Операције Тимочке војске
Комбинована дивизија повукла се у току ноћи 12./13. новембра са Мораве и заузела је 13. новембра положаје западно од Прокупља на линији: Соколица – Хумац – кота 388 – с. Мршељ. Трупе на Соколици обезбеђују бок дивизије и правац Соколица – с. Добротић – с. Обратници -Калеја и одржавају везу са левом побочницом Крајинског одреда. Око 14 часова појавила се једна непријатељска колона јачине 2 – 3 батаљона и једно митраљеско одељење у кретању из Џигоља ка с. Бобошинцу и Рељинцу, а 2 чете и 1 ескадрон ушли су у с. Бајчинац. Један ескадрон са једним водом пешака спуштао се ка с. Југ Богданцу. У 15.30 час. чула се јака пешад. и артилериска борба код Прокупља. Један непријатељски ескадрон ушао је у варош Прокупље, а пешадија јачине до 1 батаљона избила је на Прокупачке винограде. Један непријатељски ескадрон и 2 батаљона пешадије при спуштању од с. Нове Божурње ка Прокупљу дочекани су артилериском ватром и враћени у изворни део Бабиног потока. Уопште непријатељ је био на левој обали Трнавске реке и Топлице, са предњим деловима између Трнавске и Речичке реке. Јачина непријатеља према фронту ове дивизије цени се на 2 пука пешадије, 1 пук коњице и артилерија непознате јачине.
Крајински одред је у повлачењу стигао на положај источно од с. Злате.
Заштитница Дринске дивизије I. поз. повукла се до вечери на положај код с. Мршеља.
Командант Тимочке војске издао је 13. новембра наређење ОБр. 920 ове садржине:
Команданту Комбиноване дивизије I. позива: „Београдска Одбрана у току данашњег дана успела је, да се задржи на положајима: Рашица – Трбуњски виногради – Драгомировац. Трупе II. армије прикупиле су се: Дунавска дивизија I. поз. на линији: Баце – Белоњин; Браничевски одред на Точанском вису. У духу издате заповести и задатка Тимочке војске у погледу на III. армију, Комбинована дивизија I. поз. повућиће се на Мердаре, пошто III. армија буде принуђена да се повлачи са садањих положаја. Стога наређујем: Са дивизијом повуците се са положаја западно од Прокупља у току ноћи 13./14. новембра на положаје код Конџеља с тим, да затворите правце са Јастребца од Погледа и од Прокупља. Заштитница III. армије са Погледа (12. кадровски пешад. пук са батеријом) повућиће се на положај код с. Здравиња на десној обали реке, која кроз то село протиче. Заштитницу III. армије са Новоселске чуке и са Гребца (под командом пуковника Јосифа Костића) упутите у састав њихове команде. Вашим распоредом дођите у што тешњу везу са заштитницом III. армије, која ће се повући на положаје код Здравиња. Саопштите команданту моста код с. Смрдића да мост дигне и са својим одељењем одмаршује у Куршумлију, где да се јави начелнику штаба II. армије. Предузмите мере да се сви возови, који се налазе позади ваших положаја још у току ноћи упуте и пребаце јужно од Куршумлије и даље према постојећем наређењу. На досадањим положајима задржите слабе заштитне делове. Са Крајинским одредом у току сутрашњег дана ухватите везу по сваку цену. Код села Барлова, Пепељевца и Баце од стране III. армије подигнути су мостови на реци Топлици. Штаб Тимочке војске биће у Куршумлији (зграда среског начелника)“.
Команданту Крајинског одреда саопштено је, да ће се Комбинована дивизија I. поз. повући на Мердаре, пошто III. армија буде принуђена, да се повлачи са задњих положаја и наређено му, да у току повлачења ка Товрљану одржава везу са II. армијом. По доласку у Товрљан, да заузме положај, да запречи правце од Житног потока и Пасјаче и да дође у везу са Браничевским одредом. Пошто Крајински одред по доласку код Товрљана има да се повуче на зачељу Тимочке војске, кад се Одбрана Београда и III. армија пребаце на десну обалу Топлице до Куршумлије, то је команданту одреда наређено да дође у везу са командантом III. армије и да од њега тражи извештај о времену, кад ће се III. армија пребацити иа десну обалу Топлице, како би се могао потом, а према директиви Врховне команде ОБр. 24133 од 12. новембра повући од Товрљана уз Косаоницу на зачеље Тимочке војске. Штаб Тимочке војске одлази у Куршумлију.
