Операције I. армије
У току 15. новембра непријатељ је нападао Дринску дивизију II. позива на положају: Рудине – Девље – Стрижица, а Бањски одред са правца Кавња и Чекера. Трупе Дринске дивизије II. позива повлаче се на линију: Дедак – Лазов шанац – Дело; делови Бањског одреда потиснути су на леву обалу Јошаничке реке у правцу Шутановине на линију: Чукарак – Камена глава, а 2. батаљон 14. пука, који је од раније био на левој обали Јошанице, повукао се преко Вучака на Гобељу и посео је овај вис. Командант I. армије, ставља на расположење команданту Дринске дивизије II. позива 3 батаљона 9. пука II. позива из армиске резерве. Због непријатељског притиска на десној обали Ибра командант I. армије наређује: Команданту Ужичког одреда (чије су се трупе биле прикупиле северно од села Баљевца): „Са трупама вашег одреда крените се одмах од Баљевца ка положајима леве обале Брвеничке реке и заузмите прихватни положај на линији: Черењски врх – Вуковско брдо – Крушев врх, са ослонцем левог крила на Гњивац, и поседните га тако да можете тући уток Јошаничке реке и десну обалу Ибра, и прихватите евентуално повлачење трупа Дринске дивизије II. позива десном обалом Ибра. Постарајте се да са армиским штабом будете у непрекидној вези. На положајима леве обале Брвенице налази се једна батерија Дунавске дивизије II. позива, коју вам стављам на расположење; само обратите пажњу да не бисте тукли наше трупе Дринске дивизије II. позива“. Истог дана у 17.55 часова командант I. армије, шаље командантима Дринске и Дунавске дивизије II. позива и команданту Ужичког одреда заповест ОБр. 9325 у овоме: „По извешћу команданта Дринске дивизије, нападом непријатеља поколебан је положај његових трупа на десној обали Ибра и оне су у повлачењу. Наређено му је, да за ноћас мора одржати у својој власти фронт: Лазов шанац (1095) – Локва на десној обали Јошаничке реке, како би се трупе Дунавске дивизије II. позива и артилерија Дринске дивизије могли извући на нове положаје главним друмом поред села Жижевци ка Баљевцу. Тим поводом наређујем:
1. – Да командант Дунавске дивизије II. позива одмах нареди покрет Дринске артилерије и својих возова, који су у близини садањих положаја, како би се што пре пребацили ка Баљевцу и Рашкој. Оставити пешачке заштитнице на садањим положајима, а већину пешадије у току ноћи од села Прогорелице упутити ка селу Јарандолу, како би најкраћим путом избили на прихватни положај: Градничко брдо (1144) па преко Раскрснице (964) на Јаковцев лаз – Трештенац, са десним крилом ка Метаљици код села Бело Стење, са наслоном центра на положај Гњилац (1009).
2. – Прихватни положај трупа Дринске дивизије II. позива биће: Курићско брдо (743), Аљевина (898), Рудине (1034). Западни излаз из Јошаничке клисуре упорно бранити до евакуисања Дринске артилерије и Дунавских возова промичући Баљевац. Трупе Бањског одреда, које ноћ затече на северном улазу у клисуру, ако не могу изаћи ка селу Пискањи, нека се повуку постепено преко Чукарка (1055) ка Вучаку (1837) и Гобељи, ступајући у везу са 2. батаљоном 14. пука на Гобељи.
3. – Прихватни положај Студеничког одреда од Колибишта (1430) – Попадића (1345) – села Долови, хватајући везу са левим крилом Дунавске дивизије II. позива. Изрекогносцирати путове са прихватног положаја у правцу положаја Кути (1396), северно од села Плешина и Бркуше а јужно од села Котраже. Командант Студеничког одреда да прими под своју команду делове артилерије на Кобилишту.
