Општа ситуација српске војске 11. новембра 1915. године и одлука Врховне команде за повлачење ка Косову
Према I. армији непријатељ је вршио јак притисак на фронт и у правцу Студеничког одреда тежећи да продре ка Ушћу у долину Ибра у позадину армије. Са правца преко Гоча и Бруса примећена је активност непријатељских снага у правцу Јошаничке бање и ка Рашки, такође у долину Ибра у позадину армије. На правцу Ивањица – Јавор дејствује једна непријатељска дивизија и напада црногорску Ловћенску бригаду на Јавору, тежећи да продре у дубљу позадину наше војске ка Новом Пазару и Митровици, а на правцу Вишеград – Прибој оперише непријатељска снага у јачини једне јаке дивизије. Према Одбрани Београда у току 11. новембра непријатељ је снажно нападао правцем од Крушевца ка Јанковој клисури и успео да заузме Главну Караулу. Заузећем Карауле била је компромитована одбрана трупа Београдске Одбране на првој одбранбеној линији на улазу у Јанкову клисуру, те се борба морала пренети на другу одбранбену линију у теснацу: кота 694 – с. Прибреза – Јаворац. Трупе Београдске Одбране биле су јако проређене и уморне, због непрекидних борби и маршова; непријатељ јак и веома активан тежио је да продре кроз Јанкову клисуру и да на тај начин загрози позадини III. армије, која је била 11. новембра у повлачењу на планину Јастребац на линију: Поглед – Гребац – Новоселска чука – Црни врх и позадини Тимочке војске која је овог дана била још на Јужној Морави према Нишу. Критичност ситуације трупа Београдске Одбране, III. армије и Тимочке војске била је отежана још и тиме:
1) Што је требало првенствено пребацити у Приштину све колонске возове и коморе не само Одбране Београда, III. армије и Тимочке војске, већ и колонске возове II. армије, која је због угрожености свог комуникациског правца преко Лебана била још 9. новембра принуђена, да упути све своје возове преко Прокупља за Приштину.
2) Што су све горе наведене коморе у одступању преко Блаца и Прокупља имале да прођу кроз Куршумлију.
Према II. армији непријатељ је у своме наступању преко Лесковца, 10. новембра био избио до линије: Бојник – Косанчић – Драшковац на левој обали Пусте реке и тиме пресекао не само комуникације II. армије преко Лебана ка Приштини, већ је загрозио боку и позадини те армије. Нападом Тимочке дивизије I. позива, Моравске и Шумадиске див. II. поз. у току 11. новембра бугарска 1. дивизија тучена је и пребачена преко реке Јабланице. Заузимањем линије: Брстић -Каменита чука – Црна земља – Орашје довршена је тродневна криза на овом делу фронта, но одмах по овом успеху морала је Моравска дивиз. II. позива бити хитно упућена преко Лебана долином Медвеђе на стари гранични фронт, пошто је због рокирања непријатељских снага из Кончулског теснаца и њеним надирањем левом обалом Криве реке била настала опасна ситуација како за бок и позадину II. армије тако и за лево крило, бок и позадину трупа Нове Области. Према Тимочкој војсци непријатељ је за све време борбе око Лесковца покушавао у више махова да форсира Јужну Мораву на фронту од Пусте реке до р. Турије. Ма да је Тимочка војска ове покушаје успешно спречила, било је вероватно да ће се непријатељска акција у најскорије време са већом жестином поновити. Неповољна ситуација на фронту трупа Нове Области у вези са сталним појачавањем непријатеља према томе фронту уливала је Врховној команди велику забринутост; неуспех наших трупа на том правцу могао је да буде судбоносан за главну снагу српске војске у старим границама Србије. Из предњих података може се закључити да је општа ситуација српске војске била веома критична. Сви напори Врховне команде до овога часа ишли су на то, да се у циљу упорне одбране добије у времену док не стигне обећана савезничка помоћ преко Солуна. Сад пак целокупна стратегиска и тактичка ситуација српске војске императивно је налагала, да се тај начин рада промени, тим пре што је било јасно, да се у догледном времену не може очекивати ма какав непосредни утицај на операције српске војске од стране савезника. На основу овакве опште ситуације начелник штаба Врховне команде донео је одлуку да повуче трупе Одбране Београда, Тимочке војске и II. армије из планинског земљишта између Јужне и Западне Мораве ка Косову, како би оне дошле у тешњи додир са трупама у Новој Области и како би се у даљем току могла да отвори комуникација ка Солуну. Тежња Врховне команде да дође у везу са савезничким трупама које дејствују од Солуна постаје од сад главни операциски циљ српске војске. За постигнуће овог циља Врховна команда имала је у плану, да повуче што више снага са северног фронта па да их упути ка Приштини, а у исто време да успорава непријатељево надирање са севера у циљу добитка у времену за намеравану акцију у правцу Скопља.
