У току овога дана Врховна Команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I армије:
ОБр. 3315 у 7.50 час.
Ноћ 6./7. новембра: Пушкарање и бацање бомби. Због гађања непријатељских ровова једном нашом батеријом непријатељска артилерија између 23 и 24 часа бомбардовала први борбени ред десне колоне Моравске дивизије. Према левом крилу Вардарске артилериском ватром непријатељу спречено утврђивање. За 17. француску дивизију накнадно, кад се добије извештај”.
ОБр. 3341 у 15.20 час.
“У току 1. и 1./2. ов. месеца код Вардарске дивизије: рањено 7 војника, контузовано 2 војника. У току 2. и 2./3. овог месеца: Код Вардарске дивизије погинуло један војник. рањено: један официр и 12 војника. Код Коњичке дивизије: погинуо један војник, рањено: један официр и 10 војника. У току 3. и 3./4. овог месеца: Код Моравске дивизије погинуло један војник, рањено 13 војника (од којих један подофицир Зуав). Код Вардарске дивизије: рањено 4 војника, нестало један војник. Код Коњичке дивизије: погинуло 2 војника, рањено: један официр и 6 војника. Код 17. француске дивизије погинуо један војник, рањено 5 војника. У току 4. и 4./5. ов. месеца: Код Моравске дивизије: рањено 9 војника (од којих 2 Зуава) контузовано један војник. Код Вардарске дивизије: погинуло 5 војника. У току 5. и 5./6. овог месеца: Код Моравске дивизије: погинуло 5 војника, рањено 11. Код Вардарске дивизије: погинуо један војник, рањено: 2 официра и 10 војника, контузовано 5 војника. Код 17. француске дивизије: рањено 21 војник. У току 6. и 6./7. овог месеца: Код Моравске дивизије: рањено 2 војника. Код Вардарске дивизије погинуло 5 војника, рањено 16, контузовано 8 војника. Код 17. француске дивизије: погинуло: један официр и 6 војника, рањено: 3 официра и заставник 56. пука и 32 војника”.
ОБр. 3337 у 14.20 час.
Споразумео сам се са командантом III армије да сутра 8. ов. месеца предузмемо заједничку акцију. Зато што моје десно крило јако трпи од бочне ватре с правца Дунавске дивизије, уступио сам команданту III армије два своја пука, 2. и 3., да расчистим испред Дунавске дивизије и олакшам моме десном крилу. За то време главна акција моје армије биће управљена на Букри. У том циљу учињене брижљивије припреме, но по једнодуншој оцени француских команданата нужно је да им се дода само још један батаљон. Ја се с тим потпуно слажем, али га немам од куда дати, јер сам дао све што сам имао и извукао с других тачака фронта све што сам могао. У резерви имам само нешто коњице на коњима, због чега нисам у повољној могућности ни да искористим евентуални успех ни да парирам неуспех. При свем том користићу сваки иоле повољан тренутак за прелаз у напад свом снагом. Потребно је да и француска војска истовремено учини јак притисак на своме фронту ма само и бомбардовањем. Акцију ћу отпочети у 8 часова. У случају рђавога времена одложићу је”.
ОБр. 3349 у 23.20 час.
“До 15.30 час. обострана артилериска ватра средње јачине, затим сам наредио врло јаку артилериску ватру противу непријатељских ровова и резерава која је трајала до близу 16 часова, ово сам и данас наредио зато, што су заробљеници ухваћени ноћу 6./7. овог месеца изјавили да је јучерашња наша оваква ватра нанела велике губитке непријатељу и штете његовим рововима што је донекле потврђено и аеропланским извиђањем. Резултат данашње ватре још непознат. Примећено, да је непријатељ при крају овога бомбардовања јаче посео своје ровове а из десних ровова испред левог крила Вардарске један непријатељски вод за време бомбардовања побегао саобраћајницом у позадину. После овога бомбардовања продужена је лагана и тачна артилериска ватра до мрака. Непријатељ је за време бомбардовања а нарочито после овога нешто јачом артилериском ватром тукао наше положаје али без велике штете по нас. Данас пред фронтом Моравске дивизије осмотрено на делу непријатељског фронта да се у рововима поред Немаца налазе још и бугарски војници и сељаци мештани. Преко ноћ 6./7. ов. месеца предала се код дивизије ђенерала Жерома 6 војника из 23. бугарског пешадиског пука. Никакве нове податке нису дали осим тога да су имали велике губитке од нашег јучерашњег јачег бомбардовања. Накнадно утврђено, да јуче 4. брдска батерија чији је командир капетан Светолик Поповић порушила један заклон где је био непријатељски митраљез и запалила једно слагалиште непријатељске експлозије. За сутра сам наредио што тачнију артилериску ватру против непријатељских утврђења и резерава, не искључујући право напада појединим дивизијама ради стварања повољнијих прилика за своје делове кад год се повољна прилика укаже”.
