Напад на к. 1050 није успео. Борбе код Грунишког виса.
У току овога дана Врховна Команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I армије:
ОБр. 3818 у 0.5 час.
21. новембар: Око 6 часова јутрос непријатељ предузео напад на фронт Моравске и Вардарске дивизије у циљу преотимања јуче освојених положаја. Код Моравске дивизије напад одбијен контранападом 16. пука. Непријатељ на бојишту оставио масу лешева, којом приликом заробљено 38 војника из 11. гренадирског немачког пешад. пука који је дошао са фронта од Ремса на Соми. За тим у току дана до 14 часова артилерија дејствовала на непријатељске ровове и резерву, после којега времена до 14.20 часова вршена снажна артилериска припрема ради напада на коту 1050, у то време пешадија предузела покрет и успела да избије на сам ћувик к. 1050, али противнападом одбијена и враћена у ровове под самим гребеном. Ово због магле и кише, што је спречавало добро осматрање дејства артилериске ватре. Примећено кретање артилериских возова од с. Мусинце ка Тополчанима. Код Вардарске дивизије ескадрон 3. коњичког пука извршио противнапад, поколебао непријатеља, натерао га на повлачење, те су наши батаљони повратили већ изгубљене ровове. При овом непријатељ имао велики број погинулих, рањених и заробљених. У току дана артилерија тукла непријатељске ровове и резерве. Код 17. француске дивизије: 56. пук заузео село Добромир. Артилериском ватром изазвана експлозија двеју непријатељских кара са муницијом код с. Влаклара. Заробљеника има: Код Моравске дивизије: 1 официр и 50 војника, од којих 5 из 146. пука а остали из 2. батаљ. 11. гренадир. немач. пука, који је синоћ стигао са фронта код Ремса. Код Вардарске дивизије: 3 бугарска војника из 9. и 27. пука. Немаца: 2 официра и 91 војник из 11. немач. гренадир. пука и 1 из 146 пука; заробљено је и 24 лако рањених немаца из 11. пука и рањени командант 9. бугарског пука – ппуковник Иван Аврамов. 20. ов. м-ца код Вардарске дивизије заробљено: Немаца – 2 официра и 15 војника из 42. и 146. пука и 11. јегерског батаљона. Бугара 4 официра и 106 војника из 9. и 44. пука. Код коњичке дивизије: 134 заробљеника бугарске војске, заробљених од патроле која је у Битољу. Укупно 434 заробљеника. Један батаљон 2. бис зуавског пука упућен из резерве Моравске дивизије у њену леву колону. Губитци накнадно. За сутра продужење напада на непријатеља у циљу овлађивања котом 1050.
ОБр. 3825 у 7 часова.
Ноћ 21/22. новембра на фронту армије ништа ново.
ОБр. 3857 у 16.55 часова.
„Губитци I армије: 1) У току 15 и 15/16. овог м-ца: а) Код Моравске дивизије: погинуло 1 официр и 6 војника, рањено 25 српских и 4 француска војника (зуава), нестало 2 српска и 3 француска војника (зуава). – 2) У току 16. и 16/17. ов. м-ца а) код Моравске дивизије погинуло 8 војника, рањено 2 српска и 4 француска војника (зуава) б) код Вардарске дивизије: погинуло 4 војника, рањено 1 официр и 16 војника. 3) У току 17. и 17/18. ов. м-ца а) код Моравске дивизије погинуло 1 официр и 17 војника, (од којих 2 зуава) рањено 4 официра и 55 војника (од којих 4 зуава), б) код Вардарске дивизије: погинуло 3 војника, рањено 1 официр 58 војника, контузовано 22 војника; в) код 17. француске дивизије погинуло 7 војника рањено 2 официра и 75 војника. 4) У току 18. и 18/19. ов. м-ца а) код Вардарске дивизије погинуло: 1 официр српски и 1 официр 175. француског пука и 20 српских војника и 6 војника из 175. француског пука, рањено 1 српски официр, 4 официра из 175-ог француског пука и 70 српских војника и 3 из 175-ог француског пука, контузовано 4 војника и нестало 2 војника.”