На основу створене одлуке и плана наређено је:
1) Са ОБр. 24122 од 12. новембра да Тимочка војска са Комбинованом дивизијом I. позива и Крајинским одредом изађе из састава II. армије и да буде непосредно под Врховном командом.
2) Са ОБр. 24133 од 12. новембра команданту II., III. армије; Одбране Београда и Тимочке војске издата је ова директива:
„После неуспеха на главној одбранбеној линији, Одбрана Београда повлачи се на линију к. 694 – с. Пребреза – Јаворац. Наређујем:
1) Да се Одбрана Београда одржи на заузетој линији, докле III. армија не избије на правац: Блаце – Бедоњин, те да са њом спречи дебушовање непријатељу из теснаца; а затим кад буде принуђена, постепено ће се повлачити правцем: Барбатовац – Куршумлија – Преполац – Приштина. Колонске возове одмах евакуисати за Приштину.
2) III. армија да што пре избије на правац: Блаце – Белоњин и да са Одбраном Београда брани излаз из теснаца, а затим кад буде принуђена, заједно са Одбраном Београда повлачиће се постепено правцем: Белоњин – Куршумлија уз Косаницу на Мрдаре у Приштини. Колонске возове одмах евакуисати правцем повлачења армије.
3) Тимочка војска да код Прокупља заузме положај за одбрану правцем од Ниша и Грепца, обезбеђујући бок и позадину III. армије, докле ова не избије на правац: Блаце – Белоњин, а затим повлачиће се правцем Куршумлија уз Косаницу на Мрдаре и Приштину. Крајински одред повлачиће се у правцу Житног Потока и Статоваца постепено, задржавајући наступање непријатељу правцем ка Куршумлији, докле се Одбрана Београда и III. армија не пребаце на десну обалу Топлице код Куршумлије, а потом ће се повући од Товрљана уз Косаницу на зачељу Тимочке војске. Артилерију и возове раније упутити за Тимочком војском преко Куршумлије ако их собом не може водити одређеним правцем, а све колонске возове Тимочке војске и њену тешку артилерију упутити одмах преко Куршумлији и Мрдара у Приштину.
4) II. армија борбом да се пребаци на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина, а потом да се постепено повлачи правцем: Медвеђа – Прапаштица – Приштина. Везу одржавати са командом трупа Нове Области и III. армијом.
5) За успешно извођење овог маневра у повлачењу потребна је најинтимнија веза и потпуна хармонија у раду између команданата Одбране Београда, III. армије, Тимочке војске и II. армије.
6) Магацини хране за Одбрану Београда, III. армију и Тимочку војску биће за прво време у Блацу, Прокупљу и Куршумлији а затим у Приштини; за II. армију у Приштини.
7) За уређење саобраћаја на заједничким комуникацијама одредити споразумно официре са потребним бројем наоружаног људства од жандарма и коњаника, као одржаче реда и за уклањање свију сметњи, које би редован и брз саобраћај ометале.
8) Наредити благовремену евакуацију из Блаца, Прокупља и Куршумлије свију војних потреба, а на првом месту муниције и хране. Храну текућу првенствено узимати из тих магацина ради олакшања евакуације. Материјал који се стицајем прилика не може евакуисати уништити.