4. – Командант армиске резерве у коју улази и 1. батаљон 9. пука и црногорска бригада, ако не буду употребљени за борбу на десној обали Ибра, код Дринске дивизије, по пребацивању делова Дринске дивизије на леву обалу Јошаничке реке, отпочеће покрете ка селу Читлуку, где ће прикупљени очекивати даље моје наређење. Све до покрета, добро мотрити на догађаје на десној обали Ибра, потпомажући својом ватром покрете и одбрану трупа Дринске дивизије. Главне положаје северно од Рашке одредићу доцније. Препоручујем стално обавештење о стању и покретима између команданата дивизија“.
Дринска дивизија II. позива, још 15. новембра по подне, под заштитом делова на Лазовом шанцу и Делу отпочела је пребацивање на положаје на левој обали Јошаничке реке: 5. и 6. пук до вечери заузели су прихватне положаје. Делови на Лазовом шанцу и Делу водили су до ноћи упорну борбу, док непријатељ није успео да их потисне ка долини Јошанице. Ужички одред извршио је заузимање одређених положаја на левој обали Брвеничке реке и упутио је у 23.55 часова, команданту Дринске дивизије II. позива овај извештај: „Овај одред као армиска резерва са једним батаљоном код Баљевца, црногорском бригадом код Беле Стене и осталим јединицама на Гњивцу (1009) – Крушевом врху – Вуковском брду и Черењеском врху, ако не би био употребљен за борбу на десној обали Ибра, има задатак, да по пребацивању делова те дивизије на леву обалу Јошаничке реке, отпочне покрет ка селу Читлуку, где добија ново наређење од команданта армије. Ради сагласног рада молим команданта, да ме извести о стању код подручних му трупа, као и о моменту њиховог пребацивања на леву обалу Јошанице“. Напомена. Ова представка није се могла предати Дринској дивизији, која је била у покрету још с вечери, те са њоме није било телефонске везе, нити се преко ноћи знало где је штаб Дринске дивизије. Трупе Ужичког одреда заузевши одређене положаје ноћу 15./16. новембра дошле су у везу са суседним трупама; преко ноћи трупе су утврђивале своје положаје. Деташовани 1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива био је у биваку иза Радочеља, у резерви Студеничког одреда.
Дунавска дивизија II. позива у току 15. новембра није имала борбу, а код Студеничког одреда на левој обали Студенице било је слабо пушкарање код манастира Тештере. У току 15. новембра по подне отпочети су покрети ка прихватним положајима на линији: Гладничко брдо – Прештенац – Метаљица. Командант I. армије примио је 15. новембра у 19 часова депешу Врховне команде ОБр. 24305 ове садржине: „По наређењу начелника штаба Врховне команде, а на постављена питања телефоном од стране начелника штаба те армије имам част одговорити:
1) Црногорски Јаворски одред са бригадом са Кокиног брода, од Сјенице одступаће ка Новом Пазару.
2) Јачина непријатеља на Јавору цени се око једне дивизије.
3) Нови Пазар би требало у прво време бранити на положајима западно од њега. У команди Ибарске дивизиске области налази се елаборат комисије за утврђивање Новог Пазара, који би требало користити.
4) Уједињене наше и црногорске трупе код Новог Пазара биће под командом I. армије. Наш делегат при црногорској Врховној команди пуковник Пешић извештава, да је већ наређено црногорским трупама да се оне од 16. ов. м-ца. стављају под команду команданта I. армије.
5) На правцу Нови Пазар – Митровица, до сад није постајао магацин хране, али је наређено, да се у Хану Кадијачи одмах образује слагалиште.
6) За карте Новопазарског Санџака је наређено да се одмах пошаљу.
