Како је ноћ 20./21. новембра проведена на фронту ове армије види се из напред наведеног извештаја под ОБр. 3795 за овај дан.
У току дана:
Како је рад ове армије текао данас види се из напред наведених извештаја под ОБр. 3816 и ОБр. 3790.
У току дана примљена је и представка Пов. ОБр. 2502 команданта Вардарске дивизије, а која је код исте у целости изнета. По овој представци депешом са ОБр. 3813 достављено је ово:
„Чини се све што се може ну има све великих тешкоћа са Французима. Настојаће се и даље, да се ове незгоде отклоне, а командант нека са своје стране учини све, те да леви бок своје дивизије, у колико је могуће више обезбеди.
Командант армије депешом ОБр. 3822 наређује за 22. тек. мессц:
„17. француска дивизија заузела је данас с. Добромир. Вардарска дивизија одбила је непријатељски контра-напад, на положаје, које је јуче освојила и заробила је у току јучерашњег и данашњег дана 249 бугаро-немаца. Моравска дивизија није успела да заузме к. 1050 ни јуче ни данас; данас је шта више пропустила, да изврши артилериску припрему за напал, па разуме се, није у нападу ни успела. И она је имала јуче и данас 85 заробљеника.
Поменута кота је међутим, врло важна. како по даљу акцију армије, тако и по одржавање садашњих положаја Вардарске дивизије.
С тога наређујем:
1) Да Моравска дивизија 22. тек. месеца најпре заузме поменуту коту. а по том да продужи акцију у смислу моје наредбе ОБр. 3792 за 21. тек. месец;
2) Да Вардарска и 17. колонијална дивизија продуже енергично акцију у смислу моје наредбе ОБр. 3792 за 21. тек. мес. и нападом на својим фронтовима олакшају Моравској заузеће коте 1050. не допуштајући непријатељу, ни да одвлачи своју пешадију испред њих на к. 1050, ни да концентрише сву своју артилерију само на ту коту. Осим тога што је више могуће својих оруђа да туку к. 1050, потаомажући непосредно напад Моравске на ту коту.
3) Да армиска тешка артилерија понајпре држи у шаху непријатељске батерије испред фронта армије, а по том да са колико је могуће више оруђа потпомогне напад Моравске на к. 1050, док се не заузме, а затим дејствује по тражењу команданта дивизија.
4) Да коњичка дивизија дејствује у смислу моје наредбе ОБр. 3792. Патрола ове дивизије која је у Битољу, имала је јуче и данас 134 заробљеника.
5) Почетак акције сутра у 8 часова.
Најјача артилериска ватра на целом фронту да почне у 11 часова; после 30 минути да следује напад пешадије на к. 1050.
6) Командант Моравске ступиће у споразум са командантом Дунавксе и тражиће, да га у нападу помаже својом артилеријом.
Напомена: а) Команданти дивизија наредиће, да у будуће сви официри, који буду с њим на осматрачници најбрижљивије непрекидно осматрају бојиште, извештавајући га о важнијим појавама; б) Нападне резерве (до пуковске закључно), да следују непосредно позади првога нападнога таласа пре но што се крене први нападни талас, појачати га из резерава (војници да допузе до предњих ровова), и брижљиво га организовати, придајући му митраљезе, телефон, ракетле, а нарочито бомбе у највећој количини; овим последњим изобиљно снабдети и задње борбене таласе; за ношење митраљеза и телефона предвидети већи број војника, због евентуалних губитака; в) У времену избијања наше пешадије на непријатељски положај сва артилерија да буде особито активна; ако нема видних циљева, онда да дејствује најјачом ватром у непријатељску блиску позадину; оно није само за рад наношења материјалних губитака непријатељу, већ и за рад морала сопствене пешадије“.
Достављено командантима дивизија, начелницима одељења у штабу армије и команданту Источне фрнацуске војске.
Дејство Моравске дивизије
У 1 час. примљено је од команданта I армије наређење ОБр. 3792 а које је напред за 20. ов. месец у целости изнето.