О пријему овога наређења известити“.
3) Са ОБр. 24133 од 12. новембра команданту трупа Нове Области: „Директивом ОБр. 24133 од данашњег наређено је постепено повлачење са садашњих положаја Одбране Београда, III. армије, Тимочке војске и II. армије. Идеја овог маневра у главном је: дебушовање наших трупа из планинског земљишта између Западне и Јужне Мораве и тешњи додир са трупама у Новој Области у циљу извођења будућих операција под повољнијим условима. Повлачење ће се извршити овим правцем: Одбрана Београда правцем: Јанкова клисура – Барбатовац – Куршумлија – Преполац – Приштина; III. армија, правцем: Белоњин – Куршумлија уз реку Косаницу на Мрдаре у Приштину. Повлачење ових трупа извршиће се у први мах под заштитом Тимочке војске која ће бранити Прокупље правцем од Ниша и Грепца, а потом се повлачи пре III. армије у Приштину. II. армија има да се борбом пребаци на правац: Лебане – Медвеђа, а потом постепено се повлачи правцем Медвеђа – Прапаштица – Приштина. Командантима армија наређено је да одмах евакуишу колонске возове правцима повлачења а команданту II. армије да одржава везу са вама. За даљи рад следоваће наређење“.
Операције I. армије
У току дана (12. новембра) вођене су борбе без мало на целом фронту I. армије. У циљу напада на Смрчак, којега је непријатељ заузео 11. новембра по подне, упућен је у току ноћи 11./12. новембра 2. прекобројни пук III. позива (из Дунавске дивизије II. позива) преко Краљске ка Кошутици и Смрчку. Пук је стигао 12. новембра у јутру на коту 1185 јужно од Краљске и продужио је покрет ка Кошутици. Због појаве јаче непријатељске снаге од Смрчка, упућен је 12. новембра пре подне за овим пуком и 1 батаљон 9. пука II. позива. Снага непријатељска на правцу Смрчак – Кошутица била је оцењена на 6 – 8 батаљона, а јасно се изражавала његова намера, да обухвати лево крило и бок Дунавске дивизије II. позива. Поред 2. прекобројног пука III. позива и батаљона 9. пука II. позива, упућен је одмах и 7. пук II. позива преко Дубочице, Слатине на Гусарицу, те да заштити правац од Кошутице ка Ђакову и Планиници. Због неповољне ситуације код Дунавске дивизије II. позива, а пошто је непријатељ снажно нападао и Дринску дивизију II. позива долином Рибнице, командант I. армије око подне 12. новембра наредио је постепено груписање снага уназад и то: Студенички одред, на линију: Велике Ливаде – Орља глава – Савово. Дунавска дивизија II. позива ка Ђаковачкој планини и Тресаонику (Планиница). Дринска дивизија II. позива ка планини Студеници, са ослонцем десног крила на Велике Ливаде (1274) и јачом везом са Бањским одредом. Напад 2. прекобројног пука III. позива ојачан 1 батаљоном 9. пука II. позива почео је 12. новембра око 10 часова, али није успео. Око 14 часова пук и батаљон одступили су у нереду преко Ћита и Краљске ка долини Дубочице. У то време пред фронтом и левим крилом Дунавске дивизије II. позива, са правца од: Лопаштице, Просјанског брда и Борове стране, појавиле су се јаке непријатељске колоне уз Ибар (Од Лопаштице око 4 батаљона а преко Борове стране око 10 батаљона). Из ових разлога, командант Дунавске дивизије II. позива 12. новембра по подне наредио је повлачење са положаја испред Маглича у циљу пребацивања на Ђаковачку планину. Пошто је правац Ћита – Краљска био пресечен, то је командант I. армије наредио команданту Дунавске дивизије II. позива, да у циљу обезбеђења овога правца упути са Гусарице прве пристигле делове правцем Кошутице, те да појавом својом потисну непријатеља и заштите овај правац. Делови Студеничког одреда (2 батаљона 4. пука II. поз. и 2 батаљона 6. пука III. позива) упућени од Понора и Савова за напад ка Смрчку, успели су од 14 до 17 часова да подиђу самом темену Смрчка. Командант Ужичког одреда са Чоловог брега известио је да је од 9 до 16 часова прошло од Борове стране на Смрчак 10 непријатељских свежих батаљона. На фронту према Троглаву појавила су се 2 непријатељска батаљона и 1 брдска батерија. Командант I. армије наредио је команданту Студеничког и команданту Ужичког одреда, да се командант 4. пука II. позива на Смрчку не упушта у одсудност, већ да се повлачи ка својим главним положајима. На правцу Ивањица – Велике Ливаде непријатељ је такође предузео покрет од Ивањице и потиснуо наше делове (1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива), који су се повукли са Будожељске косе на главни положај Велике Ливаде (кота 1332). Јачина непријатеља цењена је око 1 батаљона и 1 брдске батерије.
