У току овога дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:
0д команданта I армије
ОБр. 3090 у 7.15 часова
,.Ноћ 30./31. октобра Моравска дивизија: Стабо пушкарње предњих делова. Непријатељ више пута осветљивао предтерен ракетлама и бацао бомбе. Услед јаке кише ровони пуни воде. Вардарска дивизија на крајњем десбом крилу пушкарање и бацање бомби 17-та Француска дивизија. Ничег новог.
ОБр. 3017 у 14.10 часова:
1.) “У последњем извештају о губитцима ОБр. 3028, треба повећати број погинулих војника за 2. и број контузованих војника за 3. Све код Моравске дивизије. 2) Губитци у току 28. и ноћу 28./29. код Моравске дивизије, погинуло 1 официр и 14 војника, рањено 3 официра и 58 војника, контузовано 2 официра и војника, нестало 4 војника. 3) У току 29. и ноћу 29./30. ов. м-ца код Моравске дивизије погинуло 7 официра и 58 војника, рањено 9 официра и 223 војника. контузовано 1 официр и 53 војника. б) Код Вардарске дивизије: погинуло 38 војника. рањено 6 официра и 108 војника, контузован 1 војник. 4) У времену од 27. до 30. ов. м-ца закључно губитци код 17-те француске дивизије а) погинуло 1 официр, рањено 7 официра, нестало 3 официра и 2 официрска кандидата. б.) Војника погинулих, рањених контузованих и несталих 598”
ОНр. 3112 у 17.30 часова:
“Напади по досадањем немогући су са изгледом на успех. Имао сам намеру. да данас ломим непријатеља са артиљериском ватром, што и чиним, па да ноћас извршим напад пешадијом, али сам на једнодушну и одлучну преставку команданата дивизија одустао. Сад сам учинио споразум са командантом III армије за једну нову комбинацију-заједнички маневар. За његову припрему требаће два три дана, па ћу се морати ограничити само на артиљериску акцију, ако се неби улучио какав угодан нарочити моменат за акцију пешадијом.” – Детаљније актом.
ОБр. 3117:
“Данас је акција на фронту армије ограничена на прецизно артиљериско гађање непријатељских ровова, препрека и батерија; непријатељска артиљерија одговарала. Нарочито јако тукла ровове 21. бригаде и бугарске ровове које је раније заузео 57. француски пук. Покушаји непријатељски понављани више пута, да мањим одељеима изврше извиђања пред фронтом Моравске дивизије, потпуно осујећен. Код 17. француске дивизије заробљено 5 војника из 23. и 12. бугарског пука. Код Вардарске дивизије заробљен 1 Немац из 42. пука. Батаљон Срба добровољаца због заморености повучен у резерву Моравске дивизије. За сутра артиљериска акција као и данас.
Накнадно јављам, да је 21. француска бригада (из дивизије Жерома) освојила село Грдилово. Балон Каптиф, који је био пред фронтом ове армије ударен громом нагло изгорео; осматрач се спустио амрелом, теже повредио ногу.
Од команданта II армије
ОБр. 3379 у 6.25 часова:
„Осим местимичног пушкарања и повремене артиљериске ватре ноћ 30./31. октобра прошла без важнијих догађаја”.
ОБр. 3385 у 14.50 часова; “На фронту ове армије до подне слабо пушкарање и по који артиљериски метак. Према крајњем десном крилу гушћи распоред непријатељских предстражарских делова, вероватно у циљу спречавања добегавања непријатељских војника на нашу страну.
ОБр. 3391 у 17.35 часова: „Стање на фронту ове армије од 12-16 часова; „Код Тимочке дивизије мирно. Код шумадиске дивизије ретка пешадиска и обострана артиљериска ватра. Примећено, да се непријатељ утврћује на Соколу и теренској вези овога са Добрим пољем. нашом артиљеријом непријатељу је спречен даљи рад.
ОБр. 3350 у 17.40 час.
