Како је ноћ 30./31. октобра на фронту ове армије види се из напред наведеног извештаја под ОБр. 3090 за овај дан.
У току дана:
Акција армије ограничена на прецизно артилериско гађање непријатељских ровова, препрека и батерија. Са ОБр. 3117 извештена Врховна Команда.
Командант Коњичке дивизије актом ОБр. 2580 спроводи рапорт команданта II бис зуавског пука, који моли, да му се врати батаљон, придат бригади Фуркад, пошто његов пук има да смени у првом борбеном реду 2. пук српски.
Поводом овога командант армије актом ОБр. 3113 наредио је команданту 17. француске дивизије, да сутра у 4 часа упути у састав свога пука батаљон из 2. бис зуавског пука који је упућен бригади фуркад.
О овоме ивештена коњичка.
Врховна Команда депешом ОМр.7072 у 0.15 часова наређује
„Због рђавог времена и преставке команданта I армије одобравам, да се акција према наређењу ове команде ОБр. 7034 од 30. тек. м-ца одложи за 1. новембар о чему ће се командант I и III армије између себе споразумети.
Артилериска акција има се и даље продужити са тежњом, да се непријатељ што више ломи физички и морално, а у повољној прилици може се прећи у напад и пре одређеног времена.
Командант Вардарске актом Пов. ОБр. 2221 од 30 тек. м-ца доставља рапорт команданта 21. пука и I пешад. бригаде, да је пук од 19. августа до данас без смене у свима борбама, те је физички преморен. Губитци тога пука врло велики. До сада избачено из строја: 41 официр, 1137 подофицира и војника, болују у болници 301, у амбуланти 135 војника, пук остао са 908 пушака. За то је и морал код војника почео опадати. 29. тек. м-ца нестало 6 војника, за које постоји уверење да су се својевољно предали. У јучерашњем нападу осећала се велика депресија код војника и резигнирано су ишли, као да им све једно, што ће погинути. Један војник, који је 19. тек. м-ца био рањен и 22. тек. м-ца са превијалишта натраг враћен у строј, извршио је 23. тек. м-ца успут код с. Живоње самоубиство, само да се неби вратио у строј. Због гога би пук требало склонити што пре, како би се одморио и реорганизовао. Иначе се не могу дати гаранције, да ће пук извршити задатак, који му се буде дао.
Поводом овога командант армије са ОБр. 3091 доставља команданту Вардарске:
„Потнуно разумем тешкоће наших војника, који су, тако дуго времена без смене, изложени борбеним штрапацима, и са своје стране чинио сам и чиним све, што могу, да би се добила довољна појачања, те да се омогући смењивање трупа и давање нужнога одмора.
Међутим, докле се по представкама овакве врсте не донесу и не остваре повољна решења, света је дужност свих трупних команданата и командира и у опште свих старешина, да за подизање морала код војника заложе и последњу искру својих снага. Најпре треба да су старешине убеђене, па затим и војнике своје да убеде у то, да није лак посао повратити изгубљену Отаџбину: ми то морамо учинити и ради наших општих човечанских дужности и ради наших милих и драгих, којима смо једина нада и утеха у несрећи, у којој се сада налазе. Ако то не узмогнемо учинити, онда не треба ни ми да живимо. Нека нико не мисли на то, да ли нас и колико помажу наши савезници. Они чине све, што могу и чине доста, али нетреба никад заборавити, да туђа рука свраб не чеше и да смо ми ти, од којих наши мили и драги очекују своје ослобођење”.
Командант Моравске актом ОБр. 1668 од 29. тек. м-ца спроводи рапорт команданта батаљона Срба Добровољаца од 29. тек. м-ца у 7 час., да у батаљону сада има само 130 пушака (у ранијим борбама батаљон изгубио 300 бораца) и да је морал јако пао код војника који не желе више да се бију (за последњих десет дана побегло 28 војника) то би батаљон требало одмах извући из борбе, и употребити за службу у позадини јер се не може гарантовати да ће одржати положај а још мање се може употребити за напад. Ако се ово не усвоји, командант моли, да се смени са положаја команданта тога батаљона.
