Како је ноћ 21./22. новембра проведена на фронту ове армије види се из напред наведеног извештаја под ОБр. 3825 за овај дан.
У току дана:
По диспозицији команданта армије продужена је енергична акција. Командант Моравске депешом ОБр. 1985 у 10.15 час. доставља: „Потребно је да тешка артилерија I армије потпуно неутралише непријатељску тешку артилерију, која туче цео положај леве колоне те дивизије и која ће бочно и с леђа тући трупе, кад буду вршиле напад на к. 1050 због овога ће се тешко одржати положај, баш и ако би се успсло заузети га.
Поводом овога са ОБр. 3836 у 11 час. достављено команданту Моравске: „У мојој наредби ОБр. 1985, у толико пре, у колико имате и права и могућности коренспондирања са командантом тешке артилерије”.
До 12 час. Моравска подишла пешадијом коти 1050 али је била одбачена. Непријатељ стојећи са платоа гађа. Моравци ојачавају своје предње делове. Артилерија због своје велике близине не може да туче ћувик. Вардарска стално дејствује артилеријом.
Лева колона вардарске дивизије не може да крене напред, што Французи још нису заузели с. Добромир, од кога се француски стрељачки строј налази на 500 до 800 метара (по извештају команданта 1. коњичке бригаде у 9.10 час.).
Од 12.40 час. на платоу коте 1050 води се борба између наших и непријатељских одељења, уз употребу бомби.
У 13.40 час. кота 1050 није била још заузета. Борба бомбама наставља се свом жестином. Изгледало је, да артилериска припрема није била довољна, те је исту требало продужити, али за то није било довољно муниције.
У 14.40 час. Вардарска јавља да се пред фронтом динвизије налазе цео 9. и 27. бугарски и 11. гренадирски,42. и 146. немачки пук и три јегерска батаљона. Из свих ових јединица већ се имало заробљеника.
У 15.10 час. Моравска извештава телефоном, да је командант дивизије решен извршити напад, пошто је цео 1 батаљон избачен у предњу линију под коту 1050 и да ће прецизном артиљериском ватром тући сам плато; да је од команданта Вардарске тражено, да са својом артиљеријом туче позадину непријатељску, а по могућству и сам плато коте 1050, како би се, олакшао покрет пешадије на гребену.
16.20 час. Моравска саопштава телефоном, да се нашом артиљеријом више не туче плато, јер војници из предње линије жале се, да их туче наша артиљерија, те је с тога тражено, да Вардарци више не туку; мисли, да је најбоље на садањем положају добро утврдити се, па ноћас извршити јуриш на бајонет и бомбама.
Командант армије скреће пажњу, да се по извођењу овога добро размисли и дефинитивна одлука благовремено саопшти и суседним дивизијама, како би ове тукући бар позадину непријатеља помогле својом артиљеријом.
Командант 17. француске дивизије са Пов № 3441/3 известио је ову армију следеће: „Да је бројно стање његови колонијалних пукова услед губитака и евакуације Сенегалаца и Креолаца (болести органа за дисање, премрзле ноге) сведено на 600 пушака. Од 488 људи, које треба данас да прими као појачање, 200 Сенегалци и Креолци, који ће, поуздано ускоро морати бити евакуисани. Он ће 24. тек. м-ца добити једну коњичку батерију од 75 мм. и један ескадрон афричких шасера, ну у пркос ових појачања, пешадија је малобројна, те да би у гоњењу разбијенога непријатеља могла унети жељену жестину. Молио је команданта Источне Француске Војске за дејство, да се овој дивизији пошљу сви колонијалци који се у посредничким депоима имају на расположењу.
Командант 17. француске колонијалне мешовите дивизије доставља наредбу № 26 од 20. тек. м-ца:
„Приликом заузећа Битоља командант 17. колонијалне дивизије упутио је у име француских трупа под командом Господина Војводе, Команданта I армије честитања. на која је војвода Мишић одговорио ђенералу Жерому овим писмом:
“Од свег срца захваљујем на вашем честитању и на вашим осећајима ратног другарства, које сте ми изволели изразити приликом заузећа Битоља, које је крунисало наше заједничке напоре и наше заједничке жртве. Овај лепи успех, који нам широм отвара врата велике Србије, и који враћа лепи град српске Маћедоније, подло отетог од насилног непријатеља, на првом месту дугујемо јунацима славно палим на бојном пољу.