„У току дана 20. ов. м-ца губитци су код Шумадиске дивизије: Погинули: 1 каплар и 2 редова, рањени; резервни пешадиски поручник Тихомир Ћирковић из 10. пука, 2 каплара и 1 редов, контузовани резервни пешад. ппоручник Добривоје С. Стојановић водник 2. чете 1. батаљона 10. пука”.
ОБр. 3395 у 21.30 час.
„Стање на фронту 31. октобра у 19 часова.
Од команданта III армије:
ОБр. 3875 у 10 час.
„Један бугарски војник из 2. батаљона 21. пука предао се према селу Груништу и изјавио је, 2. и 4. батаљон истог пука на фронту Црна река-Труниште-Будимирци, З-ћи батаљон је на девој обали Црне реке. Источно имају везе са једним батаљоном 28. пука 2. чете 1. батаљона истога пука налази се позади северно од Грунишког виса, а друге две чете незна се где се налазе. Чете су јаке око 220 војника. Штаб 21. пука налази се одмах позади (северно) врха Грунишког виса. Једна пољска батерија је између Грунишког и Будимиранког виса а једна брдска батерија на севоро-западној падини Грунишког виса”.
ОБр. 3897 у 8.15 час.
„У току ноћи 30./31. октобра: 1.) Код Дринске дивизије десно крило десне колоне (4. пук) покушавао је од 16 часова 30-X. да овлада чуком № 2. али ни у току ноћи није успео. Напредовало је за 100 метара. На левом крилу десне колоне непријатељ је покушао напад, али је заустављен. На осталом делу фронта пушкарање”.
ОБр. 3905 у 13.30 час.
“У току пре подне 31. Октобра: 1) Код Дринске дивизије: Слабо пушкарање. Непријатељ је пустио на средњу колону неколико бомби из бацача мина. 2) Код Дунавске дивизије обострана артилериска ватра.
ОБр. 3795 актом од 27. октобра:
“Пре пет дана наш Добровољачки батаљон нападао је на једну камениту чуку и одбијен. Тада је на месту судара поред лешева остао и известан број наших рањених војника. Јуче сам шиљао патролу ка истом месту ради извиђања и вођа патроле каплар Мита Ратковић по повратку рапортирао ми је, да су Бугари све наше рањенике зверски мрцварили, јер је он видео, да је једном рањенику забоден пијук у груди, а другом наш бајонет у главу и по положају руку види се, да су се ови несрећници бранили. Једног нашег убијеног војника наместили су у седећи положај и нашу пушку удесили да држи на „готовс” лицем окренут нама. О овим бугарским зверствима част ми је известити команданта ради даље надлежности. Командант армије је мишљења, да би о оводе требало да буде обавештена шира јавност”.
ОБр. 3915 у 22.50 час.
,.Док се код I армије не изврше припреме за нов напад на непријатеља на левој обали Црне реке, које ће трајати два до три дана, ограничићу ће се према споразуму са командантом I армије на артилериску акцију, с тим да ће за то време Дунавска дивизиа у цељи стварања повољне ситуације за извршење одсудног напада на непријатељски положај, покушати, да заузме извесне предње тачке, које још непријатељ држи”.
ОБр. 3912 у 23.55 час.
“Ситуација у 19 часова:
Дринска дивизија у 17.30 час. Под заклоном магле непријатељ је нагло напунио своје ровова на Рововској Браздастој коси и после краће ватрене прииреме из пушака и митраљеза извршио испад против левог крила десне и десног крила средње колоне. Нашом пушчаном, митраљеском и артилериском ватром непријатељ је пред левим крилом десне колоне бачен натраг у своје ровове са врло великим губитцима по њега. Пред десним крилом средње колоне борба се још води.
Дунавска дивизија: Обострана слаба артилериска ватра. Десно крило десне колоне (4. пешад. пук) продужило је напад који напредује лагано због теренских тешкоћа и отпора предњих непријатељских делова, заклоњени по стењацима и због јаке магле и оскудице у муницији код артилериске групе, која потпомаже тај напад није се могло осигурати јаче потпомагање артиљериском ватром ток напада. Продужујући напад после 15 часова 4. пук је успео да овлада новим басамаком стеновитих камењара по цену доста знатних губитака (око 100) Теме прве чуке није још заузето. Код центрума десне колоне (9) пук предњи делови успели су да напредују 100-150 метара и да овладају једним камењаром, који је непријатељ држао. На осталом фронту Дунавске дивизије нема промене.
