Операције I. армије
У току 14. новембра, Студенички одред посео је положаје на Радочељској планини; Дунавска дивизија II. поз. заузела је линију: к. 645 – Ковачица – с. Кљуновићи, Дринска дивизија II. поз. дошла је на положаје: Стрижица – Рудине – Лајештак – Кавањ, примајући под своју команду Бањски одред, који је овога дана нападнут и потиснут ка линији: Црни врх – Витуш – Ковачи. У армиској резерви налазио се Ужички одред код Водица јужно од с. Ушћа; Доњо Васојевићска бригада на Бороваку, а 9. пук II. позива код Баљеваца. Пошто је Бањски одред на положају: Витуш – Ковачи био растројен, то је командант I. армије послао 3 чете последње одбране ка мосту код с. Биљановца за непосредну одбрану моста и правца од Јошаничке бање; на положај код Биљановца упућене су и 2 батерије. Врховна команда овога дана (14. новембра) шаље команданту I. армије – Ушће, ове извештаје:
ОБр. 24229. Наш делегат на Цетињу са Пов. Бр. 1791 јавља: „Непријатељ је јутрос отпочео енергичан напад на Јавор. Борба се још води. Изгледа, да је непријатељ веома јак нарочито у артилерији, те постоји бојазан за одржање положаја. Је ли послато што на Јанков камен ?“
ОБр. 24230. Наш делегат на Цетињу са Пов. Бр. 1792 јавља: „Непријатељ напада са 2 бригаде на Јавор – Бучак, нарочито је артилерија јака. Борба се води огорчена. Командант Санџачке војске мисли, да се не може одржати на Јавору. Послата чета на Јанков камен нападнута је у путу и није могла заузети овај положај, који није ничим брањен. Треба што пре осигурати правац нашим трупама. Молим за извештај по овоме“.
ОБр. 24231. Наш делегат на Цетињу јавља: „Командант Санџачке војске јавља, да се Јаворски одред ноћас мора повући ка Сјеници, због велике непријатељске надмоћности. Наредио сам команданту Санџачке војске, да још једну бригаду упути ноћас хитним маршом са фронта Прибој – Љубиш ка Сјеници и даље брани што упорније правац Сјеница – Нови Пазар. Али како су црногорске трупе непоуздане за борбу у одступању, то верујем да оне неће моћи извршити овај задатак поред најстрожијих мојих наредаба и зато молим, пошаљите што пре наше трупе за одбрану правца: Сјеница – Нови Пазар – Митровица. Молим за хитан извештај по овоме и даљу директиву према новој ситуацији. Непријатељ енергичном и јаком снагом напада на фронт: Прибој – Рудо и на фронт Херцеговачког одреда“.
Напомена: Помоћник начелника штаба Врховне команде пуковник Живко Павловић саопштио је предњи извештај делегата на Цетињу пуковника Петра Пешића 14. новембра у 22.45 часова телефоном начелнику штаба I. армије. После овог саопштења пуковник Павловић објаснио је, да ово саопштава ради знања, пошто то грози одступници I. армије. У 23.30 часова молио је пуковник Живко Павловић телефоном команданта I. армије, да му саопшти своју одлуку за даљи рад армије.
Командант I. армије написао је својом руком шест питања, и наредио своме начелнику штаба да их саопшти телефоном помоћнику начелника штаба Врховне команде с тим, да му се на ова питања одмах да одговор:
1) Куда ће даље одступити Црногорци од Сјенице?
2) Колика је снага у непријатеља који гони преко Јавора?
3) Која је то просторија, са које би у први мах требало бранити Нови Пазар?
4) Ко би командовао уједињеним трупама за одбрану Новог Пазара?
5) Има ли магацина хране на правцу Нови Пазар – Митровица?
6) Могу ли официри ове команде добити карте Новопазарског Санџака?