Захвална војска Српска, продирући на свету земљу своје домовине, поздравља свеже гробове својих другова из славне армије француске са узвиком: Живела Француска Војска Живеле Савезничке Војске!”
Достављајући ово писмо свима трупама командант 17. колонијалне дивизије и француских трупа 1 српске армије срећан је, што честитањима Господина Војводе може додати своја честитања.
17. колонијална дивизија још једном је показала у току тешких операција од 10. новембра до 20. новембра храброст и полет, који су јој прибавили глас једне одабране дивизије. Пешадиски пукови и артилериски дивизиони, који су јој се придружили да потуку непријатеља, истицали су се у храбрости са пуковима, дивизионима и разним дивизиским одељењима.
Свима колонијалцима авијатичарима, болничарима, официрима, подофицирима, капларима и војницима: Хвала.
Увек напред ка крајњој победи. Живеле Савезничке Војске. Живела Француска!”
Командант Моравске актом ОБр. 1987 од 21. тек. м-ца спроводи рапорт команданта 16. пука од 19. тек. м-ца, у коме се износи стање тога пука: пук је у безпрекидним борбама за последњих два месеца изгубио више од 50% својих ефектива и 44 официра (од којих је више погинулих него рањених), а подофицирски кадар је готово изгубљен сав. Чете су се свеле на водове, а батаљони на чете.
Пук управо преставља један ослабљени батаљон. Људи су преморени до крајњих граница људске снаге, јер су дали све, што један жив створ може дати. Њихова је снага на измаку, те се дешава, да они пред самим непријатељем и пред смртном опасношћу заспу у рововима преко ноћ и онда, кад треба да су у највећој опрези. То је исти случај и са официрима, који су већ попадали од умора. Више нема гаранције да се са оваквим људима може постићи какав велики успех, па је чак бојазан, да се сачува и ово, што је до сада стечено. Људи живе у уверењу, да о њима нико не води рачуна, да су бачени на милост и немилост ратним догађајима и да имају сви да изгину до последњега. Са оваким људима не би требало правити велике стратегиске и тактичке комбинације, јер су досадашњи успеси сачували душевно стање само до некле, а физичка ће изнуреност сломити и дух и онда може да наступе велике несреће.
Треба настати свима силама, да се трупама даде одмор. Иначе сви досадашњи успеси могу бити доведени у питање.
Командант Моравске актом ОБр. 1986 од 21. тек. м-ца спроводи рапорт команданта 16. пука, у коме се износи стање тога пука:
Команданти батаљона тога пука учинили су заједничку представку, у којој траже, да се пук смени, како би му се поред осталог омогућило, да се и преформира и уреди. Услед огромних губитака пук је управо расформиран. Јединице су изгубиле своју везу, изгинуле старешине и официри. У појединим четама мењало се по 5 до 6 командира. Људи физички оронули, са дезинтеријом, избацивањем крви и надувеним ногама нису способни ни за какав отпор. Чете имају 30 до 40 људи, којима командује резервни потпоручници и које немају више подофицире. Потребно је, да се пук преформира у један или два батаљона. На основу представака команданата батаљона, командант пука, моли за дејство, да се 16. пук одмах смени и добије крваво заслужени одмор и могућност за преформирање. Ако се то не учини, командант пука не може примити одговорност за последице, које ће из тога произаћи.
Командант 2. бригаде и командант дивизије усвајају мишљење команданта 16. пука и моле, да се овај пук смени, као и да се осталим трупама дивизије даде заслужени одмор.
Поводом овога командант армије са ОБр. 3860 тражи од команданта Моравске, да достави преглед, из кога ће се видети, колико је времена који пук те дивизије био у првом борбеном реду а колико је у дивизиској резерви, од почетка наше офанзиве до 20. новембра.
Из прегледа треба да се види и број губитака по пуковима од почетка офанзиве до 20. тек. м-ца. Исто тако да командант дивизије извести, да ли су се командант 2. бригаде и командант 16. пука лично уверили о онаком стању у пуку, како износе или своје извештаје послали само на основу рапората и представака команданта батаљона.
Командант армије депешом ОБр. 3876 наређује за 23. новембар тек. године: „Сутрашњн дан, 23. новембар употребити за попуну муниције. Настати свим силама и свима средствима, да се за прекосутра 24. новембра обезбеди што већа количина муниције”.
