Како је ноћ 21./22. новембра проведена на фронту ове армије види се из напред наведеног извештаја под ОБр. 4485 за овај дан.
У току дана:
Армија је примила ове важније извештаје:
Од Команданта Дринске дивизије:
ОБр. 4140, 4142, 4143, 4144, 4145, 4147, изнети код исте за овај дан.
Од Команданта Дунавске дивизије:
ОБр. 1696, 1741, 1732, 1743, 1744, изнети код исте за овај дан.
У 10.25 телефоном са ОБр. 4490 наређено Команданту Дринске и Дунавске дивизије да одмах известе, које се непријатељске трупе налазе испред њиног фронта, на коме делу фронта и у којој јачини.
У 10.40 ч. Начелник штаба Дунавске дивизије телефоном извештава, да ће се сачекати напад Моравске дивизије, која се спрема јаком артилериском ватром, те ако тај напад успе одмах ће Дунавска дивизија предузети напад на Бобиште, а ако напад Моравске дивизије не успе нападаће се десним крилом преко Дудице. Лево крило десне колоне заузело је косу између Дуличког и Рапешког потока и продужава напад ка Чаништу. Наређено је: Да 2 батаљона 4. пука изврше прелаз код Брника на десну обалу Црне реке у току дана или најдаље ноћас и то помоћу понтона, а да се после изради пешачки мост – наређено му; да о томе одмах обавести начелника штаба Дринске дивизије. – Моли, да му се стави потребно људство из III позива за израду путева; јављено му да одмах узме под своју команду ове чете III позива, које су стигле у Скочивир, о томе је наређено и команданту армијске инжињерије.
У 11.30 час. Шеф војно друмског одсека Врховне Команде јавља телефоном, да би се по споразуму са I армијом за брзу поправку пута за Скочивир могли употребити заробљеници Немци. У 12.10 час. о томе се дошло до споразума са командантом инжињерије I армије и за ту цељ може да да 200 Немаца.
У 16. ч. Командант армије са ОБр. 4162 издао је наредбу за све трупе ове армије следеће садржине:
„Силни моји војници, у крвавим борбама, десет дана неспавајући по страховитом времену, по стењу и камењу, по гудурама и преко провала, бајонетима и бомбама сте сатрли непријатеља; тобџије су косиле његове редова. Тукли сте се као лавови и разбили сте душмана. Вашом победом пробили сте непробојан зид од Црне до Преспе, који је непријатељ, годину дана подизао. Још једном цео свет је задивљен вашим јунаштвом. Још једном сте прославили име Србиново. Са усрдном другарском и силном потпором француске артилерије, са братском помоћи Мораваца у дивовском испаду за последњих 10 дана урезали сте на новом листу ваших победа сјајним словима коту 1212 и 1378. Битољ, је слободан вашом победом. Дошли сте ближе вашим домовима, отворили сте широка врата за наше питоме крајеве. Поздрављајући вас мили моји јунаци. ја се дивим мојим јунацима пешацима, шаљем своје поздраве тобџијама. Палима нека је слава и вечан помен међу нама и награда од Бога“.
Командант ђенерал М. Васић.
Дејство Дринске дивизије
У 9.45 ч. Командант леве колоне пуковник Стојишић звао је на телефон начелника штаба и каже: Ама, како ово испаде неко неповерење према Војину?
Начелник: „Није никако неповерење, него нам је потребна ситуација код Грунишког виса и ваша оцена те ситуације. Јуче ми је Војин, кад сам код њега био, рекао, да му више снаге не треба, јер је нема где да развије и да ће продужити напад чим изврши груписање према десном боку непријатељевом, где нема жице. Данас тражи батаљон од 400 пушака и 200 рововских бомби, међутим у ситуацији нема никакве промене ако се није ослабио, није се сигурно јачао; данас чак ни после артилериске припреме непријатељ се није појављивао нити је поседао ровове. С тога молим вас, да би и ми могли учинити потраживање од армије поднесите извештај о ситуацији и вашу оцену.“
Стојишић „Па добро, зар то није извештај кад кажем, да се не може напред!