По овом наређењу командант дивизије са ОБр. 1966 издао је следећу заповест јединицама:
„И данашње похвално дејство артилерије омогућило је успешно протеривање непријатеља поглавито испред фронта Вардарске дивизије. За сутрашњи рад ове дивизије као и суседних трупа важи у свему моја заповест ОБр. 1957.”
У 4.45 час. са ОБр. 1967 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће:
.,У току ноћи 20./21. новембра лева колона ове дивизије својим левим крилом налази се на заузетом непријатељском положају у вези са десним крилом Вардарске дивизије. Непријатељ је овде на одстојању 6-700 метара и у току ноћи није их узнемиравао. Десно крило леве колоне налази се испод највишег врха непријатељског положаја на 3-400 метара, где се повукло да би данас артилерија могла да туче непријатеља У његовим рововима. На овом месту било је у току ноћи борбе ручним бомбама, и било је слабог пушкарања. Од десне колоне још није примљен извештај”.
У току дана:
У 9 час. са ОБр. 1990 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће:
Губитци у току дана 20. и 20./21. новембра били су следећи: код леве колоне: погинуло 13 редова, рањено 6 официра и 23 редова. Код десне колоне: Погинуло један подофицир, један каплар и 4 редова; рањено: 2 официра, 2 подофицира, 4 каплара и 23 редова; контузовано: један официр и 9 редова; нестало 4 редова. Код артилерије рањен један редов. Рањени официри су:
резервни ппоручник Крста Манчић, Чедомир С. Лукић а контузован је активни поручник Ђорђе П. Ивковић.
У 9 час. командант 2. бригаде са ОБр. 1625 јавља, да га је командант 2. брдског дивизиона известио, да ни у ком случају не сме избацивати више од 35 метака на цев, под оваквим условима немогуће је ма шта озбиљно радити. На ово је одговорено, команданту 2. бригаде, да Данглисове муниције има у ограниченом броју а свакој рационалној потрошњи саображавајући потрошњу ситуацији на фронту ове дивизије.
У 11.15 час. командант 1. бригаде јавио је, да артилерија отпочне припрему у 13 час. а напад пешадије да се предузме у 13.20 час. Начелник штаба одмах је саопштио наређење за напад према овоме и команданту 2. бригаде и хаубичког и пољског дивизиона. Осим тога тражено је да и дунавска дивизија својом артилеријом потпомогне наш напад тукући к. 1050 а сада одмах да узму елементе. Начелник штаба Дунавске дивизије одговорио је, да ће они за то дати своје две батерије.
У 11.45 час. начелник штаба саопштио је. да се време почетка артилериске припреме одлаже за 14 час. Начелник штаба Дунавске дивизије одговорио је, да ће потпомоћи наш напад са двема пољским и једном брдском батеријом. Начелник штаба Вардарске дивизије саопштио је, да ће и они потпомоћи напад својом артилеријом али незна одмах да каже са колико топова. У позадини непријатељској види се рокирање. Некаквих око 15 група по 50 људи приближно на одстојању 200-300 метара, одлазе од прилике из резерве источно од Добромира па ка интервалу ове и Вардарске дивизије где се позади косе губе.
У 13 час. виде се 8 артилериских возова да одлазе назад из с. Алинци у Добрушево, два непријатељска воза су дошла позади косе до предњих непријатељских ровова, а затим су се пратила; и даље на запад у равници види се кретарење некаквих група пешадије. У опште у непријатељској позадини јаче је комуницирање и већа живост. Услед тога што две чете 1. батаљона 3. пука које је командант 2. бригаде послао за ојачање првог борбеног реда, нису још стигле на виснну предње линије; командант 2. бригаде (лево колоне) молио је, да се напад одложи до 15 час. Командант дивизије је усвојио захтев и начелник штаба известио о томе начелнние штабова суседних дивизија, десне колоне и артилериске јединице ове дивизије.
