Ситуација
У току 14. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 9273 у 2.30 час. „У току дана 13. новембра трупе ове армије биле су у искупљању и то Студенички одред на линију: Столовак – Орља глава – село Савово; Дунавска дивизија II. позива на линију: Планиница – Јечменица – десна обала безименог потока јужно од Кривоје, заштитница код Маглича и на Орлуњаку, и Дринска дивизија II. поз. на положајима Студена планина са заштитним деловима код Брзака. О борбама вођеним код заштитних делова нема још извештаја. На фронту Студеничког одреда борба је почела око 7 час. Непријатељ јак 2 батаљона и 2 митраљеза нападао је наше трупе које су држале Вртенку и Столовак, али је тај напад према телефонском извештају команданта одреда задржан. У правцу десног крила Дунавске дивизије II. позива, по извештају команданта Бањског одреда, чула се данас повремена јака артилериска ватра, али нема извештаја. Бањски одред предузео је био пре подне напад у циљу, да протера непријатељеве делове, који су били избили иа Велико Осоје кота 902 код села Бончића. Напад је успевао а предњи делови ангажовани у нападу предали су се. Пред вече се одред искупљао на линију Чекер – Борје. Због овако створене ситуације и тешкоћа планинског земљишта, наређен је за 14. новембар зором покрет: Студеничког одреда ка Радочелској планини, Дунавске дивизије на положаје десне обале Студенице – кота 645 – Ковачица – село Куновићи а Дринске дивизије II. позива на линију Стрижица – Рудине – Лајештак – Кавањ примајући под своју команду и Бањски одред. Непријатељ пред фронтом Бањског одреда дошао је до Плочке реке, на фронту Дунавске дивизије II. позива код реке Дубочице, а пред левим крилом Студеничког одреда задржат је испред Вртелике. У данашњој борби пред заштитницом Дунавске дивизије непријатељ је испред својих трупа истицао наше мештане избеглице, да их наши војници не би гађали. На правцу Дунавске дивизије II. позива по извештају њеног команданта од заштитнице у селу Магличу – Дубочици остало је око 80 војника сакривених и трупе су подишле биле на 500 метара од непријатељских положаја, но због појаве два непријатељска батаљона од Александровца, који су успели да потисну предње делове овог одреда са Козничког положаја, напад је обустављен. Непријатељ је тада прешао у контра напад и под заштитом јаке ватре своје артилерије нагнао трупе одреда на повлачење. Одред се под заштитом својих делова повлачио најпре на положаје Велико Брдо – Стражиште – Расорје – Нерађе, али се пред вече и одатле повукао“.
ОБр. 9284 у 19.40 час. „Са штабом стигао сам данас у Рашку“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 5113 у 1.33 часа. „Данас је непријатељ изршио јак напад на положај Драгомировац -Трбуњски виногради – к. 567 – к. 601 с наслоном на Црну Чуку, наше су га трупе одбиле а делове задржали у даљем наступању. Само је код села Рашице непријатељ, користећи се покривеношћу терена, успео да се пробије, али је даље његово напредовање заустављено. Данас се осетила намера непријатељева, да обилазним покретима обухвати лево крило и изманеврује положаје, које наше трупе држе, али су предузете потребне мере, да се иста осујети. Ноћас ће један део Дунавске дивизије I. позива посести Драгомировац, и тамо сменити трупе Шумадиске дивизије I. позива ради употребе на левом крилу“.
ОБр. 5127 у 15.30 час. „У току прошле ноћи непријатељ је успео, да пребаци два пешадиска пука од с. Рашице у с. Музаћ, али су га наше трупе на Чуки (к. 697) и Калај коси својом ватром ту задржале и више није могао даље да напредује. На десном пак крилу Шумадиске дивизије I. позива непријатељ је јутрос успео, да се пребаци на месту где су се додиривала крила поменуте дивизије и Дунавске дивизије I. позива, а затим да заузме Трбуњске винограде. Но офанзивним дејством трупа III. армије у правцу Блаца, Трбуњских винограда и Ланишта у многоме је олакшана била ситуација код трупа Одбране Београда, које су успеле, да се до ноћи одрже на линији: Св. Петка – Кутловачко брдо – Чука – Калај коса и да задрже непријатељево надирање од с. Трбуња, с. Џукеле и с. Музаћа. Како је Тимочка војска прошла кроз Куршумлију за Мердаре, то сам се са командантом III. армије споразумео, да ноћас прикупимо трупе на положају Плочник – Талани – Барбатовачко брдо – к. 875 – к. 845 – Голо брдо, с тим, да његове трупе поседну поменути положај десно од друма Барбатовац – Куршумлија, а трупе Одбране Београда лево од тога друма“.