Операције II. армије
Овог дана 13. новембра извршено је пребацивање трупа II. армије на основу директиве Врховне команде ОБр. 24133 и по наређењу команданта армије ОБр. 10024 и ОБр. 10632 на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина, неспречавано од стране непријатеља. Трупе Тимочке дивизије I. позива и Шумадиска дивизија II. позива заузимале су одређене положаје на линији: Језеро – Китка – Каменита чука – Брестић – Белановце – Пашина Трла – Бели камен. Коњичка бригада стигла је у Бојник. Трупе Моравске дивиз. II. позива прикупиле су се у току ноћи 12./13. новембра преко Лопатице и Ђинђуше у Бојнику. У 11 час. 13. новембра командант II. армије стигао је у Бојник, којом му је приликом командант Моравске дивизије II. поз. предао команду над Тимочком дивиз. I. поз. и Шумадиском дивиз. II. позива, а он сам продужио марш за својом дивизијом ка Лебанима. Да би се командант Моравске дивиз. II. поз. могао слободно посветити извршењу акције на граничном фронту наредио је да под његовом командом остану и даље Јужно Моравске трупе. Моравска дивиз. II. поз. извршила је 13. новембра своје груписање код Лебана и заноћила је у оваквом распореду: 2. пешад. пук и коњички ескадрон код с. Шумана; 3. пешад. пук са једном батеријом јужно од Лебана, на путу за Бувце у висини с. Шарца; штаб дивизије и 3 батерије у с. Шилову. Пионирски полубатаљон, који је целе ноћи 12./13. новембра радио на поправци моста на Пустој реци код с. Стубља и подизању новог моста код с. Лопатнице, стигао је 13. новембра у Лебане а 14. новембра има да продужи марш ка Туларима и да предузме оправку пута ка Лисици. Трупна комора стигла је у вече 13. новембра до Бојника и има да продужи 14. новембра марш за Шилово и Медвеђу.
Ситуација Јужно Моравских трупа у вече 13. новембра: Власински одред посео је у току дана линију: Дрводеља – Тупалски вис – к. 750, са наслоном десног крила на Бањску реку. Добровољачки одред је код Лебана. Буковачки вис посео је 1. пук III. поз. са 1 водом артилерије. Ветернички одред посео је линију од Бањске реке до Грепоја Рида и даље старим граничним фронтом до Лисице. На фронту Ветерничког одреда код с. Хајкобиле примећено је око 150 бугарских коњаника са наоружаним Арнаутима. На Вељој глави примећени су извесни непријатељски делови непроцењене јачине. Један непријатељски батаљон сишао је са Липовачке косе ка Оруглици. На фронту Власинског одреда, 1 добровољачки батаљон избио је на косу западно од Просјака, где су били непријатељски одступајући делови са 1 топом. Пут: Медвеђа – Прапаштица – Приштина био је у врло рђавом стању.
Како је Прокупље напуштено од стране наших трупа, а II. армија има задатак да брани правац: Лебане – Медвеђа – Приштина, то је командант II. армије наредио са ОБр. 10045 од 13. новембра да дивизије заузму у току 14. новембра ове положаје:
а) Тимочка дивиз. I. поз. положај: Шијеник (564) – Јечмиште (к. 520) – Крст (471) – Шуманска чука (445) – Кремен (410) са истуреним деловима на Глоговитом биљу – Просјаку (351) и Каменитој чуки (к. 370), везу одржавати лево са Шумад. дивиз. II. поз. код Прекопчеличке реке, а десно тражити везу са уједињеним трупама Моравске дивиз. II. поз. и Јужно Моравским.
б) Шумад. дивиз. II. поз. положај: на десној обали Големе и Пусте реке јужно од с. Драговца – к. 321 – Сламничка чука (к. 532) – Магашка чука (503), одржавајући десно везу са Тимочком дивизијом I. позива на Прекопчелској реци а лево са Коњичком дивизијом и Крајинским одредом који је вечерас код с. Злате.
в) Коњичка дивизија доћиће на линију: Кацабаћ – Граница – Злата, извиђајући правцима: Житни поток – Житорађа – Прокупље, на Кочане, Брестовац и Лесковац.
г) Како за сад још није познато груписање противника, то ће се вршити даља извиђања ка простору: Грделица – Власотиначки мост – Лесковац – Брестовац – Кочане – Житорађа.
д) Да би дивизије у току 14. новембра могле заузети одређене им положаје, пребацити одмах своје возове на нов правац: Лебане – Медвеђа, и то северно од друма, почев од Лебана: Коњичка дивизија па Шумадиска дивизија II. позива, а јужно од друма Тимочка дивизија I. позива, па Моравска дивизија II. позива.
Армиски штаб остаје у Лебанима.
Податци о непријатељу у току 13. новембра. У току дана приспели су ови извештаји: Од Шумадиске дивизије II. поз. писан у 7 час.: „Непријатељ држи поседнуте прелазе на Јабланици код Горње и Доње Стопање и Винарце; поред поседнуте десне обале има делове на левој обали Јабланице, који су се утврдили“. Командант II. коњичке бригаде извештава: „Један непријатељ. пешад. пук је код Шарлинце на левој обали Топлице; до 13.30 часова пребацио је преко Мораве код Курвин града једну чету и нешто коњице и заузео напуштено Кочане (к. 280). У Топоници на десној обали Мораве налази се 1 непријатељски коњички пук а између Смрдана и Топлице 1 пешад. пук. У 16 часова налази се у Чечини један непријатељски батаљон, 1 коњички пук, 1 батерија, а пребацује мање делове чамцима, тукући јако артилериском ватром леву обалу Мораве. По изјави учитеља из Печењевца, непријатељски официри говорили су у Лесковцу да ће 1. Софиска дивизија ићи у Куманово. У 17.30 часова осмотрена је једна непријатељска колона од једног батаљона са комором у покрету низ Мораву. Јутрос у 7 часова командант 2. коњичког пука лично је видео, да је непријатељ направио мост код Чечине и пребацио 2 ескадрона и један батаљон. Ескадрони иду ка Кочанима. Преко моста прелази једна колона, која излази из села Чечине. Немогуће је одредити јачину – но то је вероватно пук – који је био између Смрдана и Топонице“.