Примедба: По депеши I армије ОБр. 3862 од 27. новембра 1916. год. извршена је исправка у броју рањених, погинулих и контузованих војника у извештају горњем I армије ОБр. 3857 од 22. ов- м-ца.
ОБр. 3862 у 18.30 часова.
Код Моравске дивизије у току 18. и 18/19. овог месеца погинуло 35 војника, рањено 6 официра и 87 војника, контузовано 6 војника. У току 19. и 19/20. ов. м-ца а) код Моравске дивизије погинуло 1 војник, рањено 17. војника; б) код Вардарске дивизије погинуло 1 војник, рањено 10 војника; в) код 17. француске дивизије погинуло 7 војника, рањено 2 официра и 37 војника. У току 20. и 20/21. ов. м-ца а) код Моравске дивизије погинуло 6 официра, 19 војника, рањено 5 официра и 55 војника, контузовано 1 официр и 9 војника, нестало 4 војника; б) код Вардарске дивизије погинуло 18 војника, рањено 3 официра и 78 војника, контузовано 13 војника, нестао 1 војник. У току 21. и 21/22. ов. м-ца а) код Моравске погинуло: 45 војника, рањено 2 официра и 121 војник, контузовано 12 војника, нестало 24 војника; б) код Вардарске дивизије: погинуло 2 српска официра и 1 француски официр и 5 српских војника, рањено 5 официра (српска), 20 француских и 50 српских војника, контузовано 4 војника, нестало 35 војника. На знање: Код Вардарске дивизије за 21. и 21/22. показани губитци само 1 колоне, остали губитци накнадно, кад се добију.”
ОБр. 3866 у 21.15 часова:
„Непријатељ редовно ојачана своје трупе према фронту ове армије немачким трупама. Неопходно је потребно, да се фронт ове армије ојача свежим трупама за даље продирање, јер је Битољ под артилериском непријатељском ватром са десне стране Црне реке и по мојем мишљењу, ово ће остати све овако дотле, докле се ојачаним фронтом ове армије јако не загрози пресецању комуникације Битољ-Прилеп у правцу Тополчана. У овом смислу чиним крајње напрезање, али обзиром на замореност и слабе ефективе резултати су недовољни. Настају кишни дани, па ако се непријатељу да времена за јаче утврђивање на обема странама Црне реке – на Битољ не треба много рачунати.”
ОБр. 3865 у 23.35 час.
22. Новембар: „После артилериске припреме продужен напад на коту 1050. Код Моравске дивизије пешадија десне колоне успела да подиђе коти нешто мало својим левим крилом. Лева колона заузела непријатељске ровове на к. 1050 са ј. з. стране. Непријатељ се задржао у рововима. На самом темену коте вођена борба бомбама. Напад пешадије спречен јаком митраљеском ватром. Вардарска дивизија помагала напад Моравске дивизије тукући коту 1050 као и батерије око села Путуруса. 17. француска дивизија по накнадно добијеном извештају није заузела село Добромир. Упућене патроле у село Добромиру дочекане јаком пушчаном ватром. Артилерија реперисала и тукла батерије између Добромира и Влакалара и око села Паралова. Два батаљона 2. бис зуавског пука као и дивизиска резерва Моравске дивизије пришла у с. Орехово. Марвена болница коњичке дивизије из Соровића премештена у Д. Врбени. Код Моравске дивизије заробљено: 1 каплар гренадирског немачког ловачког батаљона, изјавио: Батаљон 20. ов. м-ца дошао од Дојрана, а пре недељу дана са Вогеза стигао у Маћедонију. Јуче сменили Бугаре на к. 1050 и добили заповест, да положај бране до последњег човека. Код Моравске дивизије заробљено два немца из 11. гренадирског немачког пука и два бугарина из 9. пука. Губитци накнадно.”