Код Дринске дивизије II. позива почела је борба у долини Рибнице још од зоре 12. новембра. Непријатељ се непрекидно појачавао и око 15 часова успео да заузме Орловац (1209), али је око 16 часова контра нападом одбачен ка долини Рибнице и Мељанице. Пред вече непријатељ се ојачао и предузео напад на Баби; борба се развила у теснацу при утоку Соколске реке. Командант Дринске дивизије II. позива, утрошивши последње резерве, и видећи јак замор својих трупа, одлучио се, да у току ноћи 12./13. новембра прикупи дивизију на планини Студеници са јачим заштитним деловима остављеним код с. Брезне.
Бањски одред. Око 7 часова 12. новембра, непријатељ јачине око 2 батаљона напао је наш батаљон 5. пука III. позива који је затварао правац: Гоч – Пакленик и потиснуо га ка селу Рогавчини. По исказу мештана на правцу: Врњци – Гоч налазе се 2 непријатељска пука. Сем тога примећено је јако надирање непријатеља преко Александровца ка Брусу. Са деловима Тимочке дивизије II. позива Бањски одред није могао добити везу. Ради осматрања правца од Бруса ка Јошаничкој бањи и одржавања везе са четом упућеном на Копаоник, послате су из коњичког дивизиона 4 патроле у долину Грашевачке реке ка Брусу. Сем тога, још 11. новембра послате су 3 пешадиске патроле у правцу Бруса и 1 вод за осматрање долине Грашевачке реке. Због немања везе са Тимочком дивизијом II. позива, десни бок Бањског одреда био је доста угрожен. Покретом јачих непријатељских делова Грашевачком долином ка Копаонику одред би дошао у врло незгодну ситуацију. Командант одреда молио је команданта I. армије за извештај о ситуацији левог крила трупа Одбране Београда, из које би се видело да ли је задржавање одреда на истакнутом положају ризично. Командант I. армије препоручио је, да одред уопште буде прикупљенији на линијама, које су му одређене и да само патроле упућује на веће даљине. Ако се патролама снажно осматра греда, која од Нерађа (1399) води ка југу до с. Паљевштице, увек ће се моћи пре непријатеља стићи, да се он дочека, ако би од Бруса пошао у правцу: Криве реке, Мачковца и Осредца.
Командант Дунавске дивизије II. позива око 22.30 часова чинио је представку у којој је у главном изложио:
а) Да су му пукови због дугих маршова и борби јако смањени и броје једва 2.000 пушака.
б) Да би заузимање положаја Ђаковичке планине, на коју не може да се извуче ни један топ, незгодно утицало на људе, који су увек изложени јакој непријатељској ватри.