Операције трупа Одбране Београда
У току 15. новембра није било борби на фронту трупа Одбране Београда. Непријатељ је само вршио развијање, упућујући трупе према левом крилу трупа Одбране Београда. Сем тога, од Мазгова појавио се код Пачарађе још један непријатељски одред, који је ступио у борбу са побочницом на положајима код утока Раковице реке у Топлицу. У 7.30 часова, командант трупа Одбране Београда издаје наређење ОБр. 5173 у овоме: „Непријатељ је на десном крилу III. армије заузео Точански вис и доспео до пред Дедињску планину. Због тога се III. армија повлачи на линију: Дединац – Куч – Соколовица – Самоков, а њене заштитнице остају на линији: Богујевац – Барловачки висови – Мачковац. Трупе Одбране Београда морају према томе да се повуку на десну обалу реке Топлице, наређујем:
1. – Да 12. пешад. пук I. позива, који до сутра у вече мора остати на свом садањем положају код утока реке Раковице у Топлицу; 7. пешад. пук III. позива, кога ће командант Тимочке дивизије II. позива упутити преко села Игришта на Растелицу; 1. пешад. пук из Шумадиске дивизије I. позива, који да се упути преко Брестовца, Мурничке косе и Блата такође на Растелицу, и коњица обеју дивизија, – образују леву побочницу под командантом пуковником Јованом Ивковићем. Ова побочница пошто се прикупи посешће положај: Растелица – Равна Гора, а затим ће у даљем повлачењу одржавати исту висину са осталим трупама Одбране Београда, осигуравајући правце од Мадљике старом границом и од Мадљике долином Лаба. Помоћу коњичких патрола одржавати тесну везу са осталим трупама и повлачити се по мери како се ове буду повлачиле.
2. – Тимочка дивизија II. позива да поседне положај: Баћоглава – Мирничка коса, са повијеним левим крилом ка селу Мирници.
3. – Шумадиска дивизија I. позива да остави јаку заштитницу на Пљаковском положају, а са остатком да се повуче на положај на десној обали Мирничке реке.
4. – Тимочка дивизија II. позива отпочеће своје повлачење одмах, а Шумадиска дивизија I. позива подешаваће своје повлачење тако, да Тимочкој дивизији II. позива потпуно осигура пребацивање на десну обалу Топлице.
5. – Где год може да се пласира артилерија пласирати је, па макар који топ пао непријатељу у руке, а остатак артилерије упутити на Преполац. 2. Дунавски пољски брзометни дивизион упутити правцем преко Куршумлије на Преполац, а затим одатле старом границом ка Мадљици у сусрет левој побочници у чији ће састав ући.
6. – Од коњице задржати код дивизија само најнужнији део а сав остатак упутити у састав побочнице.
7. – Штаб команде Одбране Београда полази сутра (16. новембра) у 7 часова за Преполачку бању“.
Операције III. армије
У току дана 15. новембра текли су догађаји овако: Око 7 часова непријатељ је снажно напао Браничевски одред на Точанском вису с бока и фронта Пискаљ – Коњуша, и кад је командант 9. пука мајор Бајић погинуо, потиснуо га и заузео једну Дебанжову батерију. Одред се повукао у нереду без великог отпора на Бресничку Главицу, но није успео да задржи непријатеља. У 13 часова наредио је командант армије, да Крајински одред, који је тада стигао код Товрљана, прихвати Браничевски одред, да прими команду над њим и да нападне коту 634. Крајински одред успео је пред вече да заустави непријатеља на Трновом Лазу. Заштитнице Дунавске дивизије I. позива, задржале су наступање непријатеља на правцу од Конџеља и Јанкове клисуре. По добивеним извештајима, од Прокупља је наступала једна непријатељека дивизија и то са главнином друмом и мањом колоном десном обалом Топлице ка Точанском вису. Код Дринске дивизије I. позива било је само артилериске борбе. Једна непријатељска колона са 2 – 3 батерије тучена је при кретању од Трбуњских винограда ка Суводолу. После пораза Браничевског одреда и његовог повлачења на Бресничку главицу, командант III. армије у 14.30 часова наређује Дунавској дивизији I. позива да остави на свом досадањем положају 2 пука са 2 батерије, а са осталим трупама да се прикупи на простору: Д. Плочник – Барлово – Богујевачка коса, одакле да нападне непријатеља на Точанском вису (к. 634). Напад није извршен, јер је због опште ситуације и ове посебне код армије, командант III. армије наредио, да главнине дивизија III. армије заузму положаје на десној обали Топлице: Самоков и положаје између Косаонице и Грабовничке реке, а на левој обали Топлице на положајима: Мачковац – Барловски вис, да остану јаке заштитнице. Крајински и Браничевски одред да остану на Трновом Лазу са побочницом на Г. Статовцу. Армиски штаб долази 16. новембра у вече у село Рачу.
