Операције Тимочке војске
Комбинована дивизија у току ноћи 13./14. новембра, заузела је положај код Конџеља на десној обали Здравињског потока и Брезничке реке на линији: од р. Топлице – кота 280 – Конџељска црква – кота 370 – 420 – 487 (јужно од с. Здравиња), са бочном групом: 1 батаљон, 1 вод коњице и 4 топа, на десној обали Топлице на одсеку: Довротићка река – Оштра чука – кота 981. Веза лево ухваћена је са 12. кадровским пуком код с. Здравиња, а десно бочна група одржава везу са Браничевским одредом на Точанском вису и Крајинским одредом на Пасјачи. Трупе III. армије прикупљене су на правцу Белоњин – Блаце спремне, да потпомогну Одбрану Београда и обезбеде пут одступања Тимочке војске ка Мердарима. Браничевски одред заузео је на десној обали Топлице Точански вис у циљу заштите повлачења Комбиноване дивизије кроз Плочничку клисуру. Непријатељ је од јутра 14. новембра снажно нападао трупе Одбране Београда, тежећи да избије из теснаца Јанкове клисуре; трупе III. армије заустављале су офанзивним дејством у правцу Блаца непријатељско надирање. Командант Тимочке војске издао је у 9 часова команданту Комбиноване дивизије I. поз. наређење ОБр. 928 ове садржине: „Пошто се Одбрана Београда и III. армија повлаче са досадањих положаја на линију Барбатовачки вис – Бандера – с. Суводол – Шанац наређујем, да се Комбинована дивизија одмах повуче са положаја код Конџеља и одмаршује преко Куршумлије у Мердаре. За заштитницу десног бока III. армије да остави на положају код Конџеља: 1 пешад. пук са 1 батеријом. Заштитница ова има доћи у тесну везу са трупама III. армије, које су на Шанцу. Ова заштитница повућиће се за својом дивизијом, чим III. армија обезбеди овај бок својим сопственим трупама. Штаб Тимочке војске остаје 14. новембра у Куршумлији“. У 15 часова командант Тимочке војске издаје команданту Комбиноване дивиз. I. поз. наређење ОБр. 933 у овоме: „Према усменом личном обавештењу команданта III. армије, ситуација 14. новембра код Одбране Београда и III. армије је оваква: Београдска Одбрана повукла се на положаје Калај коса – Чука (647) – Кутловачко брдо. III. армија повућиће се тек пред вече на линију: Бандера – Шанац. У толико је ситуација код Одбране Београда и III. армије, дата наређењем ОБр. 928, од данас измењена. Према овоме стању ствари, остављена заштитница ваше дивизије код Конџеља има остати на својим положајима дотле, док се III. армија не повуче на положај: Бандера – Шанац, и докле је не смене трупе III. армије“. У 19.44 часа издато је команданту Комбиноване дивизије наређење ОБр. 934 ове садржине: „Са дивизијом продужите покрет преко Мердара за Приштину, где ћете добити даље наређење. У Приштини са дивизијом имате бити 17. овог месеца и убиваковати се западно од Приштине између Ветерничке реке и друма Приштина – Глободарица. Команданту ваше заштитнице наредите, да се ноћу 14./15. тек. месеца повуче са данашњих положаја код Конџеља правцем: друм преко Белоњина и Тулара и даље преко Куршумлије уз Косаоницу у састав своје дивизије. Повлачење извршити тако, да главнина заштитнице буде у зору код с. Тулара на десној обали реке Сувог дола, одакле ће продужити даље повлачење за својом дивизијом. 12. пешад. кадровски пук повућиће се са коте 420 на Мађаре, а комбинована коњичка бригада на Шанац. Браничевски одред са положаја Точански вис заштитиће повлачење заштитнице Комбиноване дивизије I. поз. кроз Плочничку клисуру. Штаб Тимочке војске полази у Приштину 16. тек. месеца из јутра, где стиже истога дана у вече“.