Од команданта III. армије
ОБр. 8387 у 1.26 час. „У току дана 13. новембра трупе III. армије прикупљене су на линији Белешан – Блаце и то: Дунавска дивизија I. позива на фронту Суваја – Стубал држећи побочницу на Погледу и комбиновану коњичку бригаду на Великој Равни на Јастрепцу. Дринска дивизија I. позива на простору Тулари – Блаце, држећи своју заштитницу са Грепца на Џигаљу као побочницу. Тимочка војска и Браничевски одред на Точанском вису на десној обали Топлице. Трупе су биле спремне, да потпомогну Одбрану Београда у заустављању непријатељског надирања из Јанкове клисуре и обезбеђивале бок и позадину Тимочке војске (Комбиноване дивизије), а у исти мах и покрет возова како ове армије тако и Тимочке војске и II. армије, друмом Прокупље – Куршумлија за Преполац и Мердаре. Борбе код ове армије није било. Одлажење возова било је у добром реду, а без великих застоја. За 14. новембар наређено је, да Дунавска дивизија I. позива заузме једним делом положај Драгомировац и смени тамошње трупе Шумадиске дивизије I. позива, којима ће командант Одбране Београда појачати своје лево крило. Дринска дивизија да дође у околину Суводола у резерву, да се побочница са Погледа и коњичка бригада скину са Јастребца и осигура веза између Дунавске дивизије I. позива и Комбиноване дивизије, која је код Конџеља, а побочница са Џигаља да дође у састав Дринске дивизије I. позива. Колонски возови да пређу Преполац и Мердаре и дођу до Подујева“.
ОБр. 8396 у 12.50 час. „Данас је заробљено 39 непријатељских војника и један митраљез. Заробљеници су до сад саслушани из 227. и 132. пука и неки су изјавили да су на правцу Јанкове клисуре пукови из 131., 103., 105. и 107. дивизије, да им је тешка артилерија остала због рђавих путова, да много страдају од наше артилериске ватре нарочито јуче и данас, да су им чете од 240 смањене на половину и још ниже, махом су врло млади рекрути који су били свега 12 недеља на обуци. Двојица су изјавили, да су чули да 105. дивизија одлази из Србије“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 921 у 2.50 час. „Стање на фронту ове војске у току дана 13. новембра: Код Комбиноване дивизије до 14 час. појавила се једна непријатељска колона јачине 3 до 4 батаљона и једно митраљеско одељење, крећући се из Џигаља у правцу с. Баботинце – Рељинаца а две чете и 1 ескадрон ушли су у с. Бајчинце. Један ескадрон са једним водом пешака спуштао се ка с. Југ Богданцу. У 15 час. чула се јака пешадиска и артилериска борба код Прокупља, један непријатељски ескадрон ушао је у варош Прокупље, а пешадија јачине до 1 батаљона избила је на Прокупачке винограде, један непријатељски ескадрон и два батаљона пешадије при спуштању од села Нове Божурње ка Прокупљу дочекани су нашом артилериском ватром и враћени у изворни део Бабиног потока. Уопште, непријатељ је на левој обали Трнавске реке и Топлице са предњим деловима између Трнавске и Речичке реке. Јачина појављеног непријатеља према фронту ове дивизије цени се на два пука пешадије, 1 пук коњице и артилерије непознате јачине. – Крајински одред у повлачењу је на одређене положаје“.
ОБр. 930 у 11.30 час. „Ноћ 13./14. новембра на фронту ове војске прошла је у затишју. Трупе су у покрету и заузимају одређене положаје“.