ОБр. 3096 телефоном наређено команданту Моравске. да овај батаљон повуче у дивизиску резерву.
Командант Моравске актом ОБр. 1643 од 30. тек. м-ца доставља рапорте команданта 16. пука, и 2. пешадиске бригаде, да оба бока 16. пука. који се као крилни истакао испред борбенога реда осталих трупа, врло много трпе од бочне артиљеријске ватре са Полога и са Букри. Услед тога пук трпи велике губитке. Једнога дана при обичној артиљериској ватри са Полога било је само у једној чети 28 мртвих и рањених (међу којима и два официра). Ако се ове батерије непријатељске не неутралишу или ако се крила борбеног распореда не изравнају, онда је сваки покрет пука у напред бесциљан, јер ће пук бити изложен узалудном масакру. Уз то су људи услед беспрекидних борби, киша и неспавања сасвим изнурени и малаксали, што мора утицати и на морал код војника. Ако се не узме у обзир ни једно ни друго онда ће мо брзо изгубити све војнике, било од изнемоглости, било од непријатељске ватре.
ОБр. 3097:
“Тешкоће. нарочито од бочне непријатељске ватре, овде изнете, претеране су, при свем том што донекле постоје. О овоме сам се не један пут лично уверио, као и преко органа артиљериског штаба. Једно је несумљиво, досадашњим борбама утврђено, да су трупе сада и сувише осетљиве према косим непријатељским артиљериским метцима. Они су пак у садашњим позициским и жилавим борбама неизбежни и од њих се треба заклањати подесном фортификацијом, што је у више махова наговештавано трупама. Све се ово објашњава дуготрајношћу рата и опадања квалитета трупе (где се наравно, рачунају и официри).
У осталом, учиниће се изванредан напор, да се помогне Дунавска, да напредује, чиме ће бити отклоњена коса ватра с десна, о којој се у рапорту говори – у акта”.
Командант Моравске актом ОБр. 1686 од 30. тек. м-ца спроводи рапорте команданта 16. пука и 2. пешадиске бригаде: десно крило Вардарске повучено за 150 до 200 корака иза левог крила 16. пука, према томе Вардарска не трпи никакву бочну ватру са Полога. Лево крило чете 16. пука и деснокрилне чете Вардарске данас (29. тек. м-ца) су трпели ватру од наше сопствене артиљерије, која, иначе, туче врло рђаво (заробљеници веле, да нису имали велике губитке од ватре артиљериске 29. тек. м-ца). Има два официра, који су погинули од наше артиљериске ватре. Због поколебане вере у тачност наше артиљерије, поколебао се и морал наших војника. У нападу 29. тек. м-ца 16. пук имао 10 официра и око 200 војника избачених из строја. Ипак се није успело, јер су Немци врло жилави и отпорни, а уз то располажу са врло много бољом организацијом одбране од Бугара: маса митраљеза, маса бомби и рововских батерија. Уз то се покрет на и једног војника одмах уочи, што даје повода рафалној ватри непријатељске артиљерије. То је узрок те у 16 пуку има чета, које су 29. тек. м-ца остале са 40 до 50 пушака, а има их, које су остале обезглављене, јер су им сви официри избачени из строја. Услед овога други напад у току 29. тек. м-ца није се могао отпочети у 17 час. као што је било наређено.
Уз то су енглеске бомбе, којима се сада наши војници служе, скоро сасвим неупотребљиве. Нарочито незгодно, што на, 12 бомби долази једна дашчица, која кад се овлажи не може више да се употреби.