Од војног делегата ђенерала Рашића:
Бр. 516 депешом:
“Француски војни изасланик у Италији јавља: Талијанска влада дозвољава само мали број појединица од Словена заробљеника да уђе у наше добровољце. Наш и руски посланик решили, да у I групу траже од 25 до 30 доброво.љаца да неби одмах изазвали одбијање. Акт опширно”.
Од војног изасланика у Италији мајора Христића:
Бр. 1046 депешом:
“Талијани имају сада у Албанији11 пешадиских пукова од којих су пет првог позива. 24. пољских и брдских батерија и 38 и по тешких пољских батерија. Ова снага сувишна је према садашњој ситуацији тамо а веза са Солуном нероватно не даје велике користи. С тога би се могло дејствовати код осталих савезника да на конференцији 2. новембра или одмах енергично
траже од талијанске Врховне Команде, да из Албаније пребаци у Солун известан део снаге, најмање једну бригаду ако не и више. Ово се може тражити имајући изјаву генерала Поро коју сам доставио са ОБр. 1027”.
Од министра војног:
ОБр. 9134.
“Част ми је известити Врховну Команду, да је учињен корак преко ђенерала Рашића и овдашње Француске Мисије, да се стави на расположење брод ради транспорта 500 обвезника са Крфа за Солун и да је од француске мисије добијен одговор да ће се брод упутити чим се укаже моућност”.
ОБр. 2116 од 7. октобра:
“Пошто се број заробљеника на нашем фронту код Солуна свакодневно повећава, наређујем да се штаб Заробљеничке команде транспортује првим бродом за Солун, где ће се ставити на расположење Врховној Команди ради администровања заробљеничких радничких одреда који се тамо формирају.
Док Министраство Војно буде у Крфу, Заробљеничка команда биће у дисциплинском и административном погледу под Врховном Командом, а на снабдевању код Главне Интендантуре”.
Од Артиљериског одељења Врховне Команде:
А.Р.Бр. 7444.
“Команданту дивизиона коњичке артилерије и делу мунициске колоне коњичке дивизије (11 двоколица са по 2 мазге узетих из Тимочког пука III позива) наређено је да маршују 31. ов. м-ца у састав своје дивизије, по следећој маршути: Микра-Топчин, Топчин -Јениџе Вардар, Јениџе Вардар-Вертекоп, преданак у Вертекопу, Вертекоп-Острово-Бабица- Д Врбени (односно место где се буде налазила Коњичка дивизија). Част ми је о овоме известити Начелника ради знања”.
Од војног изасланика у Италији мајора Христића:
Бр. 1044 у 9 часова:
“Од талијанске Врховне Команде добио сам писмени одговор чији извод гласи: Талијанска Врховна Команда потпуно схвата потребу да јединице на Солунском фронту стално буду формациског састава, и уверава Српску Врховну Команду, да ће у будуће савесно и тачно слати попуне, као и до сада. Командант 35. дивизије јавља, да остали савезници то не чине и ово је веома штетно. Саопштене цифре нису тачне односно Талијана, јер они сада на Солунском фронту имају 16.000 пушака т. ј. 2/3 француских и више од 1/3 енглеских пушака.
Нове снаге Талијанска Врховна Команда не може дати, али ће најтоплије помагати захтев Српске Врховне Команде, да и остали Савезннци своје јединице стално одржавају у формациској јачини, јер им је ово најглавнија дужност.
ОБр. 1045 депеша у 7.10 час.
