У току овога дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:
Од Команданта I армије:
ОБр: 3257 у 6.50 час.
4./5. новембра код Моравске дивизије: Уобичајено пушкарање а код десне колоне и обострано дејство рововских топова. Код Вардарске: На десном крилу ништа ново, али је на левом крилу ове дивизије и на десном крилу Француза непријатељ. преко целе ноћи дејствовао артилеријом и отварао митраљеску и пушчану ватру. Код Коњичке дивизије: ништа ново. У састав ове дивизије ушао 2. пешад. пук, који је сада северно од Сливице. Извештај из 17. француске дивизије послаће се накнадно”.
ОБр. 3267 у 12.45 час.
“Распоред Коњичке дивизије на дан 5. ов. месеца у подне 1. коњичка бригада, у чијем је саставу 1. и 5. коњички пук на коњима и 8. Шасерски афрички коњички пук са бригадним штабом у с. Живоњи. 2. коњичка бригада (пешке), коју образују 2., 3. и 4. коњички пук налазе се у следећем распореду: 2. и 3. пук северно од с. Живоње а јужно од с. Добровени 4. коњички пук у Бачу. Дивизиски штаб у висини с. Живоње а јужно од Бача. У месту дивизиског штаба су телеграфско одељење, војна пошта и одељење пионира. Дивизион коњичке артилерије вечерас заноћиће у Баници. Марвена болннца у Соровићу. 2. завојиште Вардарске дивизије и мунициска колона са мунициским слагалиштем у Воштаранима, профијантско слагалиште у Неоказима.
Напомена: I.) Под командом команданта Коњичке дивизије у армиској резерви је 2. пешад. пук северно од Сливице. 2) По један вод 8. Шесерског афричког коњичког пука је у Сакулеву код 33. француске бригаде и у Воштаранима на расположењу команданта 17. француске дивизије”.
ОБр. 3277 у 21.30 час.
„Обострана артилериска и местимична пешадиска ватра на фронту армије. Хаубице Вардарске успешно тукле непријатељске резерве око Букри. Непријатељ јаче тукао 56. пук и место команданта тога пука. Нарочито је био активан у бацању бомби на ровове Моравске дивизије. За сутра наређено најјаче артилериско дејство поглавито на непријатељске ровове и резерве”.
Од команданта II армије:
Обр. 3535 у 14.30 час
“До подне 5. новембра на фронту армије слаба артилериска ватра и пушкарање код предњих делова”.
ОБр. 3538 у 17.55 час.
“Од 12-16 час. на фронту ове армије слабо пушкарање и повремена обострана артилериска ватра. Нашим деловима у Баховском потоку предали су се данас два бугарска војника из 10. чете 3. батаљона 11. пука. Изјавили: да се њихов батаљон (3. багаљ. 11. пука) налази на делу од Шлема до Голог била, лево од њиховог батаљона на Пороју 4. батаљон 24. пука, а десно 1. батаљон 11. пука и један батаљон 24. пука од Шлема ка Ветренику”.
ОБр. 3541 у 2120 час.
„Од 16-19 часова на фронту ове армије пушкарање извиђачких делова и повремена обострана артилериска ватра. Промене у распореду брдске артилерије: код Тимочке дивизије: један топ премештен је са прве Зборске косе и постављен између прве и друге за бочно дејство на непријатељске ровове”.
Од Команданта III армије:
ОБр. 3971 актом:
1) Левом обалом Црне реке од Брода поред Сливице до Скочивира постоји колски пут. Од Скочивира до Ивена не постоји никакав пут нити стаза. Саобраћај између ова два места врши се стазом, која иде од Скочивира преко Полога-Чегела до у Ивен. Од Ивена преко Брника до у Рапеш постоји коњичка стаза. (Крапа као село не постоји, већ је то само назив једног дела земљишта поред Црне реке.)
2) Десном обалом Црне реке од Добровени до Скочивира постоји коњска стаза. Од Скочивира до утока реке Строшнице постоји пут-пољска стаза која би се могла и за кола употребити само је треба поправити. Од ушћа Строшнице постоји коњска стаза за Петелино и Груниште. Стаза је доста покварена а местимично због великог нагиба и врло тешка. Потребна је оправка исте са местимичним мењањем трасе за лакше кретање товарне стоке.
3) Од дрвеног моста на Црној реци југо-источно од с. Рапеша колски пут води до М. Калета (Грунишки вис). Код овог виса одвајају се путеви: а) Стаза за пешаке и товарне коње преко Груништа за Будимирце; б) Колски пут за Будимирце, обилазећи Груниште. Овај је пут у вези са колским путем Будимирци-Старовина; и в) Колски пут за Старовину.