Поводом овога командант армије са актом ОБр. 3106 доставио команданту Моравске дивизије: не спорим, да је положај те дивизије у односу на терен и непријатељски распоред тежак, као и да су поједини делови дивизије изложени непријатељској бочној ватри, али на основи многих осматрања, и мојих личних и мојих органа, налазим, да су жалбе у томе поглeду претеране и тврдим, да су данас и трупне старешине и војници много осетљивији од непријатељске артиљериске ватре, нарочито бочне, него што су раније били. Доказ за ово јесте факт, што се од почетка садашњих операција стално у свима борбама тужило на бочну непријатељску артиљериску ватру, па и онда, када је непријатељ разбијен и на бегство натеран, гађао само са по којим артиљериским метком, не наносећи при томе трупама скоро никакве губитке. Потпуно је данас утврђено, да је било у неколико прилика, када се непријатељ налазио у дивљем бегству и требао је само живљи покрет наше пешадије па да уз велики плен, одавно будемо с оне стране Битоља, али се због “6очне непријатељске артиљериске ватре”, од које се скоро није имало никаквих губитака, остајало у месту и тако се испуштале прилике. Не кажем, да се ово односи поименце на ову или ону јединицу, али постоји факт, да је ово било, али то се не може приписати само једној јединици.
Потребно је, дакле, уложити утицај у то, да сви буду хладнији у непријатељској артиљериској ватри, па ма она по кад што и бочна била, јер је то у садашњим позициским жилавим борбама неизбежна појава. Што се тиче напада, који је 16. пук вршио 29. тек. м-ца, њему се има да примети то, што за стрељачким стројем који је избио на гребен непријатељскога положаја. нису следовале никакве резерве. За то је непријатељ и могао да одбаци натраг ове делове, који су са храброшћу достојном поштовања успели, да изиђу на гребен непријатељског положаја, а то је велика штета и погрешка. Треба знати, да ће се увек овако дешавати, кад код се предњи делови оставе сами себи. Сукцесивно потпомагање делова који се крећу ка непријатељу, и хитна и обилатна помоћ онима, који успу дочепати се нападнога објекта, безусловне су гарантије успеха. Што се тиче замора трупа и потребе, да се смењују, потреба та позната ми је и ја у томе погледу чиним и чинио сам све, што је у мојој моћи; – Како међутим још сада немам могућности да се то оствари, то на старешинама лежи света дужност да до крајњих граница ободравају војнике, убеђујући их, да ми морамо да истрајемо пошто пото, јер то од нас захтева изгубљена Отаџбина и наши мили и драги, који у нама гледају једини спас из очајног стања, у коме се налазе.
Најзад, нека нижи команданти буду уверени, да се у вишим штабовима чини све што треба и све што се може, јер и мени и официрима из истих лежи на срцу повратак у Отаџбину исто толико, колико и њима, па нека се окане, да у својим рапортима чине напомене и примедбе, које личе на недопуштене алузије или опомене.
Од Врховне Команде примљено је наређење ОБр. 7072 а које је напред у целости изнето.
У 18.40 часова командант армије депешом ОБр. 3118 наредио је следеће: “3а сутрашњи рад (1. новембар) важи моја наредба ОБр. 3085”. Достављено командантима дивизија на извршење.
Дејство Моравске дивизије
У току ноћи 30./31. октобра на фронту ове армије било је слабо пушкарање између предњих делова наших и неприатељских. Непријатељ је више пута осветљавао предтерен ракетлама и бацао бомбе. Услед јаке кише ровови су пуни воде. Са ОБр. 1681 извештена је армија и суседне дивизије.