Начелник: “Да, то је извештај, лепо, говорите вашу оцену о ситуацији а ја ћу бележити, или ако хоћете напишите?
Стојишић: Па добро! сада ћу написати.”
У разговору начелник му је рекао и ово: нико ни од кога не тражи немогућности и чуда, ваља рећи да се не може и зашто и ништа више.
У 2 ч. са ОБр. 4139 командант дивизије издао је ову заповест:
Лева колона овладала је данас С. Будимирцем и ћувицима источно и западно од села; том приликом заробљено је 7 бугарских војника из 21. пука. У правцу Грунишког виса нешто се мало ближе подишло непријатељским рововима.
Пошто се за успешно извршење напада против Грунишког виса морају учинити нове припреме то за рад 22.-ХI.
Наређујем:
1) Да се лева колона на заузетим положајима консолидује и припреми за продужење напада. Сваку повољну ситуацију енергично искористити ради заузимања непријатељског положаја а нарочито Грунишког виса. Командант леве колоне прикупиће тачне податке о непријатељским фортификацијама на Грунишком вису а нарочито изведени на којој се дужини и са које стране налазе препреке од жица. На целом фронту леве колоне развити што живљи рад патрола и извиђачких делова.
2) Средња и десна колона продужиће узнемиравање непријатеља.
3) Артилерија ће продужавати садању ситуацију колона и уопште потпомагати рад колона. Командант артилерије да се постара да се батерије што пре и што боље снабду муницијом, нарочито лева група.
Достављено командантима колона, десне побочнице и артилерије.
У 5 ч. са ОБр. 4140 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће:
У току ноћи 21./22. новембра код десне и средње колоне преко целе ноћи било је час слабије пушчане и митраљеске и повремене артилериске ватре. Запажено је ове ноћи већа активност рововских непријатељских оруђа. Код леве колоне непријатељ је у више махова покушао да поврати с. Будимирце, али није успео. Непријатељ је вршио напад на крајње лево крило леве колоне. Ове ноћи непријатељ је био знатно активнији и изгледа да је се појачао.
У 5 часова чује се артилериска и пешадиска ватра у правцу леве колоне. Начелник штаба звао је мајора Брашића и питао га, шта је? „Бугари су преко целе ноћи покушавали да поврате с. Будимирце, али у томе нису успели. Тако исто нападали су на лево крило Добровољачког одреда, где су успели да поврате једну чуку, коју им је у току дана узео добровољачки одред”.
У 5.15 ч. мајор Брашић јавља накнадно, да су Бугари успели да потисну 2 вода 6. пука, која су била на северној ивици с. Будимираца, сада нападају на наше који се налазе на ћувику северо-источно од с. Будимираца.
У току дана:
У 8 ч. са ОБр. 4142 извештен је командант армије следеће:
“Грунишки вис је по природи врло јак положај и солидно утврђен. За успешно овлађивање потребно је појачање са два батаљона од по 400 пушака и 1 пољска батерија. Дејство артилерије с леве стране Црне реке добија првокласни значај и њен састав треба да буде: 4 пољска, 4 хаубичка и 4 оруђа 105 м1м. пласирана на Ивенској коси и чукама и једна брдска батерија код Брника. Потребно је да бар један батаљон Дунавске дивизије изврши притисак у непосредну позадину Грунишког виса. Свака цев треба да буде снабдевена са по 400 метака. Потребно је ова појачања што пре послати док се ситуација није изменила. Најзад потребно је што пре да се образује слагалиште муниције за ову дивизију у Скочивиру, јер је снабдевање преко Кајмакчалана немогуће”.