Команданту Крајинског одреда издато је у 21.22 часа наређење ОБр. 934 ове садржине: „Одбрана Београда и III. армија сутра из јутра биће на положајима: Барбатовац – с. Плочник – Точански вис. Комбинована дивизија I. позива, која је са главнином данас 14. новембра на преноћишту на просторији: Куршумлија – с. Високо, продужиће покрет 15. тек. месеца за Приштину, где ће стићи 17. тек. месеца. Остављена заштитница Комбиноване дивизије I. позива код Конџеља повућиће се у току 14./15. тек. месеца, а 15. тек. месеца одмаршоваће за својом дивизијом. Браничевски одред са својих положаја на Точанском вису штитиће повлачење заштитнице Комбиноване дивизије I. позива. Пошто од команданта III. армије добијете извештај да се III. армија пребацила на десну обалу реке Топлице, крените се са одредом од Товрљана преко Раче и Мердара, где се имате убиваковати на просторији западно од Приштине између Ветерничке реке и друма Приштина – Глободерица. О повлачењу од Товрљана известите ову команду. Издајте наређење да се раније у Приштину упућене јединице и возови тога одреда по доласку у Приштину убивакују на одређеној просторији за тај одред. Штаб Тимочке војске полази у Приштину 16. тек. месеца из јутра где стиже истог дана у вече“.
Стање на фронту Тимочке војске у току 14. новембра: Код Комбиноване дивизије, заштитница јачине 1 пук и 1 батерија, водила је у току дана борбу са 5 немачких батаљона и 2 батерије од којих 1 хаубичка и 1 брдска. Заштитнички положај био је код Конџеља до коте 420. Око 16 часова Немци су предузели општи пешачки напад на цео фронт заштитнице, која је заноћила на свом положају. Код Крајинског одреда, трупе су се кретале у току дана овако: Заштитница се повукла ка положају Дубрава на левој обали Коњушке реке код с. Злате, где се задржала до подне, а затим продужила за Горњи Статовац држећи положај: Капију – Јованова глава. Лева побочница заноћила је на Јабуковцу (1131) а главнина код с. Горњег Статовца. Додира са непријатељем није било.
Операције II. армије
Командант Моравске дивиз. II. поз. издао је 14. новембра у 2 часа у с. Шилову својим трупама наређење ОБр. 2782 ове садржине: „Непријатељ потучен на Пустој реци, побегао је преко Лесковца, одвукавши и целу 1 бригаду (25. и 16. пук) која им је дошла била у помоћ. Непријатељ је исто тако потучен и у Новој Области од наше и француске војске и повлачи се на целој линији. Моравска дивиз. II. позива, која је сјајно потукла непријатеља на Пустој реци, добила је нов опет почасан задатак, да заузме стари гранични фронт и да непријатеља одбаци ка Морави. Под моју команду стављене су и Јужно Моравске трупе, које се налазе ешелониране дуж пута: Бувци – Тупалски вис – Веља глава и даље на запад, и које држе већ у својим рукама стари гранични фронт: Свирци – Лисица. Непријатељ је и пред њима у одступању и јуче (13. ов. м-ца.) примећен је један непријатељски батаљон да одступа са Липовачке косе ка Оруглици. Остале дивиз. II. армије предузеће данас покрет ради заузимања нових положаја. Тако Тимочка дивиз. I. поз. заузеће линију: Шијеник – Јечмиште – Крст – Шуманска чука – Кремен; Шумадиска дивиз. II. поз. заузеће линију на десној обали Големе и Пусте реке, јужно од с. Драговца на Сламнишку и Магашку чуку. Коњичка дивизија биће на левој обали Пусте реке. Наша дивизија ће данас продужити марш ка југу. Полазак у 6.30 часова. Наређујем:
1) Да 3. пешад. пук са придатом батеријом одмаршује данас преко Бувца и Тупалског виса до села Липовице (к. 990).
2) Да 2. пешад. пук са коњичким ескадроном, који се ставља под његову команду, одмаршује преко Јечмишта к. 526 село Гагинци до Оруглице. Обезбедити се са левог бока и спреда.
3) Артилериски пук одмаршоваће у Медвеђу, где ће доћи и болничарска чета, телеграфско одељење и штаб дивизије.
4) Пионирски полубатаљон одмаршоваће такође до Медвеђе и предузети одмах рад на оправци пута: Медвеђа – Тулари – Лисица; командант батаљона изрекогносцираће овај пут и прво оправити најтежа места.
5) Начелник интендантуре наредиће, да све трупне коморе дођу у Медвеђу.
6) Командант Јужно Моравских трупа наредиће:
а) Добровољачки одред да остане данас код Лебана, док се буде вршило померање трупа II. армије.