Напомена: Пошто је било потребно да се Врховна команда споразуме са пуковником Пешићем на Цетињу, са киме није било телефонске већ само телеграфске везе, одговор на ова питања добивен је тек 15. новембра у 7.05 часова по подне депешом ОБр. 24305, што ће се на своме месту изнети. Врховна команда са ОБр. 24232 упутила је 14. новембра делегату пуковнику Пешићу – Цетиње ову депешу: „Ако Санџачка војска буде морала напустити Сјеницу најбоље би било, да се она постепено повлачи ка Новом Пазару, где ће бити вероватно и једна наша дивизија из I. армије. Ова би уједињена група имала задатак: одбрану правца Нови Пазар -Митровица. За овај случај Санџачка војска би у интересу јединства у дејству морала доћи под команду команданта I. армије војводе Мишића. Молим за хитан одговор односно даљег повлачења Санџачке војске ка Новом Пазару, као и односно општега командовања“.
Операције трупа Одбране Београда
У току ноћи 13./14. новембра непријатељ је успео да пребаци 2 пешад. пука од с. Рашице у с. Музаћ. Наше трупе на Чуки (647) и Калај коси успеле су својом ватром да непријатеља задрже те није могао даље да напредује. На десном пак крилу Шумадиске дивиз. I. поз. непријатељ је у јутру 14. новембра успео, да се пробије на месту, где су се додиривала крила Шумадиске и Дунавске дивизије I. позива, а затим, да заузме Трбуњске винограде. Но офанзивним дејством трупа III. армије у правцу Блаца, Трбуњских винограда и Ланишта у многоме је олакшана ситуација трупа Одбране Београда, које су успеле да се до ноћи одрже на линији: Св. Петка – Кутловачко брдо – Чука – Калај коса и да задрже непријатељско надирање од с. Трбуња, Цукеља и Музаћа. Пошто је Тимочка војска прошла кроз Куршумлију за Мердаре командант трупа Одбране Београда споразумео се са командантом III. армије, да се ноћу 14./15. новембра прикупе трупе обеју армија на положају: Точани – Плочник – Барбатовачко брдо к. 875 – к. 845 – Голо брдо с тим, да трупе III. армије поседну поменути положај десно од друма Барбатовац – Куршумлија, а трупе Одбране Београда лево од тога друма. На основу овога командант трупа Одбране Београда наређује:
1) Да Шумадиска дивизија I. поз. поседне одсек од горе поменутог друма до к. 634 источно од с. Коњуше (закључно).
2) Да Тимочка дивизија II. поз. поседне одсек од ове коте до Голог брда, ступајући у везу са 12. пуком I. позива.
3) 12. пук I. позива да поседне положаје код утоке Ранковице потока у Топлицу, који затвара пут од с. Пачарађе ка Куршумлији и Мадљици, и то испред косе Мароша.
4) Да се повлачење, ради поседања означеног положаја, изврши ноћу, но с тим да на Калај коси, Кутловачком брду и код Свете Петке остану заштитнице.