У 10 ч. са ОБр. 4143 извештен је командант армије следеће:
„20. новембра у с. Будимирцима заробљен је 1 бугарски наредник и 6 војника 21. пука. Изјавили су: На линији Будимирачки-Грунишки вис налази се 2. и 4. батаљон и 2 чете 1. батаљона 21. пука; 3. батаљон и 2 чете 1. батаљона биле су на левој обали Црне реке и оступиле су с. Рапешу. Источно од 21. налази се 43. пук. Чете су јаке 230 до 250 бораца. На Будимирачком вису пласирана су 2 брдска и 2 пољска топа. Положај је јако утврђен а нарочито Грунишки вис. Ровови су за стојећег стрелца у 2-3 реда са препрекама од жица. Коморе и кујне оступиле су у Зович. Снабдевају се из Бешишта“.
У 12.30ч. са ОБр. 4144 извештен је командант III армије и суседне дивизије следеће:
„Стање од 4-12 часова: 1) Код десне и средње колоне повремена обострана пешадиска, митраљеска и артилериска ватра. 2) На фронту леве колоне непријатељ је око 5 ч. извршио један јачи напад и успео да потисне наше делове северно од с. Будимираца, и са ћувика источно од села. Око 10 ч. наши су делови протерали непријатеља и повратили село. На фронту села Будимирци-Грунишки вис водила се пешадиска, митраљеска и артилериска борба средње јачине”.
У 13.30 ч. мајор Пурић јавља: пре 2 ч. примећене су 3 непријатељске чете у покрету од Старовине ка с. Манастиру; сада су се задржале јужно од овога села; изгледа да се ту одмарају. Пратиће се покрет ових чета и јавиће се.
У 13.40 ч. начелник штаба скренуо је пажњу мајору Брашићу да простудирају правац Будимирци- -Старовина, јер би ту било најзгодније за напад.
13.45 ч. мајор Пурић јавља да су оне 3 чете око 10 ч. дошле на јужну падину с. Монастира на 2 км. и ту се утврђују.
ОБр. 4145. 13.45 ч. Команданту III армије: „Препоследњим подацима добивеним од заробљеника пред фронтом ове дивизије налази се 12 бугарских батаљона: на Соколу 2 батаљона 32. пука: на Трнавској коси 2 батаљона 49. пука; на Рововској коси 1 батаљон 23. пука и 1 батаљон 28. пука; на Браздастој коси 2 батаљона 43. пука; на линији Грунишки вис-с. Будимирци 2. и 4. б. 21. пука и 2 чете 1. б. 21. пука. Јуче 26. новембра примећена је у покрету од Зовича ка Грунишком вису једна пешадиска колона јачине око 1 батаљона и на тој линији сада има 4 батаљона. Чете су јаке око 200 бораца што укупно чини 9600 бораца. Св. ОБр. 4490 те команде.
У 14 ч. са ОБр. 4147 извештена армија и суседне дивизије следеће: „У 10 ч. примећен је један непријатељски батаљон у покрету код с. Старовина ка с. Манастиру; батаљон се зауставио на једној коси за 2-3 км. јужно од с. Монастира, ту се одморио и почео утврћивати”.
У 18 ч. са ОБр. 4154 извештена армија и суседне дивизије следеће: 1) На фронту десне и средње колоне било је обостраног ватреног дејства: На фронту леве колоне код с. Будимираца и ћувику источно од с. жива ватра и непријатељ је покушавао да поврати тај ћувик. На Грунишком вису митраљеска и артилериска ватра с обе стране”.
У 20.15 ч. Командант III армије са ОБр. 4472 наредио је: “Непријатељ пред фронтом Шумадиске дивизије држи чврсто своје положаје. Према томе познајете стање своје најбоље и према томе појачати своју колону која врши главни напад“.
У 23 ч. са ОБр. 4161 издата је ова заповест:
Ситуација на фронту ове дивизије непромењена а такоће и код суседних дивизија.
Командант III армије наредно је: “Дунавска дивизија да помогне Дринску са два батаљона пешадије и II орућа. Наређујем да Дринска дивизија освоје Грунишки вис”.
Према томе лева колона продужиће напад на Грунишки вис, чим горе поменута два батаљона Дунавске дивизије пређу на десну обалу Црне реке и буду у стању да потпомогну наш напад на Грунишки вис.