ОБр. 935 у 22.15 час. „Стање на фронту ове војске у току дана 14. новембра: Код Комбиноване дивизије, заштитница ове дивизије, јачине једног пука и једне батерије, у току дана водила је борбу са 5 немачких батаљона и 2 брдске батерије, од којих је једна хаубичка, који су се до 17 часова приближили заштитници до на 700 метара. Заштитнички положај био је од Конџеља до к. 420. Око 16 часова Немци су предузели општи пешадиски напад на цео фронт заштитнице, која је заноћила на своме положају. – Код Крајинског одреда, трупе овог одреда кретале су се у току дана овако: заштитница се повукла на положај Дубрава на левој обали Коњувске реке код с. Злате где се задржала до подне, а затим продужила за Горњи Статовац и заузела положај: Капија – Јованова Глава. Лева побочница заноћила је на Јабуловцу (к. 1131), а главнина код с. Горњег Статовца. Додира са непријатељем нема“.
Од команданта II. армије
ОБр. 10058 у 22.30 час. „Поред послатог извештаја ОБр. 10048, до сад су добивени и ови:
1. – Од Шумадиске дивизије II. позива писан у 19 час.: „Непријатељ држи поседнуте прелазе на Јабланици код Горње и Доње Стопање и Винарце, поред поседнуте десне обале има делове и на левој обали Јабланице које утврђује“. Командант 2. коњичке бригаде извештава: „Један непријатељски пешадиски пук је код Шарлинца на левој обали Топлице, до 13.30 час. пребацио је преко Мораве код Курвин града једну чету и нешто коњице и заузео напуштено Кочане (к. 280). У Топоници на десној обали Мораве налази се један непријатељски коњички пук, а између Смрдана и Топонице 1 пешадиски пук. У 16 часова налази се у Чечини један непријатељски батаљон, 1 коњички пук, 1 батерија, а пребацује мање делове чамцима тукући јаком артилериском ватром леву обалу Мораве. По изјави учитеља из Печењевца, непријатељски официри говорили су у Лесковцу, да ће прва Софиска дивизија ићи у Куманово. У 17.20 час. осмотрена је једна непријатељска колона од једног батаљона са комором у покрету низ Мораву. Јуче и данас на фронту ове дивизије има заробљеника из 41., 42., 16. и 17. пешад. пука. Заробљеници веле, да је 2. бригада 1. дивизије 12. новембра била на положајима код Лебана са 17. пешад. пуком. Непријатељ је покушавао прелаз код Чапљинца но одбивен је; до сад је на десној обали Мораве.
2. – Од команданта Јужно Моравских трупа: да је батаљон 10. пешад. пука при нападу на Вељу главу потукао Бугаре, задобио много пушака, митраљеза и лични пртљаг. Командант 46. пука био је у магли изненађен, одбивен је, заробљено је 3 официра и 80 војника. Један добегли бугарски војник изјавио је, да је командант 46. пука грдио 10. пешад. пук I. позива, стрељао 2 – 3 официра и 10 војника, а на примедбу једног нашег војника да је то варварски, да је тај војник избавио једног њиховог војника рањеног именујући га, командант је обуставио даље стрељање“.
ОБр. 10073 у 11.35 час. „Стање армије у току ноћи 13./14. новембра овакво је: Тимочка дивизија I. позива: ноћ је прошла на миру. Било је омање пушкарање на десној обали Јабланице. У току ноћи непријатељ се повукао са Кладенчина на Просјак. Шумадиска дивизија II. позива, сем омањег пушкарања код чесме и винограда ноћ је прошла на миру. Моравска дивизија II. позива заноћила је и то: 2. пук и коњички ескадрон код села Шумане; 3. пук са једном батеријом јужно од Лебана у висини села Шарце. Штаб дивизије и 3 батерије у селу Шилову. Пионирски полубатаљон код села Стубла. Власински одред посео је линију: Дрводеља – Тупалски вис к. 750 са наслоном десног крила на Бањску реку. Добровољачки одред је код Лебана. Ветернички одред заузео је линију од Бањске реке до Трепоје Рида и даље старим граничним фронтом до Лисице. На фронту Ветерничког одреда примећено је од села Хајкобиле 150 бугарских коњаника са наоружаним Арнаутима. На Вељој глави примећени су извесни непријатељски делови. Један непријатељски батаљон повлачио се ка Оруглици. На фронту Власинског одреда један добровољачки батаљон избио је на косу западно од Просјака, где су били непријатељски осигуравајући делови. Један бугарски заробљеник из 1. пешад. пука изјавио је, да се Бугари повлаче на нашој источној граници због упада Руса у Бугарску. Данас 14. новембра дивизије ове армије извршују овај покрет: Моравска дивизија II. позива, под чију су команду, стављене и Јужно Моравске трупе, налази се у покрету, да заузме стари гранични фронт и да непријатеља одбаци ка Морави. Тимочка дивизија I. позива заузима линију: Шијеник – Јечмиште – Крст – Шуманска чука – Кремен. Шумадиска дивизија II. позива заузима линију на десној обали Големе и Пусте реке јужно од села Драговца, Сламничку – Могашку чуку. Коњичка дивизија доћиће на линију Кацабаћ – Граница – Злата, извиђајући правце ка Прокупљу на Кочане – Брестовац и Лесковац“.