У 15 час. почела је артилериска ватра; интензивност ватре била је нешто слабија него јуче при нападу Вардарске дивизије и левог крила ове дивизије. У 15.10 час. почела је да пада ситна киша. У 15.45 час. кренули су се напред и избили у 15.50 час. на западну ивицу заравни к. 1050. Неколико њих су одмакли за 10-20 метара и даље на исток по платоу. После овога због кише није се видело ништа. У 17 час. јавио је начелник штаба 1. бригаде, да непријатељска пешадија са залњег нагиба спрема да изврши контра напад. Одмах је према овоме наређено команданту хаубичког дивизиона да се туче северно преко к. 1050 и источна ивица платоа. Наша је артилерија одмах отворила ватру на одређеној зони а за њом продужила је да туче цео плато артилерија Вардарске дивизије. Одмах су у почетку овога кроз кишу су се на махове виделе силуете људи на врху платоа к. 1050. Артилерија Вардарске дивизије тукла је и даље цео плато, а после 15 минута добивена је веза са Вардарском дивизијом и начелник штаба је затражио да се престане тући цео плато него да га пребацују. У 15.45 час. престала је киша. На к. 1050 није било никога. Са северне стране (непријатељски војници) у неколико махова појавља се на хоризонту и одмах изгубила опет на север по једна силуета човека, затим изгледа да су силазили приближницом на јужну страну нагиба; вероватно да су попуњавали ровове. Начелиик штаба 2. бригаде јавио је, да се наша пешадија повукла на своју почетну линију, јер је непријатељ извршио контра-напад”.
У 21.30 час. са ОБр. 1980 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће:
“Јутрос рано непријатељ је предузео напад на лево крило леве колоне у циљу преотимања јуче освојеног непријатељског положаја. Контра нападом 16. пука напад је одбијен. Непријатељ је оставио на бојишту доста лешева и том приликом заробљено је 38 непријатељских војника из 2. батаљона 11. гренадирског немачког п. пука. У току дана наша артилерија дејствовала је слабом ватром на непријатељске ровове и резерве и од 14 до 14.20 час. извршена је припрема на к. 1050. У 14.20 час. дева колона предузела је јуриш и успела да избије на сам ћувик к. 1050 али је контра нападом непријатељска пешадија повраћена у прве непријатељске ровове до самог гребена к. 1050, ово се поглавито десило услед тога, што су киша и магла спречавале добро осматрање напредовања наше пешадије, те је наша артилерија из бојазни да не гађа нашу пешадију обуставила своју ватру у моменту када је та ватра била најпотребнија. У току ноћи покушаће се понова да се чукама овлада. Десна колона услед јаке непријатељске митраљеске и пешадиске ватре са изгорелог ћувика који наша артилерија услед недовољне муниције није могла уклонити, није могла прећи у напад. У току целога дана видело се кретање непријатељских возова од с. Мусинци ка Тополчани, кола су већином воловска и вероватно да су извачили храну из ове равнице. Исто тако примећенн су велики чопори стоке да се крећу у истом правцу. Данас је укупно заробљено 51 немачки војник од којих један немац официр.
Петорица од њих су из 146. пука а сви остали из 2. батаљона 11. немачког гренадирског пука, који је на овај фронт стигао синоћ са фронта код Ремса. Извештај о губитцима послаћу накнадно. Услед безпрекидних бораба без смене дуже месец дана трупе су врло заморене. Један батаљон 2. бис зуавског пука упутио сам из дивизиске резерве у састав леве колоне.
Дејство Вардарске дивизије
У току ноћи 20./21. новембра код десне колоне било је слабије пушчане ватре. Непријатељ је артилериском ватром тукао позадину колоне и с. Суходол. Трупе наше утврђивале су свој положај на заузетом земљишту.
Код леве колоне: синоћ је упућен у гонење један батаљон и једна пољска батерија са трапезасте косе ка с. Паралову. Батаљон је прешао јаругу северно од с. Паралова. По прелазу јаруге за 400 метара непријатељ јачине око једног батаљона извршио је против напад и пребацио је једну нашу чету јужно од јаруге, чета се задржала на северној ивици с. Паралова.. Од 19.30 час. код ове је колоне затишје.
У току дана:
У 10.45 час. са ОБр. 2507 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће:
„Данас у 6.45 час. непријатељ је предузео напад на наше предње батаљоне десне колоне код с. Арматуша и потиснуо их је..