Операције III. армије
Смена делова Шумадиске дивизије I. поз. на Драгомировцу и Безименој коси северозападно од Блаца између Поповачке и Блаташничке реке, према заповести команданта III. армије ОБр. 8383 извршена је 14. новембра између 2 и 3 часа. 4. прекобројни пук посео је десну половину Драгомировца; 9. пук I. поз. леву половину, а са једним батаљоном (4.) поменуту Безимену косу северозападно од Блаца, и то само у њеном југоисточном делу, пошто је већи део те косе држао непријатељ. И један и други пук имали су по једну пољ. брзомет. батерију, остале 4 батерије биле су распоређене делом у удољу између Драгомировца и Безимене косе позади Драгомировца, а делом на тој последњој коси. 18. пешад. пук I. позива и пионирски полубатаљон код коте 450 (северозападно од Криваје). Дивизиска заштитница (12. кадровски пук и 10. Крупова брдска батерија), која је тога јутра осванула на коси код Здравиња, према споразуму са командантом комбиноване бригаде, добила је око 12.30 часова наређење, да се спусти са коте 534 на коту 420 (северно од с. Мађара), да би ухватила бољу везу са заштитницом Комбиноване дивизије. По извештају команданта 7. кадров. пука, он је око 14 часова сишао на коту 420 и ухватио везу са заштитницом Комбиноване дивизије, која је у току дана водила борбу са непријатељем и потпомагао је пешадиском и артилериском ватром. Комбинована коњичка бригада осванула је на Голом брду (источно од Прецрешње), ухватила везу десно са 12. кадровским а лево са 4. прекобројним пешад. пуком. Дивизиски штаб је у Блацу. Код 12. кадровског пука и код комбиноване коњичке бригаде у току дана није било борбе, ни значајних догађаја. Такође ни код 4. прекобројног пука. Код 9. пешад. пука I. поз. било је ово: Одмах по извршеној смени делова Шумадиске дивизије I. позива почело је пушкарање на целом фронту и трајало је до сванућа 14. новембра. У 6.30 часова непријатељ је нападао на 4. батаљон на Безименој коси северозападно од Блаца. Батаљон после малог отпора почео се повлачити ка селу Блаце. После краћег задржавања у селу повукао се и из њега. Непријатељски напад извођен је и на Драгомировац (део који је заузимао 9. пешад. пук I. поз.). После извесног отпора левокрилни батаљон колебао се; чета упућена из резерве као појачање није помогла, јер је тај батаљон почео да одступа, и то у приличном нереду. Одмах затим непријатељска пешадија почела је да избија на гребен Драгомировца, али је била обасута нашом артилериском ватром тако јаком, да је убрзо одступила. Благодарећи овоме, официри су успели да наше одступајуће делове најпре задрже на Безименој коси позади Драгомировца, а одмах потом да их крену напред на Драгомировац, те да га понова поседну.
Међутим батаљон који је одступио од села Блаце, био се толико растројио, да није било могуће тако брзо уредити га и село Блаце повратити, већ је у селу остао непријатељ. Овом приликом је и батаљон Шумадиске дивиз. I. поз. који је држао Трбуњске винограде, одступио са њих и непријатељ их је заузео. Око 9 часова наређено је батаљону из резерве (из 18. пешад. пука I. поз.) да протера непријатеља са Трбуњских винограда, и да их заузме. Овај батаљон, у покрету ка Трбуњским виноградима, наиђе на баруштине, ради чега скрене у десно, ближе селу Трбуње, заплете се у борбу са непријатељем у селу и до мрака успе, да очисти половину села од непријатеља. Међутим, пред фронтом 9. пешад. пука I. позива, продужено је пушкарање у току целог дана. Наша артилерија тукла је врло успешно непријатељске стрељачке стројеве и спречавала им да се приближе нашим рововима. Непријатељ је дејствовао са 1 – 2 брдске батерије против целог нашег положаја, али је највише тукао празан простор позади крајњег левог крила дивизије. Јачина непријатељске пешадије није се могла оценити; оно што је виђено износи 2 – 3 батаљона. Заробљени војници изјавили су, да је на целом правцу од Јанкове клисуре било снага до 4 дивизије. Трупе Одбране Београда успеле су, да се до ноћи одрже на линији: Св. Петка – Кутловачко брдо – Калај коса. Пошто је Тимочка војска била прошла кроз Куршумлију за Мердаре, то се командант III. армије споразумео са командантом трупа Одбране Београда, да се ноћу 14./15. новембра прикупе трупе обеју армија на положају: Точани – Плочник – Барбатовачко брдо – к. 875 – к. 845 – Голо брдо с тим, да трупе III. армије поседну поменуту линију десно од друма Барбатовац – Куршумлија, а трупе Одбране Београда лево од тога друма. Командант III. армије издао је 14. новембра у 20.30 часова у Куршумлији наређење ОБр. 8395 ове садржине: „Непријатељ је данас покушавао да избије из теснаца Јанкове клисуре, али су наше трупе успеле да га зауставе. Један непријатељски одред нападао је у правцу Конџеља, али је и ту заустављен. С обзиром на општу ситуацију, армија ће још ноћас предузети покрет на нове положаје. Наређујем:
1) Дринска дивизија I. поз. заузима положаје источно од пута Барбатовац – Куршумлија: Барбатовачком косом до састава Барбатовачке и Коњушке реке. Лево држати везу са трупама Београдске Одбране, које ће бити западно од друма на десној обали Барбатовачке (Церовице) реке.