б) Да се упути један батаљон од најближих трупа преко Липовице ка Оруглици (809) у гоњење непријатељског батаљона, који је у том правцу одступио. Овај батаљон нека се стави под команду 2. пука, кад са њим дође у додир.
в) Да се упути 1 батаљон са артилеријом да нападне и заузме Вељу главу.
г) Да се остале јединице Власинског одреда, пошто их буду прешле колоне ове дивизије, прикупе и остану на садањим местима до даљег наређења.
Стање II. армије у току 14. новембра у вече:
1) Коњичка дивиз. јавља: „Једна колона јачине 8 батаљона пешадије и 1 пука коњице са 2 батерије допрла је до мрака до Белог камена, са предњим деловима на десној обали Пусте реке. Друга непријатељска колона јачине: 1 пука пешад. и 1 ескадрона коњице стигла је пред мрак на линију: Дубово – Ђуковац. Уопште, непријатељ је данас до мрака избио на линију: Дубово – Ђуковац – Бели камен. 2. коњичка бригада због јаке артилериске ватре са десне обале Пусте реке, повукла се код села Турјане, оставив извиђачке делове на линији: Кацабаћски рид, к. 319 северно од села Границе“.
2) Шумадиска дивиз. II. поз. заузела је за одбрану одређени јој положај на десној обали Големе и Пусте реке јужно од с. Драговца: Сламничку чуку – Магашку чуку.
3) Тимочка дивизија I. позива, у току дана узимала је одређене положаје. При распореду трупа на одсеку на левој обали р. Јабланице непријатељ није узнемиравао, а трупе на десној обали Јабланице под борбом су поседале своје положаје. Трупе су заноћиле на овој линији: Кољанска падина – Крст – источна ивица села Шумане – Шумарска чука – Китка – село Коњика – Кремен уток речице Доброг Дола у Прекопчеличку реку. Каменита чука била је поседнута једним батаљоном; али се командант батаљона повукао ближе коти 410. Батаљону је наређено понова, да поседне Камениту чуку (370). На Шијеник су упућена: 2 батаљона 14. пука, 1 батаљон 4. пука, 2 брзометна брдска топа и митраљеско одељење.
До 21.30 часова сазнало се о непријатељу ово: Јачина непријатеља, који је 14. новембра наступао косом између Јабланице и Ветернице износи око 3 батаљона пешадије, 1 – 2 брдске батерије и око 2 ескадрона коњице. Непријатељ на томе одсеку заноћио је на линији села: В. Војиловце – Језеро – к. 359 – Церница – с. Славујевце – к. 337. Брдска артилерија му је остала на Срчју и код с. Славујевца. На левој обали Јабланице коњичке патроле приметиле су једну непријатељску колону јачине 3 – 4 пука пешадије и дела артилерије у покрету од Лесковца ка Печењевцу. Даље примећен је 1 пук непријатељске пешадије од Лесковца преко Орашја; 1 батаљон непријатељске пешадије са 2 брдска топа до мрака овладао је Церничким брдом истурив по једну чету на Китицу и Камениту чуку. Моравска дивиз. II. позива, под чију су команду стављене и Јужно Моравске трупе, налази се у покрету да заузме стари гранични фронт и да непријатеља одбаци ка Морави.
Командант Моравске дивиз. II. поз. издао је у 21 час наређење ОБр. 2786 ове садржине: „Наше трупе у борби су са непријатељем на Кривој реци и Биначкој Морави. На левом крилу ових трупа налази се Вардарска дивиз. на Великој планини. На старом граничном фронту, а на Вељој глави и Копиљаку налазе се непријатељски делови слабе јачине. Један наш батаљон са артилеријом данас је нападао на Вељу главу, али ми резултат још није познат. Дивизија има задатак, да заузме стари гранични фронт: Китка – Веља глава – Копиљак и да делом своје снаге продужи наступање ка југу, ради појаве на десном боку и позадини непријатеља, који је ангажован против наших трупа на Кончулском теснацу. Овај ће се напад извршити 15. ов. месеца. У овом нападу узеће удела и Јужно Моравске трупе. Наређујем:
1) 2. пешадиски пук заузеће Копиљак и главнином остати на њему утврђујући га солидно; по 1 батаљон истуриће на Прокопији и караулу Крстати пут. Ескадроном извиђати у правцу старог граничног фронта и левог бока.