Достављена свима командантима дивизија и начелницима одељења у штабу I армије.
Дејство Моравске дивизије
Ноћ 21./22. новембра на фронту ове дивизије прошла на миру. У јучерашњој борби заробљен је 1 немачки официр и 10 војника.
У току дана:
Ситуација односно нашег и непријатељског распореда иста као и јуче, време облачно, хладан ветар.
Наша артиљерија тукла прецизном ватром непријатељске ровове и изналазила елементе за гађање на к. 1050.
У 11 часова почела је припрема пешадиског напада артилериском ватром на К. 1050. Интезивиост ватре била је успорена; знатно слабија од интезивности ватре приликом напада ранијег на косу где је било затворено утврђење бугарско јужно од три чукен К. 1212.
У 11.50 час. кренула се наша пешадија из свога рова који је око 150 м. јужно од непријатеља који опасује К. 1050. У непријатељском рову не опажа се никаква живост. Ништа се није дало приметити ни за све време бомбардовања. У непријатељском рову нема никога.
У 12.20 час. три наша војника су прешли непријатељски ров; остали број наших војника је испод њих на 10-15-20-30 м. У овом моменту појављује се једна човечија силуета на врху К. 1050 која је дошла са северне стране нагиба коте и одмах је опет изчезла. Ово је несумљиво био непријатељски војник. У 12.30 ч. већи број наших војника (око 10) прешао је непријатељски ров и полако се пење уз нагиб ка врху виса (К. 1050). У исто време поједини војници (непријатељски) виде се на хоризонту и прелазе гребеном виса са његове источне на западну ивицу платоа-заравни, наши војници су полегали, једна група непријатељских војника од 6-8 их са леве западне ивице платоа стоје и гађају. Код камњара на центру платоа-заравни види се још једна група непријатељских војника. Измећу ових двеју група виде се поједини непријатељски војници по гребену. Чује се пушчана ватра а чује се и један непријатељски митраљез. Пушчаном ватром гађају и наши војници. Виде се неколико бачених непријатељских бомби. Задњи делови наших војника после застоја прилазе полако напред. Наша артилерија због близине наших до непријатељских војника не дејствује. Наређено је да отвори ватру и туче са повећаном даљимом и у десно источни крај-половниу платоа, где се види појединачно кретање и прелажење непријатељских војника ка запад, крају. Наши војници полако се спуштају ка непријатељском рову и на његовом западном делу испод грудобрана тога рова. Једна наша батерија (могуће вардарска) са западне стране врло добро косо (скоро уздуж) туче преко коте 1050. Због ове ватре поједини непријатељски војници изчезавају са хоризонта.
13.40 час. начелник штаба разговарао је са начелником армиског штаба и известио га о горњој ситуацији: интензивиост артилериске ватре за припрему пешадиског напада била је слаба и од те ватре непријатељ није имао никакве губитке; наша пешадија је једно 20-30 м. од врха гребена и сада се води борба пешадиском, митраљеском ватром и бомбама. Не остаје нишга друго већ или да се нареди јуриш, или да се наши војници повуку опет за нешто у назад и опет да се предузме припрема артилериском ватром, сад ће се видети шта ће да се ради. Командант II бригаде не даје никакав одређени одговор за даљи рад. Каже, да га туче бочна пешадиска и митраљеска ватра због чега фронт у десно – источно – не може да се прошири. Једино може јуриш да се изврши али и тада један митраљез за час све може да покоси; тражи писмено наређење, па ако је потребно и сам ће лично да врши јуриш. Не дозвољава да артилерија туче непријатељске војнике, јер ће да бије и наше. Предлаже, да се најпре нападне и узме изгорела чука пред десном колоном одакле га туку косо и бочно митраљезима, па ће онда моћи да се прошири фронт и лако да се заузме к. 1050. Најзад саопштава, да ће лично доћи на дивизиску осматрачницу ради споразума.
У 14.30 час. дошао је Командант 2. бригаде на дивизиску осматрачницу. Образложава у главном опет све горње. Тражи да се најпре заузме изгорела чука пред десном колоном. Једно наше зрно ударило је између војника те су се делом повукли за 5-6 метара грудобрана непријатељског рова где су били полегали. Наша батерија која је косо тукла непријатељске војнике по гребену виса и са западне стране очистила је гребен од непријатеља. По кад кад само се видело да извирује један непријатељски војник са средине платоа – сигурно осматрач.