Од каменитог моста на Црној реци северо-источно од Рапеша код Чебрена постоји колски пут за Добро поље преко Зовича, Старовине и Градешнице. Од овога пута северо-западно од с. Зовича одваја се колски пут за М. Кале, а од овога колског пута, а јужно од Зовича одваја се стаза за Груниште.
4) Кајмакчалана ка Црној реци сада у неколико постоји колски пут, кога су израдиле трупе Дринске дивизије. Овај пут иде од седла између Кајмакчалана и Кочобеја, преко Кочобеја на седло између Флоке (к. 1881) и Кочобеја, а затим западно падином Флоке (к. 1881) на Султани Кулбелери. Од овога места пут се враћа и један крак иде на север косом у правцу с. Будимирце а други крак иде западно у правцу ка Петелино и Скочивиру. Оба ова крака сада као колски путови иду до крајњих артителирских положаја Дринске дивизије а даље прелазе у стазе и то први за Будимирце а други за Скочивир.
Путови описани под 4) употребљиви су за возове када је суво време, када је пак киша-блато као сада, ови су путови неупотребљиви за ма какве возове а нарочито за покрет од Црне реке ка Флоки, јер су ови путови израђени без подлоге у земљи и са стрмим нагибима, што све скупа и кад је лепо време исцрпљује снагу стоке. Податци о путевима који су на терену, који је још у непријатељским рукама добијени су од бившег српског кмета села Груниште, који се сада налази као избеглица код нас. Св. ОБр. 6869.
ОБр. 4044 у 7.50 час.
1) Дринска дивизија: На Браздастој коси непријатељ је с времена на време дејствовао рововским оруђима и ручним бомбама; у 2.45 и у 5 час. непријатељски слабији делови изишли су из ровова и покушали напад, али су после краће борбе пали у ровове. На фронту Рововске а нарочито Браздасте косе, непријатељ је развио и артилериску акцију, дејствовала је наша артилерија.
2) Дунавска дивизија: У 19.45 час. непријатељ је почео да туче ватром тешких оруђа десну и леву колону, а потом је покушао да изврши напад противу десног крила 13. пука. Напад је одбијен ватром, у 20.45 час. борба се утишала и по том у току ноћи пушкарање и слаба повремена артилериска ватра”.
ОБр. 4047 у 13.35 час.
“У току пре подне 5. новембра: Дринска дивизија – У 5.15 час. непријатељ јачине до једне чете напао је десно крило средње колоне јаком пешадиском и артилериском ватром. Непријатељ је заустављен после борбе која је трајала до 6 часова. Непријатељ је враћен у ровове, иначе повремена артилериска ватра. Дунавска дивизија – Повремена артилериска ватра”.
ОБр. 4054 у 19.52 часа:
“У току по подне 5. новембра на фронту армије слаба артилериска ватра”.
Од команданта Савезничких војсака:
Бр. 2268/1.
Српски коњаници, који су били стављени на расположење Француској Источној војсци (нарочито коњичком дивизиону 156. дивизије) биће одмах враћени српској војсци”.
Од Делегата капетана Јовичића:
Пов. Бр. 787.
Ситуација на енглеском фронту: Струмски фронт: – Утврђивање на линији Баракли Џума наставља се. Дојрански фронт. – Наши бомбаши извршили су успешан препад на Богданце. како изглела са одличним резултатима.
Енглеско Министарство Војно извештава: По званичним документима види се да се 9. јегерски пук састоји из 12. и 13. јегерског батаљона. За 12. активни јегерски батаљон мисли се, да се налази на западном фронту, где је последњи пут идентификован 9. августа ове године. За 13. активни јегерски батаљон такође се мисли да је на западном фронту, где је последњи пут идентификован по нађеним документима 29. јула тек. године. Присуство оба ова пука на српском фронту могућно је, 26. пук идентификован је у Аргоне. За 26. ландвер, дивизију до сада се незна ни да постоји”.
Од Министра Војног:
Пов. ђОБр. 2533.
“Молим за извештај, који су официри одређени за рад са Есад Пашом и јесу ли му стављени на расположење. Ако нису, онда дали би му се могли одмах ставити, те како би се на случај потребе могли одмах употребити”.
НАРЕЂЕЊА (ИЗВЕШТАЈИ) ВРХОВНЕ КОМАНДЕ
ОБр. 7283.
Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
Стање ноћу 4./5. и 5. новембра:
II армија.- Ништа ново.