2) 3. пешадиски пук са својом батеријом напашће и заузеће Вељу главу и на њој се задржати са главнином, а 1 батаљон упутиће левом обалом потока који са Веље главе тече ка југу.
3) Командант Јужно Моравских трупа наредиће ово:
а) Један свој пук пешадије (првенствено 1. пук II. поз.) упутиће да нападне и заузме Китку, где да се задржи са главнином, а 1 батаљон да упути према југу косом између Хогошта (Босце) и Десивојске реке.
б) Један пук упутиће са фронта: Трепоја рид – Свирци, преко с. Туђевца и Костадинаца ка Јелачи планинн у бок непријатељу. Овај ће пук тражити везу са Вардарском дивизијом на Кривој реци и са Комбинованим одредом пуковника Туфегџића, који ће у јутру бити код Новог брда.
в) Један пук ће прикупити код с. Липовице (к. 950) и образовати дивизиску резерву, која ће бити на мом расположењу.
г) Сву своју артилерију, коју буде могуће употребити у овом нападу, командант ће пласирати на најпогоднијим положајима. Гонећим одредима предати по који брдски топ.
д) Ради заштите левог бока и позадине нападних колона од непријатељског покушаја од стране Ветернице, нека командант прикупи преостале трупе на линији: Бувци – Тупалски вис, фронтом истоку с тим, да се од њих избаци по 1 батаљон на десну обалу Шуманске реке код с. Барја и Гагинаца.
ђ) Коњички пук придати колони, која буде упућена преко Туђевца и Костадинаца.
4) Болничарска чета образоваће завојиште за Моравску дивизију у Медвеђи.
5) Снабдевање муницијом у Медвеђи.
6) Ја ћу бити за време борбе на путу Тупалски вис – Веља глава.
7) 3. пук нека се веже телефоном за постојећу линију на Тупалском вису, 2. пук нека се веже за 3. пук.
8) Све јединице поћиће у напад са својих места преноћишта у свануће.
9) Препоручујем командантима брзо и смело наступање, пошто је на нашој страни знатна бројна надмоћност, како у пешадији тако и у артилерији. Команданти гонећих одреда моћиће учинити великих користи на Кончулском теснацу и унети нереда и панике у бок и позадину непријатеља“.
Стање на фронту II. армије ноћу 14./15. новембра: Код Коњичке дивизије. Командант 2. коњичке бригаде извештава, да је јачина непријатељске колоне, која се кренула од Голог рида преко Белог камена: 1 пук пешадије, 2 ескадрона коњице и 1 – 2 батерије, које су дејствовале против бригаде; њени стрељачки стројеви спустили су се у долину Пусте реке на линију: Османова чука – Стаменков чукар. Јачина колоне, која се кретала преко Црвеног брега – Голог била главном снагом, а мањим делом преко Самог Дуба и Лизишта, износи: 7 батаљона пешадије и 1 пук коњице. Официрска патрола из Момчилова јавља, да је у Дубово ушао 1 непријатељски батаљон, а 2 батаљона наступала су путом: Асановац – Дубово. Код Шумадиске дивиз. II. поз. ноћ је прошла на миру; додир са непријатељем није добивен. Код Моравске дивиз. II. поз. непријатеља има на Оругличкој коси – Копиљаку и Китки. Јачина неоцењена сем на Китки, где има око 1 батаљона. Бугара има на линији: Јелача – Хогоште и у селу Ојневцу, Тешину и Ваганешу. Једна наша коњичка официрска патрола видела је 14. новембра из јутра, да су се 2 бугарска ескадрона и 2 чете спуштали из Ваганеша у Криву реку. По исказу мештана 2 – 3 бугарска батаљона заноћила су била прошле ноћи у Ваганешу и 14. новембра зором отишла ка селу Мешину, јужно од Мерћеза на Јелачу. Село Ваганеш је опљачкано и попаљено. Код погинулог бугарског коњичког ордонанса нађена је заповест команданта 17. пука команданту батаљона с тим, да се на Ваганешу држи добро и да му је послата једна чета појачања.