Наређујем:
1) Да командант леве колоне одмах продужи напад на Грунишки вис, чим она два батаљона Дунавске дивизије пређу на десну обалу Црне реке, одржавајући са овима најтешњу везу.
Командант леве колоне известиће ме чим га два батаљона изврше прелаз, како бих могао наредити артилериску припрему и затражити садејство дунавске артилерије.
2) Командант артилерије да увек буде готов да најснажнијом ватром потпомогне напад на Грунишки вис.
Једну хаубицу са Флоке преместити 23. новембра у састав леве групе.
3) Десна и средња колона повремено да узнемиравају непријатеља. Достављено командантима колона, десне побочнице, артилерије и пионирског полубатаљона.
ОБр. 4162, 23.15 ч. Командант III армије са ОБр. 4162 од 23. новембра у 22 ч. доставио је:
„Силни моји војници. У крвавим борбама, месец дана не спавајући у стењу и камењу, по гудурама, преко провала бајонетима и бомбама сте сатирали непријатеља, тобџије су косиле њихове редове, тукли сте се као лавови и разбилисте по трећи пут непријатеља, вашом победом пробилисте зид од Црне до Преспе, који је непријатељ годину дана подизао, још једном је цео свет задивљен вашим јунаштвом и још једном сте прославили име Србиново.
Са усрдном, другарском и силном потпором француске артилерије, са братском помоћу Мораваца у дивовском напору за последњих десет дана урезали сте на новом месту ваших победа сјајним словима коту 1212 и 1378.
Битољ је слободан вашом победом. Дошли сте ближе вашим домовима, отворили сте широка врата за наше питоме крајеве. Поздрављајући вас, моји мили јунаци, ја се дивим мојим јунацима пешацима, шаљем своје браво тобџијама. Палима нека је слава и вечан помен међу нама и награда од Бога”.
Предња наредба је саопштена трупама ове дивизије.
Дејство Дунавске дивизије
У току ноћи 21./22. новембра на фронту ове дивизије слабије пушкарање предњих делова Са ОБр. 1741 извештена армија и суседне дивизије.
У 3 ч. са ОБр. 1696 извештена је армија следеће:
„У току дана 17. новембра ов. године губитци су код ове дивизије били:
Код 2. пешад. пука: погинуло 1 подофицир 2 редова; Рањено: 4 официра, 5 подофицира, 7 каплара, 26 редова;
Код 9. пешад. пука: погинуло: 1 официр, 1 полофицир, 1 каплар и 2 редова; рањено: 4 официра, 1 подофицир, 2 каплара, 6 редова; нестао 1 каплар и 1 редов;
Код 18. пешад. пука погинуло: 1 подофицир и 2 редова; рањено: 1 официр, 1 каплар и 3 редова;
Код 13. пешад. пука погинуло 3 редова; рањено: 2 официра 4 подофицира и 18 редова;
Код 14. пешад. пука погинуо 1 подофицир, рањено: 1 официр, 2 каплара, 4 редова: контузовани: 1 каплар. 2 редова.
Нађен је мртав, а извештено је да је нестао, командир 1. чете 3. батаљона 18. пука, резервни пешад. капетам I кл. Живојин Ристе Миловановића.
Од стоке погинуле 2 мазге; рањено 1.
У 5 ч. примљем је извештај армиске коњице ОБр. 16 од 21. новембра у 9 ч. у коме јавља: „Самостална официрска патрола успела је да се приближи левој обали Црне реке ради извршења датог јој задатка, али је јаком ватром противника одбијена. Иста патрола покушала је и пешке да се пробије али је помово одбијена. Претходнички вод на левој обали Рапешке реке одбијен је такође ватром. Дивизион се налази у јарузи западно с. Рапеша. У току сутрашњег дана дивизион ће продужити рад у смислу данашњег задатка. Данас рањено 6 коња, а од јуче изгубљених 4 нађена 3“.
У току дана:
У 11 ч. са ОБр. 1732 извештена армија и суседне дивизије следеће: „У току пре подне на фронту ове дивизије слабија артилериска борба”.