Командант Дунавске дивизије II. позива тражио је, да се повуче на следећи положај, где ће бити прикупљенији, где ће моћи уредити трупе, снабдети их, повратити ред и извући артилерију. Командант I. армије и ако је увиђао тежак положај својих трупа, због огромних тешкоћа у погледу кретања, снабдевања и исхране а нарочито лишених сваке помоћи артилерије у оваком планинском терену, ипак је наредио команданту Дунавске дивизије II. позива, да се са трупама задржи на Ђаковичкој планини, а да трупе Ужичког одреда и један од својих најзаморнијих пукова упути ка Ушћу, у армиску резерву. Најзад поводом добивеног извештаја аеропланским извиђањем, да се непријатељ у јачини једног пука већ налази на Великим ливадама југоисточно од Ивањице (што још није било проверено), командант I. армије наредио је, да се 4. пук II. позива и 6. пук III. позива још ноћу од Смрчка повуку у висину с. Савова, с. Орља Глава и Чаља, а одред са Великих ливада да дође на Столовак са наслоном на положаје код с. Рудине. Бањском одреду наређено је, да слабије непријатељске делове пред фронтом протера, а према ранијем наређењу, за случај јачег потиска непријатеља да се постепено повлачи правцем Јошаничке реке. Трупе I. армије у току ноћи 12./13. новембра вршиле су повлачење и почеле избијати на нове положаје: Столовак – Савово – Ђаковичка планина – Тесаоник – Студеница – Шанац (Велике Ливаде 1274). Заштитнички делови остављени су на правцима покрета.
Операције трупа Одбране Београда
По пријему извештаја о паду Главне Карауле командант Одбране Београда 11. новембра издаје наређење ОБр. 5070 у овоме:
„10. пук I. позива потиснут је са Главне Карауле и тиме је онемогућена даља одбрана на положајима на улазу у теснац. Због тога ће се сутра 12. овог месеца примити борба на другој одбранбеној линији код Тимочке дивизије II. позива. Наређујем:
1) Да се трупе са прве одбранбене линије повуку ноћас и то 11. пешад. пук I. позива и 11. пук III. позива у састав Шумадиске дивизије I. позива; 13. пук I. позива у састав Тимочке дивизије II. позива а 7. пук III. позива са Дунавским дивизионом на Барбатовачку косу код с. Вишесла (875), ради заштите левог бока трупа Одбране Београда на правцу од Пожара и Равне Главе;
2) Тимочка дивизија II. позива да обрати пажњу на своје десно крило на правцу од Главне Карауле, и ако је слабо поседнуто онда га још ноћас ојачати. Кад буде принуђена на повлачење доћиће на Барбатовачку косу ради прихвата Шумадиске дивизије I. позива, кад ова буде принуђена на повлачење.
3) Командант Шумадиске дивизије I. позива наредиће да одред упућен по мом наређењу ОБр. 5069 не иде даље од с. Начарађе. Сем тога командант Шумадиске дивизије I. позива ради заштите свога левог бока успоставиће везу са 7. пуком III. позива на коти 875 на Барбатовачкој коси. Команданту коњичког дивизиона на Доброј води и Црној чуци (888) наредити да ступи у везу са комбинованом коњичком бригадом, коју је командант III. армије упутио на тај правац.
4) Штаб команде Одбране Београда полази сутра у 8 час. за Куршумлију“.
Од команданта III. армије добивен је овај извештај: За данас 12. овог месеца наредио сам да Дунавска дивизија I. позива маршује у Суви До и ставља се на расположење команданту Одбране Београда као појачање. Дринска дивизија I. позива маршује до Конџеља, а Браничевски одред до Балиловаца. Сутра настављам покрет и намеравам, да с обзиром на ситуацију свом снагом помогнем Одбрану Београда. На линији Поглед – Гребац – Новоселска чука – Јасенова вода остављене су јаке заштитнице. Данашње повлачење непријатељ је слабо узнемиравао. После овог извештаја командант Одбране Београда издаје команданту Шумадиске дивизије I. позива, Дунавске I. позива и Тимочке дивизије II. позива ово наређење:
„III. армија отпочела је покрет са Јастребца ка Куршумлији. Дунавска дивизија I. позива доћиће у Суви До и ставља се на моје расположење. Дринска дивизија I. позива стићиће вечерас до Конџеља а Браничевски одред до Балиноваца. Тимочка дивизија II. позива, кад буде принуђена на повлачење са положаја к. 694 – Пребрези – Јаворац, повућиће се на Барбатовачку косу, коју ће посести ради прихвата Шумадиске дивиз. I. позива, кад ова буде принуђена на повлачење, хватајући десно везу са Дунавском дивиз. I. позива. Дунавска дивиз. I. позива одмах по доласку код Суводола посешће положај: Шанац (к. 470) – к. 443 (код Суводола) – Бандера ради прихвата Шумадиске дивиз. I. позива, као и ради осигурања бока осталим трупама III. армије за време њиховог марша ка Куршумлији. Лево ступити у тактичку везу са Тимочком дивиз. II. позива, кад буде стигла на Барбатовачки положај, а и са Шумадиском дивиз. I. позива одржавати тесну везу.