Распоред Моравске дивизије на преноћишту 14./15. новембра овакав је: 3. пук са једном батеријом стигао је на Липовичку косу (к. 950). 2. пук са коњичким ескадроном избио је на Оруглицу. Копиљак држи непријатељ слабом снагом. Све остале јединице дивизије налазе се у Медвеђи, сем пионирског полубатаљона, који је продужио марш ка Туларима ради оправке пута. 15. новембра наређено је да 2. пук нападне на Копиљак, а 3. пук на Вељу главу. Од трупа Јужно Моравских: 1. пук II. поз. нападаће Китку са северозапада старим граничним фронтом; 10. пук I. поз. напашће непријатеља у бок преко Туђевца и с. Костадинце ка Јелачи; 4. кадровски пук биће у резерви на коси к. 950 (Липовица); 13. пук остаје на Тупалском вису, а 1. пук III. поз. на Бувцима. Ова два последња пука треба да пошаљу по 1 батаљон код с. Гагинаца и Барја. Сва артилерија Јужно Моравских трупа узеће учешћа у нападу. По заузећу граничног фронта, командант Моравске дивизије II. позива намерава да продужи напад са Китке ка непријатељском боку и позадини у правцу Хогоште.
Операције трупа Нове области
Овог дана 14. новембра у 7 часова, непријатељ је напао трупе Моравске дивизије I. поз. на положају Буковачка планина и заузео предњи положај. Непријатељске хаубице које су дејствовале на Буковачку планину, нису се до сад појављивале на овом фронту. Командант трупа Нове Области наредио је командантима дивизија, да пошто пото одрже положаје извештавајући их о доласку Комбинованог одреда. Командант коњичког пука Комбинованог одреда, који је 13. новембра стигао на Лисицу има наређење, да првенствено ухвати везу са десним крилом Ветерничког одреда, деташованом четом и водом коњице Вардарске дивизије на Јелачи, а сем тога да извиди правце од Лисице старом граничном линијом ка Свирцима и преко Зајечевца и Туђевца ка Јелачи, са тежњом да 14./15. новембра заноћи на караули Свирцима.
На фронт Вардарске дивизије I. поз. непријатељ је 14. новембра у јутру отпочео обухватни напад на лево крило. До 10.30 часова развио је 3 батаљона и заузео шуму на десној обали Божевачког потока. У даљем току борбе непријатељ притискујући снажно на фронт Вардарске и Моравске дивизије I. поз. покушао је да надкрили лево крило Вардарске дивизије I. поз. и успео је да избије са 2 батаљона, 2 ескадрона и 2 брдска топа на Велику Планину код села Царевице, имајући неке делове на Новом брду к. 1124. Лево крило дивизије повукло се ка с. Босвату, а десно крило наслања се на лево крило Моравске дивизије. Према крајњем десном крилу Моравске дивизије I. поз. непријатељ је отпочео да пребацује пешадију на леву обалу Бинче Мораве код с. Носаља. Трупе ове дивизије у току борбе задржале су линију: кота 525 – положај јужно од Гиљана на левој обали Мораве – на Буковичкој планини, последња кота над с. Малешево – Чука.
На фронту Брегалничке дивизије I. позива непријатељ је око 13.45 часова, отворио јаку артилериску ватру на цео фронт дивизије, која је изазвала артилериски дуел, који је прекинут у 16 часова. Пешадиске борбе није било. Комбиновани одред продужио је у току 15. новембра марш у духу свога задатка. Пешадија се кренула у 6.30 часова од села Сикираче и маршовала је старом граничном међом преко Брвеника ка Лисици, где је заноћила. Артилерија је стигла у Приштину. Коњички дивизион стигао је 14. новембра код села Туђевца. Команданту Комбинованог одреда послато је наређење, да се са Лисице крене преко Хајкобиле и Глоговице на Ново Брдо (к. 1124) тако, да тамо осване 15. новембра те да у току 15. новембра нападне десни бок и позадину непријатеља, који грози левом боку и позадини Вардарске дивизије I. поз. Командант Комбинованог одреда са ОБр. 5427 од 14. новембра доставља команданту Косовске дивизиске области ово: „Молим саопштите команданту артилерије Комбинованог одреда, који је данас 14. новембра стигао преко Мердара у Приштину, да се са 2 пољске брзометне батерије крене сутра 15. новембра, путом у Лабљан, одакле да изрекогносцира правац: Лабљан – Извор -Ново Брдо за извлачење артилерије и очекује даље наређење. Остала артилерија под командом мајора Васића да остане у Приштини. Одред се креће ноћас правцем с. Прапаштице – Глоговица – Криљево ка Новом Брду“.