У 14.50 час. Командант дивизије пошао је на осматрачницу прие бригаде (десне колоне).
У 16-45 час. командант дивизије био је са командантом десне колоне на његовој осматрачници. Ситуација: непријатељски положај пред десном колоном ниже почев са запада изгорела чука и каменити вис приближно подједнаке висине са седлом измећу њих. Обадва ова виса приближно су једнаке висине а знатио нижи од к. 1050 и за нешто повучени назад ка непријатељу т. ј. северно. Позади интервала између изгореле чуке и к. 1050 види се један вис са кога командант 1. бригаде каже, да трпи митраљеску ватру као и са к. 1050. Уздужну артилериску ватру трпи са фронта испред Дунавске дивизије. Пешадија ове колоне види се да је на 20-30-50 или 100 м. од непријатељске, али из горњих разлога није могла да избије на сам гребен. Непријатељ је врло вешто пласирао и употребљавао своје митраљезе и пешадију. Са осматрачнице десне колоне види се, да артилерија ове колоне може само фронтално да туче к. 1050 а никако и уздужно; овде се чак не може да види нити се видело све до детаља што се пре подне одигравало на к. 1050. Мишљење команданта 1. бригаде, да он може да осујети сваки
контра напад непријатељев дошло је отуда, што је он могао лепо да види обадве непријатељске приближнице, које се са сев. нагиба к. 1050 воде у ров на јужном нагибу те коте. Али пошто се контра-напад у овој прилици неби извршио доласком из приближнице у ров већ фронталним нападом са гребена на нашу нападну колону, то је ово уверење команданта 1. бригаде било потпуно поуздано. (Ово уверење своје казао је командант 1. бригаде пре подне у разговору на телефону начелника штаба). Обадве поменуте приближнице виделе су се и са дивизиске осматрачнице као и са свију виших тачака на сектору ове дивизије.
У 17 час. пошао је командант са осматрачнице 1. бригаде и стигао у Гњилеш у дивизиски штаб у 21 час.
У 19.20 ч. Командант 2. бригаде са ОБр. 1648 доставио је следећи извештај: Стање на фронту редовно. После артилериске припреме пешадија пошла на напад, али овај није успео и ако се више пута покушавало. Узрок томе непријатељска бочна митраљеска и пешадиска ватра са оба бока, што су више батерија из трију дивизија гађале једну тачку а руковање ватром ових није било обједињено услед чега је ватра била повремено нетачна и натеривала наше војника неколико пута да напуштају крајње ровове до којих су допрли и да се враћају натраг, а било је и губитака од ње. Непосредна одбрана саме к. 1050 лако је изводљива и тешко је нападати због створа земљишта положаја, кога непријатељ држи. Потпомагање левог крила десне колоне није се осећало. Заробљен је каплар прве чете немач. гардиских ловаца који је изјавио, да је његов батаљон дошао прекјуче од Дојрана, а пре недељу дана из Вогеза, да су јуче заменили Бугаре и имају заповест да бране положај до последњег човека. Примећено је данас, да се непријатељ утврђује на коси изнад с. Арматуша. Колико се за сада зна погинули: 1 официр, 1 каплар и 2 редова; рањени 1 подофицир, 1 каплар и 5 редова; контузовано 2 редова. Утрошено 12730 пушчаних, 2000 митраљеских метака и 387 разорних зрна.
У 19.40 час. Командант 1. бригаде са ОБр. 1233 доставља извештај: На основу добивене заповести за данашњи рад лево крило ове колоне подилазило је ка к. 1050 са источне и с.-источне стране, али због јаке митраљеске и пушчане ватре како са фронта непријатељских положаја, тако и са бочне са виса на коме је изгорела трава, покрет није могао да се изведе до самога врха виса. Ово још и због тога, што је на овом делу фронта падина к. 1050 и сувише стрма да је тешко било кретање и појединце а камо ли стрељачким стројем. Ну и овај покрет успео је да прикрије за себе непријатељску снагу, која је била на томе делу фронта. На осталом делу фронта пешадија ове колоне већ је била толико подишла непријатељском положају, да до сада има само да се изврши припрема артилериском ватром и ућуткају непријатељски митраљези када се ускочи у непријатељске ровове, што би могло да се изврши већ по паду к. 1050.