У току дана:
У 8.15 часова начелник штаба отишао је до штаба армије у Д. Врбени, и вратио се после подне. – На конференцији у армиском штабу, а којој је председавао војвода Мишић, а коју су сачињавали начелник штаба I армије, његов помоћник, командант артиљерије, начелник инжињерије 1 армије, начелник штаба Моравске и начелник штаба Вардарске дивизије, начелник штаба III армије, једнодушно је утврђено, да је положај у коме се налазе трупе I Армије тежак; нарочито да је тежак управо несносљив положај трупа Моравске дивизије, чији борбени поредак непријатељ, туче артиљеријом од Полога не само бочно, већ право у леђа; да је за побољшање положаја трупа I армије нарочито Моравске дивизије безусловно потребно, да се помогне Дунавској дивизији да заузме Полог; ову операцију Моравска дивизија може одлично помагати својом артиљеријом тукући непријатеља потпуно бочном ватром; да је уопште за солидно држање леве обале Црне реке потребно, да се заузме цео комплекс положаја к. 1212, коју операцију сада треба припремити свим средствима јер све док се и к. 1212 не заузме прелази на окуци Црне реке нису довољно обезбеђени.
У 8.15 часова под ОБр. 1680 издато је следеће наређење команданту 1. бригаде и 2. зуав. пука: “Према наређењу командаита I армије ОБр. 3086 наређујем: да 2. зуав. пук у току данашњег дана и идуће ноћи уђе у састав трупа десне колоне и смени 2. пешад. пук који потом да уђе у састав дивизиске резерве и да се постави на место где је до сада био 2. зуав. пешад. пук. По извршењу смене известити.
У 8.20 часова команданти 1. и 2. бригаде шаљу према наређењу ОБр. 1654 данашње бројно стање официра, бораца, и пушака по пуковима: код 1. бригаде: 1. пешад. пук имао 57 официра, 1241 бораца и 1317 пушака. Код 2. пешад. пука: официра 37, бораца 1054, пушака 1042. Код 18. пешад. пука: официра 35, бораца 819, пушака 551. Код француског батаљона зуава: официра 16, бораца 756, пушака 756. – Код 2. бригаде: 16. пешад. пук има 41 официра, бораца 1278 и пушака 1154.
У 11.20 часова послат је команданту I армије са ОБр. 1678 извештај следеће садржине: „Губитци 30. ноћу 30./31. октобра: Код десне колоне погинули: 1 каплар и 1 редов; рањено 1 подофицир, 4 каплара и 7 редова.
У 12 часова са ОБр. 1688 наређено је команданту 1. бригаде, да батаљон добровољаца који је у саставу десне колоне упути на становање у бивак у близини оперативног одељења дивизиског штаба. Да се одмах упути коначар а људство у први сумрак.
У 14.30 часова командант Дунавске дивизије са ОБр. 1483 јавља: У току пре подне на фронту ове дивизије обострана артиљериска ватра. Јака магла.
У 14.30 час. Командант I армије са ОБр. 3082 доставио је наређење Врховне Команде које је са ОБр. 1691 достављено свима јединицама. Ово је наређење напред у целости изнето.
У 16.30 час. Командант 1. бригаде са ОБр. 1038 доставља представку команданта 2. бис. зуавског пука, да је фронт који има да заузме вечерас смењујући 2. пешад. пук и сувише велики за два батањона која он сада има на расположењу и моли за дејство, да се и трећи батаљон који је у откоманди код 33-ће бригаде врати у састав пука. Одмах је под ОБр. 1692 учињена представка команданту I армије, да се 3-ћи батаљон 2. зуав. пука што пре упути у састав.
У 18.15 часова са ОБр. 1695 извештен је командант армије и суседне дивизије следеће:
„У току данашњег дана код десне колоне није било пешад. борбе. Према левој колони ненријатељ је у више махова покушавао извиђање са малим одељењима, која су увек била протерана пушчаном и митраљеском ватром. Наша артиљерија у току данашњег дана повремено је бомбардовала непријатељске положаје а исто тако и непријатељска артиљерија с времена на време тукла је артиљеријом цео наш борбени поредак, данашњи губитци код леве колоне су 3 рањена војника; код десне колоне губитци су још непознати. По накнадном сазнању у току 16. ов. м-ца нестали су: 1 подофицир, 1 каплар и 4 редова 16. пешад. пука”.