Операције трупа Нове области
На фронту Брегалничке дивизије I. поз. дан је прошао на миру. На фронту Моравског дивизиског коњичког пука, коњичке патроле су у додиру са слабим непријатељским деловима који држе линију: Вирина Глава – Корбулић – Танишевац – Лешница и косе североисточно од Љубишта – Могиле – Ђерекаре и Рибника. Једна патрола видела је да се 2 непријатељске чете крећу од села Бинче ка северу у логор 1 чете код с. Стубља. На фронту Моравске дивизије I. поз. Десно крило десног одсека у току 13. новембра напредовало је за нешто мало; центар одсека одржао се на својим ранијим положајима, а напад на левом крилу одсека није успео, јер га је непријатељ са 5 батаљона контра нападом потиснуо на положаје са којих је јутрос пошао на јуриш. На фронту Вардарске дивизије I. позива, сем омањих пушкарања између наших и непријатељских предстражних делова, није се ништа важније догодило. По телефонском извештају са Лисице, коњички вод са крајњег левог крила дивизије 13. новембра у подне ухватио је везу са коњичким дивизионом Комбинованог одреда на Лисици. У току ноћи 12./13. новембра 3. чета 3. батаљона 1. пука заузела је положај Јелачу, пошто је са истога одагнала слабе непријатељске делове и ту се сад утврђује. Комбиновани одред. У току 13. новембра продужио је марш правцем Састанци долином Велике Косаонице, преко Сикирачког крша на косу код села Сикираче, где је преноћио. Артилерија је стигла на преноћиште у Лепињу.
Операције трупа Битољске дивизиске области
Дејство Тетовског одреда.. 13. новембра око подне добивеи је од команданта десне колоне извештај да непријатељ напада јачином од 1 пука пешадије са 4 митраљеза и 1 пољском батеријом брзометних топова. Десна колона водила је целог дана.упорну борбу и одступила је под заклоном мрака на положаје код с. Милетине. Командант Тетовског одреда у току дана повукао је леву колону за одбрану источне стране Тетова. Средња колона добила је задатак да брани прелаз преко Вардара код железничког моста. 14. новембра у 1 час командант Тетовског одреда, добивши извештај десне колоне, да је одступила ка Милетини, наредио је, да се заштита Желинског моста повуче на положај код с. Брбеница, лева колона лево од средње колоне, за заштиту правца Тетово – Гостивар, остављајући једну чету за затварање правца Тетово – Призрен и ради ступања у везу са деловима који имају да дођу из Призрена.
Дејство Вардарског одреда. Командант Вардарског одреда наредио је 13. новембра у 10 часова команданту 1. батаљона 1. пука III. поз. који је био стигао код Прилепа, да одмах крене батаљон аутомобилом до Сарандичова, па затим маршом, да што пре заузме положаје, који штите правце од Орешја и Богомиле ка Строји и ка коти 1855 (Даутици). Мајор Петровић, који је био отпослат са крајњег левог крила одреда, да потпомогне Поречки одред, стигавши код с. Богомила, нашао је трупе овог одреда у одступању и прихватио их. Угрожен од непријатеља у зору 14. новембра отпочео је одступање ка Прилепу и заузео је у току 14. новембра положај Песлог к. 823 са три чете, истуривши једну чету код с. Врбјани кота 611 и један вод на косу Златоврха. Пошто је непријатељ био успео, да овлада превојем на Бабуни, продужио је наступање и заузео села: Строју – Гострач – Маргари и Дебреште. Према овоме веза са Бродом била је прекинута. По причању наших сељака јачина је непријатеља 1 пук пешадије, 4 митраљеза, 2 брдска топа и 2 ескадрона коњице. Због створене ситуације, трупе левог крила Вардарског одреда повукле су се на линију положаја: Присат – Дреновце – Десово. Командант Вардарског одреда наредио је у 5.30 часова пре подне мајору Благојевићу, да се крене са 2 Дебанжова топа и 4. четом 1. батаљона 14. пука правцем Прилеп – Брод – Сарадиново, куда је био већ упућен 1. батаљон 1. пука III. поз. Све те трупе да прими под своју команду са задатком, да непријатеља врати са заузетих положаја и затвори пут ка Прилепу док појачање не стигне. Мајор Благојевић стигао је у 14.30 часова са 2 Дебанжова топа и 40 пешака на пут више села Межујчишта и ухватио везу са мајором Петровићем, који се налазио на положајима Дубјачани и Межујчиште.