Шумадиска дивизија I. поз. кад буде принуђена на повлачење са положаја Драгомировац -Трбуњски виногради – 567 повућиће се на Пљаково, ако дотле не буде што друго наређено. Како ће се са доласком III. армије код Куршумлије, ситуација на овом правцу јако побољшати и како је II. армија отпочела да односи победе над Бугарима, то ће команданти дивизија настати да се клонули дух код војника подигне на тај степен, који је био у почетку операција. За сад је штаб Одбране Београда у Блацу, а где ће се после преместити, јавиће се накнадно“.
Распоред Дунавске дивизије I. поз. 11. новембра, кад је стављена на расположење команданту трупа Одбране Београда био је овакав: 4. прекобројни пук (1.500 пушака) на предстражи на Равној гори (к. 1363); 9. пук I. поз. (1.500 пушака) на Страцимиру; 12. пук I. поз. (600 пушака) и 18. пук I. поз. (800 пушака) на гребену позади Равне горе; 4 брзометне пољске батерије и Дебанжов вод на маршу од с. Кординца ка Д. Релинцу; 1 брзометна пољска батерија у Великој Плани; 1 брзометна пољ. батерија на гребену Равна гора; 1 брд. батерија (4 Крупова оруђа) на Равној гори. Комбинована коњичка бригада: 3 ескадрона Дунавског и 3 ескадрона Дринског дивиз. коњичког пука (свега 400 сабаља) на Великој Равни (гребен између Вел. Јастребца и Јанкове клисуре). Пионирски полубатаљон на оправци путова од Грепца (друм Рибари – Прокупље преко Г. Кардица до Конџеља), а делом на путу Равна гора – В. Плана. Први степен колонске коморе између Конџеља и Тулара, II. степен између Тулара и Д. Крчмара. Дивизиски штаб у Великој Плани. Према заповести команданта III. армије да се Дунавска дивизија I. позива прикупи код Суводола и стави на расположење команданту трупа Одбране Београда одаслао је командант Одбране Београда команданту ове дивизије ово наређење:
1) Да 18. пук одмах одмаршује у Лазаревац.
2) Да 12. пук смени предстраже 4. прекобројног пука и 9. пука I. позива и остане на Јастребцу до даљег наређења; ако буде принуђен борбом на одступање да се повлачи ка Суводолу, с њим да остане и брдска батерија.
3) 4. прекобројни пук и 9. пук I. поз. чим буду смењени да домаршују, први у Г. и Д. Драгушу; други у Суводол.
4) Артилерија да маршује у с. Претежани (осим брдске батерије).
5) Коњичка бригада да остане на В. Равни, одржавајући везу десно са предстражом на Страцимиру, лево са трупама Шумадиске дивизије I. поз. извиђајући напред.
6) Пионирски полубатаљон да се прикупи у Притежану.
7) Дивизиско завојиште да дође у Белоњин.
8) Борбени део колонске коморе у Туларе.
9) Трупна комора у Барлову.
10) I. степен колонске коморе у Д. Крчмару, II. степен код Врела.
11) Дивизиски штаб у Драгуши.