III армија. – У току ноћи непријатељ покушао два напада у пределу Будимирци и један у пределу Чуке. Сва су три напада одбијена. 2. новембра на фронту Дунавске дивизије имали смо једног заробљеника и једног дезертера из 4. батаљона 28. пука. Сем њих заробљено је два војника из II. чете 56. пука који су изјавили: Они су стигли 27. октобра из 17. пука као попуна за 56. пук; из 17., 34. и 57. пука 9. дивизије, издвојено је из сваке чете по 16. људи и послато за попуну 8. дивизије. При проласку кроз штаб 3. бригаде 8. дивизије речено им је да су они овде само привремено пошто је на Батаљонски фронт упућена цела 10. дивизија, чија је једна бригада већ на путу од Прилена. На маршу од Градског преко Прилепа видели су три немачка митраљеска одељења и немачку артилерију. Чули су да је 8. дивизија имала иреко 11.000 губитака.
I армија. – Обострана артилериска ватра а местимично и пешадиска. Имамо по једног заробљеника из 42. и 146. немачког пука. Изјавили су: 1. батаљон 42. пука налази се северо- источно од Велесела и даље источно је 146. пук; западно од 42. су сједињени 11. и 12. јегерски батаљони, а позади њих у резерви је један јегерски батаљон чију нумеру незнају; 29. ов. месеца 146. немачки пук имао је огромне губитке тако да су чете остале са по 30-40 војника; због тога су два батаљона 42. пука послата на фронт 146. као појачање.
Авијација: На правцу Мусиници-Прилеп примећено је знатно појачање логора у мусиницама (4 велике шупе, 23 велика шатора и око 100 малих). Никаквих покрета није било. Других новости нема. Ништа ново на савезничком фронту. Авијација Источне војске открила биваке јачих размера у Веселечанима и 100 камиона на маршу од Градског за Прилеп, вероватно са трупама”.
ОБр. 7300.
Г. Министру Војном.
На питање Пов. ЂОБр. 2533 част ми је дати вам следеће обавештење:
“На служби код Есад паше налази се пуковник Војислав Катанић и резервни пешадиски капетан Стојан Здравковић и Реџеп Адровић (Арнаутин по народности). Генерал Сарај, који располаже овим одредом, имао је намеру, да пошаље у одред као инструкторе француске и српске официре и подофицире. У том циљу издао је био наређење, да пошаау из наше војске
6. септембра, 2 официра и 5 подофицира. Истога дана ћенерал Сарај је послао друго наређење, којим вели, да се причека са слањем ових официра до даљег наређења. Ово одлагање дошло је, како сам обавештен због тога, што је Есад паша одбио да прими француске официре, па ђенерал Сарај није хтео да допусти ни српским официрима одлазак у Есад пашин одред. Десетак дана после тога ђенерал Сарај упутио је Есад пашин одред у Караферију и дао му је на знање, да српски инструктори нису потребни, те због тога нису ни послати, пуковник Катанић са остала 2 официра налази се сада у Солуну, где је и Есад паша.
Дао сам му наређење да ако Есад Паша нема намеру, да оде ускоро ка своме одреду, да он сам тамо иде и да отпочне рад на организацији Арнаута, пошто је сад пут отворен преко Корче. Официре и подофицире које сам био прикупио за рад са Арнаутима вратио сам у њихове команде, пошто је бугарском офанзивом у августу месецу рад био сасвим прекинут. Пошто за ту службу треба бирати нарочите људе, и који је познају и воле, то ако би се понова придавали Есад пашином одреду, требао бих узимати из трупа, зашта наравно треба доста времена. У осталом пре но што би се послали наши инструктори у одред Есад пашин потребно је прво регулисати то пнтање са ђенералом Сарајем, који ће вероватно бити томе противан, и у стању је да то увек сазна од својих официра, који се као инструктори у одреду налазе. Пошто садањи Есад пашин одред по мишљењу Есад паше не може имати борбену улогу, већ има да служи само као језгро око кога ће се прикупљати нове снаге, то налазим, да је за сада довољно, што ће у одреду бити пуковник Катанић са 2 своја официра. Ако се доцније заиста образују нови одреди, који би узели борбену улогу на себе, онда ће бити потребно, да се пошаљу наши нови официри и подофицири ради командовања тим одредом. До тога времена ти би официри и подофицири били много кориснији у својим садашњим командама. У осталом ово ће се питање решити можда једновремено са питањем по акту вашем Пов. Ф.ЂОБр. 2120 када томе буде дошло време”.
ОБр. 7305.
Команданту Команде небораца № 2.
“Све људство приспело 4. новембра бродом „Гуицхен” са Крфа, а које је већ раније било распоређено по преформираним јединицама одмах упуте у њихове јединице. За остало људство поднесите извештај ради наређења за распоред”.
Српски званичан извештај
Солун 5. новембра.
“4. новембра артилериска борба и локално пушкарање. Непријатељ покушао ноћу 4./5. новембра три напада у пределу села Будимираца и Полога али је лако одбијен. Имамо заробљеника Немаца и Бугара. Имамо позитивних података да су Немци у борбама последњих дана са нашим трупама на левој обали Црне реке имали огромних губитака”.