Дејство Браничевског одреда. Састав одреда: 8. пук III. позива; 9. пук III. позива; 1. батаљон 12. кадров. пука; 6. позициска батерија; Комбинована батерија и 2. ескадрон III. позива. Ноћ 14./15. новембра на фронту прошла је у миру. Распоред група био је овакав: На северном делу Точанског виса: 1 батаљон 9. пука III. позива и 1 батерија од 4 топа. Код Развалина: 1 батаљон 9. пука III. позива, са избаченом четом на коси код Виче. Један батаљон 8. пука III. позива од потока који пролази кроз село Вичу до косе према Средњим Точанима; 1 батаљон 8. пука III. позива држи предње косе између потока Коњушког и Пискаљског, а 1 батаљон 8. пука на Црној гори. Један батаљон је у одсечној резерви позади средине фронта. Остатак 8. пука III. позива и 1 батаљон 9. пука III. позива је у одсечној резерви јужно од Развалина. Батерија од 3 топа позади ћувика између Доњег и Средњег Точана. Одредска резерва: 1. батаљон 12. кадров. пука и 1 батаљон 9. пука III. позива код Горњег Точана. Око 6 часова, 6. позициска батерија отворила је ватру на непријатељске колоне, које су се кретале у правцу Баце и успела је да их заустави. Међутим око 6.30 часова, непријатељ је почео да обасипа ватром истакнути део трупа на коси код Виче, и већ око 7 часова предњи непријатељски делови појавили су се на тој коси са које су наше чете одступиле у правцу Доњих Точана. Артилериска ватра продужавала се на фронту, а непријатељ у једном необично брзом налету избије на предње ћувике Точанског виса; батаљон 9. пука III. позива растурио се тако рећи без борбе, већина је заробљена а мањи део са командантом батаљона и 2 официра у нереду одступили су са положаја у долину Топлице. Око 7 часова командант одреда са коте, на којој је била комбинована батерија, видео је тај батаљон, где га непријатељ постројава и пребројава. На положају тога батаљона остала су сва 4 топа 6. позициске батерије. Одмах је наређено команданту 9. пука III. позива да са одсечном резервом предузме контра напад и положај поврати, а тако исто из одредске резерве упућен је батаљон 9. пука III. позива да преко коте 634 изврши контра напад и непријатеља са положаја отера.