Од команданта II армије:
ОБр. 4010 у 5 часова.
„Сем местимичног пушкарања и повремене артилериске ватре ноћ 21./22. новембра прошла без значајних догађаја.”
ОБр. 1024 у 16.18 час.
У току 21. овог месеца губитци код Шумадиске дивизије Рањено 2 редова; контузовано 1 подофицир и 2 редова.
ОБр. 4029 у 17.45 час.
„Од 12-16 стање непромењено.
ОБр. 4038 у 21.20 часова:
„Стање ове армије од 16-19 часова: Продужен рад извиђачким деловима и артилериска акција. Код непријатеља нису запажене никакве промене. Код Тимочке дивизије губитци:1 коњоводац редов лако рањен, 17 мазги 3. брдске батерије рањено, од којих 4 теже, а остале се могу употребити. Оштећен товарни материјал може се у команди оправити.”
Од команданта III армије:
ОБр. 4480 у 5 час.
Ситуација 21./22. до 18 часова:
Код Дринске дивизије: нападом леве колоне заузета су 2 ћувика – 1 североисточно, други западно од села Будимираца. Непријатељ је покушао слаб контранапад, који је лако одбијен. На Грунишком вису после јаког бомбародвања пешадија је пришла препречним срествима до на 30-50 метара. На осталом фронту пушкарање и слабија артилериска ватра. Артилерија Дунавске дивизије потпомагала је напад левог крила Дринске дивизије, као и напад Моравске дивизије на највиши врх греде северо-источно од села Суходола. Пешадија Дунавске дивизије услед јаког непријатељског отпора остала је на својим старим положајима”.
ОБр. 4485 у 9.30 часова:
У току ноћи 21./22. новембра: 1) Код Дринске дивизије према десној и средњој колони преко целе ноћи час слабија час јача пешадиска и артилериска ватра нарочито већа активност непријатељских рововских оруђа. На фронту леве колоне у правцу Будимираца, непријатељ је у више махова покушавао контра-напад, али је одбијен. Противу крајњег левог крила ове колоне које обухвата Груниште и вис са западне стране, непријатељ је извршио контра-напад и заузео једну чукицу, коју је у току 21. изгубио. У опште непријатељ. је био у току ове ноћи активнији него обично и изгледа да је добио појачања.
2) Код Дунавске дивизије, слабије пушкарање.”
ОБр. 4493 у 12.15 час.:
21. ов. м-ца у с. Будимирцима заробљено 8 бугарских војника из 21. пука изјавили су: – На линији Грунишки вис – Будимирачки вис налазе се 2. и 4. батаљон и 2 чете 1. батаљона 21. пука. 3. батаљон са 2 чете 1 батаљона били су на левој обали Црне реке. Код 56. пука и сада су разбијени код Чуке и Полога оступали су ка Рапешу. Источно од 21. пука налази се 43. пук. Не знају које су трупе западно од 21. пука. Чете су у 21. пуку просечно јаке 230-250 бораца. На Будимирачком вису пласирана су два брдска и 2 пољска топа а на Грунишком вису 4 брдска топа. Положај на коме се налазе јако је утврђен а нарочито Грунишки вис, ровови су за стојећег стрелца у 2-3 реда са препрекама од жица. Коморе и кујне одступиле су у Зович снабдевају се из Бешишта”.
ОБр. 4495 у 15.35 час.:
1) Дринска дивизија (стање до 12 час.). На фронту десне и средње колоне повремена пешадиска, митраљеска и артилериска ватра. У 5 часова непријатељ извршно један контра- напад и потиснуо је наше делове северно од Будимираца и виса источно од тога села. Одмах по сванућу наши ојачани делови напали су непријатеља и до 10 часова протерали су непријатеља и из села и са ћувика. Лево крило ове колоне утврђује се на заузетом положају по завршењу напада, јер је непријатељ по свој прилици ојачан посео косу, која се спушта ка Црној реци од Будимирачког виса и укочио обухват Грунишког виса.