С обзиром на дужину марша, каквоћу путова и замореност трупа, рачунао је командант Одбране Београда да ће трупе стићи на одређена места једва у току дана 12. новембра а можда у ноћ 12./13. новембра. За осигурање левог бока трупа Београдске Одбране, 12. пук I. поз. и батерија стигли су 11. новембра у 15.25 часова до Пачарађе, а коњички дивизион у 14 часова у Магово, у горњем току р. Топлице. У току 12. новембра непријатељ је нападао на положај: к. 694 – с. Пребреза – Јаворац, и пред мрак успео да заузме Јаворац, на коме, због вертикалног терена, није могла, да се постави артилерија и који је био међутим изложен јакој непријатељској артилериској ватри. Због тога се борба пренела на положај: Драгомировац – Трбуњски виногради к. 557 – к. 601.
По пријему директиве Врховне команде ОБр. 24133 од 12. новембра командант Одбране Београда издао је у 23.30 часова заповест ОБр. 5091 ове садржине: Команданту Тимочке дивиз. II. и Шумадиске I. позива. Према директиви Врховне команде ОБр. 24133 од 12. овог месеца трупе Одбране Београда заједно са трупама III. армије имају да заштите повлачење Тимочке војске, која се прикупља код Прокупља и која има да се креће правцем преко Белоњина и Куршумлије за Приштину. Дунавска дивизија I. поз. се искупља на линији Шанац к. 443 – Бандера и 13. новембра, командант III. армије примаћиће је ближе десном крилу Шумадиске дивизије I. поз. Дринска дивизија I. поз. искупља се у Конџељу, па кад се прикупи, примаћиће се такође ближе десном крилу Шумадиске дивизије I. поз. Стога наређујем:
1) Да се Шумадиска дивизија I. позива што дуже брани на свом садањем положају, а затим кад буде принуђена на повлачење, да се прикупи на десном крилу Барбатовачке реке од друма Барбатовац – Куршумлија до села Тмаве, где ће доћи у везу са левим крилом III. армије код Плочника, кад се она буде тамо повукла.
2) Да се Тимочка дивизија II. поз. распореди на левом крилу Барбатовачког положаја од друма до Вишесла, где ће ступити у везу са 7. пуком III. позива. На положај Кутловачко брдо оставити један јак здружен одред, који ће дати што дужи отпор, кад се Шумадиска дивизија I. поз. буде повукла са свог садањег положаја.
3) Све колонске возове, без којих трупе могу да остану дуже времена, одмах упутити за Приштину.
Операције III. армије
Због неповољне ситуације код трупа Београдске Одбране, командант III. армије послао је 12. новембра у 1 час наређење ОБр. 8356 из Прокупља ове садржине: „На правцу према Лесковцу трупе II. армије имале су у току 11. новембра знатан успех, и непријатељ се у нереду повлачио ка Лесковцу. Општа ситуација захтева да III. армија са својом главнином настави покрет преко Прокупља ка Блацу и Барбатовцу. Наређујем:
1) Дунавска дивизија I. поз. оставља на Погледу као заштитницу 2 батаљона пешадије са 1 пољском брзометном батеријом, а са остатком дивизије маршује данас 12. новембра до с. Суводола. Возови који имају правити велики обилазак Друмом, да маршују до Конџеља. Дивизија се ставља на расположење команданту Београдске Одбране чији је штаб у Блацу.
2) Дринска дивизија I. поз. оставља на Грепцу као заштитницу 1 пук пешадије са 1 пољском батеријом. Остатак дивизије маршује 12. овог месеца преко Трнаве до Конџеља, где да заноћи северно од друма. Даљи покрет по новом наређењу.
3) Браничевски одред, оставља на Новоселској чуци и Јасеновој води заштитницу: 1 пук пешадије и 1 Дебанжову батерију. Са остатком одреда да се прикупи 12. овог месеца код с. Балиноваца, где ће добити ново наређење.
4) Заштитнице да остану на положајима, док не буду јачом снагом приморане на одступање или док не добију наређење да одступе. Подигнуте телефонске линије да им се оставе за везу са армиским штабом. Међу собом да држе непрекидно везу. Путове запречавати рушењем мостова и засекама већих дрвета на путу.