ОБр. 10080 у 24 часа. „У 7 часова у јутру командант 2. коњичког пука лично је видео, да је непријатељ направио мост код Чечине и пребацио 2 ескадрона и један батаљон. Ескадрони иду ка Кочанима. Преко моста прелази једна колона, која излази из села Чечине. Немогуће је одредити јачину, но то је вероватно пук, који је био између Смрдана и Топонице“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 10585 у 1.26 час. „На фронту Брегалничке дивизије I. позива дан је прошао на миру. Од чете упућене у сусрет Тетовском одреду источним падинама Шар планине правцем Јажинци -Сјугачево – Првци, да дејствује у бок и позадину непријатеља који је пред Тетовским одредом, још није добивен извештај. На фронту Моравског дивизиског коњичког пука: коњичке патроле су у додиру са слабим непријатељским деловима, који држе линију Вирина глава – Корбулик – Танишевце – Летница и косе североисточно од Љубиште и Могиле Ђерекара и Рибника. Једна патрола видела је, да се две чете крећу од села Илинче ка Сефери и логор једне чете код села Стубла а једна чета код Голинице. На фронту Моравске дивизије I. позива: десно крило десног одсека у току 13. ов. м-ца. напредовало је за нешто мало. Центар одсека одржао се на својим ранијим положајима а ни напад на лево крило одсека није успео. Непријатељ је са 3 батаљона предузео контра напад и потиснуо га и лево се крило зауставило на положајима, са којих је јутрос пошло на јуриш. На фронту Вардарске дивизије I. позива командир чете код села Мочара 12. ов. м-ца. приметио је један непријатељски коњички пук правцем од села Стрељице ка селу Хогоште и ка Капурници. Једна наша чета ноћу 12./13. ов. м-ца. протерала је слаба непријатељска одељења са Јелаче и заузела је Јелачу. На територији је мир“.
ОБр. 10611 у 16.50 час. „Ноћ 13./14. ов. м-ца. прошла је на миру. По телефонском саопштењу непријатељ је 14. ов. м-ца. у 7 час. јутра снажно напао на трупе Моравске дивизије I. позива на положају Буковачка планина и заузео предњи положај. Наше трупе повукле су се на главни положај. Команданту Вардарске дивизије I. позива наређено је, да резерву привуче ближе своме десном крилу. Непријатељске хаубице, које се до сад нису на овоме фронту појављивале, дејствују од јутрос на Буковички положај. После припреме јаком артилериском ватром, непријатељ је отпочео напад на лево крило Вардарске дивизије I. позива, тежећи да га обиђе. До 10.30 час. непријатељ је према левом крилу развио три батаљона и заузео шуму на десној обали Пожевачког потока, а према целом фронту Вардарске дивизије I. позива отворио јаку пешадиску ватру. Команданту коњичког пука Комбинованог одреда наређено је, да првенствено ухвати везу са десним крилом Ветерничког одреда и деташованом четом и водом коњице Вардарске дивизије на Јелачи, и да сем тога извиди правце од Лисице старом граничном линијом ка Свирцима и преко Зајечевца и Туђевца ка Јелачи, са тежњом да 14./15. ов. м-ца. заноћи на караули Свирцима. Комбиновани одред стигао је на Лисицу 14. ов. м-ца. по подне. Код Тетовског одреда: борба је на ивици вароши Тетова трајала 11. ов. м-ца. до 11.30 час. Непријатељ је одступио Качанику и оставио један пољски брзометни топ са предњаком, две каре и двоја кола муниције. 12. ов. м-ца. наше трупе предузеле су гоњење у правцу Качаника, и лева колона заноћила је код Лешка а десна код Приљубишта. 