Овдашњи француски војни изасланик врло је незадовољан због саопштења мога кога сам предао Талијанској Врховној Команди по наређењу 0 № 6649. Он вели, да је на његово тражење за нова појачања, Талијанска Врховна Команда одговорила, да има од Српске Врховне Команде извештај из кога се види, да се на Солунском фронту никад неће доспети потребна снага, с тога је излишно тамо слати нове трупе. По њему поменуто саопштење омело је целу ствар. Одговорио сам, да Српска Врховна Команда сматра, да сви Савезници треба, да су упознати са правилним стањем иначе никада неће бити успеха. У осталом извештаји ђенерала Маро-а и Петити-а слажу се са извештајима Српске Врховне Команде и Талијанима је већ било познато право стање. Мој одговор није убедио француског Војног Изасланика и држим, да је телеграфисао Жофру у смислу неповољном по нас”.
Од команданта Савезничких Војсака:
Пов. извештај.
„Енглези су заузели Баракли Џуму и заробили 312 заробљеника а једна дивизија напредовала је дуж жељезничке пруге- Наређено је, да се утврде у Баракли Џуми. На десној обали Вардара неколико непријатељских патрола натеране су у бегство. На фронту према Битољу киша је спречила операције.
Од Министра Војног:
Пов. Бр. 2298.
“Командант депоа из Тулона јавља, да је на лађи „Галија” било укрцано 3 официра и 350 војника. Тражен је извештај од Изасланика јели то она потопљена лађа, да ли су то наши официри и војници, шта је било са њима, колико има губитака. Имена ових да пошаље.
По извештају пуковника Стефановића потопљеном лађом „Галија” пошло је из Тулона 250 наших војника и пуковник Душан Кузмановић, пешад. капетан Вукосав Милановић и потпоручник Алекеандар Јанковић. Од ових у Бизерти искрцало се 233. За официре и остале војнике у извештају се ништа не помиње. Тражено депешом од команданта из Бизерте да јави шта је било са официрима и да ли је у Бизерти укрцано за Солун још наших официра и војника и шта је било са њима. Командан Бизерте Бр. 1035 од 18. ов. м-ца јавља: “Од укрцаних у Тулону на Галији спасених дошао у Бизерту 1 официр и 234 војника од којих је један овде умро. Артиљериски потпоручник Александар Јанковић из Вардарске дивизије спасен дошао овде изјавио, да су потопљени ппуковник Душан Кузмановић и активни капетан резр. (V) батаљ. Шумад. пешад. пука III поз. коме незна име. Из Бизерте није нико био на Галији. Списак спашених постат поштом”.
Министар Војни:
Пов Бр. 2460.
“Представку Врховне Команде о потреби регулисавања односа савезничких трупа на нашој територији путем конвенције доставио сам Господину Председнику Министарског Савета и од њега добио 19. тек. м-ца следећи одговор:
“Веснић је одговорио, а и Председник Министарског Савета слаже се: да би за нас било незгодно. ако 6и први покренули питање о томе. Са нашим враћањем у земљу ми враћамо и све наше установе и законе и сматрамо се сувереним господаром. Ако Савезничкој Врховној Команди буде што потребно, она ће тражити и споразумеваћемо се од случаја на случај”.
Од првог Ађутанта Њ. В. Краља:
Пов. Бр. 125.
„Његово Краљ, Височанство Престолонаследник наредио је, да се извештај војног изасланика у Италији ОБр. 1045 од 30. ов. м-ца, који је примљен данас, одмах саопшти ђенералу Рашићу ради знања”.
Наређења (извештаји) Врховне команде
Стање 30./31. октобра:
Киша и магла ометали су рад.
II армија. – Слаба артилериска и пешадиска ватра. Предали су се 3 војника из 45. и I из II. пука.
III армија. – Слаба артилериска и пешадиска ватра. Непријатељски делови који су се прикупљали ј.-западно од Полога у току после подне растерани су нашом ватром. Око 19 часова један непријатељски напад на Дунавску дивизију одбијен је. Ова дивизија је такође предузела један ноћни напад при чему је за нешто мало напредовала.
I армија. – Није било значајнијих догађаја.
Са ОБр. 7078 од 31. октобра Њ. В. Краљу, Војним изасланицима на страни и ђенералу Рашићу:
,.30. октобра затишје; 31. октобра активност наше артилерије на Црној реци. Нетачна је вест за 14. и 321. немачке пукове. Пред нама су само 42. и 146. пук и 12. јегерски батаљон а можда и II. јегерски батаљон”.