5) Комбинована коњичка бригада остаје на своме месту у саставу Дунавске дивизије I. поз. и руководи се према покретима трупа Београдске Одбране.
6) 8. пук I. поз. маршује од Прокупља такође у Суводол у састав своје дивизије.
7) II. степеи колонских возова да одмаршује на простор Куршумлија – Врело, а I. степен на простор Горњи Плочник – Крчмар.
8) Штаб армије у Прокупљу.
У току 12. новембра по подне трупе III. армије биле су у покрету према горњој заповести. Заштитнице се под борбом полако повлаче на главни одбранбени положај“.
Ситуација III. армије у вече 12. новембра
а) Дунавска.дивизија I. поз. у прикупљању је код с. Лазаревца и Суводола. Њена заштитница је на Погледу. Комбинована коњичка бригада је на Великој Равни.
б) Дринска дивизија I. поз. у прикупљању је код Конџеља. Њена заштитница потиснута је 12. новембра у 16.30 часова са Грепца и зауставила се јужно од Цигоље.
в) Браничевски одред прикупио се код с. Бралиноваца.. Заштитница је на Новоселској чуци. Одред је добио у 18 часова наређење, да се заштитница стави под команду заштитнице Дринске дивизије I. позива, а остале трупе да одмаршују на десну обалу Топлице и поседну Точански вис фронтом ка северу.
г) Са трупама, које се прикупљају у околини села: Лазаревца, Суводола и Претежана, командант III. армије намерава да садејствује трупама Београдске Одбране.
д) Од села Плочника па јужно ка Куршумлији била је велика закрченост возова II. и III. армије, Београдске Одбране и Тимочке војске.
Командант III. армије издао је наређење ОБр. 8374 12. новембра у 23.35 часова у Куршумлији ове садржине: „Трупе Одбране Београда држе положаје на линији: Драгомировац – Трбуњски виногради – к. 567 – к. 601 северно од с. Трбуња и с. Рашице. Тимочка војска прикупила се код Прокупља и штити правце од Мрамора, Суповца и Грепца. Трупе III. армије у покрету су ка Куршумлији и сутра 13. тек. месеца потпомагаће по потреби трупе Одбране Београда у циљу да се успори надирање непријатеља из Јанкове клисуре, а потом да се непријатељ и потуче нашим прикупљеним снагама. Наређујем:
1) Дунавска дивизија I. поз. прикупља се у околини Суводола и спремна, да се може најдаље око подне кренути у помоћ Шумадиској дивизији I. поз. у правцу Драгомировца, у ком циљу извиђа правце за покрет и излазак на фронт: Драгомировац – Придворица. Њена заштитница на Равној Гори остаје и даље тамо и управља се према Тимочкој војсци, повлачећи се преко Голаче и Вел. Плане ако буде на то принуђена.
2) Дринска дивизија I. позива, прикупља се на простору: Блаце – Тулари, ради евентуалне употребе правцем као и Дунавска. Њена заштитница са Гребца задржава непријатеља на положају јужно од Џигоља по наређењу команданта Тимочке војске.
3) Браничевски одред у покрету десном обалом Топлице за положај Точански вис по раније издатом наређењу, прикупиће се на овом положају и спрема се за одсудну одбрану. Његова заштитница на Новоселској чуци на Малом Јастребцу повлачи се по наређењу команданта Тимочке војске, а потом долази у састав одреда на Точански вис.
4) Комуникациски правац за ову армију је пуг уз реку Косаоницу на Мрдаре – Подујево – Приштина. Сви возови упућени на пут преко Преполца, који су прешли Куршумлију, продужиће тим путом а они, који ће сутра 13. новембра у јутру и доцније стићи до Куршумлије, да се упуте путом уз Косаоницу и да стигну на простор с. Рача – с. Рудари. Понова наређујем да се најстрожији надзор води над кретањем комора, те да ове брзо одилазе. За овај циљ употребити свако средство. У току 13. тек. месеца, да се на сваки начин очисти друм Прокупље – Куршумлија од возова I. и II. степена ове армије.
5) Армиски штаб у Куршумлији“.