13. ов. м-ца. непријатељ је напао колону са једним пуком и једном брзометном батеријом. Ова колона појачана је са 4 брдска Дебанжова топа и пешадијом из леве и средње колоне, али се ипак морала повући на положај за затварање правца ка Милетини. Средња колона затворила је пред мостом на Вардару правац ка Тетову, а лева колона груписала се за одбрану Тетова. Према Вардарском одреду на Бабуни, непријатељ се нагло појачавао и појачања довлачио аутомобилима. Командант Битољске дивизиске области о овоме обавестио је команданта француских трупа у Солуну и француске дивизије у Криволаку и молио за дејство француских трупа у бок непријатељу, да онемогуће њихов напад на Бабуну, како би се овај важан положај могао одржати; командант их је даље известио, да је боравак наших иначе слабих трупа на планини изазвао дизентерију и да се располаже са 20 – 30 метака на топ. Накнадним саслушањем рањених бугарских војника из борбе 8. ов. м-ца. сазнало се, да коњица, која је јуришила 6. новембра, припада 3. Балканској дивизији и да је тај коњички пук отишао северно. Да су 2. и 5. пук Дунавске дивизије остали на Дунаву а 49. и 50. резервни пук, да су остали у Плевљу, али да су их очекивали 10. новембра да дођу овде. Да је према Вардарској дивизији 11 топова 11. артилериског пука и да та дивизија има још у саставу и 1. артилериски пук. Рањеници нису казали где се сад тај пук налази, да су 1. дивизија и гардиски коњички пукови отишли на Пирот, да су у борбама имали доста губитака, а из 15. чете 11. пука има 20 погинулих“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 24229
Команданту I. армије – Ушће
„Наш делегат на Цетињу са Пов. Бр. 1791 јавља: „Непријатељ је јутрос отпочео енергичан напад на Јавор. Борба се још води. Изгледа, да је непријатељ веома јак нарочито у артилерији, те постоји бојазан за одржање положаја. Је ли послато што на Јанков камен?“
ОБр. 24230
Команданту I. армије – Ушће
„Наш делегат на Цетињу са Пов. Бр. 1792 јавља: „Непријатељ напада са две бригаде на Јавор -Мучањ, нарочито је артилерија јака. Борба се води огорчена. Командант Санџачке војске мисли, да се не може одржати на Јавору. Послата чета на Јанков камен нападнута је у путу и није могла заузети овај положај који није ничим брањен, треба што пре осигурати тај правац нашим трупама. Молим за извештај по овоме“.
ОБр. 24231
Команданту I. армије – Ушће
„Наш делегат на Цетињу јавља: „Командант Санџачке војске јавља, да се Јаворски одред ноћас мора повући Сјеници, због велике непријатељске надмоћности. Наредио сам команданту Санџачке војске, да још једну бригаду упути ноћас хитним маршом са фронта Прибој – Љубиш ка Сјеници и даље брани што упорније правац Сјеница – Нови Пазар, а како су црногорске трупе непоуздане за борбу у одступању, то верујем, да оне неће моћи извршити овај задатак, поред најстрожијих издатих мојих наредби и зато молим, пошаљите, што пре наше трупе за одбрану правца Сјеница – Нови Пазар – Митровица. Молим за хитан извештај по овоме и даљу директиву према новој ситуацији. Непријатељ енергично и јаком снагом напада на фронт: Прибој – Рудо и на фронт Херцеговачког одреда“.
ОБр. 24232
Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње
„Ако Санџачка војска буде морала напустити Сјеницу најбоље би било, да се она постепено повлачи ка Новом Пазару, где ће бити вероватно и једна наша дивизија из I. армије. Ова би уједињена група имала задатак одбрану правца Нови Пазар – Митровица. За овај случај Санџачка војска би у интересу јединства у дејству морала доћи под команду команданта I. армије војводе Мишића. Молим за хитан одговор односно даљег повлачења Санџачке војске ка Новом Пазару, као и односно општега командовања“.