У 7.30 час. 3. ескадрон 3. коњичког пука извршио је против нанад, непријатеља поколебао и натерао на повлачење. Наши предњи батаљони одмах су се вратили у своје старе јучерашње положаје-ровове. Код леве колоне непријатељ је прво отворио- врло јаку артилериску ватру на синоћ заузете положаје а после ове артилериске припреме и јаке пешадиске и митраљеске ватре У 6.45 час. извршио је напад, потиснуо предње делове ове колоне и десно крило. Дејством јаке наше артилериске ватре и против нападом непријатељ је одбијен и у нереду се повукао а десно крило избило опет на своје јутрошње положаје. Пред левим крилом ове колоне непријатељски напад одмах је одбијен са великим губитцима. Од с. Добромира добија се јака анфиладна артилериска ватра.
Има доста заробљеника и то из 9. и 27. бугарског пука и 11. немачког пука који је јуче дошао са Соме“.
Ови против-напади противника вршени су са јаким снагама:
146., 42. немачким пуком, 11. немачким гранадирским пуком, (један батаљон 27. бугарског пука и те ноћи пристиглог 41. пука бугарског на наше јуче заузете положаје. Које су јединице дотичних пукова нападале не зна се тачно. Противник је успео да делимично потисне наше предње делове нарочито центар дивизије, али је снажним контра нападом резерава са врло великим губитцмма одбивен. Била је јака борба у мешавини у којој се наша пешадија са придатим коњичким трупама и фрацуским јединицама одлично борила снажно вршећи контра нападе.
Командантима десне и леве колоне и артилерије наређено је следеће:
„И ако ове операције носе карактер гонења, ипак као што су кманданти видели, ми имамо против себе знатне снаге.
Вероватно, да ће противник давати и даље упоран отпор са тих разлога, што су његове трупе још тако рећи пред Битољем, међтим његова комуникација пребацује се преко Црне реке ка Прилепу, те наш правац директно грози тој комуникацији. Зато нису искључени контра напади и то јачим снагама. Са тих разлога препоручујем командантима бригада: да кад заузму један положај – извесну топографску целину, добро га утврде, не истичући јаке делове напред, него само патроле. Пред тим организованим главним положајем треба увек имати сигурну баражну ватру. Из досадањега рада команданти су увидели да солидно утврђивање и сигуран бараж два су услова који не само обезбеђују положај него и сачувају људе. Дакле један положај организовати навек, не разбацајући снагу у напред на предње тачке.
Резерве привући и утврдити их. Командант 1. бригаде сувише држи резерву у назад у садашњем распореду, а командант 1. бригаде своју артилерију држи сувише у назад у садањем распореду. То је већ врста пасиве, јер сва средства треба груписати у овом положају који се изабере за одбрану или који служи као наслон за даљи напад. Због карактера операције и због тога што је тешка противничка артилерија пред нама препоручујем командантима и ако је то врло похвално, да не пуштају трупе у напред из руку. Својим хаубицама држати у шаху противничке батерије, кад се процени положај противнички и пласира тешка артилерија онда настаје активан и слободан рад пешадије“.
Командант I армије са ОБр. 3792 из Д. Врбени од 20 ов. месеца нарећује следеће за рад 21. тек. месеца:
“И данашње похвално дејство артилерије омогућило је успешно протеривање непријатеља поглавито испред фронта “Вардарске дивизије. За сутрашњи рад армије важи у свему моја наредба ОБр. 3762”.
НАРЕДБА ОБР. 2513.
Команданта Вардарске дивизије за 21. новембар 1916. г.
Јунаци,
Командант I армије посматрајући ваш јучерашњи рад у нападу на положаје северно од с. Суходола и видећи ваше велике успехе изјавио ми је своје велико задовољство и благодарност на раду.
Предње вам достављам с узвиком:
Живели моји јунаци.
Командант пуковник,
Мил. Туцаковић.