Командант трупа Нове Области моли Врховну команду, да хитно нареди команданту II. армије, да са Ветерничким одредом дејствује енергично од карауле Свирци преко Јелаче у позадину непријатеља и да дође у тешњу везу са Вардарском дивизијом. Врховна команда добивши извештај о ситуацији трупа Нове Области издала је 14. новембра наређење ОБр. 24228 команданту II. армије да упути Моравску дивизију II. поз. да што пре избије на Китку или, ако ово буде немогуће, онда на Свирце и одатле да дејствује у десни бок и позадину непријатеља, који потискује наше трупе код Гиљана угрожавајући леви бок и позадину у правцу Јелаче и Новог Брда. Моравска дивизија II. поз. под чију су команду стављене и Јужно Моравске трупе налазила се 14. новембра у покрету да заузме стари гранични фронт. Распоред дивизије на преноћишту 14./15. новембра био је овакав: 3. пук са 1 батеријом стигао је на Липовачку косу (к. 990); 2. пук са коњичким ескадроном избио је на Оруглицу (1055), а Копиљак држи непријатељ слабом снагом. Све остале јединице дивизије налазе се у Медвеђи, сем пионирског полубатаљона, који је продужио марш ка Туларима ради оправке пута. За 15. новембар командант ове дивизије наредио је, да 2. пук нападне на Копиљак, а 3. пук на Вељу главу. Од Јужно Моравских трупа: 1. пук II. поз. нападаће Китку са северозапада; 10. пук I. позива напашће непријатеља у бок преко Туђевца и с. Костадинце ка Јелачи; 4. кадровски пук биће у резерви код Липовице; 13. пук остаје на Тупалском вису, а 1. пук III. поз. на Бувцима. По заузећу граничног фронта командант Моравске дивизије II. позива имао је намеру, да продужи напад са Китке ка непријатељском боку и позадини у правцу Хогошта.
Командант Вардарске дивизије I. позива у 18.30 часова послао је команданту трупа Нове Области овај извештај:
„Ситуација ове дивизије, после данашње борбе, критична је. Лево крило повукло се на Босвату; са њим још нема везе. Непријатељ је са 2 батаљона и 2 брдска топа на Великој планини и грози повлачењу ове дивизије ка Лабљану. Код села Царевца непријатељ је у јачини од 1 батаљона, 2 ескадрона и 1 топа. Ново Брдо (кота 1124) је у непријатељским рукама те ће ова дивизија, ако се у току ноћи 14./15. овог месеца не повуче, бити одбачена на југ. Молим за наређење. Мишљења сам да одмах треба отпочети повлачење ка Козници, а друге трупе да заузму Прапаштицу“. После овог извештаја командант Вардарске дивизије добио је од команданта трупа Нове Области наређење ОБр. 10622 које је отпослато 14. новембра у 17.50 часова ове садржине: „Комбинованом одреду наређено је, да се са Лисице крене преко Хајкобиле и Глоговице на Ново Брдо (к. 1124) тако, да тамо осване сутра 15. новембра, те да нападне исти дан десни бок и позадину непријатеља, који грози вашем левом боку и позадини. На караули Свирци налазе се трупе Ветерничког одреда, а Моравска дивизија II. позива напада данас на Вељу главу. Вама наређујем да по сваку цену одржите положај Велику планину, и ако сте га изгубили да га ноћас понова заузмете под личном одговорношћу. Повлачење на десну обалу Макрешке реке не сме се извршити без мог наређења. Известите ме одмах, шта је са вашом четом на Јелачи и са водом коњице, као и имате ли везу са коњицом Комбинованог одреда. О пријему овог наређења одговорите одмах. Са вашим извиђањем у правцу левог бока и позадине нисам задовољан“. Поводом овога послао је командант Вардарске дивизије овај извештај: „Наређење ОБр. 10622 од 14. новембра примио сам. Немам трупа, са којима бих могао да заузмем Велику планину, пошто је све ангажовано према непријатељу. До сад сам више пута наглашавао, да ће непријатељ обићи моје лево крило и напасти бок и позадину, што је данас и учинио са знатним снагама. Са четом на Јелачи немам везе, јер ме од те чете раздваја непријатељ. Коњички вод је ухватио везу са Комбинованим одредом и о томе ме известио“.