2) Дунавска дивизија I. поз. заузима положај између Коњушке и Топлице реке.
3) Браничевски одред остаје на садашњим положајима фронт према северу и истоку.
4) Повлачење да се изврши под заклоном заштитница, које да се повлаче постепено кад на то буду принуђене. Одред са коте 420 да дође на положај западно од Мађара (Јошаничка коса). Одред Комбиноване дивизије остаће до зоре источно од Белоњина, а потом ће се повући ка Куршумлији. Кад се одред Комбиноване дивизије повуче, даље ће, према потреби, штитити одред са Мађара. Комбинована коњичка бригада да се повуче на Шанац, одакле сутра да извиђа према Јастребцу и Прокупљу. Повућиће се друмом ка Барлову, одакле ће командант дивизије да је употреби.
5) Браничевски одред да држи добро под артилериском ватром друм од Конџеља, ако би непријатељ надро за нашим деловима.
6) Све трупе да нађу везу са својим возовима и да се они прикупе и уреде до линије, која је прошлом заповешћу одређена.
7) Попуну муниције одмах извршити у Куршумлији.
8) Штаб армије је у Куршумлији.
Дејство Браничевског одреда. Око 2 часа добивене су заповести III. армије ОБр. 8384 и 8383, које су у главном регулисале покрет коморе, и наређење да се артилерија пласира тако да туче долину Топлице. На фронту није било ничег новог. Стање одреда у погледу спреме, исхране, морала и дисциплине било је рђаво. Око 3.30 часова издате су заповести о покрету коморе ка Куршумлији и даље, а тако исто да се батерија пласира на предњи положај са циљем да туче долину Топлице. Око 8 часова стигао је и ескадрон III. позива и донео извешће, да се 8. пук III. позива извукао и да маршује. Око 11 часова телефонски је извештен начелник штаба армије о овоме, а тако исто добила се веза и са Крајинским одредом као и са Тимочком војском и регулисани су односи са њима у толико, што је постигнут споразум са командантом Крајинског одреда о поседању положаја и осигурању прикупљања тога одреда код Товрљана. На фронту одреда није се још дошло у додир са непријатељем, међутим са положаја се видела јака борба на излазу из Јанкове клисуре. Око 22 часа добивена је заповест III. армије ОБр. 8395, да се Точански вис поседне и фронтом према истоку. Према овоме издата је заповест, да 8. пук III. позива са 2 батерије поседне Точански вис према источном фронту од десне обале потока Виче па до пута југоисточно од Г. Точанца. Комбиновану батерију да пласира на преседлини источно од Г. Точана тако, да може тући и долину Топлице а и долину Арбанске реке; 9. пук III. позива да заломи своје десно крило и ухвати везу са 8. пуком III. поз. а 1 вод да избаци код Гојиновачке цркве, на предњи положај. Овај распоред био је извршен, а извешћа патрола гласила су да непријатеља пред фронтом нема. У 23.30 часова водови, упућени у извиђање, нашли су да се непријатељске патроле од Конџеља појављују. Одмах је наређено командиру пионирског одељења да мостове код Прекадина и Д. Коњуше поруши. Од команданта Крајинског одреда добивен је извештај, да је заноћио код Д. Статоваца и да ће сутра око подне бити у Товрљану. 8. пук III. поз. око 23 часа стигао је одредску резерву позади Точанског виса.