Губитци: погинуло: активни коњички поручник Милован Н. Станојевић, резервни коњички поручник Бошко П. Јездић. 9 подофицира, 9 каплара и 21 редов. Рањено: активни артилериски мајор Драгутин М. Блашковић, резервни коњички капетан II кл. Милорад Михаиловић, резервни пешадиски ппоручници: Петар Н. Цветковић. Стеван Т. Вукадиновић и Мирко П. Радојковић, резервни пешад. капетан II кл. Мина Р. Дебељковић. активни пешад. поручник Милорад Ђ. Бакоч, резервни пешад. капетан II кл. Миливоје М. Марић, резервни пешад. ппоручник Манојло П. Јоксомовић. активни коњички капетан II кл. Светислав Ј. Костић. резервни коњички капетан II кл. Драгомир Ј. Илић, активни коњички поручник Драгољуб Д. Чорбић, резервни ппоручник Светислав М. Солдатовић 19 подофицира, 15 каплара и 125 редова. Контузовано један каплар и 9 редова. Нестало: 3 подофицира, један каплар и 50 редова.
Од непријатељских трупа у борби овога дана учествовали су: 146. и 42. немачки пешад. пук и 11. гренидирски немачки пешад. пук, делови 9., 27. и 44. пешад. пука бугарског и 8-9 батерија разних калибара. Командант 9. пешад. бугарског пука ппуковник Иван Аврамов. Непријатељске трупе у борби овога дана имале су врло велике губитке и одбачене повукле се на своје положаје северно од Мегленци.
Наше су трупе способне за даљу борбу, морал задовољавајући. Трупе су нам претрпеле приличне губитке у борби овога дана. Попуна муницијом, исхрана и евакуација рањеника вршена врло добро.
Утрошено муниције: пушчане 100.700, митраљеске 88.000 метака, артилериске 3686 зрна.
Дејство Коњичке дивизије
У 1.03 часа примљено је наређење команданта I армије Обр. 3792 изнето напред за 20. тек. Месец у целости.
На основи овог наређења, командант дивизије са ОБр. 3002 у 1.40 час. издао је наређење команданту 1. коњичке бригаде следеће садржине: „За сутрашњи рад (за 21. тек. месец) важи моје наређење ОБр. 2978 од 20. тек. месеца.
У 0.13 час. од команданта 1. коњичке бригаде примљен је извештај ОБр. 1353 следеће садржине:
„У вези мога извештаја ОБр. 1332 од 19. тек. месеца подносим и овај о губитцима:
1.) Код 1. коњичког пука: 19. тек. месеца, 2 војника погинула, 10 подофицира и војника рањено. Коња: 6 и 13 мазги погинуло; 6 коња и 4 мазге рањене. Према овоме губитци већ јављени за 1. коњички пук под ОБр. 1332 не важе, пошто су ово дефинитивни губитци.
2) Код 5. коњичког пука: 2 војника рањена, један коњ погинуо, 3 коња и једна мазга рањена, сем губитака који су јављени под ОБр. 1332.”
У 4 часа са ОБр. 3005 извештена је армија и суседне дивизије следеће:
„Промене у распореду нема. Губитци: 4 војника рањена, један коњ погинуо, 3 коња и 7 мазги рањено.”
У току дана:
У 11 час. командант 1. коњичке бригаде са ОБр. 1356 од 8 час. јавља:
„Самостална официрска патрола поручника Александра Ж. Мишића са 15 коњаника коју сам 15. ов. месеца по својој иницијативи послао десном обалом Црне реке ка Битољу, а 18. тек. месеца по наређењу команданта I армије појачао на 35 коњаника са водником дотичног вода. По уласку у Битољ 19. ов. месеца продужила је рад у правцу с. Лахце и Ниџе Поље у ком правцу није било наших и савезничких трупа. Рад ове патроле поред извиђања крунисан је и успехом јер је патрола код с. Лахце заробила 71 војника непријатељских а код с. Ниџе Поље још 65 равно 136 подофицира и војника непријатељских. Од ових 136 заробљеника 2 су се разболела и остала у Битољ за болницу а осталих 134 шаљем команданту ради даље надлежности. – Према овоме бригада је имала 19. ов. месеца поред огромног плена 52 и 136 равно 188 зароб.љеника.
Под ОБр. 1358 исти командант у 8.15 час. јавља: Према извештају капетана Мил. Павловића кога сам у 7.30 час. упутио у правцу с. Суходола за расветљивање ситуације на фронту добио сам извештај да је стање код наших трупа у 8 часова непромењено. У 7 час. Бугари су покретима својим из с. Могленице изазивали пешачку ватру али су враћени на своје положаје дејством ватре наших трупа.