Артилерија ове колоне у току данашњег дана тукла је непријатељске ровове испред наше леве колоне у циљу олакшања заузећа к. 1050. Дејство артилерије било је добро. Распоред ове колоне је овакав: десно крило 1. батаљон 1. пука; центар 1. батаљ. 175 француског пука; лево крило такође 1. батаљон 175. француског пука; резерва има 1 батаљ. 1. пука позади десног крила 1 борбеног реда а 1 батаљон 1. пука нешто у назад (сев. од брд. артилерије). Оба ова батаљона из колонске резерве смењена су из I борбеног реда пошто су били знатно заморени. Распоред артилерије је остао исти.
У 20 час. под ОБр. 1995 послат је Команданту I армије и суседним дивизијама следећи вечерњи извештај: „После артилериске припреме пешадија је пошла на нанад. Десна колона својим левим крилом подишла је на к. 1050 са источне и с.-источне стране, али због јаке пушчане и митраљеске ватре како са фронта, тако и са бока са виса на коме је изгорела трава, покрет није могао да изведе до самог врха виса. Десно крило десне колоне јаком непријатељском митраљеском ватром било је укочено тако, да се из својих ровова није могло кренути. Артилерија десне колоне услед врло ограниченог броја артилериских зрна, није било у стању спремити напад артилериском ватром. Лева колона при своме покрету заузела је непријатељске ровове на К. 1050 са запад. стране али се је непријатељ задржао у рововима израђеним на самом темену к. 1050, који се са југа посматрано оцртава на самоме хоризонту, из ових ровова вођена је данас по подне узајамна борба са бомбама. Даље прилажење до на само теме спречавала је непријатељска митраљеска ватра из митраљеза који су постављени у камењару на самој коти 1050. Јужна падина к. 1050 је врло стрма, падање је без мало вертикално. С ове јужне стране врло је тешко кретање и појединце, те се због тога к. 1050 могло подилазити само са ј.-запада од куда се и нападало. За успешно даље потпомагање напада на к. 1050 ноћас ћу извршити препласирање артилерије. Два батаљона 2. бис. зуав. пешад. пука као дивизиска резерва пришла су данас у село Орехово. Данас заро6љен каплар именом Фирдус 1. чете немачког гардиског ловачког батаљона. На саслушању је изјавио, да је његов батаљон дошао 20.ов. м-ца на овај фронт од Дојрана, а пре недељу дана дошао је у Македонију са Вогеза. Јуче су сменили Бугаре на к. 1050 и при поседању добили су заповест да положај бране до последњег човека. Извештај о губитцима послаћу накнадно”.
У 20 час. командант 2. пешад. бригаде са ОБр. 1630 спроводи рапорт команданта 16. пешад. пука, који је под ОБр. 1907 достављен команданту I армије с молбом на увиђај, с молбом да се аавршеном периоду садањих операција трупама ове дивизије омогући одмор те да би се могле реорганизовати и одмором освежити.
У 19.20 час. командант 2. бригаде са ОБр. 1048 доставио је следећи извештај о губитцима у току дана 21. ов. м-ца. Губитци у току дана 2. ов. м-ца и ноћи 21./22. ов. м-ца били су следећи: Код леве колоне погинуло: 1 Официр, 2 подофицира, 3 каплара и 33 редова; рањено 3. официра, 11 подофицира, 6 каплара и 86 редова; контузовано 2 подофицира и 3 редова; нестало 1 подофицир и 23 редова. Код десне колоне погинуло: 1 подофицир, 2 каплара и 4 редова; рањено: 2 официра, 2. подофицира, 2 каплара и 14 редова; контузовано: 1 каплар и 6 редова. Погинуо је официр резервни пешад. потпоручник Милорад Ђорђевић-Видојковић из 16. пука. Рањени су официри: резервни пешад. потпоручник Милан Ранђеловић из 16 пука и резервни пешад. потпоручник Драгољуб Прибишковић из 16. пука и резервни пешад. потпоручник Радивоје Ђорђевић из 16. пешад. пука. Водник 2. чете 2. батаљона 1. пука резервни пешад. поручник Станко Мите Јовића из Равног дола срез јабланички округ врањски. Командир 3. чете 2. батаљона 1. пука резервни пешад. капет. II кл. Драгутин Андреје Војиновића из Аранђеловца срез јасенички округ крагујевачки.