У 20 час. на основу примљене наредбе команданта I армије ОБр. 3118 издата је следећа заповест јединицама под ОБр. 1697: За сутрашњи рад важи моја наредба ОБр. 1679.
Дејство Вардарске дивизије
У току ноћи 30./31. октобра на фронту ове дивизије сем омањег пушкарања и бацања бомби на крајњем десном крилу ничег новог.
Губитци у току ове ноћи: Погинуо 1 редов, рањено 2 редова, контузовано 2 каплара и 4 редова. Извештена армија и суседне дивизије.
У току дана:
Командант леве колоне са ОБр. 772 у 15 часова извештава: Командант моје десне колоне доставља:
“Јутрос је примећено да је непријатељ поставио телефонску линију од камених ровова северо-западно од Бача, код Сакулеве реке па до с. Букри где се налази непријатељска1I. брдска и једна тешка батерија. Брдска батерија је данас тукла пре подне пуковску резерву позади Камените чуке, а данас по подне почела је тући јужни нагиб чуке и позади исте потпуно бочно и у лећа. Молим да се ове батерије ућуткају, у противном може имати врло незгодних последица по моје трупе. Има начина да се ове батерије ако не баш униште а оно приморају на промену места”.
Командант десне колоне са ОБр. 1086 извештава:
„У току дана није било борбе сем чарки. Наше батерије спором али прецизном ватром тукле су непријатељске ровове и њихову позадину. Непријатељске батерије тукле су ретком ватром наш први борбени ред и позадину бригаде као и 1. хаубичку батерију. Код непријатеља није опажено никакво кретање. Непријатељ је остао на свом положају и у његовим рововима.
Бригада се налази на свом старом положају. Морал доста добар као и здравствено стање.
Губитци: код 21. пука 1 редов рањен, код 22. пука и артиљерије нема.
Утрошак муниције код 21. пука: 5000 пушчане и 2000 митраљеске, ручних бомби 30, Азен бомби 10, код 22. пука није трошено, код 2. пољског дивизиона 130 шрапнела и 180 граната, код 2. брдске батерије 66 граната, код 3. брдске француске батерије 33 шрапнела и 51 граната. Код дивизиона 12 с/м. хаубице 44 гранате, код рововске батерије 3 бомбе од 16 кгр.
У 17.15 часова примљено је наређење команданта I армије ОБр. 3118 за сутрашњи рад. Ово је напред изнето.
Командант дивизије на основи предњег наређења издао је са ОБр. 2238 командантима: Десне и леве колоне, артиљерије и опште резерве следеће нарећење:
“3а сутрашњн дан важи моја наредба ОБр. 2222.
Губитци: рањено 2 редова.
Од непријатељских трупа пред фронтом ове дивизије су:
12. немачки јегерски батаљои, 42. и 146. немачки пешад. пук и делови 28. и 44. бугарског пешад. пука са 8-9 батерија.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 30./31. октобра код ове дивизије 3. батаљон 2. зуавског пука стављен је на расположење команданту Моравске дивизије.
У току дана:
У 15 часова командант дивизиона коњичке артилерије са ОБр. 1982 известио је, да данас са дивизионом полази из Микре сувим.
Дивизион има 427 људи, 202 коња и 104 мазге. Моли да се за 5. новембар требује храна и фураж. Са ОБр. 2585 наређено начелнику Интендантуре да спреми.
У 18. часова са ОБр. 2586 извештен је командант армије следеће: “У току дана ничега важног.
У 19 часова примљена је наредба команданта I армије ОБр. 3085 за сутрашњи рад. Ова је наредба у напред у целости изнета за овај дан.
На основи ове наредбе наређено је команданту 1. коњичке бригаде са ОБр. 2587 да за сутрашњи рад важи наређење ОБр. 2572.