Командант трупа Нове Области издаје наређење ОБр. 10611 експедовано из Урошевца 15. новембра у 2.30 часова ове садржине: „У данашњем нападу непријатељ је притискујући снажно на фронт Вардарске и Моравске дивизије I. позива, покушао да надкрили лево крило Вардарске дивизије I. позива и успео да са 2 батаљона, 2 ескадрона и 2 брдска топа избије на Велику планину код села Царевца, имајући неке делове и на Новом Брду к. 1124. Према крајњем десном крилу Моравске дивизије I. позива, непријатељ је отпочео да пребацује пешадију на леву обалу Биначке Мораве код с. Носаља, а према положају на Буковичкој планини снажно надире јаком снагом, и у правцу ка с. Кметовце, потискујући наше трупе на том делу фронта уз реку Прилепницу ка с. Кметовце. Наше трупе у току данашње борбе задржале су к. 525 на левој обали Биначке Мораве и положај јужно од Гиљана. На положају на Буковачкој планини задржале су у својој власти последњу коту над с. Малешево, а на делу положаја северно од Буковачке косе наше су трупе потиснуте уз реку Прилепницу ка с. Кметовцу. Северно од овог села наше трупе задржале су своје положаје: Чука – к. 940, на којима воде упорну борбу. Лево крило Вардарске дивизије I. позива повукло се ка селу Босвату, где је заноћио штаб ове дивизије. Јужно Моравске трупе држе у својим рукама: Свирце – Зајечевицу – Хајкобилу, а коњички дивизион Комбинованог одреда заноћио је 14./15. овог месеца код села Туђевца. Моравској дивизији II. позива наређено је, да избије на фронт: Китка – Свирци и да одатле дејствује у бок и позадину непријатеља. Комбинованом одреду издата је заповест, да се вечерас крене са Лисице преко Глоговице тако, да осване 15. овог месеца на Новом Брду (к. 1124). Да би се дало времена Моравској дивизији II. позива, да предузме дејство у десни бок и позадину непријатеља, као и да би се дало времена Комбинованом одреду да дође на Ново Брдо и да нападне непријатељске делове, који се ту налазе наређујем:
1) Вардарска дивизија, ако буде принуђена, да сутра одступа са крајњом упорношћу поступно испред јачег непријатељског надирања и заузме као крајњи одбранбени положај линију: Ново Брдо – Прејаковице и највишу Безимену коту на средокраћи између Бресалице, Макреша и Зебнице, па да са те линије, кад с њом дође у везу Комбиновани одред, пређе у напад и сузбије надирање непријатеља.
2) Моравска дивизија I. позива, ако буде принуђена, да одступа такође са крајњом упорношћу испред неодољивог надирања јачег непријатеља и заузме као крајњи одбранбени положај линију десног крила Вардарске дивизије на напред поменутој коси па преко Понежа до закључно к. 1190 на Жеговцу; и да са те линије пређе у напад у вези са Вардарском дивизијом и Комбинованим одредом.
3) Комбиновани одред чим избије на Ново Брдо (к. 1124) да одмах предузме напад десном обалом Криве реке против непријатељских делова који се на томе правцу буду налазили, старајући се да одржи везу са нашим трупама на Свирцима а десно са Вардарском дивизијом.
4) Брегалничка дивизија, под чију команду стављам Моравски дивизиски коњички пук и армиску резерву, с тим да га што даље употреби за извиђање и обезбеђење свога левог крила, бока и позадине као и за одржавање везе са Моравском дивизијом I. позива, да остане и даље на свом досадањем положају, док се ситуација боље не определи и код Моравске и код Вардарске дивизије. А на случај, да и она буде неодољивим непријатељским нападом принуђена да промени положај, одступаће такође са крајњом упорношћу постепено на крајње положаје на линију од к. 1190 на Жеговцу па преко Раховице – Прелаза на Сливово.
5) Базирање свих дивизија и Комбинованог одреда на Приштину.
6) Мој ће се штаб и даље налазити у Урошевцу, а потом по потреби у Липљану. Са њим одржавати трајну везу“.