Од команданта II армије:
ОБр. 3573 у 5.35 час.
“На фронту ове армије у току ноћи 6./7. новембра сем повремене слабе артилериске и пешадиске ватре ничег важног”.
ОБр. 3883 у 14.35 час.
“До подне на фронту армије повремена артилериска ватра и местимично пушкарање код предњих делова. Нашим деловима у Баховском потоку данас су се предали један поднаредник и 2 редова из 10. чете 3. батаљона 11. бугарског пука. Њихов исказ потврђује исказ ранијих заробљеника”.
ОБр. 3590 у 18.25 час.
“Од 12-16 час. на фронту ове армије повремена обострана артилериска ватра. Нашим трупама предао се један бугарски војник из 11. чете 11. п. пука”.
Од команданта III армије:
ОБр. 4094 у 7.30 час.
У току ноћи 6./7. новембра: Код Дринске дивизије: С времена на време на фронту десне и средње колоне обострана пешадиска митраљеска и артилериска ватра и местимична употреба бомби. Код Дунавске дивизије: У 21.30 и 24 часа 6. новембра под заштитом јаке артилериске ватре непријатељ је покушао напад против центра леве колоне, али је оба пута одбијен јаком ватром. У то време било је осмотрено и кретање непријатеља у рововима пред левим крилом десне колоне, артилериском ватром, покрет му је спречен. Око 3 часа 7. новембра према левом крилу десне колоне непријатељ је отворио јаку пешадиску ватру и бацао бомбе, ућуткан је нашом ватром. Иначе обично пушкарање”.
ОБр. 4091 у 11 час. доставља заповест за сутрашњи напад. Изнето код исте за овај дан.
ОБр. 4092 у 10 час.
„6. ов. месеца предала се два бугарска војника из 21. пука пред Груништем. Нису изјавили ништа ново сем овога да су у 21. и 43. пуку учестала бегства војника у Бугарску са оружјем. 6. ов. месеца је заробљен на фронту 4. пука један војник из 16. чете 28. пука. Изјавио је да се говори о доласку 10. дивизије на овај фронт. Код овога су нађена два наређења команданта 3. бригаде 8. дивизије од 4. новембра која доставља команданту 56. пука на извршење. Заробљеник их је понео своме командиру и том приликом залутао и пао у руке наших војника, једним се наређује, да се сви способни војници из неборачких части упуте одмах у чете а другим да се због великих губитака које имају последњих дана најбрже подубљују ровови и ојачавају дрвеном грађом са кућа из напуштених села и кесама песком”.
ОБр. 4100 у 14.5 час.
У току пре подне 7. ов. месеца:
1.) Код Дринске дивизије. од 5.30 до 6.30 часова противу непријатељских положаја дејствовало се пешадиском и артилериском ватром средње јачине. После тога повремена слаба артилериска ватра. 2) Код Дунавске дивизије затишје”.
ОБр. 4101 у 17.48 час.
„По споразуму са командантом I армије, 3 п. пук упутио сам данас у 15 час. из Драгоманаца за Скочивир, где ће ући у састав Дунавске дивизије као појачање за сутрашњи напад.
ОБр. 4113 телефоном у 20.25 час.
“Ако Врховна Команда има нарочитих података о придоласку непријатељских појачања, онда да обуставим извршење моје заповести, у противном молим, да одобрите извршење моје заповести за сутрашње дејство ОБр. 4091 Молим за решење одмах”.
ОБр. 4108 у 18.10 час.
На дан 4. овог месеца губитци Дринске дивизије: официра рањено један, подофицира каплара и редова погинуло 2, рањено 16, контузовано 3. Дунавска дивизија: подофицира, каплара и редова погинуло 5, рањено 8, контузовано 4. Прва Тимочка бригада: официра рањено један, редова рањено 4.”
Од Министра Војног:
ОБр. 2623 у 8.55 час.
“Данас у 8 час. отпутовао за Солун брод „Дик Доман” са 111 официра, 77 чиновника и 660 војника.”
Од Команданта Ваздухопловне службе:
Бр. 6661.
„6. новембра извршено бомбардовање са 8 аероплана над Скопљем, Милетковом, Дреновом и Кравари”.
Од пуковника П. Пеишћа помоћника-делегата на конференцији савезника у Паризу:
Депеша:
„Ђенерал Жилински благодари много Његовом Краљевском Весочанству Престолонаследнику на пажњи. И њему сам детаљно објаснио ситуацију на нашем фронту и молио га, да се заузме, да се Савезничке трупе код Солуна појачају што више и што пре, као и да се руске трупе ставе под нашу команду, обећао учинити све и говорити самом Цару чим стигне у Петроград. Незадовољан је што је смењен. Француски Министар Војни дошао у Солун, да се на лицу места обавести о тамошњим приликама. Његон реферат биће од пресуднога утицаја на решење конференције односно појачање трупа код Солуна, зашта је потребно убедити га о важности нашега фронта. О положају- вероватно ђенерала Сараја јавиће ђенерал Рашић лично Његовом Височанству Престолонаслeднику.