У 23 часа примљено је наређење команданта I армије ОБр. :3867 за сутрашњи дан. Ово је напред у целости изнето за овај дан.
По овом наређењу командант дивизије са ОБр. 1996 издао је јединицама следећу заповест:
„Сутрашњи дан 23. новембар употребите за попуну муниције. Настати свима силама, свим средствима, да се за прекосутра 24. новембра обезбеди што већа количина муниције.
Дејство Вардарске дивизије
У току ноћи 21 ./22. новембра на фронту ове дивизије ничег нарочитог.
Губитци 20. и 20./21. новембра су ови: погинуло: 2 подофицира, 2 каплара и 14 редова; рањено: 3 официра, 10 подофицира, 11 каплара и 57 редова; контузовано: 3 подофицира, 2 каплара и 8 редова.
Губитци у току 21. 21./22. новембра: погинуло: 2 каплара и 3 редова; рањено: 2 официра, 3 подофицира, 2 каплара и 18 редова; контузовано: 2 редова; нестало: 43 редова.
Од команданта армије примљено је наређење ОБр. 3822 за рад 22. новембра. Ово је наређење напред за 21 овај месец у у целости изнето.
По овом наређењу командант дивизије са ОБр. 2516 у
7 час. Издао је следећу заповест:
17. француска дивизија заузела је јуче Добромир, а данас ће продужити гоњење непријатеља.
Моравска дивизија није успела јуче да заузме коту 1030 с тога ће данас 22. ов. м-ца прво да заузме ову коту, а по том да продужи гоњење.
За данашњи рад, а у циљу олакшања напада Моравске дивизије и даљег гоњења непријатеља.
Наређујем:
1) Да командант артилерије са извесним бројем оруђа ове дивизије туче коту 1050 и позадњу косу. За ово одмах ступити у везу са командантом артилерије Моравске дивизије.
Армиска тешка артилерија држаће прво у шаху непријатељске батерије испред фронта армије, а по том помагаће напад Моравске дивизије на к. 1050. Обраћам пажњу команданту артилерије да ангажује сразмеран део тешке артилерије за сталан контра-рад на овом фронту.
2) Да се непријатељ пред фронтом нападне, протера и продужи гоњење раније одређеним правцем, одржавајући тесну везу десно са Моравском дивизијом, а лево са Сикровом бригадом.
Због услова терена нападни покрет само да се врши ако суседне јединице покажу резултат.
Почетак рада у 8 час. Најјача артилериска ватра да почне у 11 час., после 30 минута да почне напад пешадије.
У нападу почесне резерве (до пуковске закључно) да следује непосредно позади првог нападног таласа. Пре него што се крене први нападни талас, појачати га, придати му митраљезе, телефон, ракетле а нарочито што више бомби. За ношење митраљеза и телефона предвидети већи број војника због губитака.
У времену избијања пешадије на непријатељски положај батерије да буду активне дејствујући јаком ватром у блиску позадину, због морала пешадије и наношења губитака непријатељу.
Командант леве колоне са Обр. 889 од 10.45 час. Доставља: “У заповести командантовој Обр. 2516 од 22. тек. м-ца стоји да је 17. француска дивизија заузела јуче село Добромир.
Међутим, Французи нису ни пришли како је јуче тако и данас с. Добромиру. Командант 35. франсуског пука известио ме је да село није заузето, јутрос на телефону разговарали командант 34. и 44 француског пука да је из овог последњег пука послата једна патрола ка Добромиру, од те патроле рењен је један официр и један каплар, а један подофицир заробљен”.
“Исти комадант са Обр. 890 од 11 час. јавља:
Да 6 час. Непријатељ је повремено дејствовао пешадиском и митраљеском ватром и бацао ракетле са ћувика “лебац”, после тог времена непријатељ се није појављивао.
Одмах су упућене патроле на ћувик “Лебиц” и спуштајући се северном падином на ћувику № 4 (ћувик № 4 назван крајњи западни вис) добиле су пешалиску и митраљеску ватру. На ћувику „Лебац“ врши се постепено пребацивање са 1 четом, коју ћу држати као предњу тачку. Французи су избацили неколико метака на ћувик „Лебац‘‘ и ако су јутрос одмах били обавештени да су наши избили, известио сам их понова, да више не гађају.