Операције трупа Битољске дивизиске области
Дејство Тетовског одреда. Непријатељ је 14. новембра предузео наступање ка Милетинском положају. Покушај десне колоне да понова заузме положај: Локва – Г. Лешница, остао је безуспешан, јер је непријатељ јаком ватром задржао напад и принудио делове, да се врате на Милетину и ускоро затим да се повуку на северну ивицу Гостивара за непосредну одбрану ове вароши. Према овоме командант Тетовског одреда прикупио је цео одред за одбрану правца Гостивар – Кичево на линији: Чајле – Дебреше са овим распоредом: Десна колона (1 батаљон и 2 брдска топа) за штићење десног бока и затварање правца од Здуње ка Гостивару и Папрадишту (Кичеву). Средња колона (3 батаљона са Тетовском четом и са 3 пољска Дебанжова топа од којих је 1 упућен у Маврове ханове, пошто није имао муниције) затвара пут Тетово – Гостивар. Лева колона (2 батаљона са 2 брдска топа) штити леви бок и затвара пут Тетово – Гостивар.
Дејство Вардарског одсека. Командант Битољске дивизиске области 14. новембра у 18 часова издао је наређење ОБр. 4282 у овоме:
1) Да се Вардарском одреду ставља на расположење 4. батаљон 1. пука III. позива, који је стигао у Прилеп.
2) Да се мајор Петровић разреши од дужности команданта батаљона и овај стави под команду мајора Благојевића.
3) Да улога Вардарског одреда остаје иста: Заштита правца Велес – Прилеп и Кавадар – Прилеп ка Битољу. Са обзиром на то што је непријатељ овладао Строшком планином, овај одред има затворити правце ка Битољу преко Прилепског поља и Крушева.
4) У овом циљу: Одбрана Бабуне (од пута Грабовник – Десово па на Мукош – Крстац – Плетвар) упорна. Ова се има потпомоћи офанзивним дејством трупа под командом мајора Благојевића, које се налазе на десној обали реке Треске (између путова Присат – Прилеп – Крушево), коме да стави задатак да затвори правце Брод – Прилеп и правце који преко Прилепског поља воде ка Битољу.
Командант Вардарског одреда у 9.25 часова наређује мајору Благојевићу: Да офанзивним дејством сузбије непријатељска одељења и осигура правац Прилеп – Брод, који води у бок и позадину одреда као и правац Прилеп – Крушево; да утврди села Кривогаштани, Врбљани, Коњари или најзгодније тачке на друму: Прилеп – Крушево, са потребним деловима пешадије, који би сваку акцију коњице спречили. Положаји на левој обали Треске још ноћас на брзу руку да се утврде, пошто ће они служити као ослонац за офанзивно дејство, затим да долином реке Треске упути јача извиђачка одељења и ухвати везу са левим крилом Бабунског положаја који се налази између путова Габровник – Дреновац и Орахов дол – Присат. Непријатељ је 14. новембра у вече водио борбу са нашим предњим деловима код с. Десова, и потиснуо их ка Дреновцу, на тај начин појавио се у позадини положаја на крајњем левом крилу Вардарског одреда. Око с. Дреновца води се борба, изгледало је да непријатељ намерава да се попне из позадине на положај Бабуне и Мукоша. Мајору Благојевићу наређено је, да предузме извиђање у правцу: Небрегово – Дреновац, а 15. новембра рано активним дејством у овом правцу да сузбије ово непријатељско одељење и дође у тесну везу са левим крилом левог одсека Вардарског одреда под командом мајора Гојковића. Непријатељски напад, који је у току дана вршен на Крстац, одбивен је. Према Мукошу и Присату непријатељ је дејствовао јаком артилериском ватром. Због неповољне опште ситуације код Вардарског одреда, командант Битољске дивиз. области тражио је помоћ од француског ђенерала Сараја, но овај га је известио, да му је не може послати, пошто већ 3 дана врши напад на манастир Чичево и тиме чини притисак на Бугаре. Командант Вардарског одреда, 15. новембра у 8.40 часова наредио је команданту 4. батаљона 1. пука III. поз. (који му је у Прилепу стављен на расположење од стране команданта Битољске дивиз. области) да са батаљоном одмах изађе на коту 1456, поседне положај према Небрегову и с. Присату и исти утврди за најупорнију одбрану. Лево да ухвати везу на Златибору (ово није извршено).