Под ОБр. 1359 исти командант у 10 час. јавља да мостови које је непријатељ порушио на Црној реци нити су оправљени нити се оправљају. На коњу и возовима не може се преко истих прелазити а пешке на једном може. Под ОБр. 1361 исти командант у 10.20 час. јавља: „Непријатељ још држи с. Добромир и косу коју је држао, патроле упућене ка с. Добромиру у 20.21 и 22 часа добиле су пушчану пешачку и артилериску ватру.
Француски 56. пешачки пук фала Богу и светом Аранђелу, кренуо је јутрос напред ка с. Добромиру за 1 км. испред с. Новака и чим је добио артилериску ватру зауставио се и укопао. Даљина француског стрељачког строја од непријатеља око 1500 метара.
Под ОБр. 3019 командант дивизије моли команданта 1 армије за дејство да се у марвену болницу коњичке дивизије упути 30 заробљеника, који ће чувати и гледати болесне коње, како би се војници који одводе болесне и рањене коње могли по предаји коња одмах враћати у своје јединице.
У 12.05 час. командант 1. коњичке бригаде са ОБр. 1363 извештава да на фронту сем обостране артилериске ватре – ново ништа нема.
У 18.20 час. под ОБр. 3025 послат је команданту I армије Моравске и Вардарске дивизије – вечерњи извештај:
„Пољска коњичка батерија пласирана је у околини села Биљаника ради садејства Вардарској дивизији. Других података нема. Данас је упућено команданту I армије 134 заробљеника бугарске војске, заробљених од патроле која је у Ботољу. Губитака нема.”
У 19.05 час. командант 1. коњичке бригаде са ОБр. 1366 известио је:
„Непријатељ је на линији к. 1050-с. Добромир.
Француски 56. пешадски пук у току дана наступао је од с. Новаци ка Добромиру и око 17.30 час. дошао је на 400-500 метара југо-западне ивице с. Добромира, командант 56. пука има намеру да ноћас заузме село. 44. француски пук сада је на линији с. Биљаника и 35. пук заноћио је вечерас где је јутрос и освануо. Код Вардарске дивизије ништа ново нема. Бригада данас није водила борбу, а коњичка батерија према наређењу команданта коњичке дивизије потпомагала је до мрака рад Вардарске дивизије. Бригада је вечерас заноћила: Штаб бригаде и 5. коњички пук у с. Новаци, 1. коњички пук у с. Рибарци, коњичка батерија остала је до мрака на положају источно од Биљаника где је и заноћила. Губитци у току данашњег дана – рањен један коњ из 5. коњичког пука у извиђању.” У исто време под ОБр. 3020 командант коњичке дивизије учинио је следећу представку команданту I армије:
„Од почетка ових операција стално се осећа потреба за што јачом коњицом. Ова се потреба у коњици не може ни брзо ни у довољној мери задовољити, попуном коња, јер како свему изгледа, коњи за коњичку дивизију неће се тако скоро добити. Одузимањем пак 8. шасерског коњичког пука, коњичка дивизија је знатно ослабљена. Па да би се ово надокнадило и да би се задовољила потреба у што јачој коњици, нарочито сада, када је стигао и коњички артилериски дивизион, част ми је умолити за дејство, да се у састав коњичке дивизије упути по један коњички ескадрон из II и III армије. Под оваким условима, и обзиром на терен по коме II и III армија има да дејствује овим је армијама довољан по један ескадрон. који ће чинити оне исте услуге армији што и два ескадрона. Ту у погледу њиховог дејства и употребе не може бити велике разлике, а међутим за коњичку дивизију то би било од велике користи, јер би имала целу једну бригаду са митраљеским одељењем од 6 оруђа на коњима.
Да армије неби ништа изгубиле дајући по један ескадрон види се најбоље по I армији, која је оба своја ескадрона дала коњичкој дивизији, задржавајући само по један вод и никад до сада није осетила потребу да тај вод појача до ескадрона, пошто и тај један ескадрон са својих 100 пушака није у стању никакав већи и енергичнији задатак да реши.“