Командант десне колоне са ОБр. 1302 од 17.15 час. извештава:
„У току дана наше брдске и пољске батерије тукле су непријатељске ровове и јаким ватреним дејством пред фротом ове бригаде помагале напад трупа Моравске дивизије на вис 1050. Поред овога 5. пољска батерија и 3. брдска тукле су непријатељске ровове на вису 1050, а 6. пољска батерија тукла је вис са Огрлицом и прелаз ка вису 1050. Обе хаубичке батерије тукле су непријатељске батерије и то с успехом батерију југо- источно од с. Путуроса севорно од виса са Огрлицом. Поред овога тукле су и непријатељску пешадију. Интензивност артилериске ватре била је најјача од 11 – 11.30 час.
У току дана непријатељ је дејствовао на ровове ове колоне артилериском ватром а с времена на време и пушчаном.
Непријатељска тешка артилерија од \7. час. туче с. Суходол темпираним гранатама но без великог успеха.
Трупе ове колоне налазе се у својим рововима. Непријатељ се пред овом колоном налази у својим рововима.
Губитци: код десне колоне 2 капалара и 7 редова, рањено: 1 подофицир. 1 каплар и 4 редова, контузовано.
Код леве колоне: 1 подофицир и 2 редова рањена. Код артилерије нема.
Командант леве колоне са ОБр. 892 од 17.15 час. извештава: „До 6 час. јутрос непријатељ је повремено дејствовао пешачком и митраљеском ватром, бацао ракетле са ћувика “Лебац” после тог времена непријатељ се није појављивао. Одмах су упућене патроле на овај ћувик и спуштајући се северном падином његовом ка ћувику № 4 лобиле су пешачку и митраљеску ватру где су се зауставиле и утврдиле.
На ћувик „Лебац” пребачено је 2 вода који ће остати на тој тачци, коју ће држати као предњу тачку.
Према левом крилу моје десне колоне патроле су изашле на једну косу, која је у истој висини са ћувиком “Лебац” на којој није било непријатељских делова.
Целог дана било је повремено артилериске ватре из две дугачке цеви непријатељске 10 с1м које су 20. ов м-ца дејствовале са правца Дедебалци, а које се јуче нису појављивале, по подне су гађале батерије ове колоне.
Французи лево данас нису вршили никакав покрет, и ако сам био јутрос од њих извештен, да ће данас нападати с. Добромир. Примећено да непријатељ испред својих опкопа редовно свака два часа смењује своје војнике који су вероватио постављени као објавнице. Распоред трупа непромењен с разликом што се на ћувику “Лебац“ и коси источно од овога налазе предњи делови.
Исти командант са ОБр. 892 од 20.30 час. извештава:
„У вези вечерашњег извештаја а по накнадно добивеним податцима ова команда имала је ове губитке и то сем јављених 21. ов. м-ца имала је:
У 23. пуку од јављених несталих војника, 3 су рањена а 5 су редова дошла у чету. У 24. пуку сем пријављених 1 каплар погинуо у 1 редов рањен. Нестало је свега 6 редова, остали су дошли у чету.
Примећен је непријатељски аероплан над положајима ове дивизије у 11.16 час.
Губитци код десне колоне: 21. и ноћу 21./22. ов. м-ца били су: рањен 1 официр и 10 редова, погинуо 1 редов; Заробљено: 2 Немца из 11 гренадирског пука и 2 бугарска војника из 9. пука“.
Губитци: погинуо 1 редов; рањено: 1 подофицир, 2 каплара и 12 редова; контузован 1 реов.
Утрошено муниције: пушчаних метака 2900, митраљеских 370, за пољски топ 75 м/м. граната 1266, шрапнела 278, за брдски топ 65 м/м. граната 422, шрапнела 551, хаубичка граната 120 м/м. 118, за дугачак топ 105 м/м. граната 15, шрапнела 7, ручних бомби 44, светлећих ракетли 2.
Дејство Коњичке дивизије
У 3.40 час. примљено је наређење команданта I армије ОБр. 3822 од 21. тек. м-ца за рад 22. овог месеца.
Ово је наређење напред за 21. тек. м-ца у целости изнето. На основи овог наређења командант дивизије са ОБр. 3031 наређено је команданту 1. коњичке бригаде следеће:
У току 21. ов. м-ца 17 француска дивизија заузела је с. Добромир. Вардарска дивизија је нешто мало напредовала одбијајући непријатељске нападе, а трупе Моравске дивизије подишле су коти 1050.