Од Војног изасланика у Русији пуковника Лонткијевића Стр. Пов. 528 у 11.15 часова:
Прегруписавање снага на југо-западном фронту у главном завршено и кроз два дана отпочеће општи напад 8. и 9. армије. На румунском фронту затишје. У Добруџи отпочели сукоби предњих делова на линији: Касимџа-Иримник-Таверди- Девендери.
Жофр синоћ известио начелника штаба Врховне Команде, да је опозвао ђенерала Кордоније-а и на његово место шаље ђенерала Рока који има задатак, да изравна спорове, који су у последње време тамо избили“.
Од Команданта Савезничких војсака:
Бр. 2318/1.
“Одговор на телеграм Вр. 2775/1 команданта француске Источне војске: „Коњички официри српски и официри упутиће се у српску коњичку дивизију у Живоњију. Претекли коњи ће се задржати у француској Источној војсци, а о њима ће водити бригу људство, којим располаже источна војска, док не стигну појачања, која ће се ускоро послати”.
Од команданта резервних трупа:
Бр. 5466 од 4. новембра.
“Данас укрцано на Солун: 33 официра, 8 чиновника, 77 подофицира, 87 каплара и 535 редова из оперативне војске”.
НАРЕЂЕЊА (ИЗВЕШТАЈИ) ВРХОВНЕ КОМАНДЕ
ОБр. 7345.
Команданту I, II и III армије, ђенералу Сарају и Милну и свима војним изасланицима овде:
Стање 6. и 6./7. новембра:
II армија. – Повремема артилериска и пешадиска ватра без важнијих догађаја. Има 3 дезертера из 11. бугарског пука, који нису ништа ново изјавили.
III армија. – Дринска дивизија: Непријатељска артилерија показала јаку активност. Пешадиске акције није било. Дунавска дивизија: У току дана обострана артилериска ватра. У току ноћи непријатељ је покушао три локална напада, који су сви остали без успеха.
I армија. – Јача активност наше артилерије без пешадиске акције. Вардарској дивизији предала се три војника из 42. пука немачког и изјавили: 146 пук услед великих губитака смењен и повучен у Битољ, његов фронт заузели батаљони 42. пука. 8 новембра долази 9. гранични пук на место 146”.
ОБр. 7343.
Команданту I, II и III армије:
Пошто се за сада не могу добити појачања тражена представком команданта I армије ОБр. 3077 од 30. октобра за извршење напада наређеног 26. октобра са ОБр. 6905, то у вези извештаја команданта I армије ОБр. 3281 од 6. ов. месеца наређујем:
1.) Да се напад наређен са ОБр. 7195 од 4. тек. мес. обустави до даљег наређења и бољих прилика; како се услед могућег неуспеха неби морално стање трупа погоршало. 2) Да се садањи положаји што јаче утврде и утврђења снабду препрекама.
3) Да се трупама у колико је могуће осигура одмор и уредно снабдевање. 4) Да се свим средствима настане, да се код војника одржи дисциплина и морал на достојној висини и да се у предњим линијама држе трупе, које су најпоузданије. 5) Команданти армија поднеће извешћа по могућству са скицом о томе, шта је до сада извршено у погледу дефанзивне организације положаја, а нарочито препречних средстава”. Молим за извештај када је примљено наређење ОБр. 7343”.
ОБр. 7369.