2) Дунавска дивизија слабија артилериска ватра”.
Обр. 4515 у 23.5 часова:
22. новембра: Дринска дивизија (стање до 17 час.). Десна и средња колона ништа значајније, по ватри и броју митраљеза изглeда да су на Рововској коси нове трупе. На фронту л. колоне жива ватра. Дунавска дивизија (стање до 17.15 часова) два батаљона 4. пука покушавала су у току дана да пређу на десну обалу Црне реке, али нису успели. Наређено је, да се пребацивање изврши у току ноћи. Лево крило десне колоне овладало је косом између Рапешког потока и потока Дабице. Коњички дивизијон покушавао је да се пребаци на десну обалу Црне реке између Рапешког и Дабичког потока, али у томе није успео. Непријатељ је на томе делу фронта посео и брани десну обалу Црне реке. На осталом делу фронта јака борба. Оптор непријатељски врло јак. 3. пешад. пук покушавао је да зауме Дабицу јуришем али није успео. Од 11 до 13.30 часова непријатељ је артилеријом тешког калибра врло јако тукао коту 1378, том приликом погинуо је коњ Николе Антула на служби при штабу ове дивизије. Део артилерије левог крила ове дивизије потпомагао је снажном ватром напад Моравске дивизије на к. 1050. Трупе ове армије врло су јако заморене услед непрекидних борби без смене и рђавог снабдевања. Време које поједине јединице проведу у резерви не може се сматрати као одмор“.
ОБр. 4510 у 12 час.
Губитци Дринске дивизије 14. новембра: војника погинуло 5, рањено 15; 18. новембра: погинуло 1 официр и 4 редова, рањено 9 војника. За остале дане поднеће се чим се добију.
Дунавске дивизија: 16. новембра: Код 2. и 3. пука официра рањено: 7, војника погинуло 35, рањено 91, нестало 16; код 4. пука војника погинуло 8, рањено 25. Код јединица Дунавске дивизије официра погинуло 1, рањено 7, војника погинуло 28, рањено 108, нестало 43. Код 1. Тимочке бригале официра 3, војника погинуло 4, рањено 28, контузовано 3. 18. новембра: Код 4. пука официра рањено 1, војника погниуло 9, рањено 30. Код 1. Тимочке бригаде официра погинуло 2, рањено 2; војника погинуло 4, рањено 4, нестало 3. Код јединица Дунавске дивизије војника погинуло 3, рањено 1, нестало 2. 20. новембра: Код 2. пука официра контузовано 1, војника погинуло 5, рањено 28, контузовано 40. Код јединица Дунавске дивизије официра погинуло 2, рањено 2; војника погинуло 5, рањено 28, контузовано 3. Дунавска дивизија није послала губитке за 14., 16. и 19. а за остале дане чим се добију послаће се.
НАРЕЂЕЊА (ИЗВЕШТАЈИ) ВРХОВНЕ КОМАНДЕ
ОБр. 7922 актом.
Команданту Савезничких војсака:
„Командант III армије рапортом својим ОБр. 4479 од 21. тек. мес. известио ме је: Да је бројно стање ефективних пушака у девет пешадиских пукова са којима сада располаже свега 5316; да су трупе и сувише заморене и исцрпљене досадањим борбама; да је фронт армије и сувише велики; да је отпор непријатељски на фронту ове армије и сувише јак и најзад, да се непријатељ стално појачавање према фронту Дунавске дивизије и предузима контранападе, увиђајући велику важност правца гребеном Селечке планине и да ће услед свега изложеног, ако се Дунавска дивизија у што краћем времену не појача свежим снагама, не само бити немогуће даље наступање III армије, већ да ће бити доведен у питање и до сада општи постигнути успех. С тога ми је част молити Вас за наређење, да се Српској Врховној Команди одмах стави на расположење руска бригада, која се сад налази код Битоља за појачање III армије а такође и 4. бригада да се што пре упути на фронт и стави се на расположење Српској Врховној команди, како би се и она могла благовремено употребити. Молим за одговор по овоме, како бих благовремено обавестио о томе команданта III армије”.