ОБр. 7082:
Начелницима оделења, Главном Интенданту и Команданту стана Врховне Команде:
“Господин Министар војни под Пов. Ф. Ђ.ОБр. 2114 од 9. октобра тек. год. доставио је следеће: Министарство Иностраних дела доставило ми је следеће: Молим да Министарство Војно у договору са Врховном Командом изради један извештај о томе, шта кошта Србију овај рат од првог дана па до садашњег поновног ступања у акцију што значи жртву у војницима посебно, и у опште у људима и у стоци. материјалу и у свему оно што представља наше напоре у садашњем европском рату. Министарству је част молити да се на овоме послу пожури јер ће жртве бити најбољи доказ за све наше ревандикације”.
На основи предњег нарећујем да начелници опште војног артилериског техничког, инжињериско техничког, економског, санитетског и благајничког одељења Министарства Војног приступе одмах овоме послу у вези са одговарајућим одељењима Врховне Команде од које тражити све потребне податке којима она располаже.
При овоме постарати се да се прикупе и што тачније утврде све жртве поднете у овоме рату од стране целокупне наше војске у погледу људства, стоке, новца и свих врста ратнога материјала и осталих потреба које су припадале војсци и војној управи а које је она за време рата изгубила и утрошила.
У погледу излагања држати се у главном следећег:
1. – Људство:
1. – Целокупна бројна јачина људства употребљеног у у војсци рачунајући ту и број у војсци за време мобилизације повећан бројем свих доцнијнх попуна, – засебно за оперативну војску, засебно за сву позадину – по категоријама. 2. – Број погинулих; 3. – Број рањених; 4. – Несталих; 5. – Заробљених; 6. Болесних; 7. – Умрлих; 8. – Онеспособљених – инвалида; (засебно за официре, засебно за војнике).
II. – Новчано издржавање рата:
1. – За исхрану војске; 2. – За плате; 3. – Остало.
III. – Обмундировна спрема.
I. – Одело; 2. – Остала спрема.
IV. – Оружје; – Оружна спрема, муниција и остали материјал:
I. – За пешадију; 2. – За коњицу; 3. – За артилерију;
4. – За инжињерију; 5. – За санитет.
V. Стока и возови:
1. – Коњи; 2. – Волови; 3. – Магарци; 4. – Кола – возови – аутомобили; 5. – Јахаћи, запрежни и товарни прибор.
VI. – Војни транспорти:
1. – Жељезницом; 2. – Водом; 3. – Осталим средствима.
VII. – Издржавање болесника и рањеника.
VIII. – Пензије:
1. – За погинуле; 2. – За инвалиде.
IX. – Издржавање заробљеника.
X. – Разни губитци.
XI. – Губитци на материјалу задржатом од стране непријатеља пре пријема.
XII. – Остали трошкови.
Сви наводи треба да буду засновани на што тачнијим податцима, а у колико се ови не би имали изложити приближно на основу прорачуна и закључака које навести, а по уласку у земљу допунити и на основу тачнијих података из архива које су тамо склоњене. Чим се рад на овоме заврши поднети ми извештај у виду исцрпног елабората, који ће се доцније по уласку у земљу допунити у колико буде потребно и могуће”.
ОБр. 7103.
Господину Министру Војном, Команданту I, II и III армије. ђенералу Сарају и Милну, и свима страним Војним Изасланицима овде:
“Стање 31. октобра у 16 часова;
Сем јаче артилериске ватре на левој обали Црне реке нема важнијих догађаја. Један дезертер из 21. пука код с. Груништа, који је ту и раније био. Непријатељ је пред фронтом III армије почео употребљавати рововске топове, чији се број постепено повећава”.
Српски званичан извештај:
“30. октобра слаба активност због рђавог времена. На левој обали Црне реке одбили смо један непријатељски локални ноћни напад, при чему смо учинили један скок у напред. Имамо заробљеника”.