У 13. ч.: Пошто Моравска дивизија није успела да потпуно овлада непријатељским положајима, то је командантима леве и десне колоне и дивизиске артилерије и општој резерви телефоном наређено, да у 11 ч. отпочне припрема за напад за Дабицу. која да се изврши у 14.30 ч.
У 16 ч. са ОБр. 1734 извештена армија о губитцима ове дивизије за 20. новембар ове године:
Код 2. пешад. пука, погинуло: 2 каплара и 3 редова; рањено 5 подофицира, 9 каплара и 15 редова; Контузовано: 1 официр 3 подофицира, 5 каплара и 22 редова.
Код 9. пешад. пука, погинули: 1 официр, 1 каплар и 3 редова; рањени: 1 подофицир, 2 каплара и 11 редова: контузовани 1 подофицир.
Код 18. пешад. пука, погинуо 1 каплар; рањени 1 каплар и 2 редова.
Код Дунавског брдског дивизиона – погинуо 1 официр; рањени: 1 официр, 2 подофицира и 8 редова; контузован 1 редов.
Код коњичког дивизиона – рањени 1 официр и 1 редов; контузован 1 медицинар – трупни лекар.
Од стоке погинула 1 мазга и 1 коњ; рањено 2 мазге и 2 коњ”.
У 17.15 часова примљен је извештај од армиског коњичког дивизиона од официрске патроле са правца Чаништа у 7 ч.
„Кренуо сам се у правцу Чаништа о резултату ћу накнадно известити. Чује се јака пешачка ватра у правцу Зовича. Каменити мост на Црној реци порушен је. „Наредио сам овој патроли, да овај извештај тачно провери и енергичније продужи рад у датом правцу.
У 17.15 часова: Са ОБр. 1734 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће:
„Десна колона ове дивизнје (2 батаљона 4. пешад. пука) покушавала је у току дана да се пребаци на десну обалу Црне реке у циљу потпомагања напада левог крила Дринске дивизије на Грунишки вис. У овоме није успела због тога што је примећена од стране непријатеља и тучена јаком ватром непосредно са десне обале. Наређено је да се пребацивање изврши у току ноћи.
Коњички дивизион покушавао је такође да изврши прелаз између Рапешког потока и потока Дабице, али у томе није успео. Једна јача коњичка патрола, упућена правцем Рапеш- Чаниште, дошла је до близу овог села, али је ту задржата ватром са гребена греде југозападно од Чаништа.
Дево крило десне колоне (7. и 8. пешад. пука) потпомаже напад десног крила леве колоне на Дабицу и овладала је косом између Рапешког потока и потока Дабице.
Напад десног крила леве колоне после јаче артилериске припреме отпочео је у 14.30 час. али је пешадија наишла на јак отпор и напад се продужава под нашом јаком артилериском ватром.
Дево крило десне колоне у своме нападу на ћувик западно од Макова укочено је јаком бочном ватром, коју добија са непријатељског положаја пред десним крилом Моравске дивизије.
По узајамном споразуму са крилом Моравске дивизије, напад левог крила десне колоне продужиће се у заједници са десним крилом Моравске дивизије, чим Моравска дивизија заузме коту 1050 и ћувик источно од ове коте.
Део артилерије са левог крила ове дивизије потпомагао је снажном ватром напад Моравске дивизије на коту 1050 и ћувик источно од ове коте, 3. пешад. пук покушавао је да јуришем освоји Дабицу, али је дочекан јаком пешад. и митраљеском непријатељском ватром.
Од 11-13.30 часова непријатељска артилерија тежег калибра тукла је врло јаком ватром коту 1378. – Овом приликом погинуо коњички каптан II класе (резервни) Никола Алтула на служби у штабу Дунавске дивизије.
У 17.20 час. примљен је извештај команданта коњичког дивизиона ОБр. 22 од 11.10 час. следеће садржине:
„Предње одељење претходничког ескадрона успело је да дође између утоке Рапешке реке и Дабичког потока у Црну реку, покушало је да пређе, али је одбијено пешадиском протвничком ватром са десне обале Црне реке, која је поседнута“.