ђенералу Рашићу Париз:
„Од како су борбе отпочеле 17. августа на Солунском фронту, па до сада српске трупе сносе саме сву тежину борбе: постигнути успеси су искључиво њихова заслуга. Борећи се на страховито тешком земљишту противу бројно надмоћнијег непријатеља, побеђујући га и сузбијајући претрпеле су много губитака, замориле се и изнуриле. Оне нису осетиле нити осећају да се савезничке трупе боре озбиљно и да их потпомажу, него само, да присуствују њиховим борбама, очекујући, да оне непријатеља сломе. Непријатељ потискиван српским трупама зауставио се на јако утврђене ноложаје, где су му стигле у појачање свеже и јаке немачке трупе тако, да даје упоран отпор, те српске трупе немају више снага за даље нападање и сузбијање непријатеља. Међутим је положај на коме су се зауставиле планинског карактера. Безпутан, каменит и без нимало шуме тако, да је немогуће на њему зазимити, јер је зима у овим планинама врло оштра; повлачити се назад и напустити већ једном скупим жртвама освојено земљашпе тешко је и замислити. На свему овоме наступа и ова веома неповољна околност: Српске трупе на прагу своје Отаџбине, обузете тугом за својом кућом и породицом, не видећи могућности да својом снагом прокрче себи пут својим кућама, а губећи веру у снагу својих савезника, почеће очајавати и одавати се бегству, зашта има извесних знакова, а то може узети озбиљне размере и довести до растројства. Ја сам у овоме погледу чинио многе представке команданту Савезничких војсака и молио га да појача српске трупе са рускима. Са руским пре него са другим због тога, што наши војници јако симпатишу Русима као сродном и једнокрвном народу, који се често за Србију борио и што у Русе имају највише поуздања, те би им то повратило и уздигло морал, да би до краја поднели све тешкоће и истрајали до доласка већих појачања на Солунско војиште за коначну победу. Ђенерал Сарај никако није хтео усвојити ове моје представке изговарајући се да има заповест, да се руске трупе не додирују и не мешају са нашима. Данас сам му учниио последњу и одлучну усмену и писмену представку, или да појача наше трупе рускима, или да смени наше трупе с фронта и да их повуче у позадину ради одмора. Умолите ђенерала Жофра, да изволи усвојити моју представку и наредити ђенералу Сарају, да по истој поступи, како неби наступило, растројство српских трупа, што би било после њихових сјајних успеха, за нас катастрофа, а за савезнике огромна штета у моралном и материјалном погледу”.
ОБр. 7372 у 19 часа
“3а попуну недостајућег и замену болесног људстна у артилерији по решењима ове команде дато је: По Ар.Бр. 4234 од 25. јула Моравској динизији 112, и Вардарској 200; По АрБр. 6645 од 5. септембра Моравској дивизији 50 људи све из дивизиона коњичке артилерије и по АрБр. 6881 од 9. септембра Вардарској дивизији 80 људи из разних јединица. Услед напред наведеног извлачења људства из дивизиона коњичке артилерије наступила је потреба, да се за попуну исте употреби привремено и известан број артилераца из других јединица, код којих се сада осећа врло велика оскудица. С тога и пре но што би се приступило мерама саобразним оскудици у људству, молим за извештај дали би се из артилериских јединица Моравске и Вардарске дивизије могао извући и колики број људи и ставити на расположење команданту Коњичке дивизије за замену артилераца узетих из II армије. За основу узети минимални број људи са којима батерије могу правилно функционисати”.
Стр. Пов. ОБр. 7380.
Команданту Савезничких војсака:
“Имао сам част да више пута усмено и писмено, па и својом последњом писменом представком од 3. овог месеца О № 7195, скренем пажњу команданта Савезничких војсака на тешку ситуацију, у којој је запала српска војска и поред досадашњих својих сјајних успеха и да га умолим, да изволи наћи пута и начина, да се ова веома неповољна ситуација што пре поправи, како неби наступиле зле последице, које би могле проузроковати њено растројство. Ма како до сада ни у колико није побољшана ситуација у смислу мојих представака, то су се почели појављивати озбиљни знаци, који наговештавају врло неповољне и озбиљне последице. Јер као што сам имао част јутрос усмено саопштити вам отпочела су извесна бегства, из којих се може закључити, да ако се убрзо не поправи ситуација наших трупа, ова бегства могу и поред свију предузетих мера опрезе, узети такве размере, које би загрозиле опстанку војске. Као што сам и у својој представцу О. № 7195 изложио, носећи велику моралну одговорност за опстанак, рад и успех српске војске, сматрам за своју неодољиву дужност, да понова молим команданта Савезничких војсака, да ојача српске трупе обема руским бригадама, јер сам уверен, да би се тим уздигао њихов морал и да би са њима истрајале одважно до краја. Ако то из на којих разлога никако командант не изволи усвојити, онда да нареди, да се српске трупе неприметно замене и повуку за извесно време са фронта у позадину. Шта буде командант изволео решити молим, да ме о томе извести”.
ОБр. 7383.
Команданту I, II и III армије:
Командант Савсзничких војсака под Пов. ОБр. 649/3 од 7. тек. месеца доставио је следеће:
„Нове ће трупе у најкраћем року појачати лево крило српске војске. Док се не доврши прикупљање тих снага, српска ће војска:
1) Држати се и даље агресивно и спречавати својом ватром непријатеља, да се даље утврђује.
2) Побољшати своје сопствене одбранбене радове (жице, ровове, заклоне, саобраћајнице, осматрачнице, телефонске везе и друго), тако да себи створи солидну основу за полазак у веома скору офанзиву у правцу Битоља”. – У вези наређења ове команде ОБр. 7343 од данас доставља се предње ради знања и управљања”.
Напомена: За III армију има везе са О№ 7384″.