и II армије а код III армије са 26. октобром закључно, а молбом на употребу.

Бројни преглед губитака у људству од доласка код Солуна до 23. октобра закључно:

Од овога броја стварно људи изгубљено официра 221. подофицира, каплара и редова 4984. Свега 5205: погинулих, умрлих, несталих и одбеглих”.

ОБр. 7178.
Г. Министру Војном, Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
„Стање 2. новембра у 16 часова: “Сем обичне артилериске ватре нема ничег важног ни код једне армије”.

ОБр. 7186.
ђенералу Сарају, пуковнику Души-у и мајору Соломону:
Доставља се општи преглед бројног стања Српске војске за 28. октобар тек. године:
Оперативне групе:
Свега: официра 3582. чиновника 979, подофицира, каплара и редова 85.102, коња 25.087. мазги 11.693.
Позадинске трупе:
Свега: официра 367. чиновника 470, подофицира, каплара и редова 11.830, коња 340, мазги 101.
У расходу: официра 1137, чиновника 123, подофицира, каплара и редова 35.326, коња 2378, мазги 986.
Укупио: официра 5095. чиновника 1569. подофицира каплара и редова 132.265, коња 27.805, мазги 12.600”.

Српски званичан извештај
„1. новембра артилериска ватра без значајније пешадиске акције”.