Комбинована батерија је потпомагала овај напад тукући предње ћувике, где је непријатељ постројавао наше војнике. Командант 9. пука III. позива врло је енергично предузео контра напад, али на падинама коте 634 буде дочекан надмоћнијом снагом непријатељском; у тој борби погине командант пука и командант његовог батаљона, а батаљон у нереду одступи преко коте 634 на запад. На њиховим леђима непријатељ изађе на коту 634 у моменту, кад је батаљон 9. пука III. позива из одредске резерве био већ под самим врхом. Отвори се жестока борба која је трајала до 9 часова; но кад је погинуо командант батаљона капетан Костић, војници почеше нагло да одступају ка реци Топлици. За то време примећена је 1 колона у јачини 1 пука пешадије и 1 брдске батерије да се креће из Г. Коњуше у правцу Г. Точана, и већ је челом избијала из Г. Коњуше. Батаљони на предстражи известили су, да је то наш 5. прекобројни пук. При оваквој ситуацији резерва одреда, која је избачена из ћувика јужно од к. 634, била је развијена фронтом према северу и заплетена у борбу са непријатељем, који је наступао од коте 634. Начелник штаба одреда није поверовао, да је то 5. прекобројни пук, лично је изашао у рекогносцирање и уверио се, да је то бугарски пук са једном брдском батеријом. Наређено је, да се батерија извуче на Бресничку главу и оданде дејствује. Командант одреда, који је лично руководио борбом 9. пука III. позива, а 1. батаљон 12. кадров. пука одмах привукао на ћувик између Г. Точана и Бресничке главице, наредио је да 8. пук III. поз. одржи свој положај пошто пото, извештавајући III. армију и Крајински одред о ситуацији. Командант 8. пука III. позива и поред изричног наређења да на положају остане, одмах се почео повлачити, али је враћен на положај, на коме је дочекао непријатеља до јуришне зоне, а тада под непријатељском артилериском и пешадиском ватром одступио. Само комбинована батерија и батаљон 12. кадров. пука, снажном ватром и јуначким држањем задржали су непријатеља и пред Бресничком главицом, док су ова два пука (8. и 9. пук III. позива) потпуно били растурени. Око 15 часова, кад је непријатељ предузео поново енергичан напад и са севера и са истока, развила се огорчена борба на Бресничкој главици. Видећи, да се са овим трупама положај неће моћи одржати, послан је извештај III. армији и Крајинском одреду, да се одред мора повлачити.
Око 15.15 часова, командир комбиноване батерије утрошио је и последњи метак и по наређењу повукао се на положај Трнов Лаз, одакле је у трку одјашио да позајми муницију од Крајинског одреда. Батаљону 12. кадров. пука наређено је, да на положају остане и даје непријатељу што дуже отпора, а ако буде принуђен, да се под борбом повуче на положај Трнов Лаз. Око 17.30 часова овај батаљон је дошао на положај Трнов Лаз, где су већ били делови Крајинског одреда. Непријатељ се на Бресничкој главици задржао и само је ретком артилериском и пешадиском ватром продужавао борбу. Оваква морална вредност, како официра тако и војника 8. и 9. пука III. позива, нагнала је команданта одреда да пошаље III. армији извештај ОБр. 3994 и 3997 у коме моли, да се овај одред расформира, пошто за акцију више није способан. Од III. армије добивено је наређење ОБр. 8413, да се Браничевски одред ставља под команду команданта Крајинског одреда а од Крајинског одреда добивена је заповест, да се одред прикупи на десној обали Трновачке реке; да положај поседне и утврди. До ноћи прикупљено је од Браничевског одреда укупно око 800 пушака, а батерија је успела да добије 40 метака од Крајинског одреда. Положај је поседнут и утврђен. Одред је био спреман да прими борбу, али само са батаљоном 12. кадров. пука. Цела ноћ употребљена је: на формирање 8. и 9. пука; на поседање и утврђивање положаја. Пред зору успело се са поседањем положаја Дединска планина; ухваћена је лево веза са коњицом Дунавске дивизије I. позива; положај се утврђивао и припремао за борбу. Војници непрестано неколико дана добивају за храну само пексимит. Морално стање и дисциплина је испод критике код 8. и 9. пука III. позива. Чак код официра из та два пука видела се не само небрига да се војници одрже у руци, него чак није било воље за борбу. Међутим војници су без икаква отпора напуштали положаје. На њих је јако утицало то, што су са фронта били нападнути од Немаца, а са бока од Бугара. Док је тако било у та 2 пука, дотле су како официри тако и војници, а нарочито официри штаба одреда, 1. батаљона 12. кадров. пука и комбиноване батерије показали дивне примере храбрости и пожртвовања.