ОБр. 7928.
Команданту: I, II и III армије: ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима.
Стање 21. и 21./22. новембра:
II армија: – Ништа важно.
III армија: – Дринска дивизија после заузећа Будимираца отела је висове с.-источно и западно од села и одбила један слаб контра-напад. На Грунишки вис наше нападне трупе пришле су на 30-50 м. од жице. Дунавска дивизија вршила је напад на целом фронту али није могла напредовати због јаког непријатељског отпора.
I армија: – Око 6 часова изјутра непријатељ са свежим трупама напао на Моравску и Вардарску дивизију. Моравска дививизија котра-нападом 16. пука одбила је непријатеља, који је оставио масу лешева на терену. Артилерија је до 14.20 часова припремала напад на к. 1050, када је пешадија успела да га заузме. Међутим јаким непријатељским контра-нападом натерао ју је да се повуче у своје ровове одмах под гребеном. Примећено је кретање непријатељских возова од с. Мусинци ка Топличанима.
Број заробљеника- 1 официр и 45 војника из 2. батаљона 11. гренадирског пука и 5 војника из 146. немачког пука.
Вардарска дивизија контра-нападом наших трупа непријатељ је натеран на повлачење претрпевши велике губитке. Заробљено: Немаца: 2 официра и 115 војника из 11. гренадирског пука; 2 официра и 15 војника из 42. и 146. пука и 11. јегер. батаљона. Бугара: 4 официра и 106 војн. из 9., 27. и 44. пука. међу њима је и рањени командант 9. пука ппуковник Иван Аврамов.
Коњичка дивизија заробила је у Битољу 134 бугарска војника.
17. колонијална дивизија заузела је село Добромир. А-тилериском ватром изазвала је експлозију двеју непријатељских кара код с. Влакалара”.
ОБр. 7929.
Команднату I, II и III армије; Начелницима одељења Врховне Команде, Главном Интенданту и Команданту Битољске дивизиске области.
„Господин Министар Војни са Пов. Бр. 2859 од 19. тек. м-ца доставио је: По указаној потреби решавам:
Да Командант Битољске дивизиске области са њеним пуковским окружним командама и осталим установама стоји у погледу употребе и дисплицинском погледу под Врховном Командом, док се буде налазила на војишној просторији, но с тим, да право евентуалних измена у њеној оргацизацији и промене у садашњем особљу остају у надлежности Министарства Војног”.
ОБр. 7931.
Команданту II армије:
„Команда Савезничких војсака са Бр. 765/3 од 21. новембра тек. год. тражи следеће обавештење:
„Услед велике важности одржавања везе између српских и француских трупа у пределу Нонте, част ми је молити вас, Да ми изволите дати сва потребна обавештења, са крокием, о начину, на који је Тимочка дивизија остварила ту везу”.
Молим да се достави Врховној Команди што пре извештај са крокијем по предњем тражењу”.
ОБр. 7934.
Команданту II армије:
„Поводом добивених извештаја те армије ОБр. 3883 и 3865 од 17. новембра тек. год. који су достављени ђенералу Сарају са ОБр. 7746 од 17. новембра, добивен је следећи одговор под 21. тек. месецом.
У одговору на ваше писмо Бр. 7746 од 17. новембра част ми је известити вас да је један бугарскм бегунац из 46. пука, који се је предао 122. дивизији, изјавио следеће: Две колоне од по 150 људи, које је приметила Тимочка дивизија да иду од Дзене ка Порти, у ствари су резерве чете 46. пука, које су ишле на рад или се враћале са рада. Никакво повлачење трупа није извршено на фронту 46. бугарског пука.
Гарнизон у Нонте који је раније износио две чете, сада је повећан на четири и по чете“.
ОБр. 7940.