За 22. ов м-ц наређено је продужење рада, у циљу одбацивања непријатеља са садашњих положаја ка Прилепу.
За 1. коњичку бригаду остаје у важности моја заповест ОБр. 3032. Коморе привући на простору с. Брод-с. Грдилово.
У току дана:
У 2. коњичком пуку погинули: активни потпоручник водник 2. ескадрона Милован Станојевић (очево му се име незна) из Дубане, смедеревски, подунавски, резервни потпоручник Бошко П. Јездић из Лознице, водник 1. ескадрона-учитељ сахрањен у селу Суходолу, 7 подофицира, 4 каплара и 12 редова.
Рањени: ађутант коњичког пука активни капетан II кл. Светислав Ј. Костић из Лесковца, резервни капетан II кл. водник 2. ескадрона Драгомир Ј. Илић из Дубља, мачвански подрински професор, активни ппоручник водник митраљеског одељења Драгомир Д. Чорбић из Студенице, студенички Чачански, резервни потпоручник водник 3. ескадрона Светислав Ј. Солдатовић из Шапца-правник, 7 подофицира, 46 каплара и 24 редова. Контузовано: 4 редова; нестало: 1 каплар.
Сви су избачени из строја северо-западно села Паралова.
22. ов. м-ца губитци у 23. пуку: погинуо 1 редов, рањено 2 редова и контузовано 3 редова.
У 2. коњичком пуку рањен 1 редов.
19.30 час. са ОБр. 2524 извештен је командант армије следеће:
„Ситуација је данас била ова:
1.) Код десне колоне: Пољске и брдске батерије тукле су непријатељске ровове пред фронтом колоне: Две пољске и једна брдска батерија тукле су непријатељске ровове на коти 1050 и на коси северно од ове коте, и помагале напад Моравске дивизије. Две хаубичке батерије успешно су тукле непријатељске батерије југо-источно од с. Путуроса. Најјача је ватра била од 11-11.30 час.
Непријатељске батерије тукле су наше ровове и село Суходол.
2.) Код леве колоне: Пошто се непријатељ јутрос није јављао ватром, нити се што примећавало у рововима, то су послате патроле у извиђање, али су ове убрзо задржане непријатељском пешадиском и митраљеском ватром. У току дана била је обострана артилериска ватра.
У 8.10 часова командант 1. коњичке бригаде са ОБр. 1369 извештава: „Непријатељ је јутрос у 6 ч. на истом месту где је и синоћ заноћио, с. Добромир је у рукама непријатељским; официрска патрола упућена јутрос зором за с. Добромир, добила је са источне ивице села пешачку ватру; упутио сам понова један ескадрон у извиђање правцем с. Добромир, те да се тачно извиди линија коју непријатељ сада држи. – Бригада је у приправности за евентуални покрет”.
У 9.20 час. исти командант са ОБр. 1371 – доставља:
„По извештају командира ескадрона који је вршио извиђање непријатеља и официрских патрола које одржавају додир са непријатељем, овај је на истом положају на коме је био и јуче и нагло са утврђује. – Француски стрељачки строј налази се на 5-800 мет. од с. Добромира. Непријатељске батерије налазе се и данас на истом месту где је и јуче и јасно се види и кад не дејствују – југозападно од с. Путуроса. „Ово је у 9.45 часова под ОБр. 3035 телефонском депешом достављено команданту I армије.
У 10.35 часова помоћник начелника штаба I армије пуковник Лазић јавља, да ми није довољно јасан наш извештај ОБр. 3035 са које се стране налазе французи код с. Добромира, објашњено му, да су французи са јужне стране с. Добромира. – Официр који је ишао и видео места непријатељских батерија одакле дејствују, да покаже та места нашој артилерији (коњичкој Вардарске дивизије) а по том и французима.
У 10.45 часова начелник штаба јавља команданту 1. коњичке бригаде, да официр који је видео непријатељске батерије да извести артилерију.
У 18 час. са ОБр. 3044 извештена је армија и суседне дивизије следеће:
„Код ове дивизије нема промене”.
У 22 час. примљено је наређење команданта I армије ОБр. 3687 за сутрашњу акцију. Ово је наређење напред изнето за овај дан.