У 19 час. командант III армије са ОБр. 4490 у 12.15 час. наредио је: „Известите ме одмах, које се непријатељске трупе налазе испред фронта ваше дивизије. на коме делу фронта и у којој јачини.
У 20 часова: Са ОБр. 1744 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће: „Борба се утишала у 17.30 часова. Данашњи неуспех у нападу дошао је поглавито због недостатка у муницији, која се са средствима којима ова дивизија располаже, врло тешко дотура“.
У 21 час. са ОБр. 1718 извештена је армија о губитцима у току 19. овог м-ца:
Код 4. пешад. пука: – Погинуло 1 редов; рањени: 1 подофицир и 15 редова; код 2. пешад. пука погинули: 2 подофицира 1 каплар и 5 редова; нестали: 1 подофицир 1 каплар и 1 редов; код 9 пешад. пука – погинуо 1 подофицир; рањена 2 редова. Код коњичког дивизиона – рањен 1 редов. Од стоке 2 коња рањено и 1 коњ убијен.
У 21 час. са ОБр. 1745 издата је ова заповест:
„Дивизија ће сутра 20. тек. м-ца продужити рад према мојој заповести ОБр. 1740 од 21. ов. м-ца.
Десна колона предузеће потребне припреме да дејством артилерије и пешадије свога левога крила у бок непријатеља на Дабици потпомогне даљи напад десног крила леве колоне.
У 24 час. примљено је наређење команданта III армије ОБр. 4461 следеће садржинњ: „Док се комуникација до Крушограда не изради за саобраћај великих теретних аутомобила, што ће бити готово за неколико дана, досадање слагалиште те дивизије не може се преместити.
Две чете III позива стављене су јутрос томе команданту за израду путова до положаја.
У току данашњег дана остале трупе и установе ове дивизије радиле су свој редован посао:
Дунавски пионирски полубатаљон почео израду препречних средстава на резервним утврђењима на положају „Крст“ (Врата)-1212-Ивенска коса и израду пута Ивен-Брник.
Мунициона колона превлачи муницију из Крушограда до Добровени (артилериску пољску и хаубичку), до Полога (пешад. и митраљеску) и јужно од коте 1212 (брдску муницију).
Профијант-колона превлачи храну из армиског слагалишта у Крушограду до дивизиског слагалишта у Добровени, а одатле трупним коморама вуче се храна до трупа.
Дивизиска завојишта: ј.од к. 1212 је I завојиште, које прима рањенике из пуковских превијалишта и експедују за друго у Полог, а ово у Добровени у III завојиште које евакуише рањенике камионима или колима болничког одељења до жељезничке станице у Сакуљеву. Пољска марвена болница у Крушограду прима болесну стоку и врши евакуацију до Солуна. Пољска покретна артилериска радионица у Крушограду врши стиније оправке на митраљезима,
У састав дивизије ушле 1. и 2. чета III позива Дринске дивизије за израду путова.
Губитци: Погинули официри: резервни коњички капетан II класе Никола Јована Антуле из Београда, ордонанс официр у дивизиском штабу на к. 1378. Сахрањен у с. Негочанима код цркве.
Рањенн официри: активни пешад. ппуковник Михаило Живка Филиповића из Крагујевца: заступник команданта 2. пешад. пука – на коси јужно од Бобишта. Резервни пешад. ппоручник Светозар Станоја Милојковића, из Зајечара, ађутант 2. батаљона 2. пука – на коси јужно од Бобишта; подофицири, каплари и редови: погинули: подофицира 3, каплара 8, редова 9; рањени: подофицира 24. каплара 18, редова 36; контузовани: подофицира 1, каплара 4, редова 2; нестали: редова 1.
Утрошено муниције: пушчане 60800, митраљеске 12.100; ручних бомби 58; артилериске 2882 зрна. Као плен пало у наше руке: I1бугарски војник из 40. бугарског пешад. пука.