Команданту I и III армије:
„Молим, да се данас до мрака неизоставну пошаљу губитци од 14. до 21.овог месеца закључно, у колико до сада нису послати, погинули, рањени, контузовани, нестали, официра, подофицира, каплара и редова”.
ОБр. 7941.
Команданту I, II и III армије; ћенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
Стање 22. новембра у 16 часова:
II армија: – Ништа ново.
III армија: – Дринска дивизија напада Грунишки вис, а Дунавска дивизија Дабицу; резултат још није познат. Непријатељски отпор свуда јак. 1 армија борбе се воде поглавито за заузимање к. 1050. Резултат непознат. Непријатељ изгледа да је још појачан, судећи по јаком отпору”.
ОБр. 7941.
Њ. Б. Краљу, нашим војним изасланицима на страни и ђенералу Рашићу:
21. новембра 11. немачки гренадирски пук напао је на I армију код Суходола али одбијен; имао је велике губитке и узели смо му 120 заробљеника. Моравска дивизија узела је к. 1050 али ју је после изгубила. Непријатељ се упорно држи. Код Битоља нема промене.
Војном изасланику у Италији додато: – Може ли се публиковати Ваш извештај Бр. 1055.
ОБр. 7944.
Команданту I армије:
„Према наређењима команданта Савезничких војсака № 76813 од 22. и № 76913 од 22. тек. -м-ца:
1) Штаб 34. бригаде и 3. пешад. пука колонијални полазе из Топчина 26. а 2. децембра биће на станици Баници на расположењу команданта 17. колонијалне дивизије.
2) Митраљеска чета 26. батаљона сенегалаца полази из Топчина 25. у Баници биће 21. тек. м-ца на расположењу команданта 21. колонијалне мешовите бригаде.
О предњем част ми је известити. Командант 17. дивизије извештен”.
ОБр. 7947.
Команданту I, II и III армије:
„Врховна Команда жели, да се лично обавести од команданата армија о целокупном стању наше војске.
Ради овога командант I и III армије имају бити 24. ов. м-ца у 10 часова у Битољу, у згради аустриског конзулата, а командант II армије сачекаће у Вертекопу жељезнички воз, којим ће поћи из Солуна Врховни командант 23. ов. м-ца. Време доласка воза у Вертекоп Јавиће му се накнадно.
Команданти армија имају обавестити Врховног Команданта за своје трупе: о досадашњим операцијама, о бројном стању, о претпрљеним губитцима, о моралном и физичком стању, о наоружању, о снабдевању свима потребама, о земљишту на правцу свога дејства у смислу комуникација и операција, о климатским приликама и на послетку дати своје мишљење о даљем току операција, о употреби и улози наших армија. Према овоме нека изволи командант понети са собом све потребне им податке”.
Команданту I и III армије:
„Састанак према наређењу ОБр. 7947 биће у Баници, где је раније био штаб I армије, а не у Битољу. Врховни командант биће у Баници 24. тек. м-ца у 9 часова пре подне.
Команданту II армије:
„Воз из Солуна полази вечерас у 23, а у Вертекопу биће сутра 24. тек. м-ца у 2 сата и 22 минута”.
ОБр. 7963 у 10.22 час.
Команданту I и III армије:
„Од стране ове команде непрестано су се чиниле и чине преставке и предузимају све могуће мере, да се наша војска појача новим свежим трупама. У најкраћем времену на фронт I и III армије биће упућене обе руске бригаде. Има везе са извештајима ОБр. 3866 из I и ОБр. 4479 и ОБр. 4515 из III армије”.
Српски званичан извештај
Солун 22. новембра 1916. год.
21. новембра продужили смо успешне нападе на целом фронту. Село Будимирци и висови северно од њега у нашим су рукама. Новодошавши немачки гренадири покушали су против нападе северно од Суходола, сви су они потпуно одбијени. Поред великих губитака заробили смо том приликом 5 официра и 181 немачког војника: сем тога заробили смо преко 300 Бугара са командантом 9. пука. Наше и савезничке трупе отеле су и с. Паралово и Добромир.